Мићо, брате...аман...
Таман сам тео да се замолим да мало прекинеш са тим сликама.
Дуватимо ваздух!
Ти ћутиш, ћутиш, па кад звекнеш...
Ко кад добијемо кисеонички шок!
BEOGRADSKA LAGUNA - Poplava 1940 - Beograd na vodi
mica milovanovic је написао/ла:
Več smo imali snimke poplave iz 1940, uključujići i kolore Riste Marjanovića,
ali novi uvek dobro dođu i neki novi detalj se vidi...
Uživajte u gondolijerima, amfibijama i ostalim čudima, a pogotovu u jutarnjoj kafici na vodi...
Nema reci za ovako fantasticne fotke. Vratili smo se u 1940g. POPLAVA 1940G. - A RAT 1941G. TJ. GODINU DANA KASNIJE. I OVE 2014G. BILE SU POPLAVE: STA KAZE VIDOVITA-JULKA, DA LI CE BITI RATA U SRBIJI 2015G. TJ. OBZIROM NA POPLAVE OVE 2014G.? VALJDA POVODNJI PREDSKAZUJU VATRU KAO BLAGE ZIME (2013/2014) PROHLADNA ( VARLJIVA ) LETA 2014g. NA NEKI NACIN MI SMO U GODINI ANALOSKOJ 1968. OZBILJNA STVAR A I FILM JE DOBAR. NAROCITO DETE TADIJA U NJEMU. A KOGA OVO NE UVERAVA NEKA POGLEDA 'VISNJU NA TASMAJDANU'(1968.)
Локација је испред нове зграде Општине у Узун-Мирковој а господа личе на сињске алкаре.
Pogledajte samo face nasih u pozadini ovih alkara. Da li je brka s kacketom Mika Alas? Ne znam kako bih im okarakterisao lica, mozda domacinski kontrolisan prezir za ove komedijante [ katolicizam od ljudi pravi pajace a pravoslavlje hajduke ] - paz' te oni nabijaju koplja u alku umesto da se posteno nadmecu u nekom dvoboju. Ali ne, teraju vas na ponizavajuce aktivnosti, kao sto je alkarstvo, a vi toga i niste svesni - tako ste pripitomljeni. Kod nas su se glave nabijale na koplja. Izvinjavam se na sarkazmu, ali tek od skoro sam ponovo na Forumu. Ovo podseca me, pogotovu kad popijem, na tiho planirano odbacivanje Srbstva, recimo termina "otadzbina" sa zamenom za nesrbsku "domovinu". Imali smo i kafanu "Domovina". Mislite li da je to bilo slucajno? 'Ajd da malo budem Serlok Holms, u tom sam trenutno modu. Uz izvinjenje za off-topic, pozdrav svijem ...
Има и других разлика у корист нашега православља, и не само православља, већ општега односа према стварима, мотивисаног оним "љубите непријатеље своје" , али не само тим, јер, напросто, ми смо - такви, (управо на ту тему, између осталог, читам неке приповетке Вељка Петровића). Но, реч "домовина" ипак не спада у ту причу. Како би, кад је једна од најлепших Војислављевих песама баш тако насловљена:
Нек друга земља у срећи сија, мени си ти увек најмилија. Нек другу земљу богатство кити, у теби волим сиромах бити. Сем тебе никуд не тражим блага Србијо драга
И ако кадгод на страну пођем, опет ћу теби натраг да дођем ко миле ласте, што некуд лете, ал' после опет натраг долете. Ван тебе нећу да знам за блага, Србијо драга
Нек туђе небо радост пролама, нек туђе горе јече с песмама, ја волим, мајко, у теби бити, па макар мор'о и сузе лити. Ван тебе нећу среће ни блага, Србијо драга
Тек када гусле преда мном гуде, па ми се жеље синовље буде; кад чујем твоју негдашњу славу, ја онда вес'о подижем главу, ко да сам стеко силнога блага, Србијо драга
Када о Вуку слушати станем, ја онда гневом синовљим планем. Ал' кад се Милош у песми пева, е онда миље душу разгрева, а срцу нова придође снага, Србијо драга
Када се о турском зулуму збори, крв ми узаври, кипи и гори. А кад се пева о Вељку славном, ил' бојном пољу, Мишару равном, то ми је драже од светског блага, Србијо драга
Нека те моје уздање прати, нек ти се негдашња слава врати Нека те туга занавек мине, нека ти сунце занавек сине Од тога већег не тражим блага, Србијо драга...
