Kiš je stanovao u Palmotićevoj ulici u stanu sa posebnim ulazom, što se u ono vreme smatralo vrhuncem podstanarskih prava i sloboda, u jednoj, ako me sećanje ne vara, maloj devojačkoj sobici u koju se čestito mogao smestiti samo jedan kauč. Sedeli smo moj kolega i ja na stolicama donesenim od gazdarice a Kiš i njegova supruga Mirjana Miočinović na kauču. Ono o čemu smo razgovarali odavno sam, nažalost, zaboravio, sve osim jednog detalja: pitali smo ga gde pišete. U sobi nije bilo ničeg sličnog pisaćem pultu ili stolu. Kiš je ukrstio noge na kauču u turski sed i rekao: Evo, ovako, stavim mašinu u krilo.
Да ли неко зна тачну локацију овога споменика? Имам само податак: "Чукарица, споменик палим у ослободилачким ратовима 1912-95". Аутор је Миодраг Живковић. Питала сам у Општини Чукарица, али нису знали да ми кажу
Gostovao sam na 13. spratu VMA četiri noći i pet dana. (Dobro da nisam bio na 14, to ne bi valjalo.) Promenih i drugi Cajsov okular. Kako je lepo videti vas sa oba :) Valjda ću sada manje da grešim.
VJ izroka podosta dugih postova i produži nam stranice. Nekoliko za mene sjajnih fotki. Jedna je Konak. Druga je ova strana ciriškog Cajtbildera. Privukla me je ne samo Srbskom krunom i volovskom zapregom, već naročito ovom slikom, čini mi se Dorćolske škole, koja je, bila pretvorena u bolnicu.
Nemački pojma nemam, a i da imam teško bih se izborio sa ovom goticom. Molio bih naše lingviste da nam malo približe opise ovih foto-zapisa, mada koliko shvatam ispod slika se bave švajcarskim lekarima. Mislim da mi i poštovani g. Grk mogao nešto o ovome da doda, jer smo nekada nakratko dotakli ovu temu i namenu zgrade.
Део горњег текста, "преведен" на обичну латиницу био би: Ivonne ging hinaus um der Dienerin die nötigen Befehle zu geben. Dann setzte sie sich wieder stumm an das Lager des Alten, der die Augen geschlossen hate und nur durch eine seite Handbewegung, mit der er uber das fell des Hundes hinstrich verreit, das er wache
На своју срамоту, немачки сам прилично заборавила, да бих могла све превести, па се не бих ни упуштала, но, ако неко зна...
Задња реченица:
...Snimke načinila K. Šturceneger iz Ciriha...
Cestitam nasem dragom i uvazajemom Dorcolcu uspesno lecenje. Bravo! Da smo znali, neki bi smo ga i obisli na VMA.
Jos jedno oko sokolovo na Forumu.
Pamtim svoj gaf kada sam ovu dorcolsku skolu smestao u Palilulu, na mesto OS "Vuk Karadzic". Posto takav potez ipak nije sasvim nemoguc, jer logicno je nadzidati jedan skolski objekt povrh drugog, kako nas uci arheologija, i dalje gledam fotku zamisljajuci palilulsku raskrsnicu mada znam da nije tako. Rekao je neko tada da u pitanju je sanitetska misija, valjda I Balk. rat ... . Bila je tada i neka nemacka misija u Srbiji.
Nemacki ne znam. Moj kolega pok. Dr Ivan Vulevic [ govorio je desetak jezika (naucio je i rumunski jer je voleo da planinari po Karpatima) i bio mi vodic u planinarenjima po celoj uzoj Srbiji ], pricao mi je da je u toku okupacije '41 - '44 procitao preko 30. knjiga Karla Maja, sve na gotici [ razumljivo, jer otac mu je bio prof. nemackog jezika u smederevskoj gimnaziji a prethodno lektor za nemacki jezik na Univerzitetu u Skoplju ]. Drago mi je da ovde bar pomenem pok. Dr. Ivu Vulevica. Bio je dobar lekar, onaj koji se ne zuri. Imao je on u Smederevu jednog odeljenjskog drugara koji mu je te knjige davao. Taj mali bio je cistokrvan Nemac cija cela nemacka familija bila je jako posvecena svojoj otadzbini, Srbiji i naravno Srbima. Odbijali su favorizovanje od strane nemackog okupatora i ostali verni u druzenju i ratnoj nemastini svojim sugradjanima. Odbijali su pakete pomoci koje je Nemcima delila nemacka komandantura Smedereva. Zbog toga po oslobodjenju nisu bili 'adekvatno procesuirani' jer celo Smederevo zdusno stalo je iza/za njih. Ne znam prezime te casne nemacke familije.
