Нисам досад приметио. Углавном, симпатично подсећање на на мени безбрижно време. Мада већи део слајдова можда искаче из задатог временског оквира, чини ми се да има и неких слика којих није било. А можда и лажем.
Са сајта www.srpskapolitika.com/slajdovi/bgd-mojemladosti/Slide%201.swf
Nisam detaljno sve pregledao - slajd šou je divan. Ali ovo nije tačna identifikacija:
Takođe, evo nam, iz slajd šoua, još jednog posleratnog kadra "Novog Beograda". Ovo je toliko bila značajna i važna kafana za ondašnji život da je grehota nemati njen izgled, pa čak i posle rata kada je, hroničari će to tačno reći neko vreme radila:
Mislim da se tamo na uglu Baba Višnjine može nazreti znamenita kafana "Novi Beograd" (ako ja dobro vidim):
Svaka cast Miloradu na ovim Lifeovim fotkama Beograda. Izvrsne su - za mikroforenzicke avanture. Zaista sam koristio lupu zvanu "enlarge". Zahvaljujem cenjenim Forumasima i na njihovim tumacenjima jer sam se malo pogubio. Za kafanu "Novi Breograd" nisam znao mada sam Makenzijevom (tada Tolbuhinovom) cesto prolazio. Iznad krova OS "Sv. Sava" nazire se u zelenilu krovic skoro pominjane na Forumu sodadzijske radnje gazde Lepojevica na roglju Mekenzijeve i Majora Katanica. U Baba-Visnjinoj i Koce-Kapetana imao sam drugove iz odeljenja tadanje VIII Beogradske gimnazije (raz. staresina, profesor Milija Jovanovic). Zajedno smo, jos kao klinci, isli na girice u "POLET" (kafana je zatvorena od skoro). Ali iz koje godine su fotke, bar "okvirno", kako se nekada pitalo?
U Baba-Visnjinoj i Koce-Kapetana imao sam drugove iz odeljenja tadanje VIII Beogradske gimnazije (raz. staresina, profesor Milija Jovanovic). Zajedno smo, jos kao klinci, isli na girice u "POLET" (kafana je zatvorena od skoro). Ali iz koje godine su fotke, bar "okvirno", kako se nekada pitalo?
Стварно не знам из које године су слике. Ја сам човек сељак, нисам тада боравио у метрополи. Шта ја знам... А ни на LIFEoвој страници није писало. Врати се неколико страна, не било ти заповеђено, погледај онај аутобус и трамвај пред Црквом Св Марка. Можда ће ти се касти. Или ову самопослугу. Вероватно је то она прва код Цветног трга. То ти је било близу код Осме. Ако се не сналазиш, питај неку школску другарицу, она ће се сетити моде ових жена...
Пођох јуче на Старо гробље. Црквењак објављиваше звонима вечерње. Кроз отворена врата цркве Св. Марка допираше појање свештеника, у цркви запаљено много свећа. На гробљу се осећа пријатан мирис тамјана и измирне. Овде онде догореваху свеће од воска. На неким гробовима стоје згурене фигуре обавијене у црно, дубоко замишљене. Из даљине се чује запевање, сигурно неке мајке која жали јединца сина. „Јако да Господ Бог помене у царству својем раба Јована, Катарину, Анку и Павла“ чита поп са епитрахиљом и кадионицом, више једне хумке, а до њега једна старица са прекрштеним рукама моли се Богу. Приђох гробу српског филолога Ђуре Даничића: на њему једна свећа од белога воска незапаљена. Ту близу је споменик Јована Гавриловића, добротвора учитељске сирочади, око кога стајаху већ осушене зимске руже. На фењеру код споменика Димитрија Николића - Беље, српског добротвора, разбијена окца. Прођох поред споменика народног генерала Стевана П. Книћанина, чије ратне трофеје безобразни Маџари ономад тражише од Срба. Ту је и споменик великог српског доброрвора Илије Милосављевића - Коларца, до њега споменик Стојана Симића, чију смо сабљу, поклон од султана, гледали у Војном музеју. Упутих се гробу Ђуре Јакшића: прост споменик од белог мермера са кога су београдски мангупи избили слику Ђурину. На њему не беше