Šta je na kraju bilo sa ovim zidovima od opeke? Da li su srušeni ili su oko njih podignuti zidovi od armiranog betona?
Ostali su dole, vidljivi, a cela konstrukcija je prvo oivičena betonskim "okvirom" i dalje nastavljena da se zida kao šuplji zid sa dve opne od betona sa strane.
Koliko je meni poznato, Aleksandar Deroko, jedan od autora Hrama, javno se odrekao svog autorstva, napominjući da se crkve zidaju kao crkve, a ne izlivaju od betona kao pokrivene pijace.
Naprosto, prilično teška deluje konstatacija o lošem (predratnom) statičkom proračunu prof. ing. Vojislava Zađine ustvrdivši da su šipovi pobodeni na nedovoljnu dubinu i temelji od cigle neprikladni, kao i da se crkva ne može da zida od opeke.
Na kraju, u obliku kojim ga danas sagledavamo, projekat je žestoko odstupio od Derokove i Nestorovićeve ideje da ceo objekat bude obložen kamenom belovodskim peščarom, zbog čega je i onaj prvobitni "donji" testerasti zid od opeke onako zidan. Usvojena je "kupatilska varijanta" mermera, sa neusklađenim mrkim kamenom (ili veštačkim "presovanim teracom", ono italijansko čudo) za vence i ostalu plastiku, pa ceo hram deluje kao očajno slaba varijanta dorade originalnog projekta. Ako se tome doda suluda bravarija u eloksiranom aluminijumu, vrata kao na najobičnijim kućama, ravna, bez ikakvih detalja i ornamenata, kao i nekoliki drugi detalji, dolazi se do pitanja - da li smo ovaj posao dobro obavili...
Још једна из тог херојског доба и како су га видели Американци. Фебруар 1951. Шта ли се гради? То ће вероватно први погодити Милован или Француз. Каже "Нови Београд" али ово друго скоро па сигурно није.
Šta je na kraju bilo sa ovim zidovima od opeke? Da li su srušeni ili su oko njih podignuti zidovi od armiranog betona?
Ostali su dole, vidljivi, a cela konstrukcija je prvo oivičena betonskim "okvirom" i dalje nastavljena da se zida kao šuplji zid sa dve opne od betona sa strane.
Koliko je meni poznato, Aleksandar Deroko, jedan od autora Hrama, javno se odrekao svog autorstva, napominjući da se crkve zidaju kao crkve, a ne izlivaju od betona kao pokrivene pijace.
Naprosto, prilično teška deluje konstatacija o lošem (predratnom) statičkom proračunu prof. ing. Vojislava Zađine ustvrdivši da su šipovi pobodeni na nedovoljnu dubinu i temelji od cigle neprikladni, kao i da se crkva ne može da zida od opeke.
Na kraju, u obliku kojim ga danas sagledavamo, projekat je žestoko odstupio od Derokove i Nestorovićeve ideje da ceo objekat bude obložen kamenom belovodskim peščarom, zbog čega je i onaj prvobitni "donji" testerasti zid od opeke onako zidan. Usvojena je "kupatilska varijanta" mermera, sa neusklađenim mrkim kamenom (ili veštačkim "presovanim teracom", ono italijansko čudo) za vence i ostalu plastiku, pa ceo hram deluje kao očajno slaba varijanta dorade originalnog projekta. Ako se tome doda suluda bravarija u eloksiranom aluminijumu, vrata kao na najobičnijim kućama, ravna, bez ikakvih detalja i ornamenata, kao i nekoliki drugi detalji, dolazi se do pitanja - da li smo ovaj posao dobro obavili...
Hvala na ovim objašnjenjima. Nisam znao za ove detalje, i sada mogu lakše da razjasnim zbog čega mi se spoljašnjost i kompozicija Hrama ne dopadaju.
Inače, ova riznica je stvarno riznica. Neverovatno je čega sve tu ima. Pogledajte ako niste ranije. Glavni administrator je izvesna Angelina. Mislim da za svoj rad zaslužuje neko priznanje.
Iza današnjeg Hrama Sv. Save bio je sportski teren (otprilike gde je danas onaj park) a desno od njega nekada je bio neki rasadnik cveća.
Ove zidine su stajale ovako decenijama a unutra je bilo neko kamionsko preduzeće. Svima u kraju je bilo zanimljivo da se penju oz ove cigle. Najhrabriji su se peli do vrha.
Muzičar, ako bi mogao da mi odgovoriš: čiji je ovo teren, i kad je nestao,da li je prilikom izgradnje Narodne biblioteke uništen. Da li je moguće, da je to igralište predratne Slavije, i da su na ovom terenu atletičari Zvezde trenirali 1945/46. Da li sam dobro potrefio lokaciju.
Mislim da si dobro locirao položaj terena. Koliko me sećanje služi tu se nalazio a i odnos VTI solitera prema Hramu je dobar orijentir. Nažalost ne znam čiji je to teren bio. Mislim, takodje da je teren nestao pre gradnje biblioteke jer su se tu smenjivali koloseum, razni cirkusi i sl.