Dragiša Brašovan, Šumatovačka 34 (1932), porušena tu skoro, u naše doba.
Hvala ti dragi prijatelju Brašovane za sve što si učinio znajući šta je prava, istinska i lepa arhitektura.
Onima (zaštitarima i arhitektima) koji su divljački nasrnuli i zauvek sa lica zemlje izbrisali postojanje ovog bisera sprske arhitekture, neka je na čast. Neka ih svi pamte po divljaštvu i po pobedi primitivizma i zadriglog duha nad plemenitošću i onim što nas čini ljudima.
Драги пријатељу, бојим се да ово неће бити једини, или боље речено само још један пример небриге о нашем културном и историјском наслеђу.
Недавно сам сазнао да је Војска Србије преузела монитор "Бодрог" - а знамо да је реч о броду који је испалио прве гранате не само на Београд јула 1914. године већ уопште у Првом светском рату - и потом му се губи сваки траг иако је проглашен за културно добро и као такво је под заштитом државе.
Остаје нам само да се надамо да неће бити продат на отпад као што је Војска урадила са стотинама чамаца и да ће у војном врху преовладати свест о потреби да се сачува за потоње генерације. А ако Војска Србије баш толико нема пара па мора да га прода, боље да га понуде Мађарима - они су монитор "Лајта" из 1884. године комплетно рестаурисали и данас је пловећи музеј на везу у Будимпешти, а мислим да би "Бодрог" платили сувим златом.
Dragiša Brašovan, Šumatovačka 34 (1932), porušena tu skoro, u naše doba.
Hvala ti dragi prijatelju Brašovane za sve što si učinio znajući šta je prava, istinska i lepa arhitektura.
Onima (zaštitarima i arhitektima) koji su divljački nasrnuli i zauvek sa lica zemlje izbrisali postojanje ovog bisera sprske arhitekture, neka je na čast. Neka ih svi pamte po divljaštvu i po pobedi primitivizma i zadriglog duha nad plemenitošću i onim što nas čini ljudima.
Kuce nema ali i ove govorljive fotke kuce, stepenista, balustrada - nisu neme, pricaju nam. Lepo kao rekvijem ... a takvih mesta po Srbiji i drugde ( a da Beograd nije ) ima ogroman broj.
Dragiša Brašovan, Šumatovačka 34 (1932), porušena tu skoro, u naše doba.
Hvala ti dragi prijatelju Brašovane za sve što si učinio znajući šta je prava, istinska i lepa arhitektura.
Onima (zaštitarima i arhitektima) koji su divljački nasrnuli i zauvek sa lica zemlje izbrisali postojanje ovog bisera sprske arhitekture, neka je na čast. Neka ih svi pamte po divljaštvu i po pobedi primitivizma i zadriglog duha nad plemenitošću i onim što nas čini ljudima.
Драги пријатељу, бојим се да ово неће бити једини, или боље речено само још један пример небриге о нашем културном и историјском наслеђу.
Недавно сам сазнао да је Војска Србије преузела монитор "Бодрог" - а знамо да је реч о броду који је испалио прве гранате не само на Београд јула 1914. године већ уопште у Првом светском рату - и потом му се губи сваки траг иако је проглашен за културно добро и као такво је под заштитом државе.
Остаје нам само да се надамо да неће бити продат на отпад као што је Војска урадила са стотинама чамаца и да ће у војном врху преовладати свест о потреби да се сачува за потоње генерације. А ако Војска Србије баш толико нема пара па мора да га прода, боље да га понуде Мађарима - они су монитор "Лајта" из 1884. године комплетно рестаурисали и данас је пловећи музеј на везу у Будимпешти, а мислим да би "Бодрог" платили сувим златом.
Лепо би било знати шта се ту заправо дешава. Ја сам чуо (наглашавам "чуо") да је војска само била заинтересована да преузме брод, али да се то на крају није десило. Брод је само пребачен негде око Аде Хује и то је то. Транспарентност на нивоу 1948...
Gostovao sam na 13. spratu VMA četiri noći i pet dana. (Dobro da nisam bio na 14, to ne bi valjalo.) Promenih i drugi Cajsov okular. Kako je lepo videti vas sa oba :) Valjda ću sada manje da grešim.
