Радмила Антић: ФОТОГРАФСКИ РАД АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА
Б Е О Г Р А Д
Анастасов долазак у Београд 1859. године и високи друштвени положај који је у Србији заузимао по повратку нису га спречили да се и даље бави фотографијом. Међутим, сада, само у ретким слободним часовима и тренуцима одмора.
У тим годинама испуњеним многим дужностима и обавезама управитеља двора српскога кнеза умео је да нађе времена за тренутке предаха када ће фотографисати пријатеље, рођаке, Београд и његову тврђаву и панораму, његове реке, околину, која је постепено постајала део Београда, Смедерево и његову околину, Крагујевац - прву престоницу кнеза Милоша - са живописним Шареним конаком или Милошевим дворцем, арсенал оружја и српску војску. Сви ти Анастасови снимци имају атмосферу. Они одају сигурно око фотографа који стоји иза камере, било да бележи достојанствене ликове остарелих трибуна или државника и политичара или пак пријатеља у необавезном ћаскању у његовој кући, било да снима панорамске снимке Београда и тврђаве, Смедерева или Крагујевца. Сви су они за нас драгоцени. Већина има вредност униката, јер су то први снимци неких српских градова, делова Србије или историјских догађаја и манифестација значајних за српску историју.
У Анастасовом београдском периоду за разлику од бечког, портретне фотографије нису тако многобројне у односу на фотографије у слободном простору. Рекло би се да су у обрнутој сразмери. Далеко је мањи број личности снимљених у атељеу чешће су то појединци или групе у башти двора, на тврђави или пред неком зградом..............
Мени ова слика даје утисак да је зимско време, чини ми се да је снег у доњем делу слике, а да је лед на Сави. Претпостављам да војска или комуналци разбијају лед експлозијама, да би лед кренуо и да би се ослободио пловни пут. А можда сам у заблуди...
Мени ова слика даје утисак да је зимско време, чини ми се да је снег у доњем делу слике, а да је лед на Сави. Претпостављам да војска или комуналци разбијају лед експлозијама, да би лед кренуо и да би се ослободио пловни пут. А можда сам у заблуди...
Nekada je neko ovde konstatovao da je to razbijanje leda. Kao da smo to prihvatili tek tako, ne zadubljujući se u detalje. Ali nije.
I nije uopšte zimsko doba jer na Kalemegdanu buja vegetacija. Sve se zeleni. I ovo što leti u vaduh nije ni voda ni sneg, a ni led. To je obala – pesak.
Nekada je neko ovde konstatovao da je to razbijanje leda. Kao da smo to prihvatili tek tako, ne zadubljujući se u detalje. Ali nije. I nije uopšte zimsko doba jer na Kalemegdanu buja vegetacija. Sve se zeleni. I ovo što leti u vaduh nije ni voda ni sneg, a ni led. To je obala – pesak.
za Milovana info: bio si u pravu, Marinkoviceva vila se nalazi u Urosa Predicau zaledju Drajzerove. Boja fasade je neka strasna narandzasta, i vrsene su neke prepravke ali, u sustini, to je ta kuca. Nije srusena i nije dogradjivana.
Радмила Антић: ФОТОГРАФСКИ РАД АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА
Б Е О Г Р А Д
Анастасов долазак у Београд 1859. године и високи друштвени положај који је у Србији заузимао по повратку нису га спречили да се и даље бави фотографијом. Међутим, сада, само у ретким слободним часовима и тренуцима одмора.
У тим годинама испуњеним многим дужностима и обавезама управитеља двора српскога кнеза умео је да нађе времена за тренутке предаха када ће фотографисати пријатеље, рођаке, Београд и његову тврђаву и панораму, његове реке, околину, која је постепено постајала део Београда, Смедерево и његову околину, Крагујевац - прву престоницу кнеза Милоша - са живописним Шареним конаком или Милошевим дворцем, арсенал оружја и српску војску. Сви ти Анастасови снимци имају атмосферу. Они одају сигурно око фотографа који стоји иза камере, било да бележи достојанствене ликове остарелих трибуна или државника и политичара или пак пријатеља у необавезном ћаскању у његовој кући, било да снима панорамске снимке Београда и тврђаве, Смедерева или Крагујевца. Сви су они за нас драгоцени. Већина има вредност униката, јер су то први снимци неких српских градова, делова Србије или историјских догађаја и манифестација значајних за српску историју.