Него, уважени господине докторе...
Да ли, можда имате нешто више података о др Бојани Рокнић, др Сими Карановићу и др Миловановићу с Патолошког? Споменике сам им, како је познато фотографисала, но, ближе податке за сад нисам успела наћи, да довршим један од кругова свога истраживања поводом споменика, које је ушло у завршну фазу, и "фину обраду", што се тиче израде кратких филмова...
Исто питање, наравно, важи и за остале уважене колеге с форума...
Što reče Milorad, kiseonički šok. Osvežio si mi ovaj vlagom izlepljen i klimom ubiven avgustovski dan. E, da hoće opet Sava da nadođe pa da sednem ovako na pivce, kao pored Ponte Rialta. Šteta što se od vode ne vidi jel dan, jel jutro, šta li je. I puno pozdrava tebi Mićo i gos-n Bobanu Kneževiću, da ga skener služi i dalje ovako dobro.
Локација је испред нове зграде Општине у Узун-Мирковој а господа личе на сињске алкаре.
Pogledajte samo face nasih u pozadini ovih alkara. Da li je brka s kacketom Mika Alas? Ne znam kako bih im okarakterisao lica, mozda domacinski kontrolisan prezir za ove komedijante [ katolicizam od ljudi pravi pajace a pravoslavlje hajduke ] - paz' te oni nabijaju koplja u alku umesto da se posteno nadmecu u nekom dvoboju. Ali ne, teraju vas na ponizavajuce aktivnosti, kao sto je alkarstvo, a vi toga i niste svesni - tako ste pripitomljeni. Kod nas su se glave nabijale na koplja. Izvinjavam se na sarkazmu, ali tek od skoro sam ponovo na Forumu. Ovo podseca me, pogotovu kad popijem, na tiho planirano odbacivanje Srbstva, recimo termina "otadzbina" sa zamenom za nesrbsku "domovinu". Imali smo i kafanu "Domovina". Mislite li da je to bilo slucajno? 'Ajd da malo budem Serlok Holms, u tom sam trenutno modu. Uz izvinjenje za off-topic, pozdrav svijem ...
Има и других разлика у корист нашега православља, и не само православља, већ општега односа према стварима, мотивисаног оним "љубите непријатеље своје" , али не само тим, јер, напросто, ми смо - такви, (управо на ту тему, између осталог, читам неке приповетке Вељка Петровића). Но, реч "домовина" ипак не спада у ту причу. Како би, кад је једна од најлепших Војислављевих песама баш тако насловљена:
Нек друга земља у срећи сија, мени си ти увек најмилија. Нек другу земљу богатство кити, у теби волим сиромах бити. Сем тебе никуд не тражим блага Србијо драга
И ако кадгод на страну пођем, опет ћу теби натраг да дођем ко миле ласте, што некуд лете, ал' после опет натраг долете. Ван тебе нећу да знам за блага, Србијо драга
Нек туђе небо радост пролама, нек туђе горе јече с песмама, ја волим, мајко, у теби бити, па макар мор'о и сузе лити. Ван тебе нећу среће ни блага, Србијо драга
Тек када гусле преда мном гуде, па ми се жеље синовље буде; кад чујем твоју негдашњу славу, ја онда вес'о подижем главу, ко да сам стеко силнога блага, Србијо драга
Када о Вуку слушати станем, ја онда гневом синовљим планем. Ал' кад се Милош у песми пева, е онда миље душу разгрева, а срцу нова придође снага, Србијо драга
Када се о турском зулуму збори, крв ми узаври, кипи и гори. А кад се пева о Вељку славном, ил' бојном пољу, Мишару равном, то ми је драже од светског блага, Србијо драга
Нека те моје уздање прати, нек ти се негдашња слава врати Нека те туга занавек мине, нека ти сунце занавек сине Од тога већег не тражим блага, Србијо драга...
Него, уважени господине докторе...
