Још једна из тог херојског доба и како су га видели Американци. Фебруар 1951. Шта ли се гради? То ће вероватно први погодити Милован или Француз. Каже "Нови Београд" али ово друго скоро па сигурно није.
Још једна из тог херојског доба и како су га видели Американци. Фебруар 1951. Шта ли се гради? То ће вероватно први погодити Милован или Француз. Каже "Нови Београд" али ово друго скоро па сигурно није.
Iza današnjeg Hrama Sv. Save bio je sportski teren (otprilike gde je danas onaj park) a desno od njega nekada je bio neki rasadnik cveća.
Ove zidine su stajale ovako decenijama a unutra je bilo neko kamionsko preduzeće. Svima u kraju je bilo zanimljivo da se penju oz ove cigle. Najhrabriji su se peli do vrha.
Muzičar, ako bi mogao da mi odgovoriš: čiji je ovo teren, i kad je nestao,da li je prilikom izgradnje Narodne biblioteke uništen. Da li je moguće, da je to igralište predratne Slavije, i da su na ovom terenu atletičari Zvezde trenirali 1945/46. Da li sam dobro potrefio lokaciju.
Izložba Vladana Radovanovića “Foto-radovi 1957 – 1984” otvara se u Galeriji Doma kulture Studentski grad u četvrtak 6. marta u 20h, nakon predavanja umetnika na temu “Fotografija i projektizam” sa početkom u 19h u Maloj sali DKSG.
Sledeći liniju upotrebe fotografije u veoma razgranatom i svakako višemedijskom opusu Vladana Radovanovića, od najranijih početaka krajem pedesetih pa sve do sredine osamdesetih godina 20. veka, izložba “Foto-radovi 1957 – 1984” afirmiše projektistički, odnosno protokonceptualni i protoperformerski diskurs, a njena važnost leži u tome što ova vrsta njegovih radova do sada nije na taj način ni predstavljana niti razumevana. Sadržaj izložbe čine fotografije iz mape Vladan Radovanović: Foto-radovi 1957 -1984 u izdanju IP Beorama.
VLADAN RADOVANOVIĆ je rođen u Beogradu, 5.9.1932. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Inicirao je 1972. osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio do 1999. Godine 1993. predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM. Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, taktilizma, zapisa snova, projektizma, vokovizuela, sintezijske umetnosti i novih medija uopšte. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projektizam (1954), taktilzam (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima SINTEZIJSKA UMETNOST.
Iza današnjeg Hrama Sv. Save bio je sportski teren (otprilike gde je danas onaj park) a desno od njega nekada je bio neki rasadnik cveća.
Ove zidine su stajale ovako decenijama a unutra je bilo neko kamionsko preduzeće. Svima u kraju je bilo zanimljivo da se penju oz ove cigle. Najhrabriji su se peli do vrha.
Projektanti konstrukcije hrama projektne organizacije "Dragiša Brašovan", inženjeri g. Vojislav Marisavljević i g. Dušan Arbajter zatražili su da se ispita dužina izvedenih šipova koji su izvedeni pre rata. Na moje zaprepašćenje, bili su dužine svega 6 m, umesto po proračunu 12 m. Što znači da šipovi ne mogu da nose stubove sa kupolom. Projektanti konstrukcije izradili su projekat sanacije, odnosno realizaciju armirano-betonskih "bunara" na dubini od 12 m ispod četiri noseća stuba glavne kupole. "Bunare" je izvodila privatna firma inž. Mićka Vukotića. Bio je to herojski poduhvat.
Po nalogu konstruktera su izvedene "dilatacije", odnosno fizičko odvajanje dela koji nosi kupolu od nižih delova hrama, tri apside i oltarskog dela. Takođe je konstatovano da temelji zidova apsida i oltarskih zidova ne odgovaraju propisima, jer su urađeni od opeke. Po projektu naših konstruktera izveden je armirano-betonski kostur po vertikali i horizontali svih zidova apside i oltara, i armirano-betonskom konstrukcijom, izvedeni su novi temelji pripratskih zidova. Ovim dragocenim intervencijama doveden je hram u konstruktivno ispravno stanje da može da primi veliku kupolu, takođe da odgovara svim građevinskim propisima i zemljotresu do 8 stepeni Rihterove skale.
Obavestio sam patrijarha o nađenoj situaciji i o potrebnim intervencijama sa čime se on složio ali je rekao: "Branko, radite sve što je potrebno i dobro za Hram ali paralelno sa tim radovima idite i u visinu". Shvatili smo želju patrijarha koji je izražavao i želju naroda da vide kako hram raste u visinu.
SKOK OD PET METARA
GRADILIŠTE je bilo potpuno spremno da otpočne sa radovima, projekti su za početnu fazu bili pripremljeni, zaštitni sloj opeke je skinut i prvi beton je nanesen, 14. aprila 1986. godine. To je bila prva fizička promena na hramu, prvi rast u visinu.