У Анастасовом београдском периоду за разлику од бечког, портретне фотографије нису тако многобројне у односу на фотографије у слободном простору. Рекло би се да су у обрнутој сразмери. Далеко је мањи број личности снимљених у атељеу чешће су то појединци или групе у башти двора, на тврђави или пред неком зградом..............
i na sajtu nekih 300 Atanasovih fotografija http://home.drenik.net/foto/anastas/izlozba1.html
Za našu Bgd temu evo dela teksta i izbora fotosa
Радмила Антић: ФОТОГРАФСКИ РАД АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА
Б Е О Г Р А Д
Анастасов долазак у Београд 1859. године и високи друштвени положај који је у Србији заузимао по повратку нису га спречили да се и даље бави фотографијом. Међутим, сада, само у ретким слободним часовима и тренуцима одмора.
У тим годинама испуњеним многим дужностима и обавезама управитеља двора српскога кнеза умео је да нађе времена за тренутке предаха када ће фотографисати пријатеље, рођаке, Београд и његову тврђаву и панораму, његове реке, околину, која је постепено постајала део Београда, Смедерево и његову околину, Крагујевац - прву престоницу кнеза Милоша - са живописним Шареним конаком или Милошевим дворцем, арсенал оружја и српску војску. Сви ти Анастасови снимци имају атмосферу. Они одају сигурно око фотографа који стоји иза камере, било да бележи достојанствене ликове остарелих трибуна или државника и политичара или пак пријатеља у необавезном ћаскању у његовој кући, било да снима панорамске снимке Београда и тврђаве, Смедерева или Крагујевца. Сви су они за нас драгоцени. Већина има вредност униката, јер су то први снимци неких српских градова, делова Србије или историјских догађаја и манифестација значајних за српску историју.
У Анастасовом београдском периоду за разлику од бечког, портретне фотографије нису тако многобројне у односу на фотографије у слободном простору. Рекло би се да су у обрнутој сразмери. Далеко је мањи број личности снимљених у атељеу чешће су то појединци или групе у башти двора, на тврђави или пред неком зградом..............
Мени ова слика даје утисак да је зимско време, чини ми се да је снег у доњем делу слике, а да је лед на Сави. Претпостављам да војска или комуналци разбијају лед експлозијама, да би лед кренуо и да би се ослободио пловни пут. А можда сам у заблуди...
Мени ова слика даје утисак да је зимско време, чини ми се да је снег у доњем делу слике, а да је лед на Сави. Претпостављам да војска или комуналци разбијају лед експлозијама, да би лед кренуо и да би се ослободио пловни пут. А можда сам у заблуди...
Nekada je neko ovde konstatovao da je to razbijanje leda. Kao da smo to prihvatili tek tako, ne zadubljujući se u detalje. Ali nije.
I nije uopšte zimsko doba jer na Kalemegdanu buja vegetacija. Sve se zeleni.
Nekada je neko ovde konstatovao da je to razbijanje leda. Kao da smo to prihvatili tek tako, ne zadubljujući se u detalje. Ali nije. I nije uopšte zimsko doba jer na Kalemegdanu buja vegetacija. Sve se zeleni.
Брате, ти си одавде, па боље знаш!
Postavicu i sliku.
i na sajtu nekih 300 Atanasovih fotografija http://home.drenik.net/foto/anastas/izlozba1.html
Za našu Bgd temu evo dela teksta i izbora fotosa
Радмила Антић: ФОТОГРАФСКИ РАД АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА
Б Е О Г Р А Д
Анастасов долазак у Београд 1859. године и високи друштвени положај који је у Србији заузимао по повратку нису га спречили да се и даље бави фотографијом. Међутим, сада, само у ретким слободним часовима и тренуцима одмора.
У тим годинама испуњеним многим дужностима и обавезама управитеља двора српскога кнеза умео је да нађе времена за тренутке предаха када ће фотографисати пријатеље, рођаке, Београд и његову тврђаву и панораму, његове реке, околину, која је постепено постајала део Београда, Смедерево и његову околину, Крагујевац - прву престоницу кнеза Милоша - са живописним Шареним конаком или Милошевим дворцем, арсенал оружја и српску војску. Сви ти Анастасови снимци имају атмосферу. Они одају сигурно око фотографа који стоји иза камере, било да бележи достојанствене ликове остарелих трибуна или државника и политичара или пак пријатеља у необавезном ћаскању у његовој кући, било да снима панорамске снимке Београда и тврђаве, Смедерева или Крагујевца. Сви су они за нас драгоцени. Већина има вредност униката, јер су то први снимци неких српских градова, делова Србије или историјских догађаја и манифестација значајних за српску историју.
У Анастасовом београдском периоду за разлику од бечког, портретне фотографије нису тако многобројне у односу на фотографије у слободном простору. Рекло би се да су у обрнутој сразмери. Далеко је мањи број личности снимљених у атељеу чешће су то појединци или групе у башти двора, на тврђави или пред неком зградом..............
Мени каже:
Trazena strana vise ne postoji ???