Da. moguce je da je nesto rasprodato, kada je vec ukradeno. Na zalost, kako rekoh, Prof. Kojen je "tiho sahranjan" od strane svojih kolega i oni ocito nisu bili odusevljeni da o njegovom strucnom radu nesto vise napisu.
Ovo je iz Narodne enciklopedije Prof. Stanojevića: KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Јеврем Томић...
Једино за време његовога градоначелниковања Београдом (јуни 1940 - април 1941) имао је у овоме граду улицу толико заслужни на многим пољима Србин, др Владан Ђорђевић, којега се углавном данас сећају једино припадници Вашег еснафа, и ретки историографи, као, нпр, др Сузана Рајић...
Fala vam uvazena Zvezdarka za ovo nepoznato mi ime Jevrema Tomica, oca pok. Prim. Tomica naseg izuzetno cenjenog urologa (dakle, i rodjenog brata Olivere Djurdjevic). "Mali' Oliver Tomic, unuk Jevrema Tomica, koga se neki mozda secaju kao veoma 'slatko' dete iz raznih decijih TV emisija sada je zreo TV novinar. Skoro sam gledao TV emisiju (mislim o vizantijskoj umetnosti, katedrale, crkve i sl. - ne razumem se) koju je veoma lepo vodio sada vec odrasli Oliver. Gledao sam je da bi gledao Olivera. On sugurno bi voleo da sazna za podatak koji iznosi Zvezdarka Vracaric jer se radi o njegovom dedi, Jevremu.
Ovo je iz Narodne enciklopedije Prof. Stanojevića: KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Јеврем Томић...
Једино за време његовога градоначелниковања Београдом (јуни 1940 - април 1941) имао је у овоме граду улицу толико заслужни на многим пољима Србин, др Владан Ђорђевић, којега се углавном данас сећају једино припадници Вашег еснафа, и ретки историографи, као, нпр, др Сузана Рајић...
Fala vam uvazena Zvezdarka za ovo nepoznato mi ime Jevrema Tomica, oca pok. Prim. Tomica naseg izuzetno cenjenog urologa (dakle, i rodjenog brata Olivere Djurdjevic). "Mali' Oliver Tomic, unuk Jevrema Tomica, koga se neki mozda secaju kao veoma 'slatko' dete iz raznih decijih TV emisija sada je zreo TV novinar. Skoro sam gledao TV emisiju (mislim o vizantijskoj umetnosti, katedrale, crkve i sl. - ne razumem se) koju je veoma lepo vodio sada vec odrasli Oliver. Gledao sam je da bi gledao Olivera. On sugurno bi voleo da sazna za podatak koji iznosi Zvezdarka Vracaric jer se radi o njegovom dedi, Jevremu.
Др. Оливер Томић је невероватна личност,
универзитетски професор,
његова знања су, чини се, непресушна,
вештина предавања на ивици магијског су привилегија срећних
студената..
Duga fotka ozgo je " II propedevticka klinika profesora Ignjatovskog " (biv. Interna "B" klinika) u ul. Dr. Subotica. Snimljena je iz do sada nevidjenog ugla, mada postoji jos jedna fotka iz slicnog ugla. Na mestu gde je stajao snimatelj danas je zgrada Dekanata Medicinskog fakulteta. Interesno, slika je u boji ili mi se to samo cini. Godine snimanja bi mogle biti sredinom 1930-ih. Pozdrav ...
Da. moguce je da je nesto rasprodato, kada je vec ukradeno. Na zalost, kako rekoh, Prof. Kojen je "tiho sahranjan" od strane svojih kolega i oni ocito nisu bili odusevljeni da o njegovom strucnom radu nesto vise napisu.
KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Јеврем Томић...
Једино за време његовога градоначелниковања Београдом (јуни 1940 - април 1941) имао је у овоме граду улицу толико заслужни на многим пољима Србин, др Владан Ђорђевић, којега се углавном данас сећају једино припадници Вашег еснафа, и ретки историографи, као, нпр, др Сузана Рајић...
Fala vam uvazena Zvezdarka za ovo nepoznato mi ime Jevrema Tomica, oca pok. Prim. Tomica naseg izuzetno cenjenog urologa (dakle, i rodjenog brata Olivere Djurdjevic). "Mali' Oliver Tomic, unuk Jevrema Tomica, koga se neki mozda secaju kao veoma 'slatko' dete iz raznih decijih TV emisija sada je zreo TV novinar. Skoro sam gledao TV emisiju (mislim o vizantijskoj umetnosti, katedrale, crkve i sl. - ne razumem se) koju je veoma lepo vodio sada vec odrasli Oliver. Gledao sam je da bi gledao Olivera. On sugurno bi voleo da sazna za podatak koji iznosi Zvezdarka Vracaric jer se radi o njegovom dedi, Jevremu.
Pozdrav svima ...
Италијански посланик Конте ди Кампалто
Никола Бешевић - Топчидерско брдо, 1912.
