Posle bombardovanja 16. i 17. aprila, ciljevi u Beogradu bombardovani su još 24.04.1944., 07.05.1944., 18.05.1944., 06.06.1944., 03.07.1944., 03.09.1944., 06.09.1944., 08.09.1944. i 18.09.1944.

Dakle, nije bilo prekida, zbog civilnih zrtava.

 

Od svih tih bombardovanja, samo još jednom je napadnut Ikarus i jednom skladište goriva na Čukarici. Svi ostali napadi bili su napadi na mostove i železničke instalacije.

 

Saveznici su shvatili da je glavni adut nemačkog ratovanja brzina manevra. Zbog toga su se usmerili na komunikacije.

Imali su jednostavnu računicu - napravite vi u Rakovici šta god hoćete od delova za Meseršmite, ali nećete moći da to odvezete u Austriju i kompletirate ih, jer ćemo da vam srušimo mostove i pruge kod Zemuna, Vinkovaca, .... , Maribora.

 

U ovom rušenju su uspeli, pa Rakovicu nisu ni morali da diraju.

Inače, zabluda je da su Draža i Tito imali nekog velikog uticaja na izbor ciljeva strategijskih bombardera.
Podaci kažu da je saveznička strategijska avijacija svega u oko 1% slučajeva dejstvovala po principu: "R: city-area bombing requested by friendly ground forces or partisans".