VJ izroka podosta dugih postova i produži nam stranice. Nekoliko za mene sjajnih fotki. Jedna je Konak. Druga je ova strana ciriškog Cajtbildera. Privukla me je ne samo Srbskom krunom i volovskom zapregom, već naročito ovom slikom, čini mi se Dorćolske škole, koja je, bila pretvorena u bolnicu.
Nemački pojma nemam, a i da imam teško bih se izborio sa ovom goticom. Molio bih naše lingviste da nam malo približe opise ovih foto-zapisa, mada koliko shvatam ispod slika se bave švajcarskim lekarima. Mislim da mi i poštovani g. Grk mogao nešto o ovome da doda, jer smo nekada nakratko dotakli ovu temu i namenu zgrade.
Господине Dorcolac,
дозволићете да Вам и моја маленкост пожели добродошлицу након успешног лечења..
Надам се да је "услуга" била на одговарајућем нивоу (попут оне коју лично памтим, истина на суседном ОРЛ одељењу), да сте кроз процес излечења прошли лако и неосетно и да ћете се науживати у лепим визурама будућности..
"Земунски Јевреји на принудном раду код Коњичке школе 1941. године"
Капетан Лазар Петровић
"Споменик под снегом"
Војводе и престолонаследник на "преживелом" рељефу са постамента, Народни музеј Панчево
Gostovao sam na 13. spratu VMA četiri noći i pet dana. (Dobro da nisam bio na 14, to ne bi valjalo.) Promenih i drugi Cajsov okular. Kako je lepo videti vas sa oba :) Valjda ću sada manje da grešim.
VJ izroka podosta dugih postova i produži nam stranice. Nekoliko za mene sjajnih fotki. Jedna je Konak. Druga je ova strana ciriškog Cajtbildera. Privukla me je ne samo Srbskom krunom i volovskom zapregom, već naročito ovom slikom, čini mi se Dorćolske škole, koja je, bila pretvorena u bolnicu.
Nemački pojma nemam, a i da imam teško bih se izborio sa ovom goticom. Molio bih naše lingviste da nam malo približe opise ovih foto-zapisa, mada koliko shvatam ispod slika se bave švajcarskim lekarima. Mislim da mi i poštovani g. Grk mogao nešto o ovome da doda, jer smo nekada nakratko dotakli ovu temu i namenu zgrade.
Kaже овако, слика лево: Изглед предње стране 7. резервне болнице, са 250-300 кревета, коју воде швајцарски лекари господин Др Обермат из Луцерна и господин Др Хертенштајн из Цириха. (Оригинални снимак Штурценегерар из Цириха).
Десно: Унутрашњост 7. резервне болнице. Наши швајцарски лекари г. Др Обермат и г. Др. Хертенштај у послу. (па поново исто).
http://www.e-novine.com/feljton/104668-Prvi-najbolji-student-koji-spavao-park...
Gostovao sam na 13. spratu VMA četiri noći i pet dana. (Dobro da nisam bio na 14, to ne bi valjalo.) Promenih i drugi Cajsov okular. Kako je lepo videti vas sa oba :) Valjda ću sada manje da grešim.
VJ izroka podosta dugih postova i produži nam stranice. Nekoliko za mene sjajnih fotki. Jedna je Konak. Druga je ova strana ciriškog Cajtbildera. Privukla me je ne samo Srbskom krunom i volovskom zapregom, već naročito ovom slikom, čini mi se Dorćolske škole, koja je, bila pretvorena u bolnicu.
Nemački pojma nemam, a i da imam teško bih se izborio sa ovom goticom. Molio bih naše lingviste da nam malo približe opise ovih foto-zapisa, mada koliko shvatam ispod slika se bave švajcarskim lekarima. Mislim da mi i poštovani g. Grk mogao nešto o ovome da doda, jer smo nekada nakratko dotakli ovu temu i namenu zgrade.
Део горњег текста, "преведен" на обичну латиницу био би: Ivonne ging hinaus um der Dienerin die nötigen Befehle zu geben.
Dann setzte sie sich wieder stumm an das Lager des Alten, der die Augen geschlossen hate und nur durch eine seite Handbewegung, mit der er uber das fell des Hundes hinstrich verreit, das er wache
На своју срамоту, немачки сам прилично заборавила, да бих могла све превести, па се не бих ни упуштала, но, ако неко зна...
Задња реченица:
...Snimke načinila K. Šturceneger iz Ciriha...
Може да буде од помоћи:
http://static.kupindoslike.com/Srbija-u-ratu-1914-1916-Katarina-Klara-Sturcen...
Cestitam nasem dragom i uvazajemom Dorcolcu uspesno lecenje. Bravo! Da smo znali, neki bi smo ga i obisli na VMA.