Jel ovo Moskva u pozadini?
KOJEN LEON DR., liječnik operator (23/10 1876, Beograd). Gimnaziju je svršio u Beču 1901. Specijalizirao se u kirurgiji u Beču, Parizu i kod Dr. V. Subotića u Beogradu. Od 1903 radio je na kirurškom odeljenju Opšte Državne Bolnice u Beogradu, od 1919 šef je novoosnovanog kirurško-urološkog odeljenja iste bolnice. Sudjelovao je u svima ratovima 1912-1918 kao kirurg. Znatniji su mu radovi: O trepanacijama u ratu (u knjizi Dr. Vlad. Stojanovića, Istorija Srpskog Vojnog Saniteta, 1925) i rasprave u Srpskom Arhivu.
Prema raznim intenet stranicama, bio je suvlasnik sanatorijuma "Vračar" i dvorski lekar kralja Aleksandra i kraljice Marije, a za vreme Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru na Banjici iz koga je otišao u emigraciju na ličnu intervenciju italijanske kraljice Jelene i generala Milana Nedića. Nosilac je mnogih odlikovanja (odren „Sveti Sava” V, IV, III reda, orden „Beli orao” V i IV reda. Zlatna medalja za revnosnu službu. Prema većini izvora na internetu umro je 1947, a na jednim mestu navodi se 1949. godina.
Malocas razgovarao s Prof. Jocom Nikolicem, urologom. On bio je nas ubedljivo najbolji uroloski operator. Ucenik bio je Prim. Tomica ( maunuelni hir. talenat - analogo rodjenim duborezackim talentima). Njegov sin je mladi (bio/budem) Oliver Tomic, 'kulturni' voditelj na TV-u, a sestra bila mu je nasa manje poznata klafsenistkinja Olivera Djurdjevic.
Prim. Tomic nije mogao da svojevrmeno uidje u nastavno osoblje Med. fakulteta jer otac mu je jedno vreme bio gradonacelnik BG u toku II WW. Kod nas se o najboljima govori najmanje, najcesce ni malo - sto i nije tako lose za rad najboljih. Represija radja novine.
Prof. Joca, skoro da nema nista o Kojenu. Ono sto je i imao pokrali mu Cigani iz vikendice na Kosmaju gde je drzao razna pica i veliku strucnu dokumentaciju (ali ipak vrlo oskudnu o Kojenu).
Ima ovde nesto o cemu se ne govori: kada kolege vide da se, osim medicine, bavis nekim drugim "aktivnostima" kao hobijima: imas dvorske veze, 'guras' se i drugde gde lekaru nije mesto - oni te na tihi nacin sahrane kao kolegu. Lekar treba da je samo lekar [ tako je to od H. ]. Sumnjivo je sve van lekarske 'poslovnosti'. Neki veliki pisci jesu bili i lekari ( i Nobelovci ) ali su svoje lekarstvo napustili, ili marginisali, zarad pisanja. Zao mi je sto sam bio nekorisan.
Pozdrav pokorni mici milovanovicu.
Јеврем Томић...
Једино за време његовога градоначелниковања Београдом (јуни 1940 - април 1941) имао је у овоме граду улицу толико заслужни на многим пољима Србин, др Владан Ђорђевић, којега се углавном данас сећају једино припадници Вашег еснафа, и ретки историографи, као, нпр, др Сузана Рајић...
Fala vam uvazena Zvezdarka za ovo nepoznato mi ime Jevrema Tomica, oca pok. Prim. Tomica naseg izuzetno cenjenog urologa (dakle, i rodjenog brata Olivere Djurdjevic). "Mali' Oliver Tomic, unuk Jevrema Tomica, koga se neki mozda secaju kao veoma 'slatko' dete iz raznih decijih TV emisija sada je zreo TV novinar. Skoro sam gledao TV emisiju (mislim o vizantijskoj umetnosti, katedrale, crkve i sl. - ne razumem se) koju je veoma lepo vodio sada vec odrasli Oliver. Gledao sam je da bi gledao Olivera. On sugurno bi voleo da sazna za podatak koji iznosi Zvezdarka Vracaric jer se radi o njegovom dedi, Jevremu.
Др. Оливер Томић је невероватна личност,
универзитетски професор,
његова знања су, чини се, непресушна,
вештина предавања на ивици магијског су привилегија срећних
студената..
Италијански посланик Конте ди Кампалто
Никола Бешевић - Топчидерско брдо, 1912.
Duga fotka ozgo je " II propedevticka klinika profesora Ignjatovskog " (biv. Interna "B" klinika) u ul. Dr. Subotica. Snimljena je iz do sada nevidjenog ugla, mada postoji jos jedna fotka iz slicnog ugla. Na mestu gde je stajao snimatelj danas je zgrada Dekanata Medicinskog fakulteta. Interesno, slika je u boji ili mi se to samo cini. Godine snimanja bi mogle biti sredinom 1930-ih. Pozdrav ...