За Грка и остале који су се интересовали за Дубровчане у Београду додао бих да је - ако сам га све добро разумео - Марко Поповић на свом предавању о средњовековним црквама Београда рекао да је дубровачка колонија била на месту где је данас Зоолошки врт. Ту су нађени и остаци једне цркве. Ово би ваљало још истражити.
Ovo deluje OK ali samo dok je područje Donjeg grada imalo civilni karakter. Kada je Donji grad postao isključivo vojni prostor, verovatno su i Dubrovčani morali da se pomere više na istok, ostavivši Donji grad i pripadajući deo Gradskog polja. Logično bi mi bilo da je to posle 1521. a zasigurno negde u XVII veku.
Нисам стручњак за ову тему, али Зоолошки врт је подалеко ван средњовековних зидина, посебно део уз раскрсницу Цара Душана и Т. Кошћушка где су пронађени остаци цркве. Не знам ништа ниокаквим померањима.
За Грка и остале који су се интересовали за Дубровчане у Београду додао бих да је - ако сам га све добро разумео - Марко Поповић на свом предавању о средњовековним црквама Београда рекао да је дубровачка колонија била на месту где је данас Зоолошки врт. Ту су нађени и остаци једне цркве. Ово би ваљало још истражити.
Ovo deluje OK ali samo dok je područje Donjeg grada imalo civilni karakter. Kada je Donji grad postao isključivo vojni prostor, verovatno su i Dubrovčani morali da se pomere više na istok, ostavivši Donji grad i pripadajući deo Gradskog polja. Logično bi mi bilo da je to posle 1521. a zasigurno negde u XVII veku.
Нисам стручњак за ову тему, али Зоолошки врт је подалеко ван средњовековних зидина, посебно део уз раскрсницу Цара Душана и Т. Кошћушка где су пронађени остаци цркве. Не знам ништа ниокаквим померањима.
[/quote
Nisam ni ja stručnjak, pokušavam da rekonstruišem logičan sled događaja. Pa pošto me niste razumeli, da pojasnim: ako je dubrovačka kolonija bila na mestu današnjeg Zoološkog vrta to je verovatno bilo kada je i Donji grad bio u civilnoj funkciji pa se na Donji grad nastavljala kolonija. Kada je Donji grad dobio isključivo vojnu fumkciju, civilna varoš se razvijala podalje od zidina, naročito u tursko vreme. Čisto iz odbrambenih razloga Turci su održavali čistinu Gradskog polja (odnosno Kalemegdana) između tvrđave i prvih varoških kuća. Ta čistina, Gradsko polje ili Kalemegdan u delu kod današnjeg Zoo vrta bila je do linije današnje ulice Tadeuša Košćuškog. To je onaj deo moje rečenice koji ste preskočili: "i pripadajući deo Gradskog polja" (naravno mislim na čistinu u delu od Donjeg grada do Tadeuša Košćuškog.
Vi ste naznačili ostatke crkve na mestu gde je danas Zološki vrt: "... da je dubrovačka kolonija bila na mestu gde je danas Zoološki vrt. Tu su nađeni i ostaci jedne crkve". Sada ste je pomerili dalje, na ugao Tadeuša Košćuškog i i Dušanove. Ovo je od Zoološkog vrta (recimo od krokodila i nilskog konja) podjednako daleko koliko i Donji grad pa ako je Donji grad daleko od dubrovačke kolonije na mestu Zoo vrta, onda je i crkva daleko od kolonije. Tu nešto ne valja, nije logično, zar ne? Crkva se ne zida daleko od središta naselja, na krajnjoj periferiji pa još i dalje. Dakle, ako je dubrovačka kolonija bila na mestu današnjeg Zoološkog vrta ona je u tursko doba morala biti pomerena više na istok jer Turci nisu hteli objekte koji bi ometali odbranu. Pomeranje kolonije je moralo biti od linije Tadeuša Košćuškog kao zapadne granice. Sad mi je pozicija crkve na uglu T. Košćuškog i Cara Dušana logična ali u poznijem srednjem veku, kada Donji grad postaje isključivo vojni kompleks, mada sam po prvom Vašem postu stekao utisak da je crkva bila praktično na mestu Zoo vrta.
За Грка и остале који су се интересовали за Дубровчане у Београду додао бих да је - ако сам га све добро разумео - Марко Поповић на свом предавању о средњовековним црквама Београда рекао да је дубровачка колонија била на месту где је данас Зоолошки врт. Ту су нађени и остаци једне цркве. Ово би ваљало још истражити.
