Ovo je deo između Jovanove i Strahinjića Bana (nizbrdo od "Lokija")
Zgrada u prvom planu danas ima nadstrešnicu u prizemlju, a ova u pozadini, sa lučnim prozorima ima obnovljenu fasadu: prizemlje roze, ostatak žuto.
Хвала, Рељо, тако је. Нисам препознао локацију јер нисам никада размишљао да је зграда коју сам видео на другим сликама (има је код Јеремије релативно добро) ишла све до угла са Страхињића Бана. Била је то једна велика троспратница која је, ма како то тешко било поверовати, покривала исту (или скоро исту) површину као и данашња зграда, која је огромна. Техничка документација вели да је подигнута 1934. а преправљена 1948. када је добила још два спрата и модернистичку обраду фасада.
Hvala za potvrdu.
Ja sam lokaciju prepoznao na Bing-u, po ovoj žuto-roze zgradi na uglu sa Jovanovom. Primetio sam i različitu fasadu, ali gabariti, raspored prozora, uzajamni položaj dve zgrade, sve se nekako slagalo.. sve osim fasade i nadstrešnice.
Ali, Dorćolac su je locirao malo više iznad, a šta ja znam, to je njegov kraj... a ipak, Dorćol je to
Najnoviji podaci živih svedoka. Ta zgrada u Kralja Petra iz 1934. je porušena u Drugom svetskom ratu kao i zgrada preko puta.
Ova „kućerda na lakat” u kojoj je danas apoteka je skroz naskroz nova. Hoću reći nije baš najnovija, ali je izgrađena 1949. Zidao je Komgrap. I što je interesantno ona ima dva ulaza. Jedan je iz Kralja Petra (iznad apoteke) a drugi je iz Strahinjića Bana – br. 30. Nije to interesantno ništa, već da u ulici Strahinjića Bana uopšte ne postoji broj 32. Sledeći broj je broj 34. Verovatno da je ta stara zgrada iz 1934. imala dva ulaza ili je u Strahinjića Bana bila još neka kuća. Tako kažu moji komšije.
Хвала за ове податке. Нимало није досадно, напротив! Овим вредним сазнањима Дорћолац се више но искупио за прву омашку! : )
Sad je pravi trenitak da potražimo fotografiju zgrade iz 1930-tih, i da je uporedimo sa ovim što vidimo danas.
I ja sam se zeznuo, delovalo mo je da je samo fasada izmenjena.
Ko zna, možda je projektom koji je realzovan 1949 zadržan isti raspored prostorija i prozora u prizemlju (zašto ne bi bio?)...
Е, ту се чека Милованова експертиза. Наравно, увек помаже још која добра слика!
Ово је јасно где је: угао Светогорске и Палмотићеве. Ту је данас "Максијева" самопослуга. Наравно, на уличној табли пише "Жоржа Клеменсоа". Иначе, занимљиве су ове нетипичне беле табле. Ја сам их за сада приметио само у Светогорској / Ж. Клеменсоа.
Фасцинантно ми је да су, надам се само за сликање, довели ова говеда у центар града! : ) И на крају: шта је "Продавница месарске радње"? Биће да је то само фин начин да се каже "месара".
Sad je pravi trenitak da potražimo fotografiju zgrade iz 1930-tih, i da je uporedimo sa ovim što vidimo danas.
I ja sam se zeznuo, delovalo mo je da je samo fasada izmenjena.
Ko zna, možda je projektom koji je realzovan 1949 zadržan isti raspored prostorija i prozora u prizemlju (zašto ne bi bio?)...
Е, ту се чека Милованова експертиза. Наравно, увек помаже још која добра слика!
Nažalost, to ćemo teško znati bez planova prve (stare, bombardovane) i druge (posleratne) kuće. Ili barem nešto detaljnijih slika stare kuće sa kojih se mogu videti rasponi i pozicije nosećih zidova u prizemlju, rasporedi otvora itd (što opet, ne mora ništa da znači - svakojake egzibicije su rađene pri prepravkama i krpljenju zgrada).
Koliko se sećam drugu, posleratnu, projektovao je jedan od najvećih predratnih arhitekata stilske arhitekture, Vojin Simeonović.
Mislim da postoji ploča na ulazu iz Kralja Petra i podatak o "Komgrapu". Jedino ne znam da li stoji na njoj "obnovilo" ili "izgradilo"...
Sličnu priču smo imali u slučaju kuće na uglu Dušanove i Zmaj Jovine (stradala je 6. aprila 1941. kada je skroz srušen deo iz Dušanove) pa ne znamo da li je stari deo i stari temelj ušao u "kompoziciju" osnove zgrade podignute pedesetih godina na tom mestu.
