da li možda imate tačan datum i iz kog je ovog lista tačno fotografisano?
Hvala.
Господине mmilovanе,
морам напоменути да су слике које овде постављам различитог порекла;
део је из личне колекције, део позајмљен од пријатеља, затим из галерија, музеја, библиотека и интернета..
Конкретно када је о овој реч, пре неколико година, тражећи у листу Време један пројекат, наишао сам на прегршт чланака и илустрација остварених, али још и више неостварених попут овог.. Погађате, све осим оног који сам тражио.
Године се не могу тачно сетити, мислим да је 1932. или 1934. - лист Време.
Извињавам што Вам нисам могао бити од веће помоћи.
Такође, захвалио бих се господину Grku и господину Dorcolcu на комплиментима, част ми је служити племенитим идеалима овог форума..
Савска
Милутин Жиловић, стражар "код седам чунова" при одбрани Београда 1915.
Црква Светог цара Константина и царице Јелене на Вождовцу 1941.
Никола Пашић на студијама у Цириху
Совјетске трупе код Топовских шупа, 15.10.1944.
Скеле на згради старог Генералштаба
Светосавски дом у Панчеву приликом посете патријарха Варнаве
Baš me pogodiše ovi frejmovi. Tu sam proveo gotovo dvadeset najlepših godina života. Šezdesetih sa druge strane Ade na splavu Filmskog grada, kod reni-bunara. Prvi komšija je bio Paja Vujisić, a često je tu boravio i Fabijan Šovagović. Mi smo bili šiljokurani. Svakog dana smo preko leta dolazili čamcem sa dorćolske tikvare i igrali šuge u ovom bazenčiću.
Kasnije, sedamdesetih dolazio sam u Grafičar da veslam. Šećerana je iz svog taložnika ispuštala talog, šiji se slatkasti smrad kao kuga uvlačio u sinuse. Ali, to mi nije umanjilo ljubav prema ovom rukavcu i one frejmovi iz filma me podsetiše na senke vrba i jablanova, na sajle splavova koje sam morao da preskačem hodajući po tepihu od uvelog lišća. Kasnije sam, 1977. došao u MNK Beograd, tu odmah do veslačkog kluba Crvena zvezda. I dok smo se mi, ljubitelji čamaca motali po hangaru ili ispred njega, na terasi su ljudi uživali s pivom u ruci i čorbastim pasuljem na stolu sa kariranim stonjakom, koji je vrlo dobro spremala Mira, žena domara Sulje.
Ujutru sam morao da dolazim pre osam sati dok se rampa ne spusti. Onda sam ne želeći još da budim domara, čekao pred hangarom i jeo burek, deleći ga sa kerušom Žujkom i posmatrao kako Beograđani onim čuvenim nadvožnjakom kod Jugopetrola odlaze na posao. Dešavalo se da na toj klupskoj terasi dočekam i jutro, u društvu ptica koje se bude, dok je nisko nad rukavcem lebdela magličasta jutarnja belina.
Vrlo lep post - i slike i narocito text. Vraca u vrlo preciznu proslost nas perfekt-romanticare. Kupao sam se u drvenim bazenima ali na savskom kupalistu "kod mosta" (na mestu Starog sajmista) krajem '50-etih. Tu se ponekad kupao i glumac Seva Bjelic, poznati plivac. Adu u detinjstvu nisam posecivao, tj. nisu me vodili sem jednom prilikom kada nas je motorni camac prepun (govorili su "krcat") plivaca prebacio na tlo Ade. Pozdrav Dorcolcu ...
За оне који не препознају: Снимљено са торња Саборне цркве. У предњем плану су зграде некадашње Богословије, Семинарије. Преко пута је хотел Национал. Калемегдански парк, шеталиште, Београдска тврђава...
Odlicna fotka. Fala. Skoro je i Varos Kapija postavio divnu, sveobuhvatnu fotku Beograda, na koju je trebalo reagovati (kako bi rekao Ulicar). Fala i Miloradu i Varos Kapiji.
Fala na ispravci 013gonzo. Lapsus sinapticus. Sto kaze Milorad, rusi gravitacija, ali rusi i zeman. Pozdrav, grk
Морам да додам два детаља којих сам се сетио у међувремену везано за купање на Ади пре преграђивања.
Први чувено сачекивање трамваја бр.4. код Господарске механе зато што је кроз подвожњак ишла смо једна пруга за оба смера,
а после моста преко Топчидерске реке куће од Радничке улице до Саве. Трамвај се окретао отприлике где је сада скретање за
Аду.
Друга ствар је било ходање по поплављеној Ади када би чамцем прешли где је сада насип, за купање на купатилу Београд, друга обала Аде.
Ада поплављена па ходамо по неким даскама постављеним на трупце по стази.
Мени као средњошколцу то гацање је било интересантно јер тада више Сава није плавила Карађорђеву улицу.
Све се то догађало средином 60'тих година.
Poštovanje,
da li možda imate tačan datum i iz kog je ovog lista tačno fotografisano?
Hvala.
