Još jedan sjajan serijal Kizonija! Ovde mi nije najjasnija ova textura asfalta, ako je uopšte asfalt. A izgleda mi kao da jeste. Možda nije valjkom poravnavano već ručno?
Izvinjenje Miloradu što sam presekao njegovo izlaganje o filmu. Istovremeno smo postovali.
Tek sad sam video da mi je neko tražio ražjašnjenje ove fudbalske ekipe. Po tvrdnji Zorana Rosića- Paleta, koji je iz SAD dao potvrdu na fotografiju. To je tim iz 1961-1962 god. kada su izgubili igralište na mestu današnjeg obdaništa i crvene zgrade u Bore Markovića na Banovom brdu. Sadašnji pomoćni teren na brdu još nije bio gotov.,pa su bili primorani jedno kratko vreme da igraju i treniraju na mestu današnjeg zabavnog parka i ringišpila u parku na Banovom brdu. Na fotografiji se vide jasno stative gola, koje su bile okrenute ka brdu, pa se jasno vide kuće na vrhu i levo uz ul. Pere Todorovića. Na vrhu se nalazio bivši restoran "Metohija", sada je taj prostor preuređen u teretanu. I Paletova sećanja blede kod imena fudbalera, ali ne i nadimci: Pera Strca (golman), Babura (onaj najvislji na slici) i Krpa bili su bekovi, i najbolji igrac medju njima, majstor starog Cukarickog, bio je Perjana (cini mi se onaj s loptom izmedju nogu. (Taj stari tim se onda raspao. Ja pamtim te likove sa slike, pamtim igrace, i njihove igre. Ali ne znam njihova prava imena.Svi smo ih znali po nadimcima)
Pale tvrdi da je ovo isti fudbaler, stari majstor Čukaričkog, (Perjana).
Još jedan sjajan serijal Kizonija! Ovde mi nije najjasnija ova textura asfalta, ako je uopšte asfalt. A izgleda mi kao da jeste. Možda nije valjkom poravnavano već ručno?
....
To je bila drvena "kocka", a imali smo i fotografije na kojima se vidi da je kasnije "krpljena" asfaltom...
Sretoh oca Vladu, kako danas izlazi iz „Orašca”. Druženje je pomereno za utornik, kako bi se onim članovima foruma koji putuju negde za vikend, omogućilo da se pridruže veselom skupu. V.A. će vas potanko izvestiti o vremenu početka terevenke.
Elem, neću više postavljati ništa iz Dubrovačke. Vraćamo se na „moj” teren. Braće Baruh.
Ovo je fotografija iz sedamdesetih, na kojoj se vidi kuća u kojoj se nekada nalazila Jevrejska kasina. Ali, da prostite, otpozadi. U pozadini se vidi Dušanova 12, (ona sa prozorima „na ćošak“).
U njenom prizemlju vide se radnjice kojih više nema: Pekara „Kos Sime” (desno) i „Centrocoop” prodavnica, iznad Wagena, u kojoj je, pored hleba, mleka, ulja… moglo jeftinije uvek da se nađu suva rebra, dimljene nogice, suva slanina…
Sve te miomirise širio je po celoj prostoriji stari dobri ventilator koji je visio sa plafona. Komšija Sima je sa svojim Wartburgom (vidi se na slici) donosio za svoju radnju plinske boce, pa se ponudio više puta da i nama donese kada već ide.
Kada bih se ja vraćao, krajem sedamdesetih, iz noćne šihte u Borbi, a to je bilo oko pola tri ujutru, njegov zet koji je noću mesio i razvlačio testo, stajao bi na vratima, valjda u predahu, pa bismo se zamenili: burek/novine (Novosti, Sport, Borba, poneki out i TV Novosti).
Sve je rastreseno, porušeno… možda je baš to onaj deo Jalije gde su živeli ribari, oko Dunavske, Cara Uroša… Ono levo je dimnjak od srušene kuće, ne znam šta je ovo desno u donjem uglu. Kao neki ručni hidrofor?!
Ovo je zadnji deo one kuće koju sam već postavio. Baš mi se dopada ovaj etno-stil sa sve vojnikom, popom, slavskim kolačem, kanarincem… Izgleda jedina prilika da ribari skinu šubare!
Za Henrijet..1937 god............
Još jedan sjajan serijal Kizonija! Ovde mi nije najjasnija ova textura asfalta, ako je uopšte asfalt. A izgleda mi kao da jeste. Možda nije valjkom poravnavano već ručno?
Izvinjenje Miloradu što sam presekao njegovo izlaganje o filmu. Istovremeno smo postovali.
Само ти, синак, ради свој посао.
Добро га радиш!
Pale tvrdi da je ovo isti fudbaler, stari majstor Čukaričkog, (Perjana).
Za Henrijet..1937 god............
Još jedan sjajan serijal Kizonija! Ovde mi nije najjasnija ova textura asfalta, ako je uopšte asfalt. A izgleda mi kao da jeste. Možda nije valjkom poravnavano već ručno?
....
To je bila drvena "kocka", a imali smo i fotografije na kojima se vidi da je kasnije "krpljena" asfaltom...
Izvinjavam se, hteo sam nešto da popravim ali se ukucala nova stranica.Slobodno ovo brišite.
Elem, neću više postavljati ništa iz Dubrovačke. Vraćamo se na „moj” teren. Braće Baruh.
Ovo je fotografija iz sedamdesetih, na kojoj se vidi kuća u kojoj se nekada nalazila Jevrejska kasina. Ali, da prostite, otpozadi. U pozadini se vidi Dušanova 12, (ona sa prozorima „na ćošak“).
U njenom prizemlju vide se radnjice kojih više nema: Pekara „Kos Sime” (desno) i „Centrocoop” prodavnica, iznad Wagena, u kojoj je, pored hleba, mleka, ulja… moglo jeftinije uvek da se nađu suva rebra, dimljene nogice, suva slanina…
Sve te miomirise širio je po celoj prostoriji stari dobri ventilator koji je visio sa plafona. Komšija Sima je sa svojim Wartburgom (vidi se na slici) donosio za svoju radnju plinske boce, pa se ponudio više puta da i nama donese kada već ide.
Kada bih se ja vraćao, krajem sedamdesetih, iz noćne šihte u Borbi, a to je bilo oko pola tri ujutru, njegov zet koji je noću mesio i razvlačio testo, stajao bi na vratima, valjda u predahu, pa bismo se zamenili: burek/novine (Novosti, Sport, Borba, poneki out i TV Novosti).
Sve je rastreseno, porušeno… možda je baš to onaj deo Jalije gde su živeli ribari, oko Dunavske, Cara Uroša… Ono levo je dimnjak od srušene kuće, ne znam šta je ovo desno u donjem uglu. Kao neki ručni hidrofor?!
Ovo je zadnji deo one kuće koju sam već postavio. Baš mi se dopada ovaj etno-stil sa sve vojnikom, popom, slavskim kolačem, kanarincem… Izgleda jedina prilika da ribari skinu šubare!