За Грка и остале који су се интересовали за Дубровчане у Београду додао бих да је - ако сам га све добро разумео - Марко Поповић на свом предавању о средњовековним црквама Београда рекао да је дубровачка колонија била на месту где је данас Зоолошки врт. Ту су нађени и остаци једне цркве. Ово би ваљало још истражити.
Мишљења сам да је данашња Дубровачка улица понела име по Дубровнику са којим је Београд у другој половини 19. века био у великој љубави и у којем је тада било много Срба католика (сетимо се само Матије Бана, Меда Пуцића, Валтазара Богишића...). Не верујем да су тада имали појма где су то Дубровчани живели у средњем веку или турско доба. Игром случаја, када је део улице на Варош капији и Горњем Дорћолу преименован у Краља Петра, Дубровачка се нашла на месу где је Београд постојао и у Средњем веку па је то деловало доста збуњујуће.
У јурњави смо некако претрчали ову одличну слику. Конак и Стари двор заједно, оштро и лепо. Ова бочна страна Конака је ретко виђана. Приде су ту и ову људи и деца. Јако лепо.
Mene su najvise dojmili ovi vrhovi strazarnica koji izgledaju kao poprsja vitezova. Ili se to samo meni pricinjava :)
У јурњави смо некако претрчали ову одличну слику. Конак и Стари двор заједно, оштро и лепо. Ова бочна страна Конака је ретко виђана. Приде су ту и ову људи и деца. Јако лепо.
Mene su najvise dojmili ovi vrhovi strazarnica koji izgledaju kao poprsja vitezova. Ili se to samo meni pricinjava :)
На свим фоткама где се виде капије с улице (укључујући и ову само у много мањој резолуцији) се ти врхови не виде довољно добро. Судећи по овој, мислим да ти се не причињава.
За Грка и остале који су се интересовали за Дубровчане у Београду додао бих да је - ако сам га све добро разумео - Марко Поповић на свом предавању о средњовековним црквама Београда рекао да је дубровачка колонија била на месту где је данас Зоолошки врт. Ту су нађени и остаци једне цркве. Ово би ваљало још истражити.
Ovo deluje OK ali samo dok je područje Donjeg grada imalo civilni karakter. Kada je Donji grad postao isključivo vojni prostor, verovatno su i Dubrovčani morali da se pomere više na istok, ostavivši Donji grad i pripadajući deo Gradskog polja. Logično bi mi bilo da je to posle 1521. a zasigurno negde u XVII veku.
...Видите, ово је стварно велик град и има све предности које иду уз то. Али, у исто време, нема ту једну ману која прати остале велике градове попут Београда, а то је бука. Не мислим на саобраћајну буку, која је присутна и овде, наравно; не може ни да буде другачије у оволиком граду. Не, мислим на вреву, на жамор. Једноставно, Београд је доста тиши од Лондона, Њујорка, Москве, Атине, Барселоне… Тиши је и од мог Осла, иако је Осло доста мањи од Београда. Као да су људи овде некако тиши. Мислим, обишао сам најпопуларнија места за изласке у Београду, редовно идем на сплавове и у ‚Силиконску долину‘, тако да знам да овде може да буде веома бучно. Али у просеку, Београд јесте много мање гласан него други велегради у којима сам био, а био сам у многима од њих. Мени то веома прија и зато ми је Београд савршено место за одмор: имам надохват руке све погодности које велеград носи са собом а истовремено имам и мир који на сличним местима не могу да нађем“, објашњава Норвежанин. http://www.pecat.co.rs/2014/02/nepodnosljiva-tisina-propadanja/
У јурњави смо некако претрчали ову одличну слику. Конак и Стари двор заједно, оштро и лепо. Ова бочна страна Конака је ретко виђана. Приде су ту и ову људи и деца. Јако лепо.
Mene su najvise dojmili ovi vrhovi strazarnica koji izgledaju kao poprsja vitezova. Ili se to samo meni pricinjava :)
На свим фоткама где се виде капије с улице (укључујући и ову само у много мањој резолуцији) се ти врхови не виде довољно добро. Судећи по овој, мислим да ти се не причињава.
За Грка и остале који су се интересовали за Дубровчане у Београду додао бих да је - ако сам га све добро разумео - Марко Поповић на свом предавању о средњовековним црквама Београда рекао да је дубровачка колонија била на месту где је данас Зоолошки врт. Ту су нађени и остаци једне цркве. Ово би ваљало још истражити.
Ovo deluje OK ali samo dok je područje Donjeg grada imalo civilni karakter. Kada je Donji grad postao isključivo vojni prostor, verovatno su i Dubrovčani morali da se pomere više na istok, ostavivši Donji grad i pripadajući deo Gradskog polja. Logično bi mi bilo da je to posle 1521. a zasigurno negde u XVII veku.
