Можда би ваљало приметити да је 1916. ова зграда још увек једноспратна. А можда су то већ сви и схватили...
Malo smo se upleli. Kada je na ovom praznom placu 1891-922 osnovano i obnovljeno prvo gimnastičko društvo u Beogradu, nije bilo ni jedne zgrade. Već 1896 pominje se zgrada uz samo vežbalište, u kojoj je stanovao jedan od osnivača. Na snimku iz 1915-16 vidi se taj veći objekat, ipak nije prizeman, imao je dva sprata, zgrada u Jugovićevoj zajklanja ovu zgradu pa se nevidi dobro, ali se može pored crvene crte zapaziti još jedan red prozora.Kasnije je uz tu zgradu dodata ova novija tehnička direkcija beogradske opštine koja je u više navrata doziđivana, dograđena, itd. Verovatno su su istu spratnost iskoristili i kasnije je spojili, da bi ovo krilo prema današnjem PMF porušili.
Boraveći pre neki dan u ovoj zgradi, zavoda za intelektualnu svojinu, od zaposlenih sam čuo priču ukojoj su spomenuli da je posle rata ovde bio zatvor, verovatno istražni. Da li se tu Ubio Nedić neznam, ali je moguće. Omogućili su mi da obiđem celu zgradu od podruma do krova, izlazak na terasu gde je dvorište. Na licu mesta u holu naišao sam na diletaciju objekta gde se tačno vidi nastavak ove zgrade. I pomoćni ulaz iz dvorišta je još tu, gde se nastavljao krov prizemne zgrade u kojoj su sokoli držali rekvizite. Iza se vidi objekat sa 5 prozora u nizu, koji nam potvrđuje da je deo prema jugovićevoj imao taj isti niz prozora. Na nekoj drugoj fotografiji sam uočio da sa strane Jugovićeve je bio niz od 6-7 otvora, nemože se najjasnije videti i prebrojati prozori zbog nejasne sleke.. To mi je pomoglo da rešim dilemu, da li je to dvorište u kome je začet sportski život u Beogradu.. Ostala je zgrada, u kojoj je živeo jevrejin koji je u tom dvorištu sa još nekoliko ljudi osnovao prvvi loptački klub na ovim prostorima Srbije 23 aprila 1903 god po starom kalendaru. Zvao se "SOKO"
Ako rešimo problem te zgrade i stanara, rešili smo i dilemu da li je u njoj živeo naš sportista ili ne. Možda je to neka manja zgrada iz Simine ulice. Na fotografiji iz 1931 jasno se vidi dvospratna zgrada sa prizemljem, bez zgrade desni, tehničke direkcije koja je verovatno neku godinu kasnije zidana. A onda 1938 Vidi se kompletna tehnička direkcija, bez ove u jugovićevoj. Još jedno pitanje, kada je zidan zgrada preko puta gde je danas sedište DSS-a. Hvala svima.
Ova zgrada, na samom uglu kao i ona do nje jedine su preživele do danas. U toj drugoj (Dušanova 32) je danas „Sarajevski ćevap” a nekada, se nalazila čuvena kafana „Užička Kremna”. U njoj sam izvodio društvo gotovo svako veče sedamdesetih godina, kada sam se zaposlio, jer sam jedini ja bio zaposlen. Imala je u prvom, manjem delu niske stolove sa ukusno urađenim tronošcima u etno stilu. A davno pre toga kako se navodi u „Alaskoj knjizi” u jednoj od ove dve kuće bila je „Grigorijanova radnja” (Georgije Tokatjan) najbolje snabdevena radnja kolonijalnom robom na Dorćolu. Nije ni autor knjige siguran koja je od ove dve kuće u pitanju, ali pretpostavlja da je bila u u broju 32?
„…To je bila kuća pukovnika Jovana Vanlića koju je 1886. podigao bečki arhitekta Haderer, ili broju 34 (podignuta 1890).”
Pre bih rekao da je kuća Jovana Vanlića bila ova na samom uglu. Mogao se autor prošetati i pogledati, još se lepo vide brojevi.
