u potpisu piše
"биста мајора Томића, рад Сергија Фанфонића"
Brzom pretragom na Google-u nisam našao ništa ni približno slično "Sergiju Fanfoniću".
Odakle je ova fotografija, iz koje godine, da li ima nekih bližih informacija....
Miodrag tomić jeste bio neko i nešto u našoj avijaciji posle rata, ali ovo sa bistom (spomenikom) za života je malo preterano.
Da ovo možda nije spomenik nekom od poginulih avjatičara: Branku Vukosavljeviću, Jovanu Jugoviću, Mihajlu Petroviću...?
На почетку желим да изразим задовољство чињеницом да сте се у овом времену идеологизације егоизма посветили истраживању баштине Београда, у времену у ком је и надлежна институција заборавила на свој посао, а друштво на своју дужност.
Подсетио бих да се на овим просторима обнављају одређени циклуси развоја и падова цивилизација, као што су били успон и уништење античке цивилизације, или успон средњевековне и њено уништење од варварског освајача, од кога се, по свему судећи, упркос повременим блистајима крајем 19. и током 20. века, у савременом историјском контексту, културолошки још увек нисмо опоравили.
И сам сам се у раној младости на сличан начин као и Ви, између осталог, бавио и овом проблематиком, те Вас искрено подржавам у Вашем раду.
О бистама на овој изложби: "Ruska emigracija u pismima Dvoru i Vladi Kraljevine Jugoslavije 1920-1939." у Архиву Југославије.
Фотографија је из једног од илустрованих листова из тридесетих година, који су били у мом поседу, али то више није случај, међутим, пре него што сам их отуђио, фотографисао сам мени занимљиве странице.
Уз фотографију о којој је овде реч, мислим да су биле београдске вести, у супротном је не бих сврстао са остатком материјала о старом Београду. Ево и оригиналног потписа:
Браво Alex ZR.
И мене је зачудио потпис фотографије када сам је први пут видео, док нисам отишао до Калемегдана и лично се уверио да је погрешан.
Видим да се на ово трик питање овдашњи аудиторијум није дао лако збунити.
Миодраг Томић је био наш најуспешнији пилот у Првом светском рату и свакако је заслужио захвалност.
"Пилоти Миодраг Томић и Милутин Михаиловић полећу на немачке аероплане. Пожаревац 1915. године"
Ovaj tekst koji ide uz fotografiju baš i ne odgovara činjenicama.
Piloti nisu u letačkoj opremi - postoji čak i filmski zapis Tomićeve pripreme za pravi let i poletanja Blerioa gde se lepo vidi kako Tomić nosi bundu, kožnu kapu i pilotske naočare.
Ovaj avion, "Blerio XI-2" nazvan "Oluj" sasvim sigurno nije mogao da služi kao presretač - koncept koji je tek počeo da se razvija 1915.
Mitraljez na "Oluju" je Tomićeva improvizacija, pošto je razmena vatre između aviona postala redovna pojava.
Miodrag Tomić.
Bio je jedan od prvih šest starešina vojske Kraljevine Srbije poslatih u Francusku 1912. godine na obuku za pilote.
Kao pilot učestvovao je u oba Baklanska, u odbrani Srbije 1914-15, leteo iznad Albanije 1915 i 16 zatim na Zapadnom frontu u Francuskoj, na Solunskom i u konačnom oslobađanju Srbije. Pored nebrojeno mnogo sati leta, najrazličitijih opasnosti i svega što je sve preživeo, uspeo je i da obori tri neprijateljska aviona. Ostao je u aviaciji i dočekao Drugi svetski rat (jedini od prve šestorice pilota) u činu pukovnika, na položaju kraljevog adjutanta. Rat je proveo u zarobljeništvu, a posle je emigrirao u Ameriku. Umro je u Čikagu 1962. Fotografija sama govori o brojnim odlikovanjima...
1915, Tomić za komandama Blerioa XI, (dvosed). "OLUJ" je bio naš prvi avion naoružan mitraljezom.
Na ovom Tomićevom Njeporu je nakon sletanja izbrojano 18 rupa od metaka
Tomić sa francuskima pilotima na Solunskm frontu
Tomić ispred svog SPAD VII
Posle rata, kao potpukovnik i pukovnik, kraljev adjutant
Fotografije preuzete iz "Spomenice", autora Nenada Mikluševa.
u potpisu piše
"биста мајора Томића, рад Сергија Фанфонића"
Brzom pretragom na Google-u nisam našao ništa ni približno slično "Sergiju Fanfoniću".
Odakle je ova fotografija, iz koje godine, da li ima nekih bližih informacija....
Miodrag tomić jeste bio neko i nešto u našoj avijaciji posle rata, ali ovo sa bistom (spomenikom) za života je malo preterano.