Мишљења сам да је данашња Дубровачка улица понела име по Дубровнику са којим је Београд у другој половини 19. века био у великој љубави и у којем је тада било много Срба католика (сетимо се само Матије Бана, Меда Пуцића, Валтазара Богишића...). Не верујем да су тада имали појма где су то Дубровчани живели у средњем веку или турско доба. Игром случаја, када је део улице на Варош капији и Горњем Дорћолу преименован у Краља Петра, Дубровачка се нашла на месу где је Београд постојао и у Средњем веку па је то деловало доста збуњујуће.
HFala Ulicaru , KM12 i Dorcolcu na zanimljivim detaljima o beogradskim Dubrovcanima, meni sasvim nepoznatim. Bio bi poveliki posao naci na starim litografijama BG lokacije te dubrovacke crkve, itd. Uzgred, da ponovim da je Prokuplje imalo u XVIIv. veliku trgovacku koloniju Dubrovcana (upravo najvecu na tlu Balkana jer u to vreme PK bilo je komercijalno znacajnije od Nisa, Sofije ...). Dubrovacki trgovci iz Prokuplja trgovali su sa Venecijom, Ankonom, Barletom, Beogradom, Londonom, Skopljem i Solunom. Bilo je tada 150 - 200 dubrovcana u PK. Koristili su "Latinsku crkvu" za svoja bogosluzenja. I danas u PK zivi dosta potomaka tih dubrovackih familija [ v. emisiju "Trag" iz 2013g., autor: Vesna Manojlovic - ona u emisiji razgovara s potomcima prokupackih dubrovcana ]. Ipak Prokuplje nema Dubrovacku ulicu.
Nisam bio na Forumu nekoliko dana i tek sada, jutros saznajem za "Orasac". Moja zena nije najbolje. U Vrnjackoj Banji je na lecenju/rehabilitaciji, itd. Posecujem je tamo i nisam u BG u utorak vece. Pozdrav svima ...
Svi podaci o Dubrovčanima u Beogradu mogu se pronaći u literaturi koje ima dosta. Izlišno je ovde nagađati da li je crkva bila kod krokodila ili kod nilskog konja. Prvu katoličku crkvu jesu sazidali Dubrovčani, ali u XIV veku. Pod Turcima hrišćanska naselja bila su pored onih jevrejskih, na obali Dunava. Dubrovačka ulica je i dobila ime zbog toga što su tu živeli dubrovački trgovci. Bilo je crkava i kasnije, one su paljene i rušene. Poslednje dubrovačke porodice preselile su se u Zemun. Period o kojem govorimo je bio toliko davno da bez knjiga ne vredi u tome pričati, ili što kaže Grk, nađite neku litografiju.
Želim supruzi Grka uspešan i brz oporavak.
Nego, jedna lepa vest: OD SUTRA U BEOGRADU PONOVO RADI – RIMSKI BUNAR.
Svi podaci o Dubrovčanima u Beogradu mogu se pronaći u literaturi koje ima dosta. Izlišno je ovde nagađati da li je crkva bila kod krokodila ili kod nilskog konja. Prvu katoličku crkvu jesu sazidali Dubrovčani, ali u XIV veku. Pod Turcima hrišćanska naselja bila su pored onih jevrejskih, na obali Dunava. Dubrovačka ulica je i dobila ime zbog toga što su tu živeli dubrovački trgovci. Bilo je crkava i kasnije, one su paljene i rušene. Poslednje dubrovačke porodice preselile su se u Zemun. Period o kojem govorimo je bio toliko davno da bez knjiga ne vredi u tome pričati, ili što kaže Grk, nađite neku litografiju.
Želim supruzi Grka uspešan i brz oporavak.
Nego, jedna lepa vest: OD SUTRA U BEOGRADU PONOVO RADI – RIMSKI BUNAR.
Fala ti Dorcolac, sve ti je mlogo lepo! A sada, - ja na BUS stanicu. Svoja (tj. tastova) kola [odlican Golf II, star 27. godina] pre 4. meseca dao sam rodjacima. Neka dobra polovna planiram na prolece. Nudis li nesto s Dorcola?
