Вила на којој су већ извршене недопустиве интервенције, је изгледа поново предмет грађевинских активности, колико сам могао приметити, плац је рашчишћен..
Ако је ово што вели ВЈ тачно то ће само још једном показати у којој банана држави ми живимо. А међу најбананскијим институцијама су Заводи за заштиту споменика културе. Они код нас постоје и нешто раде само ако су сви одреда па до Малог Ђокице сагласни да хоће да нешто остане као што је било. Ако неко није, ради по своме а Завод може да му пљуне под прозор. Свима је јасно да Завод и заводи не могу све сами али тамо је потребан неко ко ће се БОРИТИ, ко ће да ТАЛАСА, да ВИЧЕ а не само да пошаљу писмо овим вандалима и онда слегну раменима и наставе да примају плате. Чему онда они служе? Распустити завод(е) па да нам барем нису на терету. Но, с обзиром да код нас сама републичка влада хоће да руши споменик културе попут Генерачштаба, што се онда љутити на ове криминалце? Они само раде у духу времена.
Fala Milorade [ inace, ne potezi seljastvo - od njega je i poteklo ama bas sve sto valja pa izgleda da se time trsis ]. Grad je mnogo toga sa sela iskvario. Da li je i tebe? Sumnjam. Pozdrav ...
Шта је бре ово? Овај Грчић Миленко ми тапка у траг, наизглед фали, ал у исто време оспорава! Нечувено!
Ко год се уселио у Београд не да на себе. Сви се куну да су Београђани и ретко ко им то оспорава. А кад ја кажем да сам сељак, одма ме се денунцира и ограничава. Ставља ме се под сумњу. Мери се количина смога у крви... А ја то могу да документујем важећим личним исправама, личном картом, изводом из матичне књиге рођених и изводом из књиге крштених из сеоске цркве. Ко каже да нисам крштен?
И не само то. Тврдим да сам на овом форуму највећи Србин. И то се може доказати егзактним мерењем. Пристајем да станем на сточну вагу (јер кућне ваге мере само до 150 кг) и да се утврди да имам између 160 и 170 кг, што нема ниједан члан форума, по мом скромном сазнању. Додуше, претио је Намћор Овдашњи да ме победи, али се офуцао као папуџијски мачак, па га сад нема ни за 50 кила.
И да ме се остави на миру по питању мојих слобода личнога избора. То ми је загарантовано уставом. Јесте!
Не знам да ли сте приметили али содавода се враћа полако у београдске кафане након вишедеценијског одсуства. Сифони се сада могу добити у "Морнару" и "Тошином бунару" а сигуран сам да их има и другим кафанама које нисам приметио. Живели!
Данас прођох туда и радња ми делује празно... у излогу нема ништа, на вратима ништа не пише - ни радно време ни "ЗАТВОРЕНО ЗБОГ ГОДИШЊЕГ ОДМОРА".
Колико сутра (уторак, 12.08.14.) проверићу и јављам.
Локација је испред нове зграде Општине у Узун-Мирковој а господа личе на сињске алкаре.
Pogledajte samo face nasih u pozadini ovih alkara. Da li je brka s kacketom Mika Alas? Ne znam kako bih im okarakterisao lica, mozda domacinski kontrolisan prezir za ove komedijante [ katolicizam od ljudi pravi pajace a pravoslavlje hajduke ] - paz' te oni nabijaju koplja u alku umesto da se posteno nadmecu u nekom dvoboju. Ali ne, teraju vas na ponizavajuce aktivnosti, kao sto je alkarstvo, a vi toga i niste svesni - tako ste pripitomljeni. Kod nas su se glave nabijale na koplja. Izvinjavam se na sarkazmu, ali tek od skoro sam ponovo na Forumu. Ovo podseca me, pogotovu kad popijem, na tiho planirano odbacivanje Srbstva, recimo termina "otadzbina" sa zamenom za nesrbsku "domovinu". Imali smo i kafanu "Domovina". Mislite li da je to bilo slucajno? 'Ajd da malo budem Serlok Holms, u tom sam trenutno modu. Uz izvinjenje za off-topic, pozdrav svijem ...
Из доба када се стварно улагало у то да Београђани за оно мало времена што га имају викендом оду на неко лепо и ново место. Данас када времена имамо још мање баш би нам годила сва та излетишта у околини града попут Гроцке, Чортановаца, Липовичке шуме итд.
Jedna od velikih gradskih mitskih priča iz 60-ih, 70-ih, je bila i ona o motelima u okolini grada namenjena ŠVALERACIJIi naših dičnih trrudebenika i trudbenica. Predlažem da napravimo top listu beogradskih moteta omiljenih kod Bgd švalera...
Само се јављам да не рачунате на мене. У трудбеничко време нисам боравио у Бејограду.
А и нисам се бавио швалерацијом. Мисим, нисам био ожењен, па нисам моро ни да се швалеришем.