Da ovo možda nije spomenik nekom od poginulih avjatičara: Branku Vukosavljeviću, Jovanu Jugoviću, Mihajlu Petroviću...?
Поштована Zvezdarka Vracaric,
На почетку желим да изразим задовољство чињеницом да сте се у овом времену идеологизације егоизма посветили истраживању баштине Београда, у времену у ком је и надлежна институција заборавила на свој посао, а друштво на своју дужност.
Подсетио бих да се на овим просторима обнављају одређени циклуси развоја и падова цивилизација, као што су били успон и уништење античке цивилизације, или успон средњевековне и њено уништење од варварског освајача, од кога се, по свему судећи, упркос повременим блистајима крајем 19. и током 20. века, у савременом историјском контексту, културолошки још увек нисмо опоравили.
И сам сам се у раној младости на сличан начин као и Ви, између осталог, бавио и овом проблематиком, те Вас искрено подржавам у Вашем раду.
О бистама на овој изложби: "Ruska emigracija u pismima Dvoru i Vladi Kraljevine Jugoslavije 1920-1939." у Архиву Југославије.
Поштовани Relja,
Фотографија је из једног од илустрованих листова из тридесетих година, који су били у мом поседу, али то више није случај, међутим, пре него што сам их отуђио, фотографисао сам мени занимљиве странице.
Уз фотографију о којој је овде реч, мислим да су биле београдске вести, у супротном је не бих сврстао са остатком материјала о старом Београду. Ево и оригиналног потписа:
"Биста Николе Пашића на Калемегдану"
Hvala najlepše.
Čudan slučaj - oficir dobija bistu još u toku karijere, a danas na celom internetu nema ni traga od vajara "Fanfonića".
Миодраг Томић је био наш најуспешнији пилот у Првом светском рату и свакако је заслужио захвалност.
"Пилоти Миодраг Томић и Милутин Михаиловић полећу на немачке аероплане. Пожаревац 1915. године"
"Биста Николе Пашића на Калемегдану"
Рекао бих да је ово биста Јована Суботића на Калемегдану.
Браво Alex ZR.
И мене је зачудио потпис фотографије када сам је први пут видео, док нисам отишао до Калемегдана и лично се уверио да је погрешан.
Видим да се на ово трик питање овдашњи аудиторијум није дао лако збунити.
Заједничка централна управа уједињених београдских пчелица
Школска деца полазе на предавање о Француској
Миодраг Томић је био наш најуспешнији пилот у Првом светском рату и свакако је заслужио захвалност.
"Пилоти Миодраг Томић и Милутин Михаиловић полећу на немачке аероплане. Пожаревац 1915. године"
Ovaj tekst koji ide uz fotografiju baš i ne odgovara činjenicama.
Piloti nisu u letačkoj opremi - postoji čak i filmski zapis Tomićeve pripreme za pravi let i poletanja Blerioa gde se lepo vidi kako Tomić nosi bundu, kožnu kapu i pilotske naočare.
Ovaj avion, "Blerio XI-2" nazvan "Oluj" sasvim sigurno nije mogao da služi kao presretač - koncept koji je tek počeo da se razvija 1915.
Mitraljez na "Oluju" je Tomićeva improvizacija, pošto je razmena vatre između aviona postala redovna pojava.
Miodrag Tomić.
Bio je jedan od prvih šest starešina vojske Kraljevine Srbije poslatih u Francusku 1912. godine na obuku za pilote.
Kao pilot učestvovao je u oba Baklanska, u odbrani Srbije 1914-15, leteo iznad Albanije 1915 i 16 zatim na Zapadnom frontu u Francuskoj, na Solunskom i u konačnom oslobađanju Srbije. Pored nebrojeno mnogo sati leta, najrazličitijih opasnosti i svega što je sve preživeo, uspeo je i da obori tri neprijateljska aviona. Ostao je u aviaciji i dočekao Drugi svetski rat (jedini od prve šestorice pilota) u činu pukovnika, na položaju kraljevog adjutanta. Rat je proveo u zarobljeništvu, a posle je emigrirao u Ameriku. Umro je u Čikagu 1962. Fotografija sama govori o brojnim odlikovanjima...
1915, Tomić za komandama Blerioa XI, (dvosed). "OLUJ" je bio naš prvi avion naoružan mitraljezom.
Na ovom Tomićevom Njeporu je nakon sletanja izbrojano 18 rupa od metaka
Tomić sa francuskima pilotima na Solunskm frontu
Tomić ispred svog SPAD VII
Posle rata, kao potpukovnik i pukovnik, kraljev adjutant
Fotografije preuzete iz "Spomenice", autora Nenada Mikluševa.