Да ли, можда имате нешто више података о др Бојани Рокнић, др Сими Карановићу и др Миловановићу с Патолошког? Споменике сам им, како је познато фотографисала, но, ближе податке за сад нисам успела наћи, да довршим један од кругова свога истраживања поводом споменика, које је ушло у завршну фазу, и "фину обраду", што се тиче израде кратких филмова...
Исто питање, наравно, важи и за остале уважене колеге с форума...
Postovana Zvezdarka, mislim da je nas Vojislav ( a i mi to cinimo ) koristio se "domovinom' iz juznoslovenskih ideala, tada u modi. DOmovina nije kongenijalno nasa, vec otecestvo, otadzbina. Ali nije to sada bas toliko bitno. nabacio sam to uzgred - ali naravno ozbiljno.
Trenutno spremam predavanje o istoriji Sekcije za hematologiju SLD-a. Na moju zalost i bruku, nista ne znam "о др Бојани Рокнић, др Сими Карановићу и др Миловановићу с Патолошког"? Ljudi se danas slabo interesuju za istoriju - mislim na nase lekare. Moj kolega, Prof. Bacetic s patologije, bi mozda nesto znao o njima. Morao bih da ga pitam. Ali tek u septembru. Da li vam je tesko da me tada malo podsetite. Rado bih pomogao. Pozdrav ... [ ja sam morao da promenim e-mail: on je sada gradjank.60@gmail.com ]. Ali PC mi je trenutno na apgrejdovanju (?) i poruke cu moci da citam i saljem s njega tek za oko 7. dana. Pozdravljam vas i hvala za lepe fotke - novinske clanke kao i snimke iz starih filmova.
Dorćolac, vidmo se u Bifeu Drina, kod Malog Mileta...
Možeš i da nazoveš 24-824 da rezervišeš.
Nema baš puno stolova...
Inace trenutno imaju najbolje kafanske baste, recimo Antonionovske, uz zaista odlicne srbske specijalitete, sledece kafane: "6 & 400" (Ruzveltova 26) [ otkrice Kasine i Putnika ], bivsa "Krajina", tj. "Korzika". Zatim, "Nislija" (opet Ruzveltova ali 30) i u mome komsiluku "Stara Kolubara", Ivankovacka br. 2. Baste su prohladne, prijatne i zanemarene po tipu ranih '60-tih. Redovni gosti: poslednja odbrana Beograda.
Локација је испред нове зграде Општине у Узун-Мирковој а господа личе на сињске алкаре.
Pogledajte samo face nasih u pozadini ovih alkara. Da li je brka s kacketom Mika Alas? Ne znam kako bih im okarakterisao lica, mozda domacinski kontrolisan prezir za ove komedijante [ katolicizam od ljudi pravi pajace a pravoslavlje hajduke ] - paz' te oni nabijaju koplja u alku umesto da se posteno nadmecu u nekom dvoboju. Ali ne, teraju vas na ponizavajuce aktivnosti, kao sto je alkarstvo, a vi toga i niste svesni - tako ste pripitomljeni. Kod nas su se glave nabijale na koplja. Izvinjavam se na sarkazmu, ali tek od skoro sam ponovo na Forumu. Ovo podseca me, pogotovu kad popijem, na tiho planirano odbacivanje Srbstva, recimo termina "otadzbina" sa zamenom za nesrbsku "domovinu". Imali smo i kafanu "Domovina". Mislite li da je to bilo slucajno? 'Ajd da malo budem Serlok Holms, u tom sam trenutno modu. Uz izvinjenje za off-topic, pozdrav svijem ...