Dva detalja koja mogu donekle pomoći u identifikaciji:
a) u toku okupacije (!) otpočeto je sa podizanjem velike zgrade beogradske Opštine (talentovani arhitekta Bogdan Stojkov koji je radio ili osmislio ovaj projekat posle rata je zbog toga zaglavio robiju i poslat je u Sarajevo "po kazni", ne mogavši da gradi u beogradskoj sredini više ništa). Do kraja rata zgrada je podignuta u priličnoj meri i koju deceniju posle (sredinom pedesetih svakako) ušla je u kompleks zgrada Prirodno matematičkog fakulteta (građenog kao Hemijski institut, arhitekte Aleksandar Sekulić i Đorđe Stefanović). To je ona struktura koja danas stoji DESNO od velikog ulično-kolskog prolaza. Na nemačkim snimcima raznih oficira koji su stanovali u Braće Jugovića u toku rata i koji su, ovde na forumu, nedavno objavljeni, vidi se ova zgrada u gradnji. Pretpostavljam da je tada, u toku te gradnje i spušten nivo okolnog terena.
b) zgrada sadašnjeg zavoda za patente jeste bila kazamat posle rata. Prema svedočenjima meni bliskih ljudi koji su još živi i koji mogu potvrditi svoj iskaz, mnogo je bilo ljudi zatočenih u podrumima i suterenu ove zgrade. U to posleratno doba jasno su se, pri prolasku ovim delom ulice, mogli čuti jauci i batinjanja nesrećnika. Ponekad, ljudi su, neznano kako, dolazili i do prozora i, izbezumljeni, molili kroz rešetke prolaznike da ih izvuku iz tog pakla, ili za komad hleba i vode.
Kako god bilo, ova zgrada svedok je užasnih dana u kojoj se naše društvo našlo u to doba. Da li je Nedić bačen u dvorište ove ili zgrade Tanjuga, nije mi poznato. Koliko sam ja saznao, po nekim neproverenim tvrdnjama, to se desilo baš u bivšoj zgradi Opštine, a ne na Obilićevom vencu, ali ovaj podatak tek traži detaljniju potvrdu ili opovrgavanje.
b) zgrada sadašnjeg zavoda za patente jeste bila kazamat posle rata. Prema svedočenjima meni bliskih ljudi koji su još živi i koji mogu potvrditi svoj iskaz, mnogo je bilo ljudi zatočenih u podrumima i suterenu ove zgrade. U to posleratno doba jasno su se, pri prolasku ovim delom ulice, mogli čuti jauci i batinjanja nesrećnika. Ponekad, ljudi su, neznano kako, dolazili i do prozora i, izbezumljeni, molili kroz rešetke prolaznike da ih izvuku iz tog pakla, ili za komad hleba i vode.
Kako god bilo, ova zgrada svedok je užasnih dana u kojoj se naše društvo našlo u to doba. Da li je Nedić bačen u dvorište ove ili zgrade Tanjuga, nije mi poznato. Koliko sam ja saznao, po nekim neproverenim tvrdnjama, to se desilo baš u bivšoj zgradi Opštine, a ne na Obilićevom vencu, ali ovaj podatak tek traži detaljniju potvrdu ili opovrgavanje.
Kada sam spomenuo Oblićev venac kao mesto smrti Nedića (kako god da se to dogodilo), mislio sam na zgradu na današnjoj adresi Oblićev venac br. 4 - zgrada preko puta Tanjuga (PRIZAD-a) na kojoj stoji spomen ploča žrtvama zatvora Gestapo-a 1941-1944.
Podatak da je zgrada Zavoda za patente posle rata korišćena kao zatvor, me je podsetila na smrt jednog drugog zatvorenika: Andriju Hebranga.
Zvanična verzija tvrdi da je izvršio samoubistvo vešanjem o radijatorsku cev.
A negde sam pročitao da je to bilo "nemoguće" jer je bio pritvoren u "Glavnjači" koja "nije imala centralno grejanje".
