Dubrovačka 9, srušena krajem sedamdesetih… i ovaj mini-kuper, slatkiš…
Dubrovačka 13,kuća Milanke i Maline Vučković, ni nje nema…
Ih, provuče se dilindara . Dubrovačka19, ostaci predratne fabrike špiritusa…
Dubrovačka 21 i 21a, srušene 1982.
Pozdrav Grk-u! Valjda će neko nekada poštovati naše napore da bar sačuvamo fotografije. Mi koji smo ove i ovakve ulice i doživeli čuvamo ih u svojim malim sivim ćelijama, što bi rek’o Dejvid Suše(t) ili Sačet, već kako li se vika.
Odlicno! Uuu! I sada neka se neko usudi da tvrdi da nema duhova. Otpozdrav, ...
Капиџијо,
Вероватно знаш, али ако не знаш, можеш са FORTEPAN-a да скинеш већу слику ако кликнеш на Download, па онда сачекаш да се иста слика постепено појави (мало је споро), онда је зумираш (+), и онда је слика велика (од 2000-5/6000 пиксела по хоризонтали), па је скинеш. Мислим, слику.
Ако ти и знаш, можда неко од млађих неће знати да се снађе.
Само скидај.
Али да знате да има слика које су флиповане по хоризонтали, па морате да их "вратите".
Mi smo do marta 1954g. ziveli u garsonjeri u prizemlju Dzordza Vasingtona # 44. Zgrada je i dalje gde je i bila. Majka me je cesto vodila na Bajlonijevu pijacu sa sobom gde sam joj trazio da jedna od ovih kolica nosackih uzmemo i "odnesemo kuci". Leti su na tim kolicima spavali nosaci (svaki je imao broj na kapi - takva egzaktnost me je iz nekih razloga frapirala). Kasnije trazio sam to isto i za neka mala kola, za ratne (vojne)invalide (bez nogu), cija su se vrata otvarala spreda [ bile su te fotke - 'kolica' pred zgradom "Borbe" - zao mi je sto ne mogu da citiram uvazenog 'postera' ]. I moj mladji brat zahtevao je da te male automobile neizostavno smesta odnesemo kuci. To je moralo biti oko 1955g.
Ни ја се не сећам ко је то постављао, али их сачувах:
Мислим да сам тад кад је било постављано већ поменула да је и мени као клинки, то возило нарочито привлачило пажњу. Изгледа да су сви клинци долазили на сличне идеје, и ја сам предлагала да га "понесемо кући". Имао га је и комшија електричар Мандушић из Косовске. Сећам се, и њега сам тада питала да ли би нам дао да се провозамо "један круг"... А мој отац је истицао то возило, у смислу практичности и доброга решења, какав је све, ето асортиман имао БМВ, мало у стилу немачка медицина, дие бесте... :)
To je upravo ta slika. Fala i Zvezdarki Vracaric a i 'neidentifikovanom licu', prvom postavljacu ove slike. Pozdrav,
Mi smo do marta 1954g. ziveli u garsonjeri u prizemlju Dzordza Vasingtona # 44. Zgrada je i dalje gde je i bila. Majka me je cesto vodila na Bajlonijevu pijacu sa sobom gde sam joj trazio da jedna od ovih kolica nosackih uzmemo i "odnesemo kuci". Leti su na tim kolicima spavali nosaci (svaki je imao broj na kapi - takva egzaktnost me je iz nekih razloga frapirala). Kasnije trazio sam to isto i za neka mala kola, za ratne (vojne)invalide (bez nogu), cija su se vrata otvarala spreda [ bile su te fotke - 'kolica' pred zgradom "Borbe" - zao mi je sto ne mogu da citiram uvazenog 'postera' ]. I moj mladji brat zahtevao je da te male automobile neizostavno smesta odnesemo kuci. To je moralo biti oko 1955g.