Господине mmilovanе,
морам напоменути да су слике које овде постављам различитог порекла;
део је из личне колекције, део позајмљен од пријатеља, затим из галерија, музеја, библиотека и интернета..
Конкретно када је о овој реч, пре неколико година, тражећи у листу Време један пројекат, наишао сам на прегршт чланака и илустрација остварених, али још и више неостварених попут овог.. Погађате, све осим оног који сам тражио.
Године се не могу тачно сетити, мислим да је 1932. или 1934. - лист Време.
Извињавам што Вам нисам могао бити од веће помоћи.
Такође, захвалио бих се господину Grku и господину Dorcolcu на комплиментима, част ми је служити племенитим идеалима овог форума..
Савска
Милутин Жиловић, стражар "код седам чунова" при одбрани Београда 1915.
Црква Светог цара Константина и царице Јелене на Вождовцу 1941.
Никола Пашић на студијама у Цириху
Совјетске трупе код Топовских шупа, 15.10.1944.
Скеле на згради старог Генералштаба
Светосавски дом у Панчеву приликом посете патријарха Варнаве
Архитекта Светозар Јовановић
Земун 1936.
Kasnije, sedamdesetih dolazio sam u Grafičar da veslam. Šećerana je iz svog taložnika ispuštala talog, šiji se slatkasti smrad kao kuga uvlačio u sinuse. Ali, to mi nije umanjilo ljubav prema ovom rukavcu i one frejmovi iz filma me podsetiše na senke vrba i jablanova, na sajle splavova koje sam morao da preskačem hodajući po tepihu od uvelog lišća. Kasnije sam, 1977. došao u MNK Beograd, tu odmah do veslačkog kluba Crvena zvezda. I dok smo se mi, ljubitelji čamaca motali po hangaru ili ispred njega, na terasi su ljudi uživali s pivom u ruci i čorbastim pasuljem na stolu sa kariranim stonjakom, koji je vrlo dobro spremala Mira, žena domara Sulje.
Ujutru sam morao da dolazim pre osam sati dok se rampa ne spusti. Onda sam ne želeći još da budim domara, čekao pred hangarom i jeo burek, deleći ga sa kerušom Žujkom i posmatrao kako Beograđani onim čuvenim nadvožnjakom kod Jugopetrola odlaze na posao. Dešavalo se da na toj klupskoj terasi dočekam i jutro, u društvu ptica koje se bude, dok je nisko nad rukavcem lebdela magličasta jutarnja belina.
Vrlo lep post - i slike i narocito text. Vraca u vrlo preciznu proslost nas perfekt-romanticare. Kupao sam se u drvenim bazenima ali na savskom kupalistu "kod mosta" (na mestu Starog sajmista) krajem '50-etih. Tu se ponekad kupao i glumac Seva Bjelic, poznati plivac. Adu u detinjstvu nisam posecivao, tj. nisu me vodili sem jednom prilikom kada nas je motorni camac prepun (govorili su "krcat") plivaca prebacio na tlo Ade. Pozdrav Dorcolcu ...
За оне који не препознају: Снимљено са торња Саборне цркве. У предњем плану су зграде некадашње Богословије, Семинарије. Преко пута је хотел Национал. Калемегдански парк, шеталиште, Београдска тврђава...
Odlicna fotka. Fala. Skoro je i Varos Kapija postavio divnu, sveobuhvatnu fotku Beograda, na koju je trebalo reagovati (kako bi rekao Ulicar). Fala i Miloradu i Varos Kapiji.
Evo, to je ta odlicna panorama za ponavljanje. Vidi se krov "National"-a, ako se ne varam (mozda je prepokrivan).
Fala na ispravci 013gonzo. Lapsus sinapticus. Sto kaze Milorad, rusi gravitacija, ali rusi i zeman. Pozdrav, grk
Pozdrav svima ...
Morao sam ovu fotku da stavim i ovde, jer sam je uslik’o iz neobičnog ugla. Deo Strahinjića Bana između Tadeuša Košćuškog i Rige od Fere.
Fala na ispravci 013gonzo. Lapsus sinapticus. Sto kaze Milorad, rusi gravitacija, ali rusi i zeman. Pozdrav, grk
Морам да додам два детаља којих сам се сетио у међувремену везано за купање на Ади пре преграђивања.
Први чувено сачекивање трамваја бр.4. код Господарске механе зато што је кроз подвожњак ишла смо једна пруга за оба смера,
а после моста преко Топчидерске реке куће од Радничке улице до Саве. Трамвај се окретао отприлике где је сада скретање за
Аду.
Друга ствар је било ходање по поплављеној Ади када би чамцем прешли где је сада насип, за купање на купатилу Београд, друга обала Аде.
Ада поплављена па ходамо по неким даскама постављеним на трупце по стази.
Мени као средњошколцу то гацање је било интересантно јер тада више Сава није плавила Карађорђеву улицу.
Све се то догађало средином 60'тих година.
портрет Надице Николић - Младен Јосић
Josić je imao atelje u Piškonovoj 6. Da li neko ima neku staru fotku, kada je u njoj stanovao Josić...