Očigledno je neka zabuna u pitanju, pomešane su zgrade zatvora i lokacije, i da se isti termin "Glavnjača" kao neki sinonim široko primenjivao na zatvore
(više na http://www.republika.co.rs/500-503/20.html )
Dva detalja koja mogu donekle pomoći u identifikaciji:
a) u toku okupacije (!) otpočeto je sa podizanjem velike zgrade beogradske Opštine (talentovani arhitekta Bogdan Stojkov koji je radio ili osmislio ovaj projekat posle rata je zbog toga zaglavio robiju i poslat je u Sarajevo "po kazni", ne mogavši da gradi u beogradskoj sredini više ništa). Do kraja rata zgrada je podignuta u priličnoj meri i koju deceniju posle (sredinom pedesetih svakako) ušla je u kompleks zgrada Prirodno matematičkog fakulteta (građenog kao Hemijski institut, arhitekte Aleksandar Sekulić i Đorđe Stefanović). To je ona struktura koja danas stoji DESNO od velikog ulično-kolskog prolaza. Na nemačkim snimcima raznih oficira koji su stanovali u Braće Jugovića u toku rata i koji su, ovde na forumu, nedavno objavljeni, vidi se ova zgrada u gradnji. Pretpostavljam da je tada, u toku te gradnje i spušten nivo okolnog terena.
b) zgrada sadašnjeg zavoda za patente jeste bila kazamat posle rata. Prema svedočenjima meni bliskih ljudi koji su još živi i koji mogu potvrditi svoj iskaz, mnogo je bilo ljudi zatočenih u podrumima i suterenu ove zgrade. U to posleratno doba jasno su se, pri prolasku ovim delom ulice, mogli čuti jauci i batinjanja nesrećnika. Ponekad, ljudi su, neznano kako, dolazili i do prozora i, izbezumljeni, molili kroz rešetke prolaznike da ih izvuku iz tog pakla, ili za komad hleba i vode.
Kako god bilo, ova zgrada svedok je užasnih dana u kojoj se naše društvo našlo u to doba. Da li je Nedić bačen u dvorište ove ili zgrade Tanjuga, nije mi poznato. Koliko sam ja saznao, po nekim neproverenim tvrdnjama, to se desilo baš u bivšoj zgradi Opštine, a ne na Obilićevom vencu, ali ovaj podatak tek traži detaljniju potvrdu ili opovrgavanje.
Hvala ti Milovane na podacima. Sasvim sam prevideo ovu stranicu, gde se lepo vidi prizemna ploča sa krova objekta prekoputa, kako je izbetonirana 1943 prizemna ploča velike Beogradske opštine a kasnije dela fakulteta kome je pripojena. Sasvim desno u uglu u ćošku sam obeležio crvenom elipsom prazan plac, gde se nalazila sporna zgrada. Na fotografiji Bombardovanja Beograda u septembru 1944 se lepo vidi skraćena tehnička direkcija bez ove zgrade. Znači da je porušena ili pred rat ili za vreme Bombardovanja. Još niko nije odgovorio kad je zidana zgrada preko puta, gde je danas sedište DSS-a.
Lutajući po forumu skyscapercity.com, nabasam na fotografije Milovana, gde opisuje zgrade u ul.Braće Jugovića, kad naletim nenadano na ovu moju zgradu koja me interesuje..Ovo je do sada najbolja fotka, to je bila zgradetina a ne zgrada. Po tebi ovaj snimak je iz 1937., super. Izgleda da napredujem, a Milovan me pažljivo prati, izgleda da sam dobar tragač. Možda je Milovan već dao opis ove zgrade!!!!!
kao sto je kolega Skok naveo svedocenje izvesnog Tomasevica: ova zgrada je bila sediste OZNA za Beograd.
Odakle verovanje da je rec o zgradi na Obilcevom vencu, ne znam. Moguca su razna tumacenja.
Milovan je dobro preneo atmosferu uzasa koja je u to vreme vladala na tom mestu. Zgradu su dugo pamtili po tome, ne samo u kraju...
Uf, sad sam uneo zabunu na temi u kojoj se ne razumem najbolje, i bez pravih izvora.
