Na prethodnoj razlednici iz leta 1913 se vide drvene bandere na terazijama, a na ovoj se vide one čuvene čelične:
1913 - fontana radi, a na ovoj ne radi.
Na ovoj nedatiranoj drveće je već poraslo, ali kao da je fotografisano u isto godišnje doba. Dakle - nakon 1913.
Koje godine su postavljene čelične bandere na Terazijama?
Прва је фотографисана августа 1913. Ова друга, гледајући по величини дрвећа касније, али не много, могло би бити следеће 1914. године. Колико примећујем на средини оне из 1916. види се метална бандера. Могуће да су питомци, не кажем, али нас и Руса 300 милиона :))) у августу 1914. године је у Реснику био сместен одред од 106 руских морнара који су вршили обуку наше војске за минирање Дунава и Саве. Дал` су и морнари имали шапке није ми познато, виђао сам их само са оним морнарским капама.
Гледајућу људе по Теразијма, ово би могла да буде нека парада пре уласка у рат, некако ми атмосфера не делује као да је рат, мада видели смо више пута да је то прилично варљива ставка. Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула, а колико је мени познато Русија је објавила рат Аустроугарској 30. јула. Ово и могло бити негде тих дана.
То би могао бити разлог за руске заставе.
Ти Руси су дошли теко пошто је почео рат а испоставило се да су швапски монитори недодирљиви. (Узгред, волео бих да ми неко објасни у чему је ту био штос, да ли само није било топова већег калибра на реци или...?). Друго, Велики рат је у Београду почео изненада, никако парадама. То не би ни било могуће пошто је био под ватром с друге стране река. Мислим да нема ништа лакше помешати српску и руску заставу, не треба ту других објашњења.
Штос је у томе што су у то доба топови у копненој војсци имали улогу у борбама против пешадије или коњице, тенкова још није било па ни топова који би могли пробити оклоп. Постојале су разорне гранате али и оне су у тим калибрима (око 75 мм) биле немоћне против оклопа. Једино средство ѕа борбу против брода је био бродски топ у већем калибру (130-150 мм) јер су они једини имали панцирне гранате. Србија је за борбу против аустроугарских монитора добила бродске топове од Руса и Француза. Колико се сећам (писем по памћењу па се извињавам за евентуалне грешке) Руси су послали два топа од 150 мм, како је једном током дејстава оштећена цев у замену је послат још један топ. Французи су послали чини ми се три топа калибра 140 мм. Током прве окупације Београда два оруђа су напуштена те су послата још два за њихову замену.Нешто касније су Енглези железницом допремили и један чамац са торпедима. Колико знам то је била прва употреба овог оружија на рекама. Све у свему у комбинацији са минама ово је дало резултате. Један монитор је након удара у мину потонуо (касније током рата је извађен) а и више пута помињани Бодрог је добио један погодак топом па је морао да се повуче. Такође Руси су успели да потопе један патролни чамац. Све ово је имало за последици прекид речног саобраћаја на Дунаву.
Онај, касније од Аустроугара срушени Пашка Вучетића споменик Карађорђу на Калемегдану откривен је августа 1913, то знамо...
Одакле је овај чланак?
... а конкурс за решење споменика је био током 1908. и 1909...
1913 - fontana radi, a na ovoj ne radi.
Na ovoj nedatiranoj drveće je već poraslo, ali kao da je fotografisano u isto godišnje doba. Dakle - nakon 1913.
Koje godine su postavljene čelične bandere na Terazijama?
Прва је фотографисана августа 1913. Ова друга, гледајући по величини дрвећа касније, али не много, могло би бити следеће 1914. године. Колико примећујем на средини оне из 1916. види се метална бандера. Могуће да су питомци, не кажем, али нас и Руса 300 милиона :))) у августу 1914. године је у Реснику био сместен одред од 106 руских морнара који су вршили обуку наше војске за минирање Дунава и Саве. Дал` су и морнари имали шапке није ми познато, виђао сам их само са оним морнарским капама.
Гледајућу људе по Теразијма, ово би могла да буде нека парада пре уласка у рат, некако ми атмосфера не делује као да је рат, мада видели смо више пута да је то прилично варљива ставка. Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула, а колико је мени познато Русија је објавила рат Аустроугарској 30. јула. Ово и могло бити негде тих дана.
То би могао бити разлог за руске заставе.
Ти Руси су дошли теко пошто је почео рат а испоставило се да су швапски монитори недодирљиви. (Узгред, волео бих да ми неко објасни у чему је ту био штос, да ли само није било топова већег калибра на реци или...?). Друго, Велики рат је у Београду почео изненада, никако парадама. То не би ни било могуће пошто је био под ватром с друге стране река. Мислим да нема ништа лакше помешати српску и руску заставу, не треба ту других објашњења.
Штос је у томе што су у то доба топови у копненој војсци имали улогу у борбама против пешадије или коњице, тенкова још није било па ни топова који би могли пробити оклоп. Постојале су разорне гранате али и оне су у тим калибрима (око 75 мм) биле немоћне против оклопа. Једино средство ѕа борбу против брода је био бродски топ у већем калибру (130-150 мм) јер су они једини имали панцирне гранате. Србија је за борбу против аустроугарских монитора добила бродске топове од Руса и Француза. Колико се сећам (писем по памћењу па се извињавам за евентуалне грешке) Руси су послали два топа од 150 мм, како је једном током дејстава оштећена цев у замену је послат још један топ. Французи су послали чини ми се три топа калибра 140 мм. Током прве окупације Београда два оруђа су напуштена те су послата још два за њихову замену.Нешто касније су Енглези железницом допремили и један чамац са торпедима. Колико знам то је била прва употреба овог оружија на рекама. Све у свему у комбинацији са минама ово је дало резултате. Један монитор је након удара у мину потонуо (касније током рата је извађен) а и више пута помињани Бодрог је добио један погодак топом па је морао да се повуче. Такође Руси су успели да потопе један патролни чамац. Све ово је имало за последици прекид речног саобраћаја на Дунаву.
Još jedna lepa Kostanova… već sam pomislio da su iscpljene rezerve.