za Francuza: onomad si nam dao izuzetnu priču o zgradi na ćošku Sitničke i Prahovske (Američke) i izneo vrlo zanimljivu teoriju o njoj. Evo jedne fotografije te zgrade posle pogotka bombe na obliznjem cosku, ali 6. aprila 1941. Vidi se neobican krovni venac, a ti ces to vec protumaciti kako treba
Zanimljivo je, dakle, da je bomba dvaput pogadjala taj cosak, i 1941. i 1944.
Kizzoni, evo ove prve u malo boljoj rezoluciji, jer ona to zaslužuje. Fotografiju mi je poklonio pokojni doajen našeg hipodroma Dr Mile Janić.
U prvom planu je verovatno najbolja kobila koja je ikada trčala
na našim hipodromima - Laguna... Pobedila je u našem Derbiju 1941. godine.
Nažalost, zbog rata nije mogla da pokuša da se oproba sa grlima iz srednje Evrope, a mislim da je imala šta da pokaže.
Slikana je nakon trke Memorijal Kralja Aleksandra Ujedinitelja I, oktobra 1941. godine - trke koju je takođe pobedila
Po redu su:
1. Laguna - sa jačem Feliksom
2. Harlekin - Parak
3. Šantekler - Kasijan
4. Kraljević Marko II - Nađ G.
5. Kokan - Stefanović
6. Ljutomerka - Pavlovć
7. Lor Mona - Ličanin
Ne reče mi odakle su ti one fotografije sa otvaranja hipodoma 1914. godine.
Ретки су дани они, који „нашу“ Нову Годину дочекаше у постељи, из страха да не осете тужни моменат старења, као преосетљива госпођа А. Цео Београд, скоро, изашао је из кућа те ноћи, као што чини вазда у очи овог празничног дана и од како се смркло, све док се није разданило, по улицама се врвило, певало и посртало, аутомобили су хуктали непрекидно, мењали су се локали, тражили нови пријатељи за даља седења и нове комбинације на прагу нове, обећавајуће Године. Није било локала међу шест стотина њих, који није то вече осетио навалу и јурио за столице.
Као што се могло и очекивати, Џокеј-Клуб је био резервисао преимућство у отмености, те бурне и много очекиване ноћи. Као што традиције налажу, тако је и ое године генерални секретар г. Милан Јовичић, окупио у клубу сав блистави београдски свет ограничавајући за тескобне клубске просторије свега 350 званица. Међутим, пријава је било много више и морале су се узети накнадне просторије на спрату више Клуба, тако да су још неколико оделења били стављени на расположење члановима и њиховим гостима.
Расположење је испочетка голицало сервирањем изврсне боле, а са приливом света и загрејаном атмосфером, достигло је свој врхунац пред откуцај поноћи. Међу особама могли су бити примећени сви демократски министри, г-ђа и г. Воја Маринковић, г. Кумануди са госпођицом, г-ђа и г. Мијовић, г-ђа и г. Шуменковић, доцније је дошао и г. Грга Анђелиновић. Помоћник Министра Унутрашњих Дела г. Жарко Миладиновић, г. Лаза Марковић, г. Никић, г. Полихронијадес, грчки министар, г. Бусе, саветник немачког посланства, г-ђа и г. Фишер, секретар америчког посланства били су такође присутни овом елитном скупу. Те вечери примећен је до поноћи и најлепши представник наше дипломатије, одскорашњи саветник посланства у Риму, г. Божа Пурић, који је дошао да божићује у пријатнијем гњезду, но тамо крај Тибра. Било је и генерала у смокингу, као г. Радиша Николић.
Тоалете су биле врло успеле, сасвим „дерние кри“ све је то скупа стварало дубоки утисак сасвим западњачког клуба. Једино на шта се могло пожалити, то је на одсуство удобности и комодитета. Ваљда ће ово бити последње бдење пред нову годину у овој згради; идуће године, свакако, како смо могли чути од појединих угледних представника управе – мада председник г. Велизар Јанковић није био лично присутан да то потврди, - Џокеј-Клуб дочекиваће у свом дому. Сад се већ воде преговори за ресторирање извесних зграда у клубске просторије.