Ja sam, na jednom drugo mestu našao prenešen članak u kojem svedoči izvesni Bato Tomašević
Smrt generala Milana Nedica
Ima ljudi, poput Bate Tomasevica, koji danas o tome javno govore:
"... Ja sam bio prisutan kad je general Milan Nedic skocio kroz prozor zgrade Ozne na Obilicevom vencu u Beogradu. Vodio ga je jedan od kurira iz pratece cete. Sedeo je Nedic naizgled mirno u hodniku pored prozora i cekao na saslusanje. Medjutim, iskoristio je priliku kad je kurir izasao i skocio kroz prozor. Nedic je pao kroz svetlarnik dole. Nije bilo razloga da ga bilo ko gurne, baci, jer nije bilo ni lako proci kroz taj prolaz. Zato su mene spustili konopcem kroz taj svetlarnik da ga vezem i da ga podignem na cetvrti sprat. Jos je krkljao, jos je bio ziv dok sam ga opasivao uzetom".
(tekst sam našao na "Burek" forumu, bez navođenja originalnog lzvora/linka)
Takođe, u ovom članku http://www.republika.co.rs/500-503/20.html
piše Isti pokušaj zavaravanja kolektivne memorije učinjen je i u pogledu jednog drugog posleratnog mučilišta – zgrade na Obilićevom vencu broj 4. Tu je bilo sedište Specijalne policije pre i za vreme Drugog svetskog rata, a Ozne i Udbe posle oslobođenja.
Hvala ti Milovane na podacima. Sasvim sam prevideo ovu stranicu, gde se lepo vidi prizemna ploča sa krova objekta prekoputa, kako je izbetonirana 1943 prizemna ploča velike Beogradske opštine a kasnije dela fakulteta kome je pripojena. Sasvim desno u uglu u ćošku sam obeležio crvenom elipsom prazan plac, gde se nalazila sporna zgrada. Na fotografiji Bombardovanja Beograda u septembru 1944 se lepo vidi skraćena tehnička direkcija bez ove zgrade. Znači da je porušena ili pred rat ili za vreme Bombardovanja. Još niko nije odgovorio kad je zidana zgrada preko puta, gde je danas sedište DSS-a.
Prema svim odlikama arhitekture i suzdržanoj, ipak zidana je sredinom dvadesetih. Postoje indicije i u literaturi se pominje kao delo Nikolaja Krasnova, ali direktnih potvrda nema zbog ondašnje zabrane potpisivanja projekata za privatna lica od strane službenika u državnoj službi (Ministarstvu, opštini itd).
Можда би ваљало приметити да је 1916. ова зграда још увек једноспратна. А можда су то већ сви и схватили...
Можда би ваљало приметити да је 1916. ова зграда још увек једноспратна. А можда су то већ сви и схватили...
Malo smo se upleli. Kada je na ovom praznom placu 1891-922 osnovano i obnovljeno prvo gimnastičko društvo u Beogradu, nije bilo ni jedne zgrade. Već 1896 pominje se zgrada uz samo vežbalište, u kojoj je stanovao jedan od osnivača. Na snimku iz 1915-16 vidi se taj veći objekat, ipak nije prizeman, imao je dva sprata, zgrada u Jugovićevoj zajklanja ovu zgradu pa se nevidi dobro, ali se može pored crvene crte zapaziti još jedan red prozora.Kasnije je uz tu zgradu dodata ova novija tehnička direkcija beogradske opštine koja je u više navrata doziđivana, dograđena, itd. Verovatno su su istu spratnost iskoristili i kasnije je spojili, da bi ovo krilo prema današnjem PMF porušili.