Svima prijatno u ORASC-u veceras. I moja Klinika slavi svoj dan, pa zaintrigirani s Foruma mogu da me nadju pripitog u kafani "3 sesira" [ Skadarlija ] u petak, 7. marta, nesto posle 20.00. Bili bi tada istovremeno i moji dragi gosti i sl. { ako Ukrajina ne iskvari, a nece }. Inace, sve placa firma "Novartis", za cistunce. Eto tako ja vracam kamatu.
A za uvazenog i dragog Milorada: da, jesam pio (Decansko manastirsko crveno, 2011). Zasto? Eto tako!
A jubilarna strana ce biti logicno, 4444. (kako si i rek'o).
A za uvazenog i dragog Milorada: da, jesam pio (Decansko manastirsko crveno, 2011). Zasto? Eto tako!
A jubilarna strana ce biti logicno, 4444. (kako si i rek'o).
О, Боже!
Никада нисам питао зашто неко пије. Увек најпре претпоставим да је из неког лепог разлога.
Разлога за весеље.
Нити сам икад преконосирао било коме зато што пије или пуши. Свако има свој разлог.
Није на мени да, недајбоже, судим.
Мој коментар је ишао трагом твог поетског узлета у писању.
А онда сам проценио да је разлог радостан, вредан за заливање племенитим вином!
Срећан ти пут, пријатељу. И нека те прати анђео чувар.
М.
Ovo deluje OK ali samo dok je područje Donjeg grada imalo civilni karakter. Kada je Donji grad postao isključivo vojni prostor, verovatno su i Dubrovčani morali da se pomere više na istok, ostavivši Donji grad i pripadajući deo Gradskog polja. Logično bi mi bilo da je to posle 1521. a zasigurno negde u XVII veku.
Нисам стручњак за ову тему, али Зоолошки врт је подалеко ван средњовековних зидина, посебно део уз раскрсницу Цара Душана и Т. Кошћушка где су пронађени остаци цркве. Не знам ништа ниокаквим померањима.
Ovo deluje OK ali samo dok je područje Donjeg grada imalo civilni karakter. Kada je Donji grad postao isključivo vojni prostor, verovatno su i Dubrovčani morali da se pomere više na istok, ostavivši Donji grad i pripadajući deo Gradskog polja. Logično bi mi bilo da je to posle 1521. a zasigurno negde u XVII veku.
Нисам стручњак за ову тему, али Зоолошки врт је подалеко ван средњовековних зидина, посебно део уз раскрсницу Цара Душана и Т. Кошћушка где су пронађени остаци цркве. Не знам ништа ниокаквим померањима.
[/quote
Nisam ni ja stručnjak, pokušavam da rekonstruišem logičan sled događaja. Pa pošto me niste razumeli, da pojasnim: ako je dubrovačka kolonija bila na mestu današnjeg Zoološkog vrta to je verovatno bilo kada je i Donji grad bio u civilnoj funkciji pa se na Donji grad nastavljala kolonija. Kada je Donji grad dobio isključivo vojnu fumkciju, civilna varoš se razvijala podalje od zidina, naročito u tursko vreme. Čisto iz odbrambenih razloga Turci su održavali čistinu Gradskog polja (odnosno Kalemegdana) između tvrđave i prvih varoških kuća. Ta čistina, Gradsko polje ili Kalemegdan u delu kod današnjeg Zoo vrta bila je do linije današnje ulice Tadeuša Košćuškog. To je onaj deo moje rečenice koji ste preskočili: "i pripadajući deo Gradskog polja" (naravno mislim na čistinu u delu od Donjeg grada do Tadeuša Košćuškog.
Vi ste naznačili ostatke crkve na mestu gde je danas Zološki vrt: "... da je dubrovačka kolonija bila na mestu gde je danas Zoološki vrt. Tu su nađeni i ostaci jedne crkve". Sada ste je pomerili dalje, na ugao Tadeuša Košćuškog i i Dušanove. Ovo je od Zoološkog vrta (recimo od krokodila i nilskog konja) podjednako daleko koliko i Donji grad pa ako je Donji grad daleko od dubrovačke kolonije na mestu Zoo vrta, onda je i crkva daleko od kolonije. Tu nešto ne valja, nije logično, zar ne? Crkva se ne zida daleko od središta naselja, na krajnjoj periferiji pa još i dalje. Dakle, ako je dubrovačka kolonija bila na mestu današnjeg Zoološkog vrta ona je u tursko doba morala biti pomerena više na istok jer Turci nisu hteli objekte koji bi ometali odbranu. Pomeranje kolonije je moralo biti od linije Tadeuša Košćuškog kao zapadne granice. Sad mi je pozicija crkve na uglu T. Košćuškog i Cara Dušana logična ali u poznijem srednjem veku, kada Donji grad postaje isključivo vojni kompleks, mada sam po prvom Vašem postu stekao utisak da je crkva bila praktično na mestu Zoo vrta.