Од дама, нарочито су биле запажене г-ђа Ана Маринковић, у „дантел блонд“ хаљини, г-ђа Цана Тадић, од златне чипке, са златним турбаном,коју доносимо у нашем листу, као једну од најпримећенијих тоалета, поред г-ђе Милана Јовичића, у хаљини од роза чипке, затим г-ђе Мијовић од плавог жоржета, г-ђе Замболи од отворено плавог пана, г-ђе Мице Миленковић од белог жоржета, г-ђе Александре Ристић од розе тила са перлама. Падале су уочи још мало меланхоличне али увек отменог тона тоалете г-ђе Полићевић од црног тила, г-ђе Цвете Дунђерски од црног сомота, г-ђе Краков од црне чипке, г-ђе Драгице Ђорђевић од црног тила.
Било би неправо рећи, да је реви елеганције био тиме завршен. Колико би још имало много да се каже о укусним и лепим тоалетама многих симпатичних госпођа као г-ђе Арачић, г-ђе Руже Панић, г-ђе Доке Каподистри, г-ђе Милке Живановић, г-ђе Гите Предић, г-ђе др. Коена, г-ђе Маре Радуловић, г-ђе Божичковић, г-ђе Поповић, г-ђе Сабо, г-ђе Фоске Ђивановић, г-ђе Живадиновић, г-ђе Адамовић и још толиких дама....
Госпођице су нарочито морале бити запажене, да би им се при првом откуцају Нове Године, пожелело испуњење њихових жеља. Међу њима су биле примећене г-це Ружа Николић, г-ца Зора Денић, г-ца Панић, г-ца Цаца Јанковић, г-ца Лела Поповић, г-ца Елза Ремер, г-ца Буба Вуловић, г-ца Николајевић, г-ца Анка Барловац, г-ца Мили Марковић, г-ца Недић, г-ца Р. Поповић, г-ца Грујић, г-ца Прендић и осталих девојака, које су на спрату више Клуба имали своја друштванца и крај грамофона организовали са многим поклоницима њиховим пријатан испраћај старе године и дочек нове. Ту се често пењао и један београдски лекар чија клијентела нема никад више од 300 месеца. Примећено је било од многих одсуство г. Мијата Мијатовића, те прве ноћи. У чију славу, тог јутра, певаше вољени београдски тенор?
Nisu li pored Geprata i nasi junaci, slepi (Bulic ?),engleskinja Sendsova i skoro, detaljno postovana od MZ-a, vojvotkinja nase armije u I WW?
... baš lepo zapažanje
Lujo Lovric, vitez KZ sa macevima, sasvim desno Flora Sends, a izmedju njih dvoje Milunka Savic
Da blagovremena ... dopuna. Krstih Lovrica u Bulica, ep. Hrizostoma u ep. Lavrentija ( a ovaj poslednji jos je ziv ) ... . Tako to biva sve cesce ... . Fala na ispravci. Vasa velika , originalna, fotka je fantasticna, pa fala i na njoj.
Kasina][quote=Путник][quote=Dorcolac је написао/ла:
znanac је написао/ла:
Ovo je moja omiljena. Porodična kuća vinara Ilije Jovičića sa desne strane u Dušanovoj 6. Jevrejska je ovde gde pokazuje veća, strelica, a tamo gde pokazuje manja je Davidova (Braće Baruh).
za Francuza: onomad si nam dao izuzetnu priču o zgradi na ćošku Sitničke i Prahovske (Američke) i izneo vrlo zanimljivu teoriju o njoj. Evo jedne fotografije te zgrade posle pogotka bombe na obliznjem cosku, ali 6. aprila 1941. Vidi se neobican krovni venac, a ti ces to vec protumaciti kako treba
Zanimljivo je, dakle, da je bomba dvaput pogadjala taj cosak, i 1941. i 1944.
U prvom planu je verovatno najbolja kobila koja je ikada trčala
na našim hipodromima - Laguna... Pobedila je u našem Derbiju 1941. godine.
Nažalost, zbog rata nije mogla da pokuša da se oproba sa grlima iz srednje Evrope, a mislim da je imala šta da pokaže.
Slikana je nakon trke Memorijal Kralja Aleksandra Ujedinitelja I, oktobra 1941. godine - trke koju je takođe pobedila
Po redu su:
1. Laguna - sa jačem Feliksom
2. Harlekin - Parak
3. Šantekler - Kasijan
4. Kraljević Marko II - Nađ G.
5. Kokan - Stefanović
6. Ljutomerka - Pavlovć
7. Lor Mona - Ličanin
Ne reče mi odakle su ti one fotografije sa otvaranja hipodoma 1914. godine.