Jos jedno oko sokolovo na Forumu.
Pamtim svoj gaf kada sam ovu dorcolsku skolu smestao u Palilulu, na mesto OS "Vuk Karadzic". Posto takav potez ipak nije sasvim nemoguc, jer logicno je nadzidati jedan skolski objekt povrh drugog, kako nas uci arheologija, i dalje gledam fotku zamisljajuci palilulsku raskrsnicu mada znam da nije tako. Rekao je neko tada da u pitanju je sanitetska misija, valjda I Balk. rat ... . Bila je tada i neka nemacka misija u Srbiji.
Nemacki ne znam. Moj kolega pok. Dr Ivan Vulevic [ govorio je desetak jezika (naucio je i rumunski jer je voleo da planinari po Karpatima) i bio mi vodic u planinarenjima po celoj uzoj Srbiji ], pricao mi je da je u toku okupacije '41 - '44 procitao preko 30. knjiga Karla Maja, sve na gotici [ razumljivo, jer otac mu je bio prof. nemackog jezika u smederevskoj gimnaziji a prethodno lektor za nemacki jezik na Univerzitetu u Skoplju ]. Drago mi je da ovde bar pomenem pok. Dr. Ivu Vulevica. Bio je dobar lekar, onaj koji se ne zuri. Imao je on u Smederevu jednog odeljenjskog drugara koji mu je te knjige davao. Taj mali bio je cistokrvan Nemac cija cela nemacka familija bila je jako posvecena svojoj otadzbini, Srbiji i naravno Srbima. Odbijali su favorizovanje od strane nemackog okupatora i ostali verni u druzenju i ratnoj nemastini svojim sugradjanima. Odbijali su pakete pomoci koje je Nemcima delila nemacka komandantura Smedereva. Zbog toga po oslobodjenju nisu bili 'adekvatno procesuirani' jer celo Smederevo zdusno stalo je iza/za njih. Ne znam prezime te casne nemacke familije.
Pozdrav ...
Hvala ti dragi prijatelju Brašovane za sve što si učinio znajući šta je prava, istinska i lepa arhitektura.
Onima (zaštitarima i arhitektima) koji su divljački nasrnuli i zauvek sa lica zemlje izbrisali postojanje ovog bisera sprske arhitekture, neka je na čast. Neka ih svi pamte po divljaštvu i po pobedi primitivizma i zadriglog duha nad plemenitošću i onim što nas čini ljudima.
Драги пријатељу, бојим се да ово неће бити једини, или боље речено само још један пример небриге о нашем културном и историјском наслеђу.
Недавно сам сазнао да је Војска Србије преузела монитор "Бодрог" - а знамо да је реч о броду који је испалио прве гранате не само на Београд јула 1914. године већ уопште у Првом светском рату - и потом му се губи сваки траг иако је проглашен за културно добро и као такво је под заштитом државе.
Остаје нам само да се надамо да неће бити продат на отпад као што је Војска урадила са стотинама чамаца и да ће у војном врху преовладати свест о потреби да се сачува за потоње генерације. А ако Војска Србије баш толико нема пара па мора да га прода, боље да га понуде Мађарима - они су монитор "Лајта" из 1884. године комплетно рестаурисали и данас је пловећи музеј на везу у Будимпешти, а мислим да би "Бодрог" платили сувим златом.
Hvala ti dragi prijatelju Brašovane za sve što si učinio znajući šta je prava, istinska i lepa arhitektura.
Onima (zaštitarima i arhitektima) koji su divljački nasrnuli i zauvek sa lica zemlje izbrisali postojanje ovog bisera sprske arhitekture, neka je na čast. Neka ih svi pamte po divljaštvu i po pobedi primitivizma i zadriglog duha nad plemenitošću i onim što nas čini ljudima.
Kuce nema ali i ove govorljive fotke kuce, stepenista, balustrada - nisu neme, pricaju nam. Lepo kao rekvijem ... a takvih mesta po Srbiji i drugde ( a da Beograd nije ) ima ogroman broj.
Павиљон за рефрактор. 1927.срушен је приликом изградње Дечје клинике
За мене потпуно нова ствар. Са које је ово стране сликано, тј. где је зграда која се види у другом плану?
Liči na kupolu Učiteljskog doma, ali nisam sigurna da li je moguće da se ona vidi sa ove pozicije na takav način.
Откриће о згради на углу Охридске још је једна бравура мајстора из Париза!
Hvala ti dragi prijatelju Brašovane za sve što si učinio znajući šta je prava, istinska i lepa arhitektura.
