Izgleda da zaista jeste bila "preko puta" one Najmanove zgrade, tj. na mestu današnjeg Patentnog zavoda/biv. Tehničke direkcije B. O.
Meni Crveni krst na sve tri citirane fotografije baš liči da je ista zgrada - pogledajte i sami:
Ja jesam nov na forumu, ali poznavajući prilike oko sokola, imao sam problem sa indetifikacijom objekata, Uz vašu pomoć sam to i uspeo, pre neki dan sam otkrio i zgradu crvenog krsta, kada sam je i fotografisao i upoređivao je sa drugim fotografijam i došao do zaključka, iako je bila prizemna lako se prepoznala, nadziđivana je 1925-29 sa dva sprata i mansardom. Iz Simine ulice je probijen ulaz na trećem prozoru.Na poznatoj slici iz 1898 gde se vide vežbači,koja se vrtela 60 godina po raznim publikacijama, svi su redom tvrdili da je slikana kod delijske česme, naravno niko se nije upuštao u detaljniju analizu fotografije. Uz vašu pomoć sam locirao letnje vežbalište, kod zgrade za zaštitu intelektualne svojine. U tom momentu pomeniti stub mi je bio jasan pokazatelj i reper da je to mesto koje smo tragali. U svakom slučaju, ogromno i značajno otkriće. U zgradi crvenog krsta je bilo i prvo vežbalište i uprava i upis novih Članova. u januaru 1882 godine.Kasnijh godina uprava vežbališta je bila u zgradi hotela Imperijal.
Problem je od 1857-1862, gde su vežbali, po autoru 1860 su na uskrs Knezu Mihajlu prikazali gimnastičke vežbe, ali ne pominju gde su se odigrale, možda je to rebus! (preko puta realke). Pominje se 1861 na placu Sanu.
Саша Недељковић
Повест српског сокола
Србији су у 19. веку били потребни школовани људи за изградњу државе. Образовани Срби из Војводине и са Приморја су прелазили у Србију да би учествовали у изградњи српске државе и културе. Њих су сматрали за националне прегаоце. Један од таквих прегалаца био је сликар Стеван Тодоровић. Прешао је 1857 г. из Новог Сада у Београд и основао Сликарску школу, која је уз сликарство, обухватала певање, свирање, мачевање, телесно вежбање и приређивање позоришних представа. Стеван Тодоровић умео је да одушеви омладину и заинтересује њихове родитеље за своје активности. На иницијативу 16 његових ученика основано је 1857 г. „Прво српско друштво за гимнастику и борење“. Друштво је на Ускрс 1860 г. приредиоло за кнеза и публику Јавни час. Кнез Михајло је одушевљен радом друштва 1861 г. саградио привремену вежбаоницу и набавио справе за гимнастику. После одласка Стевана Тодоровића на сликарско усавршавање у Италију 1864 г. друштво је престало са радом. Поводом 145 година од оснивања друштва, одржана је 27. 11. 2002 г. Свечана академија и отворена изложба „Наши јубилеји телесног вежбања-спорта 1857-2002“ у Београду у Дому Матице (Стари ДИФ).
Ovi sokoli su slikani posle ujedinjenja, negde između 1910-1920 godine. Tada su se zvali Sokolsko društvo "Dušan Silni".Ova Najmanova zgrada je slikana niz Kneginje Ljubice malo niže, vidi se deo zgrade crvenog krsta levo. Naravno da se neće sve raditi na brzinu i postavljati ploče na neadekvatno i istorijski neutvđeno mesto. Ovde se utvrđuje gde je osnovano Gimnastičko društvo "SOKO" 1882, pa obnovljeno 1891 god. Ali dobro je išlo u pravcu prepoznavanja prvog sportskog terena u Beogradu i Srbiji i prvog društva za gimnastiku i borenje koje je osnovao Steva Todorović. Prazne su prve 3-4 godina postojanja ,kada još uvek neznamo gde su pre placa SANU-a vežbali. Neki tvrde na kraju Uzun Mirkove preko puta Realke(današnji Pedagoški muzej). U Tekstu se pominje privremeno vežbalište preko puta realke, a posle donacije Kneza su prešli na ovu drugo nama poznato mesto.
Da li neko može više o ovoj zgradi da napiše, Vidi se na Gromanovoj fotografiji iz !876ispod zgrade crvenog krsta.