Sudeći po stepeništu ono je ostalo na istoj poziciji, i lako je moguće da je samo dograđen ponovo deo zgrade koji je srušen u ratu, a fasada potpuno izmenjena.
I posle se govori o tome kako su nove vlasti uništavale sve što je bilo postojeće, od "pre rata"...
Не знам како би другачије била обновљена фасада када на слици видимо да је добрих 3/4 потпуно очувано.
Ове радове су изводили исти они људи који би их изводили и да није дошла нова власт - врсни инжењери и врсне занатлије који су преживели рат.
Истина, могли су да их изводе и ратни заробљеници под надзором несвршених грађевинских техничара који су се определили за победничку страну и тиме постали политички подобни.
Исто тако, немамо податак зашто је баш ова зграда пажљиво и ваљано обнављана а неке нису већ су порушене иако им је било спаса а на њиховом месту сазидани нови објекти.
Ако је ова реченица изазвана судбином Коруновићеве поште коју су почели и врапци да спомињу, само ћу рећи да је о томе доста говорено и на овом форуму, као и да је било каква паралела са овом кућом бесмислена.
Ако је пак нешто друго по среди, онда се извињавам Миловану уз савет да не залази у те воде без преке потребе јер му сасвим добро иду критике савремених реконструкција и ревитализација објеката које са уживањем читам.
Napomenuću da, eto, kritikujem savremene rekonstrukcije i revitalizacije sa stanovišta uništenja arhitektonskih i svih drugih osobenosti originalnih objekata koji su, u dobroj meri preživeli rat i sva razaranja i potpuno obezvređeni u najnovije doba. Kada se neko (uz blagoslov nadležnih insitutcija) bukvalno opogani po nasleđu ili ga uništi koje je zadužen da očuva i obnovi, onda tu nema mnogo "priče u rukavicama", nego jasno i razložno mišljenje o kriminalu koji se odvija pred našim očima i o kojem se mora i treba govoriti.
A što se tiče predratnih zgrada i njihove ratne i posleratne obnove, nisu stvari tako jednostavne. Pre svega, svako ko je iole proučavao izgradnju zgrada i obnovu bilo tokom okupacije, bilo neposredno posle rata, lako će primetiti da su i jedne i druge, u odnosu na međuratne primere, mahom izgrađivane najskromnijim materijalima i neretko kao sekirom "odvaljivane". Svakako, nedostatak sredstava i građenje iz nužde doprinelo je u dobroj meri opštoj eroziji lepote i solidnosti izrade, kao, uostalom i desetkovanje zanatlijskog kadra i uvođenje istih u opštedržavna preduzeća (pride, ne treba zaboraviti ni masovno oduzimanje i podržavljenje zanatlijskih radnji, ali i povlačenje iz ovih poslova svih zanatlija raznih nacionalnosti od kojih su pojedine bile posebno na glasu po svojoj preciznosti i kvalitetu).
Pošto do sada uglavnom niko nije napomenuo koje su to zgrade zamenjene novim (statistički gledano), uputnije je videti koliko je zaista ozbiljno oštećenih zgrada doživelo svoju ozbiljnu posleratnu rekonstrukciju, rekoh, identičnim materijalima i prostornim sklopovima. Samo mali uvid u deliće tih napora (a to smo mogli ovde ponajviše videti) ukazuje nam na svu ozbiljnost tog posla, širinu zamaha i, naprosto, želju da se ozbiljno obogaljenom gradu vrati izgled kakav je imao, pa bio on formiran i u doba, kako se tada govorilo "trule Kraljevine", "zle buržoazije" i "nenarodnog režima".
Tim pre, obnavljanje ove, poprilično "nevažne" i sporedne zgrade potkrepljuje moju tezu da "nova narodna vlast" nije baš bila toliko primitivna i glupa i da je rušila sve pred sobom (kao što se to dešavalo u nekim drugim zemljama posle komunističkih revolucija). Baš naprotiv.
Slučaj Pošte Momira Korunovića je izuzetak koji potvrđuje pravilo. Sve ostale važnije državne (i privatne - sve stambene zgrade su bile privatne) zgrade su obnovljene identično kako su izgledale pre aprilskog rata. Poneke su doziđivane i rekonstruisane (Stari dvor, Ministarstvo (Glavna kontrola) preko puta rukama najznačajnijih arhitektata koje je ova zemlja ikada imala) ali je njih neznatan broj i intervencije se, po pravilu, ni ne mogu primetiti.
Ovo je deo između Jovanove i Strahinjića Bana (nizbrdo od "Lokija")
Zgrada u prvom planu danas ima nadstrešnicu u prizemlju, a ova u pozadini, sa lučnim prozorima ima obnovljenu fasadu: prizemlje roze, ostatak žuto.
