Слика: "Краљ Петар II Карађорђевић, краљица Марија, принц Павле и намесништво" - Михаило Миловановић,
недатирано, уље на платну, димензије: 125,5 X 204 цм, Галерија Матице српске, Нови Сад
Одговор поштованом Дорћолцу..
Преко пута "Времена"
ванбрачни син Ђорђе
" Београђани мојсијевци као војници другог позива са својим командиром
На средини капетан Војин Стојиљковић
Горњи ред: Јаков Данић, банкар, Урош Поповић (Србин православне вере), Леон Кабиљо, банкар, Јаков Давичо,чиновник Управе Фондова, Аврам Ешкенази,трговац,
Јаков Алфандари,трговачки путник, Марко Абрахари, адвокатски писар, Леон Пинто,трговац, Бењамин Б. Рафајловић,трговац.
Доњи ред: Гавра Коен,трговац, Соломон Леви,трговачки помоћник, Мика Леви,банкарски посредник, Аврам Анџело,позоришни шаптач, Хајим Леви,трговачки помоћник"
Одговор поштованом Грку..
Победа краља Милутина над Татарима
Владари једне од осамостаљених бугарских области, бољари Дрман и Куделин, вазали татарског кана Ногаја узнемиравали су области краља Драгутина, који је, решен да се ослободи ове претње, са братом, краљем Милутином у Мачковцу на Морави склопио споразум о заједничкој акцији. Око 1291. удруженим снагама су заузели области које су држали бугарски великаши (Браничево и Кучево) и њихову престоницу, утврђени град Ждрело у Горњачкој клисури. Да би осветио пораз, бугарски кнез Шишман, такође вазал татарског кана, предузео је суров поход на српске земље, са својом, куманском и татарском војском и стигао до Пећи, где га је Милутин, вративши се са војском са југа, тешко поразио и гонио до Видина, који је заузео и где га је Шишман измолио за милост.
Puno vam fala Varos Kapijo na ovoj fotki. Ja se ne bavim hirurgijom ali Prof. Jovan J. Subbotic je osnivac moderne hirurgije u nas ( dakle, to nije Dr Vladan Djordjevic, takodje veom a zasluzan ) kao i jedan od osnivaca Medicinskog fakulteta u Beogradu. Pretpostavljam da je snimak ucinjen u novosagradjenoj zgradi ODB, kasnije "stara VMA", danas zgrada Urg. centra. Dr Leon Koen se kasnije bavio urologijom. Za ostale hirurge ne znam nista ali se Dr Krstic i Dr Maric pominju u knjizi nase zene-hirurga Dr Slavke Mihajlovic " Oblaci nad gradom " ( to je njen dnevnik, vec pominjan na Forumu, o hirurskom radu u beogradskim bolnicama od 1914 - 1918 ). Pozdrav ...
Da, upravo je ovo Profesor dr Leon Ko(j)en koji se bavio trkackim konjima i osvajao nagrade. Ja sam ga i ranije vidjao (sa suprugom) na fotkama vezanim za hipodromske motive (u drustvu Vlade Ilica, itd.) ali nisam hteo da se jos i u to uplicem. Pozdrav mici milovanovicu koji je ranije dao vredne slike iz medicinske 'rubrike'.
Franše D'Epere/ Franchet d'Esperey Louis, (1856-1942), francuski maršal, komandant Savezničke vojske na Solunskom frontu od juna 1918, tvorac odlučujuće pobede nad Bugarima koja je umnogome skratila tok Prvog svetskog rata. Veliki prijatelj srpskog naroda i njegove vojske, proglašen je 1921 godine za počasnog vojvodu Jugoslovenske vojske, kao jedini stranac. Ostareli i bolesni ratni velikan je poslednji put posetio Jugoslaviju 1936 godine. Na železničkoj stanici u Beogradu su ga sačekali predstavnici jugoslovenske vojske i diplomatskog kora, a zatim je posetio Oplenac, gde se u prisustvu velikog broja Šumadinaca poklonio senima svog ratnog druga, Blaženopočivšeg kralja Aleksandra I. Potom je maršal D'Epere prisustvovao otkrivanju sopstvenog spomenika u društvu predsednika vlade Milana Stojadinovića, a nakon posete Vojnoj akademiji i smotri kadeta, na kraju je obišao i položio venac na Spomenik i grobnicu srpskih ratnika iz Prvog svetskog rata na Novom groblju.