Šta je na kraju bilo sa ovim zidovima od opeke? Da li su srušeni ili su oko njih podignuti zidovi od armiranog betona?
Nisam prozvan, ali da nije Cvijićeva?
Ove zidine su stajale ovako decenijama a unutra je bilo neko kamionsko preduzeće. Svima u kraju je bilo zanimljivo da se penju oz ove cigle. Najhrabriji su se peli do vrha.
Muzičar, ako bi mogao da mi odgovoriš: čiji je ovo teren, i kad je nestao,da li je prilikom izgradnje Narodne biblioteke uništen. Da li je moguće, da je to igralište predratne Slavije, i da su na ovom terenu atletičari Zvezde trenirali 1945/46. Da li sam dobro potrefio lokaciju.
The Servian tragedy, with some impressions of Macedonia, by Herbert Vivian. London, 1904.
Sledeći liniju upotrebe fotografije u veoma razgranatom i svakako višemedijskom opusu Vladana Radovanovića, od najranijih početaka krajem pedesetih pa sve do sredine osamdesetih godina 20. veka, izložba “Foto-radovi 1957 – 1984” afirmiše projektistički, odnosno protokonceptualni i protoperformerski diskurs, a njena važnost leži u tome što ova vrsta njegovih radova do sada nije na taj način ni predstavljana niti razumevana. Sadržaj izložbe čine fotografije iz mape Vladan Radovanović: Foto-radovi 1957 -1984 u izdanju IP Beorama.
VLADAN RADOVANOVIĆ je rođen u Beogradu, 5.9.1932. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Inicirao je 1972. osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio do 1999. Godine 1993. predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM. Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, taktilizma, zapisa snova, projektizma, vokovizuela, sintezijske umetnosti i novih medija uopšte. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projektizam (1954), taktilzam (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima SINTEZIJSKA UMETNOST.
Ove zidine su stajale ovako decenijama a unutra je bilo neko kamionsko preduzeće. Svima u kraju je bilo zanimljivo da se penju oz ove cigle. Najhrabriji su se peli do vrha.
Imam ja jedno pitanje za prave znalce - sa li mogu ovo da malo bolje objasne
arh Branko Pešić je napisao
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276529-Svetinja-ponovo-...
Projektanti konstrukcije hrama projektne organizacije "Dragiša Brašovan", inženjeri g. Vojislav Marisavljević i g. Dušan Arbajter zatražili su da se ispita dužina izvedenih šipova koji su izvedeni pre rata. Na moje zaprepašćenje, bili su dužine svega 6 m, umesto po proračunu 12 m. Što znači da šipovi ne mogu da nose stubove sa kupolom. Projektanti konstrukcije izradili su projekat sanacije, odnosno realizaciju armirano-betonskih "bunara" na dubini od 12 m ispod četiri noseća stuba glavne kupole. "Bunare" je izvodila privatna firma inž. Mićka Vukotića. Bio je to herojski poduhvat.
Po nalogu konstruktera su izvedene "dilatacije", odnosno fizičko odvajanje dela koji nosi kupolu od nižih delova hrama, tri apside i oltarskog dela. Takođe je konstatovano da temelji zidova apsida i oltarskih zidova ne odgovaraju propisima, jer su urađeni od opeke. Po projektu naših konstruktera izveden je armirano-betonski kostur po vertikali i horizontali svih zidova apside i oltara, i armirano-betonskom konstrukcijom, izvedeni su novi temelji pripratskih zidova. Ovim dragocenim intervencijama doveden je hram u konstruktivno ispravno stanje da može da primi veliku kupolu, takođe da odgovara svim građevinskim propisima i zemljotresu do 8 stepeni Rihterove skale.
Obavestio sam patrijarha o nađenoj situaciji i o potrebnim intervencijama sa čime se on složio ali je rekao: "Branko, radite sve što je potrebno i dobro za Hram ali paralelno sa tim radovima idite i u visinu". Shvatili smo želju patrijarha koji je izražavao i želju naroda da vide kako hram raste u visinu.
SKOK OD PET METARA
GRADILIŠTE je bilo potpuno spremno da otpočne sa radovima, projekti su za početnu fazu bili pripremljeni, zaštitni sloj opeke je skinut i prvi beton je nanesen, 14. aprila 1986. godine. To je bila prva fizička promena na hramu, prvi rast u visinu.
Šta je na kraju bilo sa ovim zidovima od opeke? Da li su srušeni ili su oko njih podignuti zidovi od armiranog betona?
Arhivska fotografija iz 1955: Izgradnja Brankovog mosta u Beogradu
[Photo: Tanjug/Branko Obradović]