Нажалост, није било могуће извући боље јер се у Годишњацима доста штедело на "мастилу". Иначе, трећа је, чини ми се, одавно била али у скраћеној варијанти.
Зна ли ико где је била ова Цветкова улица? Код Цветкове механе? Иначе, занимљиво је да је раније постојала и Цветкова ћуприја на Мокролушком путу. Данас је ту улица која се води као Цветанова ћуприја. Да ли је реч о истом Цветку? Ово би можда могао да зна Касина, ако је зашао у тематику мокролушке историје
Цветкова улица пружала се, пре 1931, од Генерала Михаила Живковића до Господара Вучића, до 1948. потом, је од '48. до '82. Бранка Цветковића, а од тад до данас Слободанке Данке Савић...
Драгиша Брашован - Ратнички дом у Београду, конкурсни пројекат 1929.
ВЈ, одличан ти је био овај серијал о Ратничком дому, стварно смо свашта видели. Само тако настави! Али лагано!
Ја баш волим те пројекте који се нису остварили, дају нам увид у то које су нам још биле могућности, да ли је нешто могло боље. Од свих ми се допада највише овај Брашованов мада ми је уједно и јасно зашто није добро прошао. Једноставно, нема ту монументалност најважнијег прочеља. Бабић је исто јако леп, али би можда било мало монотоно. Све у свему слажем се са комисијом која није доделила прву награду
Захваљујем,
занимљива је и радикална измена пројекта Пиперског и Јовановића. Колико се сећам приче, на услове комисије да је први пројекат потребно у одређеним детаљима изменити, аутори су реаговали тако што су израдили потпуно нови, стилски другачији..
Нажалост, није било могуће извући боље јер се у Годишњацима доста штедело на "мастилу". Иначе, трећа је, чини ми се, одавно била али у скраћеној варијанти.
Зна ли ико где је била ова Цветкова улица? Код Цветкове механе? Иначе, занимљиво је да је раније постојала и Цветкова ћуприја на Мокролушком путу. Данас је ту улица која се води као Цветанова ћуприја. Да ли је реч о истом Цветку? Ово би можда могао да зна Касина, ако је зашао у тематику мокролушке историје
Цветкова улица пружала се, пре 1931, од Генерала Михаила Живковића до Господара Вучића, до 1948. потом, је од '48. до '82. Бранка Цветковића, а од тад до данас Слободанке Данке Савић...
Хвала, знао сам да ће некоме то бити познато и да нећу морати да завирујем у књиге.
То је, значи, једно од оних апсурдних преименовања где су сви улицу звали "Цветкова" и вероватно је и данас тако зову упркос свим променама.
До сада сте поделили са нама много нових и интересантних фотографија и докумената. Тиме је и форум поново заживео преставши да тапка у месту обрћући стално једне те исте слике.
Све оне који до сада нису ништа постовали молим да пажљиво прегледају своје старе породичне албуме или књиге о Београду које поседују, сигуран сам да ће тамо открити фотографије сликане на некој од београдских улица или испред неке од београдских зграда. Све су те фотографије значајне како оне старе и старије тако и оне из 70-тих, 80-тих чак и из 90-тих година прошлог века јер нам је град управо у том периоду а интензивно 10 година уназад страховито унакажен, у неким својим деловима и на појединим објектима до непрепознатљивости.
О бахатости силе која све пред собом руши не вреди се више ни саблажњивати ни жестити. У условима у којима се Србија налази било би тешко очекивати један срећнији и сређенији приступ свему. Култура и наслеђе су и у бољим временима у нас били одувек третирани као последња рупа на свирали. Тако је како је. Нек бар остане траг ако ништа друго, свему оном што је некад негде постојало будућим генерацијама на увид. Надам се да ће до неког буђења свести о томе ипак једног дана и доћи.
Оно што ме посебно узнемирава је овај ужас од "Београда на води". Надам се само, да с обзиром да скоро ниједан од најављених гигантских пројеката последњих година није изведен, да ће нас немар, од овог неочекиваног и бруталног скрнављење срца града срећом по нас овога пута можда и спасити или ће то пак учинити време. Нестрпљивим инвеститорима ненавикнутим на пословичну спорост наше администрације, отезање у добијању разних дозвола, неиспоштовавање предвиђених рокова завршетка радова, сталне и дуготрајне промене ДУП-а, неиспуњавање или избегавање извршења обавеза наших банака као представника државе и њеног улога у овом пројекту, почеће да им преставља све више и више изгубљеног новца. Стрпљењу ће њиховом доћи крај, баталиће људи, отпутовати и тек онда никад овде више нико ништа уложити неће, препустиће се и ова, попут неких других лудорија неповратно и неумитно нераскидљиво чврстом загрљају заборава. Дај Боже!
Поздрав свима!
Ни ове виле више нема... Неимар, улица Ђорђа Вајферта, бивша Огњена Прице...
Хвала Вама.
Хвала свима вама који сте у љубави према овом граду створили институцију, која га чини свевременим..
Ја мислим да је Нушић и ту своју кућу подигао као спрдњу као у оној (апокрифној?) причи о његовом пирамидалном споменику. Наиме, у крају где су се подизале виле и вилетине он себи подиже сеоску кућицу!
I ovi koji su "opisali" spomenik kulture su se sprdali - naprosto se ne zna ko pije a ko plaća, ako se pogledaju priložene fotografije.
Нажалост, није било могуће извући боље јер се у Годишњацима доста штедело на "мастилу". Иначе, трећа је, чини ми се, одавно била али у скраћеној варијанти.