Onima (zaštitarima i arhitektima) koji su divljački nasrnuli i zauvek sa lica zemlje izbrisali postojanje ovog bisera sprske arhitekture, neka je na čast. Neka ih svi pamte po divljaštvu i po pobedi primitivizma i zadriglog duha nad plemenitošću i onim što nas čini ljudima.
Драги пријатељу, бојим се да ово неће бити једини, или боље речено само још један пример небриге о нашем културном и историјском наслеђу.
Недавно сам сазнао да је Војска Србије преузела монитор "Бодрог" - а знамо да је реч о броду који је испалио прве гранате не само на Београд јула 1914. године већ уопште у Првом светском рату - и потом му се губи сваки траг иако је проглашен за културно добро и као такво је под заштитом државе.
Остаје нам само да се надамо да неће бити продат на отпад као што је Војска урадила са стотинама чамаца и да ће у војном врху преовладати свест о потреби да се сачува за потоње генерације. А ако Војска Србије баш толико нема пара па мора да га прода, боље да га понуде Мађарима - они су монитор "Лајта" из 1884. године комплетно рестаурисали и данас је пловећи музеј на везу у Будимпешти, а мислим да би "Бодрог" платили сувим златом.
Лепо би било знати шта се ту заправо дешава. Ја сам чуо (наглашавам "чуо") да је војска само била заинтересована да преузме брод, али да се то на крају није десило. Брод је само пребачен негде око Аде Хује и то је то. Транспарентност на нивоу 1948...
Gostovao sam na 13. spratu VMA četiri noći i pet dana. (Dobro da nisam bio na 14, to ne bi valjalo.) Promenih i drugi Cajsov okular. Kako je lepo videti vas sa oba :) Valjda ću sada manje da grešim.
VJ izroka podosta dugih postova i produži nam stranice. Nekoliko za mene sjajnih fotki. Jedna je Konak. Druga je ova strana ciriškog Cajtbildera. Privukla me je ne samo Srbskom krunom i volovskom zapregom, već naročito ovom slikom, čini mi se Dorćolske škole, koja je, bila pretvorena u bolnicu.
Nemački pojma nemam, a i da imam teško bih se izborio sa ovom goticom. Molio bih naše lingviste da nam malo približe opise ovih foto-zapisa, mada koliko shvatam ispod slika se bave švajcarskim lekarima. Mislim da mi i poštovani g. Grk mogao nešto o ovome da doda, jer smo nekada nakratko dotakli ovu temu i namenu zgrade.
Господине Dorcolac,
дозволићете да Вам и моја маленкост пожели добродошлицу након успешног лечења..
Надам се да је "услуга" била на одговарајућем нивоу (попут оне коју лично памтим, истина на суседном ОРЛ одељењу), да сте кроз процес излечења прошли лако и неосетно и да ћете се науживати у лепим визурама будућности..
"Земунски Јевреји на принудном раду код Коњичке школе 1941. године"
Капетан Лазар Петровић
"Споменик под снегом"
Војводе и престолонаследник на "преживелом" рељефу са постамента, Народни музеј Панчево
Gostovao sam na 13. spratu VMA četiri noći i pet dana. (Dobro da nisam bio na 14, to ne bi valjalo.) Promenih i drugi Cajsov okular. Kako je lepo videti vas sa oba :) Valjda ću sada manje da grešim.
VJ izroka podosta dugih postova i produži nam stranice. Nekoliko za mene sjajnih fotki. Jedna je Konak. Druga je ova strana ciriškog Cajtbildera. Privukla me je ne samo Srbskom krunom i volovskom zapregom, već naročito ovom slikom, čini mi se Dorćolske škole, koja je, bila pretvorena u bolnicu.
Nemački pojma nemam, a i da imam teško bih se izborio sa ovom goticom. Molio bih naše lingviste da nam malo približe opise ovih foto-zapisa, mada koliko shvatam ispod slika se bave švajcarskim lekarima. Mislim da mi i poštovani g. Grk mogao nešto o ovome da doda, jer smo nekada nakratko dotakli ovu temu i namenu zgrade.
Kaже овако, слика лево: Изглед предње стране 7. резервне болнице, са 250-300 кревета, коју воде швајцарски лекари господин Др Обермат из Луцерна и господин Др Хертенштајн из Цириха. (Оригинални снимак Штурценегерар из Цириха).
Десно: Унутрашњост 7. резервне болнице. Наши швајцарски лекари г. Др Обермат и г. Др. Хертенштај у послу. (па поново исто).