Neko je tražio Imena svih ovih stasitih momaka, znamo svako ime ponaosob, učitelj im je bio Ljuba Stanojević, koji se na onoj drugoj fotki malo ugojio a i prošlo je15-20 godina.
Србији су у 19. веку били потребни школовани људи за изградњу државе. Образовани Срби из Војводине и са Приморја су прелазили у Србију да би учествовали у изградњи српске државе и културе. Њих су сматрали за националне прегаоце. Један од таквих прегалаца био је сликар Стеван Тодоровић. Прешао је 1857 г. из Новог Сада у Београд и основао Сликарску школу, која је уз сликарство, обухватала певање, свирање, мачевање, телесно вежбање и приређивање позоришних представа. Стеван Тодоровић умео је да одушеви омладину и заинтересује њихове родитеље за своје активности. На иницијативу 16 његових ученика основано је 1857 г. „Прво српско друштво за гимнастику и борење“. Друштво је на Ускрс 1860 г. приредиоло за кнеза и публику Јавни час. Кнез Михајло је одушевљен радом друштва 1861 г. саградио привремену вежбаоницу и набавио справе за гимнастику. После одласка Стевана Тодоровића на сликарско усавршавање у Италију 1864 г. друштво је престало са радом. Поводом 145 година од оснивања друштва, одржана је 27. 11. 2002 г. Свечана академија и отворена изложба „Наши јубилеји телесног вежбања-спорта 1857-2002“ у Београду у Дому Матице (Стари ДИФ).
У Прагу је 1862 г. основано друштво за теловежбу које је касније названо Соко по птици, узору витештва и јунаштва из српских народних песама. Уједињена омладина српска сарађивала је са чешким соколима, тако да је на Четвртој омладинској скупштини у Великом Бечкереку 1869 г. учествовао представник чешких сокола. Књижевник Лаза Костић, члан уједињене омладине, основао је 1872 г. „Прво јачачко, веслачко и ватрогасно друштво“ у Новом Саду. На скупштини одржаној 1874 г. друштво је добило име Соко. У управу друштва изабрани су др. Лаза Костић старешина, др. Милан Јовановић Батут справар и др. Јован Јовановић Змај друштвени лекар. Правилима друштва предвиђено је да се слична друштва споје у Венац (савез). По угледу на друштво у Новом Саду, омладина је у Панчеву 1875 г. основала Јачачко друштво, а у Вршцу 1878 г. Венац. Рад друштава је ускоро замро, а 1901/02 г. обновљено соколско друштво у Новом Саду убрзо је престало са радом. Лаза Костић је касније прешао у Београд и учествовао у Београдском друштву за гимнастику и борење и соколским слетовима у манастиру Раваница у Срему.
На иницијативу др. Владана Ђорђевића основано је 1882 г. Београдско друштво за гимнастику и борење. У управу друштва изабрани су Стеван Тодоровић и др. Лаза Костић. Следећих 10 година друштво је расло и оснивало слична друштва по Србији. Друштво је 1891 г. прихватило соколску идеју. Део чланства је иступио из друштва и 1892 г. основао „Грађанско гимнастичко друштво Душан Силни“. Оба друштва су деловала упоредо и прерасла у савезе. Почетком 1893 г. у Фочи је основано соколско удружење. Аустријска власт је забранила рад друштву и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје.
После Мајског преврата 1903 г. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Исте 1903 г. основана су гимнастичка друштва Обилић у Мостару и Српски соко у Сремским Карловцима. Нова соколска и витешка друштва Душана Силног оснивана су у свим српским крајевима. Врхунац рада били су Видовдански слетови у манастиру Раваници. Немоћ Србије у Анексионој кризи упутила је соколе и душановце на потребу заједничког рада у припремању одбране земље. Савез витешких друштава Душан Силни и Савез српских соколова ујединили су се 8. 11. 1909 г. у Београду у Савез соколских друштава ДУШАН СИЛНИ. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе (Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и друштва ушле су 1911 г. у Савез српског соколства у Београду. После рата на Видовданском сабору 1919 г. у Новом Саду основан је Соко С.Х.С.COPZ
... Varošanac postovao poodavno - dakle kod Luterana u Vuka Karadžića, baš do vežbališta na mestu današnje SANU - bila škola ... nije Realka svakako, ali škola - jest` ...
