Све оне који до сада нису ништа постовали молим да пажљиво прегледају своје старе породичне албуме или књиге о Београду које поседују, сигуран сам да ће тамо открити фотографије сликане на некој од београдских улица или испред неке од београдских зграда. Све су те фотографије значајне како оне старе и старије тако и оне из 70-тих, 80-тих чак и из 90-тих година прошлог века јер нам је град управо у том периоду а интензивно 10 година уназад страховито унакажен, у неким својим деловима и на појединим објектима до непрепознатљивости.
О бахатости силе која све пред собом руши не вреди се више ни саблажњивати ни жестити. У условима у којима се Србија налази било би тешко очекивати један срећнији и сређенији приступ свему. Култура и наслеђе су и у бољим временима у нас били одувек третирани као последња рупа на свирали. Тако је како је. Нек бар остане траг ако ништа друго, свему оном што је некад негде постојало будућим генерацијама на увид. Надам се да ће до неког буђења свести о томе ипак једног дана и доћи.

Оно што ме посебно узнемирава је овај ужас од "Београда на води". Надам се само, да с обзиром да скоро ниједан од најављених гигантских пројеката последњих година није изведен, да ће нас немар, од овог неочекиваног и бруталног скрнављење срца града срећом по нас овога пута можда и спасити или ће то пак учинити време. Нестрпљивим инвеститорима ненавикнутим на пословичну спорост наше администрације, отезање у добијању разних дозвола, неиспоштовавање предвиђених рокова завршетка радова, сталне и дуготрајне промене ДУП-а, неиспуњавање или избегавање извршења обавеза наших банака као представника државе и њеног улога у овом пројекту, почеће да им преставља све више и више изгубљеног новца. Стрпљењу ће њиховом доћи крај, баталиће људи, отпутовати и тек онда никад овде више нико ништа уложити неће, препустиће се и ова, попут неких других лудорија неповратно и неумитно нераскидљиво чврстом загрљају заборава. Дај Боже!

Поздрав свима!

Ни ове виле више нема... Неимар, улица Ђорђа Вајферта, бивша Огњена Прице...