Има и других разлика у корист нашега православља, и не само православља, већ општега односа према стварима, мотивисаног оним "љубите непријатеље своје" , али не само тим, јер, напросто, ми смо - такви, (управо на ту тему, између осталог, читам неке приповетке Вељка Петровића). Но, реч "домовина" ипак не спада у ту причу. Како би, кад је једна од најлепших Војислављевих песама баш тако насловљена:
Нек друга земља у срећи сија, мени си ти увек најмилија. Нек другу земљу богатство кити, у теби волим сиромах бити. Сем тебе никуд не тражим блага Србијо драга
И ако кадгод на страну пођем, опет ћу теби натраг да дођем ко миле ласте, што некуд лете, ал' после опет натраг долете. Ван тебе нећу да знам за блага, Србијо драга
Нек туђе небо радост пролама, нек туђе горе јече с песмама, ја волим, мајко, у теби бити, па макар мор'о и сузе лити. Ван тебе нећу среће ни блага, Србијо драга
Тек када гусле преда мном гуде, па ми се жеље синовље буде; кад чујем твоју негдашњу славу, ја онда вес'о подижем главу, ко да сам стеко силнога блага, Србијо драга
Када о Вуку слушати станем, ја онда гневом синовљим планем. Ал' кад се Милош у песми пева, е онда миље душу разгрева, а срцу нова придође снага, Србијо драга
Када се о турском зулуму збори, крв ми узаври, кипи и гори. А кад се пева о Вељку славном, ил' бојном пољу, Мишару равном, то ми је драже од светског блага, Србијо драга
Нека те моје уздање прати, нек ти се негдашња слава врати Нека те туга занавек мине, нека ти сунце занавек сине Од тога већег не тражим блага, Србијо драга...
Него, уважени господине докторе...
Да ли, можда имате нешто више података о др Бојани Рокнић, др Сими Карановићу и др Миловановићу с Патолошког? Споменике сам им, како је познато фотографисала, но, ближе податке за сад нисам успела наћи, да довршим један од кругова свога истраживања поводом споменика, које је ушло у завршну фазу, и "фину обраду", што се тиче израде кратких филмова...
Исто питање, наравно, важи и за остале уважене колеге с форума...
Postovana Zvezdarka, mislim da je nas Vojislav ( a i mi to cinimo ) koristio se "domovinom' iz juznoslovenskih ideala, tada u modi. DOmovina nije kongenijalno nasa, vec otecestvo, otadzbina. Ali nije to sada bas toliko bitno. nabacio sam to uzgred - ali naravno ozbiljno. Trenutno spremam predavanje o istoriji Sekcije za hematologiju SLD-a. Na moju zalost i bruku, nista ne znam "о др Бојани Рокнић, др Сими Карановићу и др Миловановићу с Патолошког"? Ljudi se danas slabo interesuju za istoriju - mislim na nase lekare. Moj kolega, Prof. Bacetic s patologije, bi mozda nesto znao o njima. Morao bih da ga pitam. Ali tek u septembru. Da li vam je tesko da me tada malo podsetite. Rado bih pomogao. Pozdrav ... [ ja sam morao da promenim e-mail: on je sada gradjank.60@gmail.com ]. Ali PC mi je trenutno na apgrejdovanju (?) i poruke cu moci da citam i saljem s njega tek za oko 7. dana. Pozdravljam vas i hvala za lepe fotke - novinske clanke kao i snimke iz starih filmova.
Извињавам се због извесне непрецизности у реченици. Др Бојана Рокнић има споменик у оквиру КБЦ "Драгиша Мишовић", и једино што сам успела сазнати је да је била пулмолог за децу, до 1948, директор болнице за дечје плућне болести и ТБЦ . О Сими Карановићу, чија је биста у кругу КЦС, на жалост, нађох, само да је био начелник војног санитета, и године на самом споменику 1866-1928 , а др Миловановић је, опет извињење због непрецизности, на Институту за судску медицину, унутар зграде, и о њему заиста нема никаквих података, сем што је помињан пар пута у "Политици" пре рата у вези с неким обдукцијама, а заправо, колико схватам, и Институт се зове по њему...
To je objekat na uglu Vase Pelagica i Koste Glavinica ili lakse, odmah pre Senjacke pijace koja je doduse sa desne strane K. Glavinica.
Tu je bio Radnicki Univerzitet, bioskop, a sada su spolja to prodavnice, a unutra upropascene prostorije. Jad i tuga.
Таман сам тео да се замолим да мало прекинеш са тим сликама.
Дуватимо ваздух!
Ти ћутиш, ћутиш, па кад звекнеш...
Ко кад добијемо кисеонички шок!
Uživajte u gondolijerima, amfibijama i ostalim čudima, a pogotovu u jutarnjoj kafici na vodi...
Локација је испред нове зграде Општине у Узун-Мирковој а господа личе на сињске алкаре.