... takoreći, delila ih je samo ograda (hm, moža i neko tadašnje sokače) ... misli se na baštu Luteranske crkve i obdaništa, i vežbalište ...
... da malo ohanem ... prvo hvala Znancu na tumačenju fotke Sokola i na preciznom lociranju - to je za većinu, a za mene sigurno - novost i još jedna razrešena enigmatulja ...
... i da ne bude zabune - ovo sa Luteranskom školom čini mi se malo nategnutim, ali je potpuno sigurno da je vežbalište na mestu SANU postojalo, baš kao i škola u komšiluku ...
... ako neko više zna o narečenom citatu Steve Todorovića, i uopšte o potvrdi lokacije vežbališta na mestu Srpskog kralja, bilo bi lepo da to podeli sa nama ... to bi trebalo da se nalazi u njegovoj autobiografiji " Opis mog života od rođenja 1832. godine do moje osamdesetdevete godine " ...
... hvala ! ... sada je lokacija oko CK kristalno jasna ... Delijska i SANU - takođe ... da li možda ima komentar na lokaciju preko puta Realke ...
.. da li je moguće da je postojalo nešto što bi se moglo zvati Realkom i u komšiluku današnje SANU ... znam da teško, ali ...
... nešto mi kao kroz maglu prolazi da je i pri Luteranskoj crkvi bila neka škola , ali to se ne bi moglo zvati Realkom ...
Mislim da nije u pitanju Realka u Uzun Mirkovoj. Ona je 1862. bila zgrada srpske žandarmerije,a Realka se uselila tek 1867.
I Prva i Druga muška gimnazija bile su Realke, ali kasnije…
... hvala ! ... sada je lokacija oko CK kristalno jasna ... Delijska i SANU - takođe ... da li možda ima komentar na lokaciju preko puta Realke ...
.. da li je moguće da je postojalo nešto što bi se moglo zvati Realkom i u komšiluku današnje SANU ... znam da teško, ali ...
... nešto mi kao kroz maglu prolazi da je i pri Luteranskoj crkvi bila neka škola , ali to se ne bi moglo zvati Realkom ...
Mislim da nije u pitanju Realka u Uzun Mirkovoj. Ona je 1862. bila zgrada srpske žandarmerije,a Realka se uselila tek 1867.
I Prva i Druga muška gimnazija bile su Realke, ali kasnije…
Eeee, šta piše u fusnoti 3?
... u fusnoti piše : S.Todorović, n.d., 41 i verovatno se odnosi na njegovu autobigrafsku knjigu pomenutu u mom prethodnom postu ...
Izgleda da zaista jeste bila "preko puta" one Najmanove zgrade, tj. na mestu današnjeg Patentnog zavoda/biv. Tehničke direkcije B. O.
Meni Crveni krst na sve tri citirane fotografije baš liči da je ista zgrada - pogledajte i sami:
Ja jesam nov na forumu, ali poznavajući prilike oko sokola, imao sam problem sa indetifikacijom objekata, Uz vašu pomoć sam to i uspeo, pre neki dan sam otkrio i zgradu crvenog krsta, kada sam je i fotografisao i upoređivao je sa drugim fotografijam i došao do zaključka, iako je bila prizemna lako se prepoznala, nadziđivana je 1925-29 sa dva sprata i mansardom. Iz Simine ulice je probijen ulaz na trećem prozoru.Na poznatoj slici iz 1898 gde se vide vežbači,koja se vrtela 60 godina po raznim publikacijama, svi su redom tvrdili da je slikana kod delijske česme, naravno niko se nije upuštao u detaljniju analizu fotografije. Uz vašu pomoć sam locirao letnje vežbalište, kod zgrade za zaštitu intelektualne svojine. U tom momentu pomeniti stub mi je bio jasan pokazatelj i reper da je to mesto koje smo tragali. U svakom slučaju, ogromno i značajno otkriće. U zgradi crvenog krsta je bilo i prvo vežbalište i uprava i upis novih Članova. u januaru 1882 godine.Kasnijh godina uprava vežbališta je bila u zgradi hotela Imperijal.
Problem je od 1857-1862, gde su vežbali, po autoru 1860 su na uskrs Knezu Mihajlu prikazali gimnastičke vežbe, ali ne pominju gde su se odigrale, možda je to rebus! (preko puta realke). Pominje se 1861 na placu Sanu.