Као што се могло и очекивати, Џокеј-Клуб је био резервисао преимућство у отмености, те бурне и много очекиване ноћи. Као што традиције налажу, тако је и ое године генерални секретар г. Милан Јовичић, окупио у клубу сав блистави београдски свет ограничавајући за тескобне клубске просторије свега 350 званица. Међутим, пријава је било много више и морале су се узети накнадне просторије на спрату више Клуба, тако да су још неколико оделења били стављени на расположење члановима и њиховим гостима.
Расположење је испочетка голицало сервирањем изврсне боле, а са приливом света и загрејаном атмосфером, достигло је свој врхунац пред откуцај поноћи. Међу особама могли су бити примећени сви демократски министри, г-ђа и г. Воја Маринковић, г. Кумануди са госпођицом, г-ђа и г. Мијовић, г-ђа и г. Шуменковић, доцније је дошао и г. Грга Анђелиновић. Помоћник Министра Унутрашњих Дела г. Жарко Миладиновић, г. Лаза Марковић, г. Никић, г. Полихронијадес, грчки министар, г. Бусе, саветник немачког посланства, г-ђа и г. Фишер, секретар америчког посланства били су такође присутни овом елитном скупу. Те вечери примећен је до поноћи и најлепши представник наше дипломатије, одскорашњи саветник посланства у Риму, г. Божа Пурић, који је дошао да божићује у пријатнијем гњезду, но тамо крај Тибра. Било је и генерала у смокингу, као г. Радиша Николић.
Тоалете су биле врло успеле, сасвим „дерние кри“ све је то скупа стварало дубоки утисак сасвим западњачког клуба. Једино на шта се могло пожалити, то је на одсуство удобности и комодитета. Ваљда ће ово бити последње бдење пред нову годину у овој згради; идуће године, свакако, како смо могли чути од појединих угледних представника управе – мада председник г. Велизар Јанковић није био лично присутан да то потврди, - Џокеј-Клуб дочекиваће у свом дому. Сад се већ воде преговори за ресторирање извесних зграда у клубске просторије.
Од дама, нарочито су биле запажене г-ђа Ана Маринковић, у „дантел блонд“ хаљини, г-ђа Цана Тадић, од златне чипке, са златним турбаном,коју доносимо у нашем листу, као једну од најпримећенијих тоалета, поред г-ђе Милана Јовичића, у хаљини од роза чипке, затим г-ђе Мијовић од плавог жоржета, г-ђе Замболи од отворено плавог пана, г-ђе Мице Миленковић од белог жоржета, г-ђе Александре Ристић од розе тила са перлама. Падале су уочи још мало меланхоличне али увек отменог тона тоалете г-ђе Полићевић од црног тила, г-ђе Цвете Дунђерски од црног сомота, г-ђе Краков од црне чипке, г-ђе Драгице Ђорђевић од црног тила.
Било би неправо рећи, да је реви елеганције био тиме завршен. Колико би још имало много да се каже о укусним и лепим тоалетама многих симпатичних госпођа као г-ђе Арачић, г-ђе Руже Панић, г-ђе Доке Каподистри, г-ђе Милке Живановић, г-ђе Гите Предић, г-ђе др. Коена, г-ђе Маре Радуловић, г-ђе Божичковић, г-ђе Поповић, г-ђе Сабо, г-ђе Фоске Ђивановић, г-ђе Живадиновић, г-ђе Адамовић и још толиких дама....
Госпођице су нарочито морале бити запажене, да би им се при првом откуцају Нове Године, пожелело испуњење њихових жеља. Међу њима су биле примећене г-це Ружа Николић, г-ца Зора Денић, г-ца Панић, г-ца Цаца Јанковић, г-ца Лела Поповић, г-ца Елза Ремер, г-ца Буба Вуловић, г-ца Николајевић, г-ца Анка Барловац, г-ца Мили Марковић, г-ца Недић, г-ца Р. Поповић, г-ца Грујић, г-ца Прендић и осталих девојака, које су на спрату више Клуба имали своја друштванца и крај грамофона организовали са многим поклоницима њиховим пријатан испраћај старе године и дочек нове. Ту се често пењао и један београдски лекар чија клијентела нема никад више од 300 месеца. Примећено је било од многих одсуство г. Мијата Мијатовића, те прве ноћи. У чију славу, тог јутра, певаше вољени београдски тенор?
М. С.
... baš lepo zapažanje
Jel ima neka mapa da sve ovo lepo vidi...
Super si to uradio... Tako sam i pretpostavljao...