Raskrsnica Solunske i Braće Baruh,pogled ka Jevrejskoj. U levom uglu vidi se ulaz u podrum gde se nalazila sodadžijska radnja čika Hraneta.
U njoj sam voleo da slušam kloparanje velikog kompresorskog točka sa kožnim kajišem koji je punio boce od debelog stakla, koje smo po kućama svi imali. Uvek sam čekao kada će se boca rasprsnuti, ali nikada nisam dočekao.
Menjao je po potrebi gumice i one živopisne glave aždaja koje su se pritiskale. U moje vreme već su bile plastične.
A dok sam bio sasvim mali, malecki, kada smo se vraćali sa plaže, one preko Save, čekali smo dvojku u hladovini danas Brankovog mosta. Ja naravno, na ćaletovim ramenima. I baš tu ispod, gde je ranije bila stanica tramvaja, u žičanim gajbicama prodavani su gazirani sokići sa onim keramičkim poklopcima sa žicom. Preko njih su bile naslagane izlomljene štangle leda.
Te kabeze i klakere, kako su se već zvali, punio je upravo čika Hranislav Bogdanović.
Danas postoji zgrada, ali ne i ulaz u ovaj podrum.
Ovde imamo scenu iz filma "Izrazito ja", filma koji je predložak ili, još bolje, generalna proba za "Mlad i zdrav kao ruža" - najtvrđi i najfunky film Beograda, Srbije, Jugoslavije, Balkana, pa možda i Evrope i sveta (bar u svoje vreme).
U ovoj sceni glavni lik, koga igra zagrebački glumac Stevan Tadić, dolazi na nastup grupe Plamenih pet i... zeza se i smara se u isto vreme. :-) Ova scena definiše БЕЕГЕЕ ФⒶНК na poseban način. Pored muzike, žurke i znoja, tu je i taj stav Tadićevog lika, pravi stav jedne hardkor fankeee gradske mačke kojoj niko ne može da doaka, koja ne može da stane i neće da stane i kotrlja se kao kamen. To svako ko je ovde bar malo nosi u sebi, ja tako kapiram. To je onaj stav kad kaže: "Bezveze". E, to. To je stav koji će Dragan Nikolić još da pooštri igrajući Stiva u "Mlad i zdrav kao ruža". (mada i Tadić ima svoj specifičan šmek, ne može se osporiti). U ovom filmu imamo БЕЕГЕЕ ФⒶНК kao to ludilo grada, opasno i zabavno u isto vreme, u stvari - kao i funk groove - nesugestivno i neemocionalno, kao energiju, brzinu koja samo vozi, silu koja oblikuje fanke likove i koja nastavlja da živi kroz njih. A ti likovi su, u nekom čudnom smislu, apsolutni i veći od života. (kao npr. Moskri)
Kome se vrti u glavi od ovih mojih tripova %-) može slobodno da se zadrži samo na nivou prikaza žurke. đuskanja i svirke Plamenih pet i sve to direktno iz '69 - više od 40 godina ranije. Ovaj snimak kao jedan od retkih prikaza Beograda iznutra i prikaza ŽIVOTA (mladih) ljudi od pre 40 godina je čak vredniji i od plakata za žurku s kraja 60ih koji i dalje čuči na zidu ispod reklame jedne banke u centru grada. ;-) Uživajte.
* Преузето са Beobuild форума где их је поставио члан директор, надам се да је то ок.
Надам се да неће да униште оно мало што је преостало од шалтер сале.
Данас од другара мејлом добијем ове фотографије...
Лудаци из Радничког. Сјајна екипа. Због њих се ишло у Халу спортова.
Горњу слику сам ја поставила на страници 3593. На њој је неко мени близак и драг. Особу са друге слике не познајем.
Raskrsnica Solunske i Braće Baruh,pogled ka Jevrejskoj. U levom uglu vidi se ulaz u podrum gde se nalazila sodadžijska radnja čika Hraneta.
U njoj sam voleo da slušam kloparanje velikog kompresorskog točka sa kožnim kajišem koji je punio boce od debelog stakla, koje smo po kućama svi imali. Uvek sam čekao kada će se boca rasprsnuti, ali nikada nisam dočekao.
Menjao je po potrebi gumice i one živopisne glave aždaja koje su se pritiskale. U moje vreme već su bile plastične.
A dok sam bio sasvim mali, malecki, kada smo se vraćali sa plaže, one preko Save, čekali smo dvojku u hladovini danas Brankovog mosta. Ja naravno, na ćaletovim ramenima. I baš tu ispod, gde je ranije bila stanica tramvaja, u žičanim gajbicama prodavani su gazirani sokići sa onim keramičkim poklopcima sa žicom. Preko njih su bile naslagane izlomljene štangle leda.
Te kabeze i klakere, kako su se već zvali, punio je upravo čika Hranislav Bogdanović.
Danas postoji zgrada, ali ne i ulaz u ovaj podrum.
https://www.youtube.com/watch?v=ELyaRTGFN_s
https://www.youtube.com/watch?v=fM_DiWYCdOA
https://www.youtube.com/watch?v=y6y87n5ME8Y
www.youtube.com/watch
Ovde imamo scenu iz filma "Izrazito ja", filma koji je predložak ili, još bolje, generalna proba za "Mlad i zdrav kao ruža" - najtvrđi i najfunky film Beograda, Srbije, Jugoslavije, Balkana, pa možda i Evrope i sveta (bar u svoje vreme).
U ovoj sceni glavni lik, koga igra zagrebački glumac Stevan Tadić, dolazi na nastup grupe Plamenih pet i... zeza se i smara se u isto vreme. :-) Ova scena definiše БЕЕГЕЕ ФⒶНК na poseban način. Pored muzike, žurke i znoja, tu je i taj stav Tadićevog lika, pravi stav jedne hardkor fankeee gradske mačke kojoj niko ne može da doaka, koja ne može da stane i neće da stane i kotrlja se kao kamen. To svako ko je ovde bar malo nosi u sebi, ja tako kapiram. To je onaj stav kad kaže: "Bezveze". E, to. To je stav koji će Dragan Nikolić još da pooštri igrajući Stiva u "Mlad i zdrav kao ruža". (mada i Tadić ima svoj specifičan šmek, ne može se osporiti). U ovom filmu imamo БЕЕГЕЕ ФⒶНК kao to ludilo grada, opasno i zabavno u isto vreme, u stvari - kao i funk groove - nesugestivno i neemocionalno, kao energiju, brzinu koja samo vozi, silu koja oblikuje fanke likove i koja nastavlja da živi kroz njih. A ti likovi su, u nekom čudnom smislu, apsolutni i veći od života. (kao npr. Moskri)
Kome se vrti u glavi od ovih mojih tripova %-) može slobodno da se zadrži samo na nivou prikaza žurke. đuskanja i svirke Plamenih pet i sve to direktno iz '69 - više od 40 godina ranije. Ovaj snimak kao jedan od retkih prikaza Beograda iznutra i prikaza ŽIVOTA (mladih) ljudi od pre 40 godina je čak vredniji i od plakata za žurku s kraja 60ih koji i dalje čuči na zidu ispod reklame jedne banke u centru grada. ;-) Uživajte.
mz, da li negde ima ceo jocin film?