Лепо доведем кући, па без стрке и фрке...
У то доба (60' тих) сам био омладинац, али се сећам разговора одраслијих из мог друштва (тадашњих студената),
да су омиљене локације биле 1000 Ружа (авалски друм) и Радмиловац (смедеревски друм), као и мислим да се
звала "нека" кочија на панчевачком друму.
Не мислиш ваљда на "Дилижансу"? Па то је била рупа неопевана!
Само мало ниже од ње, са десне стране пута ка Панчеву био је мотел "Таково". Е, то је већ била друга прича...
Да баш на Дилижансу, али 72'-73'- мени се није чинила као рупа,
или сам био много много млађи а друштво много слађе,
па ти је свака рупа била царска кафана.
Ово је онда "Хајдучка пећина"? Хајде старији, дајте потврду!
Већ сам написао да је то "Хајдучка пећина" хотела Праг,
са одвојеним улазом из ул. Народни фронт.
Сећам се само да су им и цене биле "Хајдучке", нарочито ако дође веће друштво
па келнери мисле да се неће моћи контролисати шта и како су наплатили.
Fala Milorade [ inace, ne potezi seljastvo - od njega je i poteklo ama bas sve sto valja pa izgleda da se time trsis ]. Grad je mnogo toga sa sela iskvario. Da li je i tebe? Sumnjam. Pozdrav ...
Шта је бре ово? Овај Грчић Миленко ми тапка у траг, наизглед фали, ал у исто време оспорава! Нечувено!
Ко год се уселио у Београд не да на себе. Сви се куну да су Београђани и ретко ко им то оспорава. А кад ја кажем да сам сељак, одма ме се денунцира и ограничава. Ставља ме се под сумњу. Мери се количина смога у крви... А ја то могу да документујем важећим личним исправама, личном картом, изводом из матичне књиге рођених и изводом из књиге крштених из сеоске цркве. Ко каже да нисам крштен?
И не само то. Тврдим да сам на овом форуму највећи Србин. И то се може доказати егзактним мерењем. Пристајем да станем на сточну вагу (јер кућне ваге мере само до 150 кг) и да се утврди да имам између 160 и 170 кг, што нема ниједан члан форума, по мом скромном сазнању. Додуше, претио је Намћор Овдашњи да ме победи, али се офуцао као папуџијски мачак, па га сад нема ни за 50 кила.
И да ме се остави на миру по питању мојих слобода личнога избора. То ми је загарантовано уставом. Јесте!
E, nema licnih izbora zagarantovanih (nasim) ustavom. To on garantuje samo na papiru. Strani ustavi mozda to i garantuju ... ne znam. Onda sam i ja tasmajdanski seljak - vidi stare linotipe gde je Vracar selo. I Sv. Sava je tasmajdanac, tu je spaljen i razvejan (tada je Tas bio prigradsko selo). Ko uopste u Srbiji nije seljak samo da mi je znati. Pa i Kralj nam bese seljak ali s nije time isticao. Mi smo seljacka kraljevina a to je bolje nego gradska (takvih I nema sem nekih "polisa" u Grckoj, itd.)
Nije staklena. Skenovi su sa običnog filma, a staklo u naslovu potiče iz metodoligje skeniranja, jer je Boban Knežević, kome dugujemo zahvalnost za strpljenje i majstorstvo,
stavljao film između dva stakla - originalan negativ je prilično savijen i oštećen... Kako mi on šalje, tako ja vama prosleđujem.
http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/vila_dusana_tomica.html
Вила на којој су већ извршене недопустиве интервенције, је изгледа поново предмет грађевинских активности, колико сам могао приметити, плац је рашчишћен..
Ако је ово што вели ВЈ тачно то ће само још једном показати у којој банана држави ми живимо. А међу најбананскијим институцијама су Заводи за заштиту споменика културе. Они код нас постоје и нешто раде само ако су сви одреда па до Малог Ђокице сагласни да хоће да нешто остане као што је било. Ако неко није, ради по своме а Завод може да му пљуне под прозор. Свима је јасно да Завод и заводи не могу све сами али тамо је потребан неко ко ће се БОРИТИ, ко ће да ТАЛАСА, да ВИЧЕ а не само да пошаљу писмо овим вандалима и онда слегну раменима и наставе да примају плате. Чему онда они служе? Распустити завод(е) па да нам барем нису на терету. Но, с обзиром да код нас сама републичка влада хоће да руши споменик културе попут Генерачштаба, што се онда љутити на ове криминалце? Они само раде у духу времена.
Шта је бре ово? Овај Грчић Миленко ми тапка у траг, наизглед фали, ал у исто време оспорава! Нечувено!
Ко год се уселио у Београд не да на себе. Сви се куну да су Београђани и ретко ко им то оспорава. А кад ја кажем да сам сељак, одма ме се денунцира и ограничава. Ставља ме се под сумњу. Мери се количина смога у крви... А ја то могу да документујем важећим личним исправама, личном картом, изводом из матичне књиге рођених и изводом из књиге крштених из сеоске цркве. Ко каже да нисам крштен?