ни цвећа ни свећа. Изиђох из Старог гробља и упутих се Новоме. У Гробљанској улици пуно света који се враћаше са гробља. Пред улазом батаљон продавача и продавачица свећа и цвећа. На самој капији укипила се два жандара у белим рукавицама. Читава гора од споменика; са мермера одбијају се зраци Сунца у заходу. По клупама поседали свештеници, и они се уморили од силних помена. Света много. Готово на сваком гробу гори свећа или кандило. Сви се гробови шарене од цвећа сиротињског и богаташког. Поред главне стазе гробови Аћима Чумића, Косте Протића, намесника, Милоша С. Милојевића, ђенерала Вучковића итд. У једном кутку скромни споменик Окице Глушчевића, новинара. Недалеко од цркве Св. Николе, у једној скромној гробници Атанасија Ђурђевића, почива Коста С. Таушановић. Недалеко је гроб храброг генерала Ђуре Хорватовића. На гробу врло лепа плоча од црног мермера, на којој стоји натпис: „Ђенералу Ђури Хорватовићу, јуначком браниоцу околине Књажевца и Беле Паланке, његов поштовалац Филип.“ Зар народ српски није у стању да подигне споменик своме храбром војсковођи, већ да му га странац Ренотијер подиже!* Мрак се беше већ почео хватати. Гробна помрчина даде још лепши изглед. Хиљаде кандила и свећа гораху треперећи, плач и кукњава се стишавају, само се чује на неким местима тихо јецање. Пожурих се и одох с тог места на којем се толике сузе лију. У кафани преко пута гробља мирно се весељаху гробари, славећи и они празник. Седох на трамвај кога уморни коњи једва довукоше до Теразија Ј.Т.
* Француски племић Филип Ферари дела Ренотије је учествовао у српско-бугарском рату 1885.Његаје грешком заробила српска војска као наводног шпијуна. Кад су повели на извршење смртне казне њега и пратиоца, војник из Књажевца га је пустио.
Да ли се то мени чини, или ми до сада нисмо видели љуцку слику Ташмајданског старог гробља.
Има она гравира, коју сам окачињао, где се види Батал џамија и поглед на варош са Ташмајдана. Има безброј слика старе цркве Св. Марка, најчешће у вези убиства Александра и Драге. Има пар Јеремијиних слика, од којих се види само капија. Има сахрањивање Врангелово, од кога се види маса људи у спроводу. Има једна где се изнутра види гробљанска капија ка Косовској и Таковској. Има нешто око неке капеле у гробљу. Има ваљда пар Громанових са неком надстрешницом, али се не види гробље...
Нисам видео ништа што би личило на гробље, споменике. Да ли барем има неки цртеж, гравира...
Мора да нисам обавештен, а да је било.
Ако није било љуцки слике, има ли кога да пита у Архиву града Београда, Музеју града Београда, Библиотеци града Београда, Архиву Србије, Историјском музеју Србије. Мора негде да има, бре. Ево, човек 1904. године пише да је на гробљу било још споменика, нису сви споменици пребачени на Ново гробље. А тада је било фото апарата охо-хо. Како да нема фотографија.
U Baba-Visnjinoj i Koce-Kapetana imao sam drugove iz odeljenja tadanje VIII Beogradske gimnazije (raz. staresina, profesor Milija Jovanovic). Zajedno smo, jos kao klinci, isli na girice u "POLET" (kafana je zatvorena od skoro). Ali iz koje godine su fotke, bar "okvirno", kako se nekada pitalo?
Стварно не знам из које године су слике. Ја сам човек сељак, нисам тада боравио у метрополи. Шта ја знам... А ни на LIFEoвој страници није писало. Врати се неколико страна, не било ти заповеђено, погледај онај аутобус и трамвај пред Црквом Св Марка. Можда ће ти се касти. Или ову самопослугу. Вероватно је то она прва код Цветног трга. То ти је било близу код Осме. Ако се не сналазиш, питај неку школску другарицу, она ће се сетити моде ових жена...