Владари једне од осамостаљених бугарских области, бољари Дрман и Куделин, вазали татарског кана Ногаја узнемиравали су области краља Драгутина, који је, решен да се ослободи ове претње, са братом, краљем Милутином у Мачковцу на Морави склопио споразум о заједничкој акцији. Око 1291. удруженим снагама су заузели области које су држали бугарски великаши (Браничево и Кучево) и њихову престоницу, утврђени град Ждрело у Горњачкој клисури. Да би осветио пораз, бугарски кнез Шишман, такође вазал татарског кана, предузео је суров поход на српске земље, са својом, куманском и татарском војском и стигао до Пећи, где га је Милутин, вративши се са војском са југа, тешко поразио и гонио до Видина, који је заузео и где га је Шишман измолио за милост.
Поштованом Грку бих препоручио књигу "Опсада цркве Светог Спаса" Горана Петровића који ове догађаје користи да сажме читаву историју српског народа.
Узимајући у обзир специфичан стил, готово сам убеђен да ће Вам се допасти.
Fala vam puno postovani VJ sto ste mi razjasnili Milutinovu pobedu nad Tatarima. Na zalost, buduci krajnje profesionalno deformisan, imam malo ili skoro nimalo veze s bilo cim van struke. Obzirom na upucenost na bolesnike i na buduce lekare iz raznih krajeva Srbije, uvek me je interesovao njihov psiholoski (dusevni) sklop. Zato ovaj cenjeni Forum ispunjava moje velike defekte u znanju, tj. neznanje, istorije mog naroda. Naravno, bruka je da se ovakve stvari bar okvirno ne poznaju. Iskren pozdrav ... grk
Владари једне од осамостаљених бугарских области, бољари Дрман и Куделин, вазали татарског кана Ногаја узнемиравали су области краља Драгутина, који је, решен да се ослободи ове претње, са братом, краљем Милутином у Мачковцу на Морави склопио споразум о заједничкој акцији. Око 1291. удруженим снагама су заузели области које су држали бугарски великаши (Браничево и Кучево) и њихову престоницу, утврђени град Ждрело у Горњачкој клисури. Да би осветио пораз, бугарски кнез Шишман, такође вазал татарског кана, предузео је суров поход на српске земље, са својом, куманском и татарском војском и стигао до Пећи, где га је Милутин, вративши се са војском са југа, тешко поразио и гонио до Видина, који је заузео и где га је Шишман измолио за милост.
Поштованом Грку бих препоручио књигу "Опсада цркве Светог Спаса" Горана Петровића који ове догађаје користи да сажме читаву историју српског народа.
Узимајући у обзир специфичан стил, готово сам убеђен да ће Вам се допасти.
Fala! Procitacu "Opsadu crkve Svetog Spasa". U skoli sam voleo istoriju ali to je bilo davno. Red je da steknem bar popularan nivo poznavanja istorije. Pozdrav ...
Hvala g. VJ na ovom kadru Dečanske, mada je ovo dvadesetak godina pre izgradnje palate Vreme. Ne znam da li se s te strane nešto bitnije menjalo. Koliko se sećam tu su bile uglavnom radnjice sa auto-delovima. Nađoh jednu odavno postavljenu, jako zanimljivu.
Одговор поштованом ммиловану..
Слика: "Краљ Петар II Карађорђевић, краљица Марија, принц Павле и намесништво" - Михаило Миловановић,
недатирано, уље на платну, димензије: 125,5 X 204 цм, Галерија Матице српске, Нови Сад
Одговор поштованом Дорћолцу..