Саша Недељковић
Повест српског сокола
Србији су у 19. веку били потребни школовани људи за изградњу државе. Образовани Срби из Војводине и са Приморја су прелазили у Србију да би учествовали у изградњи српске државе и културе. Њих су сматрали за националне прегаоце. Један од таквих прегалаца био је сликар Стеван Тодоровић. Прешао је 1857 г. из Новог Сада у Београд и основао Сликарску школу, која је уз сликарство, обухватала певање, свирање, мачевање, телесно вежбање и приређивање позоришних представа. Стеван Тодоровић умео је да одушеви омладину и заинтересује њихове родитеље за своје активности. На иницијативу 16 његових ученика основано је 1857 г. „Прво српско друштво за гимнастику и борење“. Друштво је на Ускрс 1860 г. приредиоло за кнеза и публику Јавни час. Кнез Михајло је одушевљен радом друштва 1861 г. саградио привремену вежбаоницу и набавио справе за гимнастику. После одласка Стевана Тодоровића на сликарско усавршавање у Италију 1864 г. друштво је престало са радом. Поводом 145 година од оснивања друштва, одржана је 27. 11. 2002 г. Свечана академија и отворена изложба „Наши јубилеји телесног вежбања-спорта 1857-2002“ у Београду у Дому Матице (Стари ДИФ).
.. da li je moguće da je postojalo nešto što bi se moglo zvati Realkom i u komšiluku današnje SANU ... znam da teško, ali ...
... nešto mi kao kroz maglu prolazi da je i pri Luteranskoj crkvi bila neka škola , ali to se ne bi moglo zvati Realkom ...
Da li neko može više o ovoj zgradi da napiše, Vidi se na Gromanovoj fotografiji iz !876ispod zgrade crvenog krsta.
Neko je tražio Imena svih ovih stasitih momaka, znamo svako ime ponaosob, učitelj im je bio Ljuba Stanojević, koji se na onoj drugoj fotki malo ugojio a i prošlo je15-20 godina.
Повест српског сокола
Србији су у 19. веку били потребни школовани људи за изградњу државе. Образовани Срби из Војводине и са Приморја су прелазили у Србију да би учествовали у изградњи српске државе и културе. Њих су сматрали за националне прегаоце. Један од таквих прегалаца био је сликар Стеван Тодоровић. Прешао је 1857 г. из Новог Сада у Београд и основао Сликарску школу, која је уз сликарство, обухватала певање, свирање, мачевање, телесно вежбање и приређивање позоришних представа. Стеван Тодоровић умео је да одушеви омладину и заинтересује њихове родитеље за своје активности. На иницијативу 16 његових ученика основано је 1857 г. „Прво српско друштво за гимнастику и борење“. Друштво је на Ускрс 1860 г. приредиоло за кнеза и публику Јавни час. Кнез Михајло је одушевљен радом друштва 1861 г. саградио привремену вежбаоницу и набавио справе за гимнастику. После одласка Стевана Тодоровића на сликарско усавршавање у Италију 1864 г. друштво је престало са радом. Поводом 145 година од оснивања друштва, одржана је 27. 11. 2002 г. Свечана академија и отворена изложба „Наши јубилеји телесног вежбања-спорта 1857-2002“ у Београду у Дому Матице (Стари ДИФ).
У Прагу је 1862 г. основано друштво за теловежбу које је касније названо Соко по птици, узору витештва и јунаштва из српских народних песама. Уједињена омладина српска сарађивала је са чешким соколима, тако да је на Четвртој омладинској скупштини у Великом Бечкереку 1869 г. учествовао представник чешких сокола. Књижевник Лаза Костић, члан уједињене омладине, основао је 1872 г. „Прво јачачко, веслачко и ватрогасно друштво“ у Новом Саду. На скупштини одржаној 1874 г. друштво је добило име Соко. У управу друштва изабрани су др. Лаза Костић старешина, др. Милан Јовановић Батут справар и др. Јован Јовановић Змај друштвени лекар. Правилима друштва предвиђено је да се слична друштва споје у Венац (савез). По угледу на друштво у Новом Саду, омладина је у Панчеву 1875 г. основала Јачачко друштво, а у Вршцу 1878 г. Венац. Рад друштава је ускоро замро, а 1901/02 г. обновљено соколско друштво у Новом Саду убрзо је престало са радом. Лаза Костић је касније прешао у Београд и учествовао у Београдском друштву за гимнастику и борење и соколским слетовима у манастиру Раваница у Срему.