Prva samoposluga u SFRJ, otvorena je na Cvetnom trgu. Tada bio sam u 4. razredu OS "Aleksa Santic" (uciteljica = Danica Diklic, supruga decjeg pisca Arsena Diklica). Odavno to je OS "V. Ribnikar". Dakle, pomogao si da se fotke smeste u ~ 1959. To je bilo, za nas decu, doba bezbriznog, besvesnog sanjarenja, sletova i citanja avanturistickih knjiga. Fala Milorade [ inace, ne potezi seljastvo - od njega je i poteklo ama bas sve sto valja pa izgleda da se time trsis ]. Grad je mnogo toga sa sela iskvario. Da li je i tebe? Sumnjam. Pozdrav ...
Са сајта www.srpskapolitika.com/slajdovi/bgd-mojemladosti/Slide%201.swf
Nisam detaljno sve pregledao - slajd šou je divan. Ali ovo nije tačna identifikacija:
Takođe, evo nam, iz slajd šoua, još jednog posleratnog kadra "Novog Beograda". Ovo je toliko bila značajna i važna kafana za ondašnji život da je grehota nemati njen izgled, pa čak i posle rata kada je, hroničari će to tačno reći neko vreme radila:
Oва слика ме сувише подсећа на ону: „Краљ Петар на бојишту“ само што је овај Енглез преселио у Албанију...
Пренос злата са Железничке станице које је за Народну Банку стигло из иностранства
Општинска Штедионица, архитекти Живојиновић и Најман
Mislim da se tamo na uglu Baba Višnjine može nazreti znamenita kafana "Novi Beograd" (ako ja dobro vidim):
Svaka cast Miloradu na ovim Lifeovim fotkama Beograda. Izvrsne su - za mikroforenzicke avanture. Zaista sam koristio lupu zvanu "enlarge". Zahvaljujem cenjenim Forumasima i na njihovim tumacenjima jer sam se malo pogubio. Za kafanu "Novi Breograd" nisam znao mada sam Makenzijevom (tada Tolbuhinovom) cesto prolazio. Iznad krova OS "Sv. Sava" nazire se u zelenilu krovic skoro pominjane na Forumu sodadzijske radnje gazde Lepojevica na roglju Mekenzijeve i Majora Katanica. U Baba-Visnjinoj i Koce-Kapetana imao sam drugove iz odeljenja tadanje VIII Beogradske gimnazije (raz. staresina, profesor Milija Jovanovic). Zajedno smo, jos kao klinci, isli na girice u "POLET" (kafana je zatvorena od skoro). Ali iz koje godine su fotke, bar "okvirno", kako se nekada pitalo?
Pozdrav i fala ...
Стварно не знам из које године су слике. Ја сам човек сељак, нисам тада боравио у метрополи. Шта ја знам... А ни на LIFEoвој страници није писало. Врати се неколико страна, не било ти заповеђено, погледај онај аутобус и трамвај пред Црквом Св Марка. Можда ће ти се касти. Или ову самопослугу. Вероватно је то она прва код Цветног трга. То ти је било близу код Осме. Ако се не сналазиш, питај неку школску другарицу, она ће се сетити моде ових жена...
ЗАДУШНИЦЕ
Политика, 24. октобар 1904,
Пођох јуче на Старо гробље. Црквењак објављиваше звонима вечерње. Кроз отворена врата цркве Св. Марка допираше појање свештеника, у цркви запаљено много свећа. На гробљу се осећа пријатан мирис тамјана и измирне. Овде онде догореваху свеће од воска. На неким гробовима стоје згурене фигуре обавијене у црно, дубоко замишљене. Из даљине се чује запевање, сигурно неке мајке која жали јединца сина.
* Француски племић Филип Ферари де ла Ренотије је учествовао у српско-бугарском рату 1885. Њега је грешком заробила српска војска као наводног шпијуна. Кад су повели на извршење смртне казне њега и пратиоца, војник из Књажевца га је пустио.„Јако да Господ Бог помене у царству својем раба Јована, Катарину, Анку и Павла“ чита поп са епитрахиљом и кадионицом, више једне хумке, а до њега једна старица са прекрштеним рукама моли се Богу.
Приђох гробу српског филолога Ђуре Даничића: на њему једна свећа од белога воска незапаљена. Ту близу је споменик Јована Гавриловића, добротвора учитељске сирочади, око кога стајаху већ осушене зимске руже. На фењеру код споменика Димитрија Николића - Беље, српског добротвора, разбијена окца.