Хвала, Рељо, тако је. Нисам препознао локацију јер нисам никада размишљао да је зграда коју сам видео на другим сликама (има је код Јеремије релативно добро) ишла све до угла са Страхињића Бана. Била је то једна велика троспратница која је, ма како то тешко било поверовати, покривала исту (или скоро исту) површину као и данашња зграда, која је огромна. Техничка документација вели да је подигнута 1934. а преправљена 1948. када је добила још два спрата и модернистичку обраду фасада.
Hvala za potvrdu.
Ja sam lokaciju prepoznao na Bing-u, po ovoj žuto-roze zgradi na uglu sa Jovanovom. Primetio sam i različitu fasadu, ali gabariti, raspored prozora, uzajamni položaj dve zgrade, sve se nekako slagalo.. sve osim fasade i nadstrešnice.
Ali, Dorćolac su je locirao malo više iznad, a šta ja znam, to je njegov kraj... a ipak, Dorćol je to
Najnoviji podaci živih svedoka. Ta zgrada u Kralja Petra iz 1934. je porušena u Drugom svetskom ratu kao i zgrada preko puta.
Ova „kućerda na lakat” u kojoj je danas apoteka je skroz naskroz nova. Hoću reći nije baš najnovija, ali je izgrađena 1949. Zidao je Komgrap. I što je interesantno ona ima dva ulaza. Jedan je iz Kralja Petra (iznad apoteke) a drugi je iz Strahinjića Bana – br. 30. Nije to interesantno ništa, već da u ulici Strahinjića Bana uopšte ne postoji broj 32. Sledeći broj je broj 34. Verovatno da je ta stara zgrada iz 1934. imala dva ulaza ili je u Strahinjića Bana bila još neka kuća. Tako kažu moji komšije.
Хвала за ове податке. Нимало није досадно, напротив! Овим вредним сазнањима Дорћолац се више но искупио за прву омашку! : )
Dokle god ima ovakvih priča, biće i ovog foruma.
Sad je pravi trenitak da potražimo fotografiju zgrade iz 1930-tih, i da je uporedimo sa ovim što vidimo danas.
I ja sam se zeznuo, delovalo mo je da je samo fasada izmenjena.
Ko zna, možda je projektom koji je realzovan 1949 zadržan isti raspored prostorija i prozora u prizemlju (zašto ne bi bio?)...
Е, ту се чека Милованова експертиза. Наравно, увек помаже још која добра слика!
Ово је јасно где је: угао Светогорске и Палмотићеве. Ту је данас "Максијева" самопослуга. Наравно, на уличној табли пише "Жоржа Клеменсоа". Иначе, занимљиве су ове нетипичне беле табле. Ја сам их за сада приметио само у Светогорској / Ж. Клеменсоа.
Фасцинантно ми је да су, надам се само за сликање, довели ова говеда у центар града! : ) И на крају: шта је "Продавница месарске радње"? Биће да је то само фин начин да се каже "месара".
Миле упао у неки аустро-угарски архив па само штекета!!! Да ли неко има идеју где би ово могло бити?
Миле упао у неки аустро-угарски архив па само штекета!!! Да ли неко има идеју где би ово могло бити?
Meni je po nagibu i arhitekturi prva asocijacija bila kafana Bosfor.
Dokle god ima ovakvih priča, biće i ovog foruma.
Sad je pravi trenitak da potražimo fotografiju zgrade iz 1930-tih, i da je uporedimo sa ovim što vidimo danas.
I ja sam se zeznuo, delovalo mo je da je samo fasada izmenjena.
Ko zna, možda je projektom koji je realzovan 1949 zadržan isti raspored prostorija i prozora u prizemlju (zašto ne bi bio?)...
Е, ту се чека Милованова експертиза. Наравно, увек помаже још која добра слика!
Nažalost, to ćemo teško znati bez planova prve (stare, bombardovane) i druge (posleratne) kuće. Ili barem nešto detaljnijih slika stare kuće sa kojih se mogu videti rasponi i pozicije nosećih zidova u prizemlju, rasporedi otvora itd (što opet, ne mora ništa da znači - svakojake egzibicije su rađene pri prepravkama i krpljenju zgrada).
Koliko se sećam drugu, posleratnu, projektovao je jedan od najvećih predratnih arhitekata stilske arhitekture, Vojin Simeonović.
Mislim da postoji ploča na ulazu iz Kralja Petra i podatak o "Komgrapu". Jedino ne znam da li stoji na njoj "obnovilo" ili "izgradilo"...
Sličnu priču smo imali u slučaju kuće na uglu Dušanove i Zmaj Jovine (stradala je 6. aprila 1941. kada je skroz srušen deo iz Dušanove) pa ne znamo da li je stari deo i stari temelj ušao u "kompoziciju" osnove zgrade podignute pedesetih godina na tom mestu.