Ни ја се не сећам ко је то постављао, али их сачувах:
Мислим да сам тад кад је било постављано већ поменула да је и мени као клинки, то возило нарочито привлачило пажњу. Изгледа да су сви клинци долазили на сличне идеје, и ја сам предлагала да га "понесемо кући". Имао га је и комшија електричар Мандушић из Косовске. Сећам се, и њега сам тада питала да ли би нам дао да се провозамо "један круг"... А мој отац је истицао то возило, у смислу практичности и доброга решења, какав је све, ето асортиман имао БМВ, мало у стилу немачка медицина, дие бесте... :)
Кад сам видео ову поруку замолио сам мог доброг другара Јоцу, који је иначе тата-мата за аутомобиле, да ми каже штогод занимљиво везано за ове аутиће.
Ако занемаримо стручне детаље које ми је послао, реч је о првом серијски произвођеном мини-аутомобилу на свету - Изети. Рађена је у три државе - поред BMW у Немачкој, прављена је још у Француској и Италији.
Али, оно што је занимљивије је да је на конкурсу за мини аутомобил учествовао и победио наш инжењер Бранислав Шелендић са својом конструкцијом која је имала четири точка: предњи и задњи били су управљачки, а погон је ишао на средња два точка (својевремено неко је на форуму поставио фотографију тог аутомобила). Шелендићев аутомобил био је далеко испред Изете, био је покретљивији, стабилнији, лакши за вожњу... али, није ушао у производњу јер је једини прототип украден у Немачкој и конкурс је пао.
Стручној јавности инжењер Шелендић је познат као конструктор лифтова, на ту тему написао је и књигу, али мање је познато да је педесетих година за Јосипа Броза Тита конструисао шанк који је имао фору да кад му се Тито приближи из шанка је излазила флаша Чиваса са чашом. Тито је толико био одушевљен овиме да се само шеткао око шанка, примицао и одмачињао...
Lepi podaci. Dobro je da se zna, pogotovo meni koji sam "data junkey". Fala Iznogudu I prijatelju Joci.
Dubrovačka 9, srušena krajem sedamdesetih… i ovaj mini-kuper, slatkiš…
Dubrovačka 13,kuća Milanke i Maline Vučković, ni nje nema…
Ih, provuče se dilindara . Dubrovačka19, ostaci predratne fabrike špiritusa…
Dubrovačka 21 i 21a, srušene 1982.
Pozdrav Grk-u! Valjda će neko nekada poštovati naše napore da bar sačuvamo fotografije. Mi koji smo ove i ovakve ulice i doživeli čuvamo ih u svojim malim sivim ćelijama, što bi rek’o Dejvid Suše(t) ili Sačet, već kako li se vika.
Odlicno! Uuu! I sada neka se neko usudi da tvrdi da nema duhova. Otpozdrav, ...
Da li možda imate sliku Dubrovačke broj 16, valjda. Tu je do nekog posleratnog vremena, verovatno do sedamdesetih stajala kuća (moguće da je bila prizemlje i jedan ili dva sprata) koju je projektovao naš čuveni arhitekta Milutin Borisavljević. Nikada, nažalost, nisam video fotografiju tog dela, ali bi se radovao ukoliko postoji njen lik. Mnogo hvala!
Dubrovačka 9, srušena krajem sedamdesetih… i ovaj mini-kuper, slatkiš…
Dubrovačka 13,kuća Milanke i Maline Vučković, ni nje nema…
Ih, provuče se dilindara
Dubrovačka 21 i 21a, srušene 1982.
Pozdrav Grk-u! Valjda će neko nekada poštovati naše napore da bar sačuvamo fotografije. Mi koji smo ove i ovakve ulice i doživeli čuvamo ih u svojim malim sivim ćelijama, što bi rek’o Dejvid Suše(t) ili Sačet, već kako li se vika.