Прођох поред споменика народног генерала Стевана П. Книћанина, чије ратне трофеје безобразни Маџари ономад тражише од Срба. Ту је и споменик великог српског доброрвора Илије Милосављевића - Коларца, до њега споменик Стојана Симића, чију смо сабљу, поклон од султана, гледали у Војном музеју. Упутих се гробу Ђуре Јакшића: прост споменик од белог мермера са кога су београдски мангупи избили слику Ђурину. На њему не беше ни цвећа ни свећа.
Изиђох из Старог гробља и упутих се Новоме.
У Гробљанској улици пуно света који се враћаше са гробља. Пред улазом батаљон продавача и продавачица свећа и цвећа. На самој капији укипила се два жандара у белим рукавицама. Читава гора од споменика; са мермера одбијају се зраци Сунца у заходу. По клупама поседали свештеници, и они се уморили од силних помена.
Света много.
Готово на сваком гробу гори свећа или кандило. Сви се гробови шарене од цвећа сиротињског и богаташког.
Поред главне стазе гробови Аћима Чумића, Косте Протића, намесника, Милоша С. Милојевића, ђенерала Вучковића итд. У једном кутку скромни споменик Окице Глушчевића, новинара. Недалеко од цркве Св. Николе, у једној скромној гробници Атанасија Ђурђевића, почива Коста С. Таушановић.
Недалеко је гроб храброг генерала Ђуре Хорватовића. На гробу врло лепа плоча од црног мермера, на којој стоји натпис: „Ђенералу Ђури Хорватовићу, јуначком браниоцу околине Књажевца и Беле Паланке, његов поштовалац Филип.“ Зар народ српски није у стању да подигне споменик своме храбром војсковођи, већ да му га странац Ренотијер подиже!*
Мрак се беше већ почео хватати. Гробна помрчина даде још лепши изглед. Хиљаде кандила и свећа гораху треперећи, плач и кукњава се стишавају, само се чује на неким местима тихо јецање.
Пожурих се и одох с тог места на којем се толике сузе лију.
У кафани преко пута гробља мирно се весељаху гробари, славећи и они празник. Седох на трамвај кога уморни коњи једва довукоше до Теразија
Ј.Т.
Да ли се то мени чини, или ми до сада нисмо видели љуцку слику Ташмајданског старог гробља.
Има она гравира, коју сам окачињао, где се види Батал џамија и поглед на варош са Ташмајдана. Има безброј слика старе цркве Св. Марка, најчешће у вези убиства Александра и Драге. Има пар Јеремијиних слика, од којих се види само капија. Има сахрањивање Врангелово, од кога се види маса људи у спроводу. Има једна где се изнутра види гробљанска капија ка Косовској и Таковској. Има нешто око неке капеле у гробљу. Има ваљда пар Громанових са неком надстрешницом, али се не види гробље...
Нисам видео ништа што би личило на гробље, споменике. Да ли барем има неки цртеж, гравира...
Мора да нисам обавештен, а да је било.
Ако није било љуцки слике, има ли кога да пита у Архиву града Београда, Музеју града Београда, Библиотеци града Београда, Архиву Србије, Историјском музеју Србије. Мора негде да има, бре. Ево, човек 1904. године пише да је на гробљу било још споменика, нису сви споменици пребачени на Ново гробље. А тада је било фото апарата охо-хо. Како да нема фотографија.
https://www.google.com/maps/@44.81442,20.474045,3a,90y,128.89h,92.01t/data=!3m4!1e1!3m2!1sKcgT5K2yfhJ5T_15GyvPvA!2e0
Стварно не знам из које године су слике. Ја сам човек сељак, нисам тада боравио у метрополи. Шта ја знам... А ни на LIFEoвој страници није писало. Врати се неколико страна, не било ти заповеђено, погледај онај аутобус и трамвај пред Црквом Св Марка. Можда ће ти се касти. Или ову самопослугу. Вероватно је то она прва код Цветног трга. То ти је било близу код Осме. Ако се не сналазиш, питај неку школску другарицу, она ће се сетити моде ових жена...