Može li mi neko reći nešto vise o klavijaturisti Miroslavu Ramboseku. Kada je došao u Beograd, kojih godina je bio aktivan u stvaralaštvu i gde je radio. Hvala.
Ako dobro slažem ljude i događaje, Miroslav bi mogao biti sin Bepa Ramboseka koji se još pre Drugog svetskog rata pojavio negde iz Splita i Dalmacije u Beogradu i svirao zabavnu i džez muziku po lokalnim kafanama.
Miroslava, pak nalazim na nekim pločama koje su izlazile pedesetih godina gde je svirao, slično ocu, muziku sličnog stila.
Negde krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih za produkciju "Studija B" izdao je par dečijih pesama koje je i otpevao bilo sam bilo u duetu sa svojim sinom Zoranom Rambosekom.
Mislim da sam negde pročitao i da je Miroslav Rambosek radio kao ton-majstor na ovoj radio stanici u slično vreme.
Može li mi neko reći nešto vise o klavijaturisti Miroslavu Ramboseku. Kada je došao u Beograd, kojih godina je bio aktivan u stvaralaštvu i gde je radio. Hvala.
Ako dobro slažem ljude i događaje, Miroslav bi mogao biti sin Bepa Ramboseka koji se još pre Drugog svetskog rata pojavio negde iz Splita i Dalmacije u Beogradu i svirao zabavnu i džez muziku po lokalnim kafanama.
Miroslava, pak nalazim na nekim pločama koje su izlazile pedesetih godina gde je svirao, slično ocu, muziku sličnog stila.
Negde krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih za produkciju "Studija B" izdao je par dečijih pesama koje je i otpevao bilo sam bilo u duetu sa svojim sinom Zoranom Rambosekom.
Mislim da sam negde pročitao i da je Miroslav Rambosek radio kao ton-majstor na ovoj radio stanici u slično vreme.
Познато је да је данашња фирма Штарк настала педесетих година, спајањем две фирме: пекаре Соко и фабрике слаткиша Нада Штарк. У историји настанка пекаре Соко пише: „Јеврејско акционарско друштво је 1931. годину основало пекару Соко. Председник Друштва био је Холендер, чије име на жалост није забележено, као ни име директора Фишера, такође Јеврејина. Они су из Беча довели мајстора познате пекаре Anker brot peckerei, који је посао уводио годину дана. Већ на почетку рада у пекари је било запослено стотинак радника, који су производили хлеб и пециво, у тада првој парној пекари.“
Заинтересовала ме је ова бечка фирма, па сам мало прелистао интернет. Нађох да је и данас врло успешна и да је пре пар година прославила 120 година постојања. Ево неколико података о почецима ове фирме:
Ankerbrot bäckerei Wien
Године 1891. су Хајнрих и Фриц Мендел основали пекару, коју су назвали: Wien die Wiener Brot und Gebäckfabrik Heinrich und Fritz Mendl. По презимену, изгледа да су били Јевреји. Имали су 25 запослених и пекли око 2000 векни хлеба дневно.
Већ 1907. Аустријски цар Фрања Јосиф проглашава пекару Анкерброт дворским снабдевачем хлеба и пецива.
Године 1920. 250 коњских запрега је испоручивало око 150 тона хлеба и пецива. Фирма је имала 2.000 запослених и 100 експозитура, продавница. Анкер (сидро) је заштитни знак ове фирме и појављује се на амбалажи, возилима и натписним таблама.
Да ли неко зна ко је овај човек?
Мене подсећа на сценаристу стрипова Андрије Мауровића, Фрању Мартина Фуиса, познатијег по псеудониму Фра Ма Фу.
Ево његове сличице...
Može li mi neko reći nešto vise o klavijaturisti Miroslavu Ramboseku. Kada je došao u Beograd, kojih godina je bio aktivan u stvaralaštvu i gde je radio. Hvala.
Ako dobro slažem ljude i događaje, Miroslav bi mogao biti sin Bepa Ramboseka koji se još pre Drugog svetskog rata pojavio negde iz Splita i Dalmacije u Beogradu i svirao zabavnu i džez muziku po lokalnim kafanama.
Miroslava, pak nalazim na nekim pločama koje su izlazile pedesetih godina gde je svirao, slično ocu, muziku sličnog stila.
Negde krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih za produkciju "Studija B" izdao je par dečijih pesama koje je i otpevao bilo sam bilo u duetu sa svojim sinom Zoranom Rambosekom.
Mislim da sam negde pročitao i da je Miroslav Rambosek radio kao ton-majstor na ovoj radio stanici u slično vreme.
Može li mi neko reći nešto vise o klavijaturisti Miroslavu Ramboseku. Kada je došao u Beograd, kojih godina je bio aktivan u stvaralaštvu i gde je radio. Hvala.
Ako dobro slažem ljude i događaje, Miroslav bi mogao biti sin Bepa Ramboseka koji se još pre Drugog svetskog rata pojavio negde iz Splita i Dalmacije u Beogradu i svirao zabavnu i džez muziku po lokalnim kafanama.
Miroslava, pak nalazim na nekim pločama koje su izlazile pedesetih godina gde je svirao, slično ocu, muziku sličnog stila.
Negde krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih za produkciju "Studija B" izdao je par dečijih pesama koje je i otpevao bilo sam bilo u duetu sa svojim sinom Zoranom Rambosekom.
Mislim da sam negde pročitao i da je Miroslav Rambosek radio kao ton-majstor na ovoj radio stanici u slično vreme.
Zar taj duet nije bio Zoran i Bojan Rambosek ...?
http://yugopapir.blogspot.com/2014/03/zoran-i-bojan-rambosek-svi-pevaju-vuka....
Заинтересовала ме је ова бечка фирма, па сам мало прелистао интернет. Нађох да је и данас врло успешна и да је пре пар година прославила 120 година постојања. Ево неколико података о почецима ове фирме:
Ankerbrot bäckerei Wien
Године 1891. су Хајнрих и Фриц Мендел основали пекару, коју су назвали: Wien die Wiener Brot und Gebäckfabrik Heinrich und Fritz Mendl. По презимену, изгледа да су били Јевреји. Имали су 25 запослених и пекли око 2000 векни хлеба дневно.
Већ 1907. Аустријски цар Фрања Јосиф проглашава пекару Анкерброт дворским снабдевачем хлеба и пецива.
Године 1920. 250 коњских запрега је испоручивало око 150 тона хлеба и пецива. Фирма је имала 2.000 запослених и 100 експозитура, продавница. Анкер (сидро) је заштитни знак ове фирме и појављује се на амбалажи, возилима и натписним таблама.
Да ли неко зна ко је овај човек?
Мене подсећа на сценаристу стрипова Андрије Мауровића, Фрању Мартина Фуиса, познатијег по псеудониму Фра Ма Фу.
Ево његове сличице...