Има и других разлика у корист нашега православља, и не само православља, већ општега односа према стварима, мотивисаног оним "љубите непријатеље своје" , али не само тим, јер, напросто, ми смо - такви, (управо на ту тему, између осталог, читам неке приповетке Вељка Петровића). Но, реч "домовина" ипак не спада у ту причу. Како би, кад је једна од најлепших Војислављевих песама баш тако насловљена:
Нек друга земља у срећи сија,
мени си ти увек најмилија.
Нек другу земљу богатство кити,
у теби волим сиромах бити.
Сем тебе никуд не тражим блага
Србијо драга
И ако кадгод на страну пођем,
опет ћу теби натраг да дођем
ко миле ласте, што некуд лете,
ал' после опет натраг долете.
Ван тебе нећу да знам за блага,
Србијо драга
Нек туђе небо радост пролама,
нек туђе горе јече с песмама,
ја волим, мајко, у теби бити,
па макар мор'о и сузе лити.
Ван тебе нећу среће ни блага,
Србијо драга
Тек када гусле преда мном гуде,
па ми се жеље синовље буде;
кад чујем твоју негдашњу славу,
ја онда вес'о подижем главу,
ко да сам стеко силнога блага,
Србијо драга
Када о Вуку слушати станем,
ја онда гневом синовљим планем.
Ал' кад се Милош у песми пева,
е онда миље душу разгрева,
а срцу нова придође снага,
Србијо драга
Када се о турском зулуму збори,
крв ми узаври, кипи и гори.
А кад се пева о Вељку славном,
ил' бојном пољу, Мишару равном,
то ми је драже од светског блага,
Србијо драга
Нека те моје уздање прати,
нек ти се негдашња слава врати
Нека те туга занавек мине,
нека ти сунце занавек сине
Од тога већег не тражим блага,
Србијо драга...
Него, уважени господине докторе...
Да ли, можда имате нешто више података о др Бојани Рокнић, др Сими Карановићу и др Миловановићу с Патолошког? Споменике сам им, како је познато фотографисала, но, ближе податке за сад нисам успела наћи, да довршим један од кругова свога истраживања поводом споменика, које је ушло у завршну фазу, и "фину обраду", што се тиче израде кратких филмова...
Исто питање, наравно, важи и за остале уважене колеге с форума...
Što reče Milorad, kiseonički šok. Osvežio si mi ovaj vlagom izlepljen i klimom ubiven avgustovski dan. E, da hoće opet Sava da nadođe pa da sednem ovako na pivce, kao pored Ponte Rialta. Šteta što se od vode ne vidi jel dan, jel jutro, šta li je. I puno pozdrava tebi Mićo i gos-n Bobanu Kneževiću, da ga skener služi i dalje ovako dobro.
Локација је испред нове зграде Општине у Узун-Мирковој а господа личе на сињске алкаре.
Има и других разлика у корист нашега православља, и не само православља, већ општега односа према стварима, мотивисаног оним "љубите непријатеље своје" , али не само тим, јер, напросто, ми смо - такви, (управо на ту тему, између осталог, читам неке приповетке Вељка Петровића). Но, реч "домовина" ипак не спада у ту причу. Како би, кад је једна од најлепших Војислављевих песама баш тако насловљена:
Нек друга земља у срећи сија,
мени си ти увек најмилија.
Нек другу земљу богатство кити,
у теби волим сиромах бити.
Сем тебе никуд не тражим блага
Србијо драга
И ако кадгод на страну пођем,
опет ћу теби натраг да дођем
ко миле ласте, што некуд лете,
ал' после опет натраг долете.
Ван тебе нећу да знам за блага,
Србијо драга
Нек туђе небо радост пролама,
нек туђе горе јече с песмама,
ја волим, мајко, у теби бити,
па макар мор'о и сузе лити.
Ван тебе нећу среће ни блага,
Србијо драга
Тек када гусле преда мном гуде,
па ми се жеље синовље буде;
кад чујем твоју негдашњу славу,
ја онда вес'о подижем главу,
ко да сам стеко силнога блага,
Србијо драга
Када о Вуку слушати станем,
ја онда гневом синовљим планем.