Преко пута "Времена"
ванбрачни син Ђорђе
" Београђани мојсијевци као војници другог позива са својим командиром
На средини капетан Војин Стојиљковић
Горњи ред: Јаков Данић, банкар, Урош Поповић (Србин православне вере), Леон Кабиљо, банкар, Јаков Давичо,чиновник Управе Фондова, Аврам Ешкенази,трговац,
Јаков Алфандари,трговачки путник, Марко Абрахари, адвокатски писар, Леон Пинто,трговац, Бењамин Б. Рафајловић,трговац.
Доњи ред: Гавра Коен,трговац, Соломон Леви,трговачки помоћник, Мика Леви,банкарски посредник, Аврам Анџело,позоришни шаптач, Хајим Леви,трговачки помоћник"
Одговор поштованом Грку..
Победа краља Милутина над Татарима
Владари једне од осамостаљених бугарских области, бољари Дрман и Куделин, вазали татарског кана Ногаја узнемиравали су области краља Драгутина, који је, решен да се ослободи ове претње, са братом, краљем Милутином у Мачковцу на Морави склопио споразум о заједничкој акцији. Око 1291. удруженим снагама су заузели области које су држали бугарски великаши (Браничево и Кучево) и њихову престоницу, утврђени град Ждрело у Горњачкој клисури. Да би осветио пораз, бугарски кнез Шишман, такође вазал татарског кана, предузео је суров поход на српске земље, са својом, куманском и татарском војском и стигао до Пећи, где га је Милутин, вративши се са војском са југа, тешко поразио и гонио до Видина, који је заузео и где га је Шишман измолио за милост.
Богородица - Стеван Милосављевић, 1923.
Puno vam fala Varos Kapijo na ovoj fotki. Ja se ne bavim hirurgijom ali Prof. Jovan J. Subbotic je osnivac moderne hirurgije u nas ( dakle, to nije Dr Vladan Djordjevic, takodje veom a zasluzan ) kao i jedan od osnivaca Medicinskog fakulteta u Beogradu. Pretpostavljam da je snimak ucinjen u novosagradjenoj zgradi ODB, kasnije "stara VMA", danas zgrada Urg. centra. Dr Leon Koen se kasnije bavio urologijom. Za ostale hirurge ne znam nista ali se Dr Krstic i Dr Maric pominju u knjizi nase zene-hirurga Dr Slavke Mihajlovic " Oblaci nad gradom " ( to je njen dnevnik, vec pominjan na Forumu, o hirurskom radu u beogradskim bolnicama od 1914 - 1918 ). Pozdrav ...
Da, upravo je ovo Profesor dr Leon Ko(j)en koji se bavio trkackim konjima i osvajao nagrade. Ja sam ga i ranije vidjao (sa suprugom) na fotkama vezanim za hipodromske motive (u drustvu Vlade Ilica, itd.) ali nisam hteo da se jos i u to uplicem. Pozdrav mici milovanovicu koji je ranije dao vredne slike iz medicinske 'rubrike'.
Franše D'Epere/ Franchet d'Esperey Louis, (1856-1942), francuski maršal, komandant Savezničke vojske na Solunskom frontu od juna 1918, tvorac odlučujuće pobede nad Bugarima koja je umnogome skratila tok Prvog svetskog rata. Veliki prijatelj srpskog naroda i njegove vojske, proglašen je 1921 godine za počasnog vojvodu Jugoslovenske vojske, kao jedini stranac. Ostareli i bolesni ratni velikan je poslednji put posetio Jugoslaviju 1936 godine. Na železničkoj stanici u Beogradu su ga sačekali predstavnici jugoslovenske vojske i diplomatskog kora, a zatim je posetio Oplenac, gde se u prisustvu velikog broja Šumadinaca poklonio senima svog ratnog druga, Blaženopočivšeg kralja Aleksandra I. Potom je maršal D'Epere prisustvovao otkrivanju sopstvenog spomenika u društvu predsednika vlade Milana Stojadinovića, a nakon posete Vojnoj akademiji i smotri kadeta, na kraju je obišao i položio venac na Spomenik i grobnicu srpskih ratnika iz Prvog svetskog rata na Novom groblju.
