Poštovani Milorade, da li ste pogledali poruku koju sam Vam poslao 7.jula? Pozdrav svima ...
ХаХаХаХа! Шалџија неки, јелда? Јесте то слика Националне географије, али ми се чини да није са ових простора. Бледуњаво нешто... Размишљао сам да ли да уопште извршим корекцију. Шта га знаш, један део читалаца/тељки се може побунити. За сваки случај, слику сам сачувао, па ћу на појединачне захтеве експедовати мејлом...
Мобилизација, 1914. године.
Знам да је овај мотив већ виђен, али ми се чини да је горња фотографија нешто квалитетнија и већа...
Уосталом, заслужили су да их опет погледамо!
Мобилизација, 1914. године.
Знам да је овај мотив већ виђен, али ми се чини да је горња фотографија нешто квалитетнија и већа...
Уосталом, заслужили су да их опет погледамо!
Odliučna fotka. kakvo bogastvo modnih detalja. Opanci, čarape i pantalone su uglavnom tipični. Šajkače i šubare su standarne, ali ovi kaputići, jeleci, gunjevi... se u detaljima krojeva drastičo razlikuju. Posebno mi se sviđa čvrstina i snaga ovih, verovatno, drugopozivaca...
Фототека Библиотеке града Београда / Завичајно одељење (Старе и ретке књиге о Београду)
Постоји прича о првобитној сахрани краљевског пара Александра и Драге Обреновић, непосредно после атентата. Било је потребно да се они сахране у старој цркви Светог Марка, што пре и без икаквих церемонија. Завереници су решили да их сместе у већ постојећу гробницу кнеза Милана Обреновића, Милошевог сина и Михаиловог брата. Међутим, Милан је у тренутку упокојења био болешљив, незнатне висине, па је и гробница била сувише мала да прими двоје, тада крупних, људи.
Онда је отворена гробница Ане Обреновић, супруге Јована Обреновића. Њене кости си гурнуте у крај, а Александар и Драга су убачени у ту „половну“ гробницу. Тек касније је гробно место било пристојно обележено...
Фототека Библиотеке града Београда / Завичајно одељење (Старе и ретке књиге о Београду)
Постоји прича о првобитној сахрани краљевског пара Александра и Драге Обреновић, непосредно после атентата. Било је потребно да се они сахране у старој цркви Светог Марка, што пре и без икаквих церемонија. Завереници су решили да их сместе у већ постојећу гробницу кнеза Милана Обреновића, Милошевог сина и Михаиловог брата. Међутим, Милан је у тренутку упокојења био болешљив, незнатне висине, па је и гробница била сувише мала да прими двоје, тада крупних, људи.
Онда је отворена гробница Анке Обреновић - Константиновић, која је такође убијена, у атентату на кнеза Михаила. Анка је била ћерка Јеврема Обреновића и тетка краља Милана, Александровог оца. Њене кости си гурнуте у крај, а Александар и Драга су убачени у ту „половну“ гробницу. Тек касније је гробно место било пристојно обележено...
Ako ja dobro vidim, na ploči piše "koji poginuše od zlikovačke ruke" i blizu donje ivice piše "1917", što upućuje da su ploču postavili okupatori, ali i da nije dirana do požara 1941 (pošto je bila na crkvenom zemljištu, pretpostavljam).
Ono što je zanimljivo da na spomeniku piše "Draga Obrenović" a ne "Draginja Obrenović", što dodatno upućuje na umešanost okupatora.
Ovako su izgledali krstovi postavljeni uz grobnicu Anke Obrenović:
Тако је то када брзоплето преносим непроверене приче...
Александар и Драга су сахрањени у гробници Ане (Анна је стари начин писања тог имена, уствари библијско име) друге супруге Јована Обреновића. Лепо пише на твојој разгледници, коју си приложио. Претпостављам да је то гробница друга слева, на средњој слици коју сам поставио, личи на спомен плочу са твоје разгледнице. Изгледа да је неко, вероватно члан породице Обреновић или Константиновић, као противник династије Карађорђевић, искористио политичку ситуацију за време окупације, направио нову гробницу, с друге стране улаза у цркву (или је то нека ниша?), и преместио тела краљевског пара у ту нову гробницу, са новом надгробном плочом.
Онда се опсетим да је цела фамилија Јеврема и Томаније Обреновић, као и Константиновића сахрањена у манастиру Раковица чији су они били велики приложници. Тамо је сахрањена и Анка Константиновић-Обреновић, коју грешком поменух.
Извињавам се на изазивању забуне!