Nemam pojma o Dubrovačkim trgovcima, doduše poznajem jednog na Stradunu, ali Radovan Samardžić u Godišnjaku grada Beograda, knj. II, 1995, 53-54 kaže:
„Kuga, ratne operacije Austrijanaca krajem XVII i početkom XVIII veka, pljačke raznih vojski, slabljenje Turske i samovolja i divljanje janičara su upropastili dubrovačku trgovinu toliko da se do 1717. godine Dorćol od trgovačkog čvorišta koji je vezivao puteve od Beča do Persije i od Budima do Soluna sveo na pristanište skela za trgovinu stokom.
Мишљења сам да је данашња Дубровачка улица понела име по Дубровнику са којим је Београд у другој половини 19. века био у великој љубави и у којем је тада било много Срба католика (сетимо се само Матије Бана, Меда Пуцића, Валтазара Богишића...). Не верујем да су тада имали појма где су то Дубровчани живели у средњем веку или турско доба. Игром случаја, када је део улице на Варош капији и Горњем Дорћолу преименован у Краља Петра, Дубровачка се нашла на месу где је Београд постојао и у Средњем веку па је то деловало доста збуњујуће.
У јурњави смо некако претрчали ову одличну слику. Конак и Стари двор заједно, оштро и лепо. Ова бочна страна Конака је ретко виђана. Приде су ту и ову људи и деца. Јако лепо.
Mene su najvise dojmili ovi vrhovi strazarnica koji izgledaju kao poprsja vitezova. Ili se to samo meni pricinjava :)
Pa evo, da ja potvrdim.
+1
У јурњави смо некако претрчали ову одличну слику. Конак и Стари двор заједно, оштро и лепо. Ова бочна страна Конака је ретко виђана. Приде су ту и ову људи и деца. Јако лепо.
Mene su najvise dojmili ovi vrhovi strazarnica koji izgledaju kao poprsja vitezova. Ili se to samo meni pricinjava :)
На свим фоткама где се виде капије с улице (укључујући и ову само у много мањој резолуцији) се ти врхови не виде довољно добро. Судећи по овој, мислим да ти се не причињава.
Ovo deluje OK ali samo dok je područje Donjeg grada imalo civilni karakter. Kada je Donji grad postao isključivo vojni prostor, verovatno su i Dubrovčani morali da se pomere više na istok, ostavivši Donji grad i pripadajući deo Gradskog polja. Logično bi mi bilo da je to posle 1521. a zasigurno negde u XVII veku.
...Видите, ово је стварно велик град и има све предности које иду уз то. Али, у исто време, нема ту једну ману која прати остале велике градове попут Београда, а то је бука. Не мислим на саобраћајну буку, која је присутна и овде, наравно; не може ни да буде другачије у оволиком граду. Не, мислим на вреву, на жамор. Једноставно, Београд је доста тиши од Лондона, Њујорка, Москве, Атине, Барселоне… Тиши је и од мог Осла, иако је Осло доста мањи од Београда. Као да су људи овде некако тиши. Мислим, обишао сам најпопуларнија места за изласке у Београду, редовно идем на сплавове и у ‚Силиконску долину‘, тако да знам да овде може да буде веома бучно. Али у просеку, Београд јесте много мање гласан него други велегради у којима сам био, а био сам у многима од њих. Мени то веома прија и зато ми је Београд савршено место за одмор: имам надохват руке све погодности које велеград носи са собом а истовремено имам и мир који на сличним местима не могу да нађем“, објашњава Норвежанин.
http://www.pecat.co.rs/2014/02/nepodnosljiva-tisina-propadanja/
У јурњави смо некако претрчали ову одличну слику. Конак и Стари двор заједно, оштро и лепо. Ова бочна страна Конака је ретко виђана. Приде су ту и ову људи и деца. Јако лепо.
Mene su najvise dojmili ovi vrhovi strazarnica koji izgledaju kao poprsja vitezova. Ili se to samo meni pricinjava :)
На свим фоткама где се виде капије с улице (укључујући и ову само у много мањој резолуцији) се ти врхови не виде довољно добро. Судећи по овој, мислим да ти се не причињава.
Iz drugog ugla, jesu vitezovi
Ovo deluje OK ali samo dok je područje Donjeg grada imalo civilni karakter. Kada je Donji grad postao isključivo vojni prostor, verovatno su i Dubrovčani morali da se pomere više na istok, ostavivši Donji grad i pripadajući deo Gradskog polja. Logično bi mi bilo da je to posle 1521. a zasigurno negde u XVII veku.
Nemam pojma o Dubrovačkim trgovcima, doduše poznajem jednog na Stradunu, ali Radovan Samardžić u Godišnjaku grada Beograda, knj. II, 1995, 53-54 kaže:
PA NEKA JE SREĆNA 4400. TAMAN ZA „ORAŠAC”!„Kuga, ratne operacije Austrijanaca krajem XVII i početkom XVIII veka, pljačke raznih vojski, slabljenje Turske i samovolja i divljanje janičara su upropastili dubrovačku trgovinu toliko da se do 1717. godine Dorćol od trgovačkog čvorišta koji je vezivao puteve od Beča do Persije i od Budima do Soluna sveo na pristanište skela za trgovinu stokom.