Зна ли ико где је била ова Цветкова улица? Код Цветкове механе? Иначе, занимљиво је да је раније постојала и Цветкова ћуприја на Мокролушком путу. Данас је ту улица која се води као Цветанова ћуприја. Да ли је реч о истом Цветку? Ово би можда могао да зна Касина, ако је зашао у тематику мокролушке историје
Цветкова улица пружала се, пре 1931, од Генерала Михаила Живковића до Господара Вучића, до 1948. потом, је од '48. до '82. Бранка Цветковића, а од тад до данас Слободанке Данке Савић...
Драгиша Брашован - Ратнички дом у Београду, конкурсни пројекат 1929.
ВЈ, одличан ти је био овај серијал о Ратничком дому, стварно смо свашта видели. Само тако настави! Али лагано!
Ја баш волим те пројекте који се нису остварили, дају нам увид у то које су нам још биле могућности, да ли је нешто могло боље. Од свих ми се допада највише овај Брашованов мада ми је уједно и јасно зашто није добро прошао. Једноставно, нема ту монументалност најважнијег прочеља. Бабић је исто јако леп, али би можда било мало монотоно. Све у свему слажем се са комисијом која није доделила прву награду
Захваљујем,
занимљива је и радикална измена пројекта Пиперског и Јовановића. Колико се сећам приче, на услове комисије да је први пројекат потребно у одређеним детаљима изменити, аутори су реаговали тако што су израдили потпуно нови, стилски другачији..
Нажалост, није било могуће извући боље јер се у Годишњацима доста штедело на "мастилу". Иначе, трећа је, чини ми се, одавно била али у скраћеној варијанти.
Зна ли ико где је била ова Цветкова улица? Код Цветкове механе? Иначе, занимљиво је да је раније постојала и Цветкова ћуприја на Мокролушком путу. Данас је ту улица која се води као Цветанова ћуприја. Да ли је реч о истом Цветку? Ово би можда могао да зна Касина, ако је зашао у тематику мокролушке историје
Цветкова улица пружала се, пре 1931, од Генерала Михаила Живковића до Господара Вучића, до 1948. потом, је од '48. до '82. Бранка Цветковића, а од тад до данас Слободанке Данке Савић...
Хвала, знао сам да ће некоме то бити познато и да нећу морати да завирујем у књиге.
То је, значи, једно од оних апсурдних преименовања где су сви улицу звали "Цветкова" и вероватно је и данас тако зову упркос свим променама.
До сада сте поделили са нама много нових и интересантних фотографија и докумената. Тиме је и форум поново заживео преставши да тапка у месту обрћући стално једне те исте слике.
Све оне који до сада нису ништа постовали молим да пажљиво прегледају своје старе породичне албуме или књиге о Београду које поседују, сигуран сам да ће тамо открити фотографије сликане на некој од београдских улица или испред неке од београдских зграда. Све су те фотографије значајне како оне старе и старије тако и оне из 70-тих, 80-тих чак и из 90-тих година прошлог века јер нам је град управо у том периоду а интензивно 10 година уназад страховито унакажен, у неким својим деловима и на појединим објектима до непрепознатљивости.
О бахатости силе која све пред собом руши не вреди се више ни саблажњивати ни жестити. У условима у којима се Србија налази било би тешко очекивати један срећнији и сређенији приступ свему. Култура и наслеђе су и у бољим временима у нас били одувек третирани као последња рупа на свирали. Тако је како је. Нек бар остане траг ако ништа друго, свему оном што је некад негде постојало будућим генерацијама на увид. Надам се да ће до неког буђења свести о томе ипак једног дана и доћи.
Оно што ме посебно узнемирава је овај ужас од "Београда на води". Надам се само, да с обзиром да скоро ниједан од најављених гигантских пројеката последњих година није изведен, да ће нас немар, од овог неочекиваног и бруталног скрнављење срца града срећом по нас овога пута можда и спасити или ће то пак учинити време. Нестрпљивим инвеститорима ненавикнутим на пословичну спорост наше администрације, отезање у добијању разних дозвола, неиспоштовавање предвиђених рокова завршетка радова, сталне и дуготрајне промене ДУП-а, неиспуњавање или избегавање извршења обавеза наших банака као представника државе и њеног улога у овом пројекту, почеће да им преставља све више и више изгубљеног новца. Стрпљењу ће њиховом доћи крај, баталиће људи, отпутовати и тек онда никад овде више нико ништа уложити неће, препустиће се и ова, попут неких других лудорија неповратно и неумитно нераскидљиво чврстом загрљају заборава. Дај Боже!
Поздрав свима!
Ни ове виле више нема... Неимар, улица Ђорђа Вајферта, бивша Огњена Прице...
Хвала Вама.
Хвала свима вама који сте у љубави према овом граду створили институцију, која га чини свевременим..
Резиденција у Ужичкој 15
www.youtube.com/watch
Ђорђе Н. Бабић, први српски комичар и имитатор
Споменик културе
Кућа Бранислава Нушића,
http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/kuca_branislava_nusica.html
Ала се грува на форуму јуче и данас, свака част!
Ја мислим да је Нушић и ту своју кућу подигао као спрдњу као у оној (апокрифној?) причи о његовом пирамидалном споменику. Наиме, у крају где су се подизале виле и вилетине он себи подиже сеоску кућицу!
I ovi koji su "opisali" spomenik kulture su se sprdali - naprosto se ne zna ko pije a ko plaća, ako se pogledaju priložene fotografije.