Boraveći pre neki dan u ovoj zgradi, zavoda za intelektualnu svojinu, od zaposlenih sam čuo priču ukojoj su spomenuli da je posle rata ovde bio zatvor, verovatno istražni. Da li se tu Ubio Nedić neznam, ali je moguće. Omogućili su mi da obiđem celu zgradu od podruma do krova, izlazak na terasu gde je dvorište. Na licu mesta u holu naišao sam na diletaciju objekta gde se tačno vidi nastavak ove zgrade. I pomoćni ulaz iz dvorišta je još tu, gde se nastavljao krov prizemne zgrade u kojoj su sokoli držali rekvizite. Iza se vidi objekat sa 5 prozora u nizu, koji nam potvrđuje da je deo prema jugovićevoj imao taj isti niz prozora. Na nekoj drugoj fotografiji sam uočio da sa strane Jugovićeve je bio niz od 6-7 otvora, nemože se najjasnije videti i prebrojati prozori zbog nejasne sleke.. To mi je pomoglo da rešim dilemu, da li je to dvorište u kome je začet sportski život u Beogradu.. Ostala je zgrada, u kojoj je živeo jevrejin koji je u tom dvorištu sa još nekoliko ljudi osnovao prvvi loptački klub na ovim prostorima Srbije 23 aprila 1903 god po starom kalendaru. Zvao se "SOKO"
Ako rešimo problem te zgrade i stanara, rešili smo i dilemu da li je u njoj živeo naš sportista ili ne. Možda je to neka manja zgrada iz Simine ulice. Na fotografiji iz 1931 jasno se vidi dvospratna zgrada sa prizemljem, bez zgrade desni, tehničke direkcije koja je verovatno neku godinu kasnije zidana. A onda 1938 Vidi se kompletna tehnička direkcija, bez ove u jugovićevoj. Još jedno pitanje, kada je zidan zgrada preko puta gde je danas sedište DSS-a. Hvala svima.
Ova zgrada, na samom uglu kao i ona do nje jedine su preživele do danas. U toj drugoj (Dušanova 32) je danas „Sarajevski ćevap” a nekada, se nalazila čuvena kafana „Užička Kremna”. U njoj sam izvodio društvo gotovo svako veče sedamdesetih godina, kada sam se zaposlio, jer sam jedini ja bio zaposlen. Imala je u prvom, manjem delu niske stolove sa ukusno urađenim tronošcima u etno stilu. A davno pre toga kako se navodi u „Alaskoj knjizi” u jednoj od ove dve kuće bila je „Grigorijanova radnja” (Georgije Tokatjan) najbolje snabdevena radnja kolonijalnom robom na Dorćolu. Nije ni autor knjige siguran koja je od ove dve kuće u pitanju, ali pretpostavlja da je bila u u broju 32?
„…To je bila kuća pukovnika Jovana Vanlića koju je 1886. podigao bečki arhitekta Haderer, ili broju 34 (podignuta 1890).”
Pre bih rekao da je kuća Jovana Vanlića bila ova na samom uglu. Mogao se autor prošetati i pogledati, još se lepo vide brojevi.
a) u toku okupacije (!) otpočeto je sa podizanjem velike zgrade beogradske Opštine (talentovani arhitekta Bogdan Stojkov koji je radio ili osmislio ovaj projekat posle rata je zbog toga zaglavio robiju i poslat je u Sarajevo "po kazni", ne mogavši da gradi u beogradskoj sredini više ništa). Do kraja rata zgrada je podignuta u priličnoj meri i koju deceniju posle (sredinom pedesetih svakako) ušla je u kompleks zgrada Prirodno matematičkog fakulteta (građenog kao Hemijski institut, arhitekte Aleksandar Sekulić i Đorđe Stefanović). To je ona struktura koja danas stoji DESNO od velikog ulično-kolskog prolaza. Na nemačkim snimcima raznih oficira koji su stanovali u Braće Jugovića u toku rata i koji su, ovde na forumu, nedavno objavljeni, vidi se ova zgrada u gradnji. Pretpostavljam da je tada, u toku te gradnje i spušten nivo okolnog terena.
Molim, pogledati ovde:
http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=42...
b) zgrada sadašnjeg zavoda za patente jeste bila kazamat posle rata. Prema svedočenjima meni bliskih ljudi koji su još živi i koji mogu potvrditi svoj iskaz, mnogo je bilo ljudi zatočenih u podrumima i suterenu ove zgrade. U to posleratno doba jasno su se, pri prolasku ovim delom ulice, mogli čuti jauci i batinjanja nesrećnika. Ponekad, ljudi su, neznano kako, dolazili i do prozora i, izbezumljeni, molili kroz rešetke prolaznike da ih izvuku iz tog pakla, ili za komad hleba i vode.