Ал' кад се Милош у песми пева,
е онда миље душу разгрева,
а срцу нова придође снага,
Србијо драга
Када се о турском зулуму збори,
крв ми узаври, кипи и гори.
А кад се пева о Вељку славном,
ил' бојном пољу, Мишару равном,
то ми је драже од светског блага,
Србијо драга
Нека те моје уздање прати,
нек ти се негдашња слава врати
Нека те туга занавек мине,
нека ти сунце занавек сине
Од тога већег не тражим блага,
Србијо драга...
Него, уважени господине докторе...
Да ли, можда имате нешто више података о др Бојани Рокнић, др Сими Карановићу и др Миловановићу с Патолошког? Споменике сам им, како је познато фотографисала, но, ближе податке за сад нисам успела наћи, да довршим један од кругова свога истраживања поводом споменика, које је ушло у завршну фазу, и "фину обраду", што се тиче израде кратких филмова...
Исто питање, наравно, важи и за остале уважене колеге с форума...
Локација је испред нове зграде Општине у Узун-Мирковој а господа личе на сињске алкаре.
Има и других разлика у корист нашега православља, и не само православља, већ општега односа према стварима, мотивисаног оним "љубите непријатеље своје" , али не само тим, јер, напросто, ми смо - такви, (управо на ту тему, између осталог, читам неке приповетке Вељка Петровића). Но, реч "домовина" ипак не спада у ту причу. Како би, кад је једна од најлепших Војислављевих песама баш тако насловљена:
Нек друга земља у срећи сија,
мени си ти увек најмилија.
Нек другу земљу богатство кити,
у теби волим сиромах бити.
Сем тебе никуд не тражим блага
Србијо драга
И ако кадгод на страну пођем,
опет ћу теби натраг да дођем
ко миле ласте, што некуд лете,
ал' после опет натраг долете.
Ван тебе нећу да знам за блага,
Србијо драга
Нек туђе небо радост пролама,
нек туђе горе јече с песмама,
ја волим, мајко, у теби бити,
па макар мор'о и сузе лити.
Ван тебе нећу среће ни блага,
Србијо драга
Тек када гусле преда мном гуде,
па ми се жеље синовље буде;
кад чујем твоју негдашњу славу,
ја онда вес'о подижем главу,
ко да сам стеко силнога блага,
Србијо драга
Када о Вуку слушати станем,
ја онда гневом синовљим планем.
Ал' кад се Милош у песми пева,
е онда миље душу разгрева,
а срцу нова придође снага,
Србијо драга
Када се о турском зулуму збори,
крв ми узаври, кипи и гори.
А кад се пева о Вељку славном,
ил' бојном пољу, Мишару равном,
то ми је драже од светског блага,
Србијо драга
Нека те моје уздање прати,
нек ти се негдашња слава врати
Нека те туга занавек мине,
нека ти сунце занавек сине
Од тога већег не тражим блага,
Србијо драга...
Него, уважени господине докторе...
Да ли, можда имате нешто више података о др Бојани Рокнић, др Сими Карановићу и др Миловановићу с Патолошког? Споменике сам им, како је познато фотографисала, но, ближе податке за сад нисам успела наћи, да довршим један од кругова свога истраживања поводом споменика, које је ушло у завршну фазу, и "фину обраду", што се тиче израде кратких филмова...
Исто питање, наравно, важи и за остале уважене колеге с форума...
Извињавам се због извесне непрецизности у реченици. Др Бојана Рокнић има споменик у оквиру КБЦ "Драгиша Мишовић", и једино што сам успела сазнати је да је била пулмолог за децу, до 1948, директор болнице за дечје плућне болести и ТБЦ . О Сими Карановићу, чија је биста у кругу КЦС, на жалост, нађох, само да је био начелник војног санитета, и године на самом споменику 1866-1928 , а др Миловановић је, опет извињење због непрецизности, на Институту за судску медицину, унутар зграде, и о њему заиста нема никаквих података, сем што је помињан пар пута у "Политици" пре рата у вези с неким обдукцијама, а заправо, колико схватам, и Институт се зове по њему...
Tu je bio Radnicki Univerzitet, bioskop, a sada su spolja to prodavnice, a unutra upropascene prostorije. Jad i tuga.