Вероватно знаш, али ако не знаш, можеш са FORTEPAN-a да скинеш већу слику ако кликнеш на Download, па онда сачекаш да се иста слика постепено појави (мало је споро), онда је зумираш (+), и онда је слика велика (од 2000-5/6000 пиксела по хоризонтали), па је скинеш. Мислим, слику.
Ако ти и знаш, можда неко од млађих неће знати да се снађе.
Само скидај.
Али да знате да има слика које су флиповане по хоризонтали, па морате да их "вратите".
Ни ја се не сећам ко је то постављао, али их сачувах:
Мислим да сам тад кад је било постављано већ поменула да је и мени као клинки, то возило нарочито привлачило пажњу. Изгледа да су сви клинци долазили на сличне идеје, и ја сам предлагала да га "понесемо кући". Имао га је и комшија електричар Мандушић из Косовске. Сећам се, и њега сам тада питала да ли би нам дао да се провозамо "један круг"... А мој отац је истицао то возило, у смислу практичности и доброга решења, какав је све, ето асортиман имао БМВ, мало у стилу немачка медицина, дие бесте... :)
Ни ја се не сећам ко је то постављао, али их сачувах:
Мислим да сам тад кад је било постављано већ поменула да је и мени као клинки, то возило нарочито привлачило пажњу. Изгледа да су сви клинци долазили на сличне идеје, и ја сам предлагала да га "понесемо кући". Имао га је и комшија електричар Мандушић из Косовске. Сећам се, и њега сам тада питала да ли би нам дао да се провозамо "један круг"... А мој отац је истицао то возило, у смислу практичности и доброга решења, какав је све, ето асортиман имао БМВ, мало у стилу немачка медицина, дие бесте... :)
Кад сам видео ову поруку замолио сам мог доброг другара Јоцу, који је иначе тата-мата за аутомобиле, да ми каже штогод занимљиво везано за ове аутиће.
Ако занемаримо стручне детаље које ми је послао, реч је о првом серијски произвођеном мини-аутомобилу на свету - Изети. Рађена је у три државе - поред BMW у Немачкој, прављена је још у Француској и Италији.
Али, оно што је занимљивије је да је на конкурсу за мини аутомобил учествовао и победио наш инжењер Бранислав Шелендић са својом конструкцијом која је имала четири точка: предњи и задњи били су управљачки, а погон је ишао на средња два точка (својевремено неко је на форуму поставио фотографију тог аутомобила). Шелендићев аутомобил био је далеко испред Изете, био је покретљивији, стабилнији, лакши за вожњу... али, није ушао у производњу јер је једини прототип украден у Немачкој и конкурс је пао.
Стручној јавности инжењер Шелендић је познат као конструктор лифтова, на ту тему написао је и књигу, али мање је познато да је педесетих година за Јосипа Броза Тита конструисао шанк који је имао фору да кад му се Тито приближи из шанка је излазила флаша Чиваса са чашом. Тито је толико био одушевљен овиме да се само шеткао око шанка, примицао и одмачињао...
Dubrovačka 9, srušena krajem sedamdesetih… i ovaj mini-kuper, slatkiš…
Dubrovačka 13,kuća Milanke i Maline Vučković, ni nje nema…
Ih, provuče se dilindara
Dubrovačka 21 i 21a, srušene 1982.
Pozdrav Grk-u! Valjda će neko nekada poštovati naše napore da bar sačuvamo fotografije. Mi koji smo ove i ovakve ulice i doživeli čuvamo ih u svojim malim sivim ćelijama, što bi rek’o Dejvid Suše(t) ili Sačet, već kako li se vika.
Da li možda imate sliku Dubrovačke broj 16, valjda. Tu je do nekog posleratnog vremena, verovatno do sedamdesetih stajala kuća (moguće da je bila prizemlje i jedan ili dva sprata) koju je projektovao naš čuveni arhitekta Milutin Borisavljević. Nikada, nažalost, nisam video fotografiju tog dela, ali bi se radovao ukoliko postoji njen lik. Mnogo hvala!