Nadam se da smo se konačno razumeli.
Мишљења сам да је данашња Дубровачка улица понела име по Дубровнику са којим је Београд у другој половини 19. века био у великој љубави и у којем је тада било много Срба католика (сетимо се само Матије Бана, Меда Пуцића, Валтазара Богишића...). Не верујем да су тада имали појма где су то Дубровчани живели у средњем веку или турско доба. Игром случаја, када је део улице на Варош капији и Горњем Дорћолу преименован у Краља Петра, Дубровачка се нашла на месу где је Београд постојао и у Средњем веку па је то деловало доста збуњујуће.
HFala Ulicaru , KM12 i Dorcolcu na zanimljivim detaljima o beogradskim Dubrovcanima, meni sasvim nepoznatim. Bio bi poveliki posao naci na starim litografijama BG lokacije te dubrovacke crkve, itd. Uzgred, da ponovim da je Prokuplje imalo u XVIIv. veliku trgovacku koloniju Dubrovcana (upravo najvecu na tlu Balkana jer u to vreme PK bilo je komercijalno znacajnije od Nisa, Sofije ...). Dubrovacki trgovci iz Prokuplja trgovali su sa Venecijom, Ankonom, Barletom, Beogradom, Londonom, Skopljem i Solunom. Bilo je tada 150 - 200 dubrovcana u PK. Koristili su "Latinsku crkvu" za svoja bogosluzenja. I danas u PK zivi dosta potomaka tih dubrovackih familija [ v. emisiju "Trag" iz 2013g., autor: Vesna Manojlovic - ona u emisiji razgovara s potomcima prokupackih dubrovcana ]. Ipak Prokuplje nema Dubrovacku ulicu.
Nisam bio na Forumu nekoliko dana i tek sada, jutros saznajem za "Orasac". Moja zena nije najbolje. U Vrnjackoj Banji je na lecenju/rehabilitaciji, itd. Posecujem je tamo i nisam u BG u utorak vece. Pozdrav svima ...
Želim supruzi Grka uspešan i brz oporavak.
Nego, jedna lepa vest: OD SUTRA U BEOGRADU PONOVO RADI – RIMSKI BUNAR.
Želim supruzi Grka uspešan i brz oporavak.
Nego, jedna lepa vest: OD SUTRA U BEOGRADU PONOVO RADI – RIMSKI BUNAR.
Fala ti Dorcolac, sve ti je mlogo lepo! A sada, - ja na BUS stanicu. Svoja (tj. tastova) kola [odlican Golf II, star 27. godina] pre 4. meseca dao sam rodjacima. Neka dobra polovna planiram na prolece. Nudis li nesto s Dorcola?
Svima prijatno u ORASC-u veceras. I moja Klinika slavi svoj dan, pa zaintrigirani s Foruma mogu da me nadju pripitog u kafani "3 sesira" [ Skadarlija ] u petak, 7. marta, nesto posle 20.00. Bili bi tada istovremeno i moji dragi gosti i sl. { ako Ukrajina ne iskvari, a nece }. Inace, sve placa firma "Novartis", za cistunce. Eto tako ja vracam kamatu.
A za uvazenog i dragog Milorada: da, jesam pio (Decansko manastirsko crveno, 2011). Zasto? Eto tako!
A jubilarna strana ce biti logicno, 4444. (kako si i rek'o).
A za uvazenog i dragog Milorada: da, jesam pio (Decansko manastirsko crveno, 2011). Zasto? Eto tako!
A jubilarna strana ce biti logicno, 4444. (kako si i rek'o).
Никада нисам питао зашто неко пије. Увек најпре претпоставим да је из неког лепог разлога.
Разлога за весеље.
Нити сам икад преконосирао било коме зато што пије или пуши. Свако има свој разлог.
Није на мени да, недајбоже, судим.
Мој коментар је ишао трагом твог поетског узлета у писању.
А онда сам проценио да је разлог радостан, вредан за заливање племенитим вином!
Срећан ти пут, пријатељу. И нека те прати анђео чувар.
М.