Šta je na kraju bilo sa ovim zidovima od opeke? Da li su srušeni ili su oko njih podignuti zidovi od armiranog betona?
Ostali su dole, vidljivi, a cela konstrukcija je prvo oivičena betonskim "okvirom" i dalje nastavljena da se zida kao šuplji zid sa dve opne od betona sa strane.
Koliko je meni poznato, Aleksandar Deroko, jedan od autora Hrama, javno se odrekao svog autorstva, napominjući da se crkve zidaju kao crkve, a ne izlivaju od betona kao pokrivene pijace.
Naprosto, prilično teška deluje konstatacija o lošem (predratnom) statičkom proračunu prof. ing. Vojislava Zađine ustvrdivši da su šipovi pobodeni na nedovoljnu dubinu i temelji od cigle neprikladni, kao i da se crkva ne može da zida od opeke.
Na kraju, u obliku kojim ga danas sagledavamo, projekat je žestoko odstupio od Derokove i Nestorovićeve ideje da ceo objekat bude obložen kamenom belovodskim peščarom, zbog čega je i onaj prvobitni "donji" testerasti zid od opeke onako zidan. Usvojena je "kupatilska varijanta" mermera, sa neusklađenim mrkim kamenom (ili veštačkim "presovanim teracom", ono italijansko čudo) za vence i ostalu plastiku, pa ceo hram deluje kao očajno slaba varijanta dorade originalnog projekta. Ako se tome doda suluda bravarija u eloksiranom aluminijumu, vrata kao na najobičnijim kućama, ravna, bez ikakvih detalja i ornamenata, kao i nekoliki drugi detalji, dolazi se do pitanja - da li smo ovaj posao dobro obavili...
Nisam prozvan, ali da nije Cvijićeva?
Nije, ima balkone. Cvijićeva nema.
Ovo će možda biti Novi Bgd ("Paviljoni")
Šta je na kraju bilo sa ovim zidovima od opeke? Da li su srušeni ili su oko njih podignuti zidovi od armiranog betona?
Ostali su dole, vidljivi, a cela konstrukcija je prvo oivičena betonskim "okvirom" i dalje nastavljena da se zida kao šuplji zid sa dve opne od betona sa strane.
Koliko je meni poznato, Aleksandar Deroko, jedan od autora Hrama, javno se odrekao svog autorstva, napominjući da se crkve zidaju kao crkve, a ne izlivaju od betona kao pokrivene pijace.
Naprosto, prilično teška deluje konstatacija o lošem (predratnom) statičkom proračunu prof. ing. Vojislava Zađine ustvrdivši da su šipovi pobodeni na nedovoljnu dubinu i temelji od cigle neprikladni, kao i da se crkva ne može da zida od opeke.
Na kraju, u obliku kojim ga danas sagledavamo, projekat je žestoko odstupio od Derokove i Nestorovićeve ideje da ceo objekat bude obložen kamenom belovodskim peščarom, zbog čega je i onaj prvobitni "donji" testerasti zid od opeke onako zidan. Usvojena je "kupatilska varijanta" mermera, sa neusklađenim mrkim kamenom (ili veštačkim "presovanim teracom", ono italijansko čudo) za vence i ostalu plastiku, pa ceo hram deluje kao očajno slaba varijanta dorade originalnog projekta. Ako se tome doda suluda bravarija u eloksiranom aluminijumu, vrata kao na najobičnijim kućama, ravna, bez ikakvih detalja i ornamenata, kao i nekoliki drugi detalji, dolazi se do pitanja - da li smo ovaj posao dobro obavili...
Hvala na ovim objašnjenjima. Nisam znao za ove detalje, i sada mogu lakše da razjasnim zbog čega mi se spoljašnjost i kompozicija Hrama ne dopadaju.
http://www.riznicasrpska.net/riznicasrpska/index.php?topic=32.0
Inače, ova riznica je stvarno riznica. Neverovatno je čega sve tu ima. Pogledajte ako niste ranije. Glavni administrator je izvesna Angelina. Mislim da za svoj rad zaslužuje neko priznanje.
Ove zidine su stajale ovako decenijama a unutra je bilo neko kamionsko preduzeće. Svima u kraju je bilo zanimljivo da se penju oz ove cigle. Najhrabriji su se peli do vrha.
Muzičar, ako bi mogao da mi odgovoriš: čiji je ovo teren, i kad je nestao,da li je prilikom izgradnje Narodne biblioteke uništen. Da li je moguće, da je to igralište predratne Slavije, i da su na ovom terenu atletičari Zvezde trenirali 1945/46. Da li sam dobro potrefio lokaciju.
Mislim da si dobro locirao položaj terena. Koliko me sećanje služi tu se nalazio a i odnos VTI solitera prema Hramu je dobar orijentir. Nažalost ne znam čiji je to teren bio. Mislim, takodje da je teren nestao pre gradnje biblioteke jer su se tu smenjivali koloseum, razni cirkusi i sl.