Kako god bilo, ova zgrada svedok je užasnih dana u kojoj se naše društvo našlo u to doba. Da li je Nedić bačen u dvorište ove ili zgrade Tanjuga, nije mi poznato. Koliko sam ja saznao, po nekim neproverenim tvrdnjama, to se desilo baš u bivšoj zgradi Opštine, a ne na Obilićevom vencu, ali ovaj podatak tek traži detaljniju potvrdu ili opovrgavanje.
b) zgrada sadašnjeg zavoda za patente jeste bila kazamat posle rata. Prema svedočenjima meni bliskih ljudi koji su još živi i koji mogu potvrditi svoj iskaz, mnogo je bilo ljudi zatočenih u podrumima i suterenu ove zgrade. U to posleratno doba jasno su se, pri prolasku ovim delom ulice, mogli čuti jauci i batinjanja nesrećnika. Ponekad, ljudi su, neznano kako, dolazili i do prozora i, izbezumljeni, molili kroz rešetke prolaznike da ih izvuku iz tog pakla, ili za komad hleba i vode.
Kako god bilo, ova zgrada svedok je užasnih dana u kojoj se naše društvo našlo u to doba. Da li je Nedić bačen u dvorište ove ili zgrade Tanjuga, nije mi poznato. Koliko sam ja saznao, po nekim neproverenim tvrdnjama, to se desilo baš u bivšoj zgradi Opštine, a ne na Obilićevom vencu, ali ovaj podatak tek traži detaljniju potvrdu ili opovrgavanje.
Kada sam spomenuo Oblićev venac kao mesto smrti Nedića (kako god da se to dogodilo), mislio sam na zgradu na današnjoj adresi Oblićev venac br. 4 - zgrada preko puta Tanjuga (PRIZAD-a) na kojoj stoji spomen ploča žrtvama zatvora Gestapo-a 1941-1944.
Podatak da je zgrada Zavoda za patente posle rata korišćena kao zatvor, me je podsetila na smrt jednog drugog zatvorenika: Andriju Hebranga.
Zvanična verzija tvrdi da je izvršio samoubistvo vešanjem o radijatorsku cev.
A negde sam pročitao da je to bilo "nemoguće" jer je bio pritvoren u "Glavnjači" koja "nije imala centralno grejanje".
Očigledno je neka zabuna u pitanju, pomešane su zgrade zatvora i lokacije, i da se isti termin "Glavnjača" kao neki sinonim široko primenjivao na zatvore
(više na http://www.republika.co.rs/500-503/20.html )
a) u toku okupacije (!) otpočeto je sa podizanjem velike zgrade beogradske Opštine (talentovani arhitekta Bogdan Stojkov koji je radio ili osmislio ovaj projekat posle rata je zbog toga zaglavio robiju i poslat je u Sarajevo "po kazni", ne mogavši da gradi u beogradskoj sredini više ništa). Do kraja rata zgrada je podignuta u priličnoj meri i koju deceniju posle (sredinom pedesetih svakako) ušla je u kompleks zgrada Prirodno matematičkog fakulteta (građenog kao Hemijski institut, arhitekte Aleksandar Sekulić i Đorđe Stefanović). To je ona struktura koja danas stoji DESNO od velikog ulično-kolskog prolaza. Na nemačkim snimcima raznih oficira koji su stanovali u Braće Jugovića u toku rata i koji su, ovde na forumu, nedavno objavljeni, vidi se ova zgrada u gradnji. Pretpostavljam da je tada, u toku te gradnje i spušten nivo okolnog terena.
Molim, pogledati ovde:
http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=42...
b) zgrada sadašnjeg zavoda za patente jeste bila kazamat posle rata. Prema svedočenjima meni bliskih ljudi koji su još živi i koji mogu potvrditi svoj iskaz, mnogo je bilo ljudi zatočenih u podrumima i suterenu ove zgrade. U to posleratno doba jasno su se, pri prolasku ovim delom ulice, mogli čuti jauci i batinjanja nesrećnika. Ponekad, ljudi su, neznano kako, dolazili i do prozora i, izbezumljeni, molili kroz rešetke prolaznike da ih izvuku iz tog pakla, ili za komad hleba i vode.
Kako god bilo, ova zgrada svedok je užasnih dana u kojoj se naše društvo našlo u to doba. Da li je Nedić bačen u dvorište ove ili zgrade Tanjuga, nije mi poznato. Koliko sam ja saznao, po nekim neproverenim tvrdnjama, to se desilo baš u bivšoj zgradi Opštine, a ne na Obilićevom vencu, ali ovaj podatak tek traži detaljniju potvrdu ili opovrgavanje.