И не само то. Тврдим да сам на овом форуму највећи Србин. И то се може доказати егзактним мерењем. Пристајем да станем на сточну вагу (јер кућне ваге мере само до 150 кг) и да се утврди да имам између 160 и 170 кг, што нема ниједан члан форума, по мом скромном сазнању. Додуше, претио је Намћор Овдашњи да ме победи, али се офуцао као папуџијски мачак, па га сад нема ни за 50 кила.
И да ме се остави на миру по питању мојих слобода личнога избора. То ми је загарантовано уставом. Јесте!
Да ли се сећате уђете у кафану и наручите: "Пола киле белог и кило соде !"
Прво да исправим самог себе није "Последњи содаџија" већ "Последња Содаџијка", Лазић Славица
а радионица је у Мутаповој улици код каленић пијаце.
Погледајте детаље на
Клик на линК
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:392448-Slavica-Lazic--jedina-zena-sodadzija-u-Srbiji
Не знам да ли сте приметили али содавода се враћа полако у београдске кафане након вишедеценијског одсуства. Сифони се сада могу добити у "Морнару" и "Тошином бунару" а сигуран сам да их има и другим кафанама које нисам приметио. Живели!
Данас прођох туда и радња ми делује празно... у излогу нема ништа, на вратима ништа не пише - ни радно време ни "ЗАТВОРЕНО ЗБОГ ГОДИШЊЕГ ОДМОРА".
Колико сутра (уторак, 12.08.14.) проверићу и јављам.
Локација је испред нове зграде Општине у Узун-Мирковој а господа личе на сињске алкаре.
Pozdrav svima ...
Из доба када се стварно улагало у то да Београђани за оно мало времена што га имају викендом оду на неко лепо и ново место. Данас када времена имамо још мање баш би нам годила сва та излетишта у околини града попут Гроцке, Чортановаца, Липовичке шуме итд.
Jedna od velikih gradskih mitskih priča iz 60-ih, 70-ih, je bila i ona o motelima u okolini grada namenjena ŠVALERACIJIi naših dičnih trrudebenika i trudbenica. Predlažem da napravimo top listu beogradskih moteta omiljenih kod Bgd švalera...
Само се јављам да не рачунате на мене. У трудбеничко време нисам боравио у Бејограду.
А и нисам се бавио швалерацијом. Мисим, нисам био ожењен, па нисам моро ни да се швалеришем.
Лепо доведем кући, па без стрке и фрке...
У то доба (60' тих) сам био омладинац, али се сећам разговора одраслијих из мог друштва (тадашњих студената),
да су омиљене локације биле 1000 Ружа (авалски друм) и Радмиловац (смедеревски друм), као и мислим да се
звала "нека" кочија на панчевачком друму.
Не мислиш ваљда на "Дилижансу"? Па то је била рупа неопевана!
Само мало ниже од ње, са десне стране пута ка Панчеву био је мотел "Таково". Е, то је већ била друга прича...
Да баш на Дилижансу, али 72'-73'- мени се није чинила као рупа,
или сам био много много млађи а друштво много слађе,
па ти је свака рупа била царска кафана.
Ово је онда "Хајдучка пећина"? Хајде старији, дајте потврду!
Већ сам написао да је то "Хајдучка пећина" хотела Праг,
са одвојеним улазом из ул. Народни фронт.
Сећам се само да су им и цене биле "Хајдучке", нарочито ако дође веће друштво
па келнери мисле да се неће моћи контролисати шта и како су наплатили.
Шта је бре ово? Овај Грчић Миленко ми тапка у траг, наизглед фали, ал у исто време оспорава! Нечувено!
Ко год се уселио у Београд не да на себе. Сви се куну да су Београђани и ретко ко им то оспорава. А кад ја кажем да сам сељак, одма ме се денунцира и ограничава. Ставља ме се под сумњу. Мери се количина смога у крви... А ја то могу да документујем важећим личним исправама, личном картом, изводом из матичне књиге рођених и изводом из књиге крштених из сеоске цркве. Ко каже да нисам крштен?
И не само то. Тврдим да сам на овом форуму највећи Србин. И то се може доказати егзактним мерењем. Пристајем да станем на сточну вагу (јер кућне ваге мере само до 150 кг) и да се утврди да имам између 160 и 170 кг, што нема ниједан члан форума, по мом скромном сазнању. Додуше, претио је Намћор Овдашњи да ме победи, али се офуцао као папуџијски мачак, па га сад нема ни за 50 кила.
И да ме се остави на миру по питању мојих слобода личнога избора. То ми је загарантовано уставом. Јесте!
Uživajte u gondolijerima, amfibijama i ostalim čudima, a pogotovu u jutarnjoj kafici na vodi...