Sudeći po stepeništu ono je ostalo na istoj poziciji, i lako je moguće da je samo dograđen ponovo deo zgrade koji je srušen u ratu, a fasada potpuno izmenjena.
I posle se govori o tome kako su nove vlasti uništavale sve što je bilo postojeće, od "pre rata"...
Не знам како би другачије била обновљена фасада када на слици видимо да је добрих 3/4 потпуно очувано.
Ове радове су изводили исти они људи који би их изводили и да није дошла нова власт - врсни инжењери и врсне занатлије који су преживели рат.
Истина, могли су да их изводе и ратни заробљеници под надзором несвршених грађевинских техничара који су се определили за победничку страну и тиме постали политички подобни.
Исто тако, немамо податак зашто је баш ова зграда пажљиво и ваљано обнављана а неке нису већ су порушене иако им је било спаса а на њиховом месту сазидани нови објекти.
Ако је ова реченица изазвана судбином Коруновићеве поште коју су почели и врапци да спомињу, само ћу рећи да је о томе доста говорено и на овом форуму, као и да је било каква паралела са овом кућом бесмислена.
Ако је пак нешто друго по среди, онда се извињавам Миловану уз савет да не залази у те воде без преке потребе јер му сасвим добро иду критике савремених реконструкција и ревитализација објеката које са уживањем читам.
Napomenuću da, eto, kritikujem savremene rekonstrukcije i revitalizacije sa stanovišta uništenja arhitektonskih i svih drugih osobenosti originalnih objekata koji su, u dobroj meri preživeli rat i sva razaranja i potpuno obezvređeni u najnovije doba. Kada se neko (uz blagoslov nadležnih insitutcija) bukvalno opogani po nasleđu ili ga uništi koje je zadužen da očuva i obnovi, onda tu nema mnogo "priče u rukavicama", nego jasno i razložno mišljenje o kriminalu koji se odvija pred našim očima i o kojem se mora i treba govoriti.
A što se tiče predratnih zgrada i njihove ratne i posleratne obnove, nisu stvari tako jednostavne. Pre svega, svako ko je iole proučavao izgradnju zgrada i obnovu bilo tokom okupacije, bilo neposredno posle rata, lako će primetiti da su i jedne i druge, u odnosu na međuratne primere, mahom izgrađivane najskromnijim materijalima i neretko kao sekirom "odvaljivane". Svakako, nedostatak sredstava i građenje iz nužde doprinelo je u dobroj meri opštoj eroziji lepote i solidnosti izrade, kao, uostalom i desetkovanje zanatlijskog kadra i uvođenje istih u opštedržavna preduzeća (pride, ne treba zaboraviti ni masovno oduzimanje i podržavljenje zanatlijskih radnji, ali i povlačenje iz ovih poslova svih zanatlija raznih nacionalnosti od kojih su pojedine bile posebno na glasu po svojoj preciznosti i kvalitetu).
Pošto do sada uglavnom niko nije napomenuo koje su to zgrade zamenjene novim (statistički gledano), uputnije je videti koliko je zaista ozbiljno oštećenih zgrada doživelo svoju ozbiljnu posleratnu rekonstrukciju, rekoh, identičnim materijalima i prostornim sklopovima. Samo mali uvid u deliće tih napora (a to smo mogli ovde ponajviše videti) ukazuje nam na svu ozbiljnost tog posla, širinu zamaha i, naprosto, želju da se ozbiljno obogaljenom gradu vrati izgled kakav je imao, pa bio on formiran i u doba, kako se tada govorilo "trule Kraljevine", "zle buržoazije" i "nenarodnog režima".
Tim pre, obnavljanje ove, poprilično "nevažne" i sporedne zgrade potkrepljuje moju tezu da "nova narodna vlast" nije baš bila toliko primitivna i glupa i da je rušila sve pred sobom (kao što se to dešavalo u nekim drugim zemljama posle komunističkih revolucija). Baš naprotiv.
Slučaj Pošte Momira Korunovića je izuzetak koji potvrđuje pravilo. Sve ostale važnije državne (i privatne - sve stambene zgrade su bile privatne) zgrade su obnovljene identično kako su izgledale pre aprilskog rata. Poneke su doziđivane i rekonstruisane (Stari dvor, Ministarstvo (Glavna kontrola) preko puta rukama najznačajnijih arhitektata koje je ova zemlja ikada imala) ali je njih neznatan broj i intervencije se, po pravilu, ni ne mogu primetiti.
^^
Ovo su soliteri u Ljutice Bogdana, kraj Stadiona JNA!
Mislio sam na one solitere u izgradnji koji se vide u pozadini slika Tasa. H. na informaciji o ovim soliterima na slici ispod tasmajdanskih.