Велико хвала Киззонију за ову серију!
Одговор поштованом Грку..
Победа краља Милутина над Татарима
Владари једне од осамостаљених бугарских области, бољари Дрман и Куделин, вазали татарског кана Ногаја узнемиравали су области краља Драгутина, који је, решен да се ослободи ове претње, са братом, краљем Милутином у Мачковцу на Морави склопио споразум о заједничкој акцији. Око 1291. удруженим снагама су заузели области које су држали бугарски великаши (Браничево и Кучево) и њихову престоницу, утврђени град Ждрело у Горњачкој клисури. Да би осветио пораз, бугарски кнез Шишман, такође вазал татарског кана, предузео је суров поход на српске земље, са својом, куманском и татарском војском и стигао до Пећи, где га је Милутин, вративши се са војском са југа, тешко поразио и гонио до Видина, који је заузео и где га је Шишман измолио за милост.
Поштованом Грку бих препоручио књигу "Опсада цркве Светог Спаса" Горана Петровића који ове догађаје користи да сажме читаву историју српског народа.
Узимајући у обзир специфичан стил, готово сам убеђен да ће Вам се допасти.
Fala vam puno postovani VJ sto ste mi razjasnili Milutinovu pobedu nad Tatarima. Na zalost, buduci krajnje profesionalno deformisan, imam malo ili skoro nimalo veze s bilo cim van struke. Obzirom na upucenost na bolesnike i na buduce lekare iz raznih krajeva Srbije, uvek me je interesovao njihov psiholoski (dusevni) sklop. Zato ovaj cenjeni Forum ispunjava moje velike defekte u znanju, tj. neznanje, istorije mog naroda. Naravno, bruka je da se ovakve stvari bar okvirno ne poznaju. Iskren pozdrav ... grk
Одговор поштованом Грку..
Победа краља Милутина над Татарима
Владари једне од осамостаљених бугарских области, бољари Дрман и Куделин, вазали татарског кана Ногаја узнемиравали су области краља Драгутина, који је, решен да се ослободи ове претње, са братом, краљем Милутином у Мачковцу на Морави склопио споразум о заједничкој акцији. Око 1291. удруженим снагама су заузели области које су држали бугарски великаши (Браничево и Кучево) и њихову престоницу, утврђени град Ждрело у Горњачкој клисури. Да би осветио пораз, бугарски кнез Шишман, такође вазал татарског кана, предузео је суров поход на српске земље, са својом, куманском и татарском војском и стигао до Пећи, где га је Милутин, вративши се са војском са југа, тешко поразио и гонио до Видина, који је заузео и где га је Шишман измолио за милост.
Поштованом Грку бих препоручио књигу "Опсада цркве Светог Спаса" Горана Петровића који ове догађаје користи да сажме читаву историју српског народа.
Узимајући у обзир специфичан стил, готово сам убеђен да ће Вам се допасти.
Fala! Procitacu "Opsadu crkve Svetog Spasa". U skoli sam voleo istoriju ali to je bilo davno. Red je da steknem bar popularan nivo poznavanja istorije. Pozdrav ...
Hvala g. VJ na ovom kadru Dečanske, mada je ovo dvadesetak godina pre izgradnje palate Vreme. Ne znam da li se s te strane nešto bitnije menjalo. Koliko se sećam tu su bile uglavnom radnjice sa auto-delovima. Nađoh jednu odavno postavljenu, jako zanimljivu.
Част ми је господо.
Живели!
Министри Пашић и Миловановић
Нада Гргуров рођ. Јосић - Иван Радовић, 1925.