На иницијативу др. Владана Ђорђевића основано је 1882 г. Београдско друштво за гимнастику и борење. У управу друштва изабрани су Стеван Тодоровић и др. Лаза Костић. Следећих 10 година друштво је расло и оснивало слична друштва по Србији. Друштво је 1891 г. прихватило соколску идеју. Део чланства је иступио из друштва и 1892 г. основао „Грађанско гимнастичко друштво Душан Силни“. Оба друштва су деловала упоредо и прерасла у савезе. Почетком 1893 г. у Фочи је основано соколско удружење. Аустријска власт је забранила рад друштву и наредила да се гимнастичке справе униште. Друштво је наставило рад као трезвењачко под називом „Побратимство, Дружина православних Срба у Фочи“ и наставило је да негује соколске идеје.
После Мајског преврата 1903 г. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Исте 1903 г. основана су гимнастичка друштва Обилић у Мостару и Српски соко у Сремским Карловцима. Нова соколска и витешка друштва Душана Силног оснивана су у свим српским крајевима. Врхунац рада били су Видовдански слетови у манастиру Раваници. Немоћ Србије у Анексионој кризи упутила је соколе и душановце на потребу заједничког рада у припремању одбране земље. Савез витешких друштава Душан Силни и Савез српских соколова ујединили су се 8. 11. 1909 г. у Београду у Савез соколских друштава ДУШАН СИЛНИ. На челу савеза био је Стеван Тодоровић. Све соколске Жупе (Фрушкогорска, Крајишка, Босанско-Херцеговачка, Приморска и Жупа у Америци) и друштва ушле су 1911 г. у Савез српског соколства у Београду. После рата на Видовданском сабору 1919 г. у Новом Саду основан је Соко С.Х.С.COPZ
... Varošanac postovao poodavno - dakle kod Luterana u Vuka Karadžića, baš do vežbališta na mestu današnje SANU - bila škola ... nije Realka svakako, ali škola - jest` ...
... takoreći, delila ih je samo ograda (hm, moža i neko tadašnje sokače) ... misli se na baštu Luteranske crkve i obdaništa, i vežbalište ...
... da malo ohanem ... prvo hvala Znancu na tumačenju fotke Sokola i na preciznom lociranju - to je za većinu, a za mene sigurno - novost i još jedna razrešena enigmatulja
... i da ne bude zabune - ovo sa Luteranskom školom čini mi se malo nategnutim, ali je potpuno sigurno da je vežbalište na mestu SANU postojalo, baš kao i škola u komšiluku ...
... ako neko više zna o narečenom citatu Steve Todorovića, i uopšte o potvrdi lokacije vežbališta na mestu Srpskog kralja, bilo bi lepo da to podeli sa nama
.. da li je moguće da je postojalo nešto što bi se moglo zvati Realkom i u komšiluku današnje SANU ... znam da teško, ali ...
... nešto mi kao kroz maglu prolazi da je i pri Luteranskoj crkvi bila neka škola , ali to se ne bi moglo zvati Realkom ...
Mislim da nije u pitanju Realka u Uzun Mirkovoj. Ona je 1862. bila zgrada srpske žandarmerije,a Realka se uselila tek 1867.
I Prva i Druga muška gimnazija bile su Realke, ali kasnije…
Eeee, šta piše u fusnoti 3?
.. da li je moguće da je postojalo nešto što bi se moglo zvati Realkom i u komšiluku današnje SANU ... znam da teško, ali ...
... nešto mi kao kroz maglu prolazi da je i pri Luteranskoj crkvi bila neka škola , ali to se ne bi moglo zvati Realkom ...
Mislim da nije u pitanju Realka u Uzun Mirkovoj. Ona je 1862. bila zgrada srpske žandarmerije,a Realka se uselila tek 1867.
I Prva i Druga muška gimnazija bile su Realke, ali kasnije…
Eeee, šta piše u fusnoti 3?
... u fusnoti piše : S.Todorović, n.d., 41 i verovatno se odnosi na njegovu autobigrafsku knjigu pomenutu u mom prethodnom postu ...
postovao Vukoman, str.1246