Poštovani Milorade, da li ste pogledali poruku koju sam Vam poslao 7.jula? Pozdrav svima ...
ХаХаХаХа! Шалџија неки, јелда? Јесте то слика Националне географије, али ми се чини да није са ових простора. Бледуњаво нешто... Размишљао сам да ли да уопште извршим корекцију. Шта га знаш, један део читалаца/тељки се може побунити. За сваки случај, слику сам сачувао, па ћу на појединачне захтеве експедовати мејлом...
Мобилизација, 1914. године.
Знам да је овај мотив већ виђен, али ми се чини да је горња фотографија нешто квалитетнија и већа...
Уосталом, заслужили су да их опет погледамо!
Мобилизација, 1914. године.
Знам да је овај мотив већ виђен, али ми се чини да је горња фотографија нешто квалитетнија и већа...
Уосталом, заслужили су да их опет погледамо!
Odliučna fotka. kakvo bogastvo modnih detalja. Opanci, čarape i pantalone su uglavnom tipični. Šajkače i šubare su standarne, ali ovi kaputići, jeleci, gunjevi... se u detaljima krojeva drastičo razlikuju. Posebno mi se sviđa čvrstina i snaga ovih, verovatno, drugopozivaca...
Чланови енглеског посланства у Београду
Фототека Библиотеке града Београда / Завичајно одељење (Старе и ретке књиге о Београду)
Постоји прича о првобитној сахрани краљевског пара Александра и Драге Обреновић, непосредно после атентата. Било је потребно да се они сахране у старој цркви Светог Марка, што пре и без икаквих церемонија. Завереници су решили да их сместе у већ постојећу гробницу кнеза Милана Обреновића, Милошевог сина и Михаиловог брата. Међутим, Милан је у тренутку упокојења био болешљив, незнатне висине, па је и гробница била сувише мала да прими двоје, тада крупних, људи.
Онда је отворена гробница Ане Обреновић, супруге Јована Обреновића. Њене кости си гурнуте у крај, а Александар и Драга су убачени у ту „половну“ гробницу. Тек касније је гробно место било пристојно обележено...
.....
Фототека Библиотеке града Београда / Завичајно одељење (Старе и ретке књиге о Београду)
Постоји прича о првобитној сахрани краљевског пара Александра и Драге Обреновић, непосредно после атентата. Било је потребно да се они сахране у старој цркви Светог Марка, што пре и без икаквих церемонија. Завереници су решили да их сместе у већ постојећу гробницу кнеза Милана Обреновића, Милошевог сина и Михаиловог брата. Међутим, Милан је у тренутку упокојења био болешљив, незнатне висине, па је и гробница била сувише мала да прими двоје, тада крупних, људи.
Онда је отворена гробница Анке Обреновић - Константиновић, која је такође убијена, у атентату на кнеза Михаила. Анка је била ћерка Јеврема Обреновића и тетка краља Милана, Александровог оца. Њене кости си гурнуте у крај, а Александар и Драга су убачени у ту „половну“ гробницу. Тек касније је гробно место било пристојно обележено...
Ako ja dobro vidim, na ploči piše "koji poginuše od zlikovačke ruke" i blizu donje ivice piše "1917", što upućuje da su ploču postavili okupatori, ali i da nije dirana do požara 1941 (pošto je bila na crkvenom zemljištu, pretpostavljam).
Ono što je zanimljivo da na spomeniku piše "Draga Obrenović" a ne "Draginja Obrenović", što dodatno upućuje na umešanost okupatora.
Ovako su izgledali krstovi postavljeni uz grobnicu Anke Obrenović:
Александар и Драга су сахрањени у гробници Ане (Анна је стари начин писања тог имена, уствари библијско име) друге супруге Јована Обреновића. Лепо пише на твојој разгледници, коју си приложио. Претпостављам да је то гробница друга слева, на средњој слици коју сам поставио, личи на спомен плочу са твоје разгледнице. Изгледа да је неко, вероватно члан породице Обреновић или Константиновић, као противник династије Карађорђевић, искористио политичку ситуацију за време окупације, направио нову гробницу, с друге стране улаза у цркву (или је то нека ниша?), и преместио тела краљевског пара у ту нову гробницу, са новом надгробном плочом.
Онда се опсетим да је цела фамилија Јеврема и Томаније Обреновић, као и Константиновића сахрањена у манастиру Раковица чији су они били велики приложници. Тамо је сахрањена и Анка Константиновић-Обреновић, коју грешком поменух.
Извињавам се на изазивању забуне!