Hvala ti Milovane na podacima. Sasvim sam prevideo ovu stranicu, gde se lepo vidi prizemna ploča sa krova objekta prekoputa, kako je izbetonirana 1943 prizemna ploča velike Beogradske opštine a kasnije dela fakulteta kome je pripojena. Sasvim desno u uglu u ćošku sam obeležio crvenom elipsom prazan plac, gde se nalazila sporna zgrada. Na fotografiji Bombardovanja Beograda u septembru 1944 se lepo vidi skraćena tehnička direkcija bez ove zgrade. Znači da je porušena ili pred rat ili za vreme Bombardovanja. Još niko nije odgovorio kad je zidana zgrada preko puta, gde je danas sedište DSS-a.
Odakle verovanje da je rec o zgradi na Obilcevom vencu, ne znam. Moguca su razna tumacenja.
Milovan je dobro preneo atmosferu uzasa koja je u to vreme vladala na tom mestu. Zgradu su dugo pamtili po tome, ne samo u kraju...
Odakle verovanje da je rec o zgradi na Obilcevom vencu, ne znam. Moguca su razna tumacenja.
Milovan je dobro preneo atmosferu uzasa koja je u to vreme vladala na tom mestu. Zgradu su dugo pamtili po tome, ne samo u kraju...
Uf, sad sam uneo zabunu na temi u kojoj se ne razumem najbolje, i bez pravih izvora.
Ja sam, na jednom drugo mestu našao prenešen članak u kojem svedoči izvesni Bato Tomašević
Smrt generala Milana Nedica
Ima ljudi, poput Bate Tomasevica, koji danas o tome javno govore:
"... Ja sam bio prisutan kad je general Milan Nedic skocio kroz prozor zgrade Ozne na Obilicevom vencu u Beogradu. Vodio ga je jedan od kurira iz pratece cete. Sedeo je Nedic naizgled mirno u hodniku pored prozora i cekao na saslusanje. Medjutim, iskoristio je priliku kad je kurir izasao i skocio kroz prozor. Nedic je pao kroz svetlarnik dole. Nije bilo razloga da ga bilo ko gurne, baci, jer nije bilo ni lako proci kroz taj prolaz. Zato su mene spustili konopcem kroz taj svetlarnik da ga vezem i da ga podignem na cetvrti sprat. Jos je krkljao, jos je bio ziv dok sam ga opasivao uzetom".
(tekst sam našao na "Burek" forumu, bez navođenja originalnog lzvora/linka)
Takođe, u ovom članku
http://www.republika.co.rs/500-503/20.html
piše
Isti pokušaj zavaravanja kolektivne memorije učinjen je i u pogledu jednog drugog posleratnog mučilišta – zgrade na Obilićevom vencu broj 4. Tu je bilo sedište Specijalne policije pre i za vreme Drugog svetskog rata, a Ozne i Udbe posle oslobođenja.
Hvala ti Milovane na podacima. Sasvim sam prevideo ovu stranicu, gde se lepo vidi prizemna ploča sa krova objekta prekoputa, kako je izbetonirana 1943 prizemna ploča velike Beogradske opštine a kasnije dela fakulteta kome je pripojena. Sasvim desno u uglu u ćošku sam obeležio crvenom elipsom prazan plac, gde se nalazila sporna zgrada. Na fotografiji Bombardovanja Beograda u septembru 1944 se lepo vidi skraćena tehnička direkcija bez ove zgrade. Znači da je porušena ili pred rat ili za vreme Bombardovanja. Još niko nije odgovorio kad je zidana zgrada preko puta, gde je danas sedište DSS-a.
Prema svim odlikama arhitekture i suzdržanoj, ipak zidana je sredinom dvadesetih. Postoje indicije i u literaturi se pominje kao delo Nikolaja Krasnova, ali direktnih potvrda nema zbog ondašnje zabrane potpisivanja projekata za privatna lica od strane službenika u državnoj službi (Ministarstvu, opštini itd).