Ја већ дуже време покушавам да докучим тачну локацију тог депоа. Признајем да нисам чуо за то да је био у оквиру електране. На знам како би трамваји дошли до њега.
...
црвеном је означена оквирна локација електране, пруга је означена зеленом, нисам уцртавао целу трасу али и ово је довољно, како све ове зграде између пруге и електране постоје и данас (наравно сем оне која је порушена 1944. на раније постављеној фотографији) не знам куда би је трамвај провукао. Ја сам увек некако замишљао да је депо био негде на овој чистини где се сада налази парк.
Електрана је имала своју малу пругу којом је довлачен угаљ са пристаништа. Део шина може и данас да се види кроз рупе на асвалту на улазу:
У оквуру електране је морао постојати неки депо за ове вагоне, да није неко побркао те две ствари?
У сваком случају ја трагам и даље, па ако нешто нађем свакако ћу окачити овде....
Oво да је депо био у оквиру електране сам чуо од баке моје бивше девојке (рођене Земунке). С друге стране, и ја сам на пар места прочитао да се тај мини-депо налазио на месту поменутог тог парка. Наравно, уколико је депо био одвојен, вероватно је у виђењу људи био у оквиру комплекса зграда елетране, те су зато говорили "у оквиру електране".
О томе како је ишла пруга има овде (писао покојни гос'н Дундо):
Дундо је написао/ла:
У Земуну првобитно није постојала трамвајска окретница. Трамваји су долазили до хотела „Централ“ у Главној улици, ту су мењали приколицу, прелазили косо на другу страну и враћали се у Београд. Напомињем да су у оно време сви трамваји могли да возе у оба смера (не као данашњи „богаљи“), па је могло да се живи и без окретница. Тек пред сам рат изграђена је окретница, а поред ње и мали депо. Тиме је и дужина линије била скраћена зе један блок зграда.
Учесници Форума railserbia су истраживали и утврдили тачно где се налазила та окретница. На следећем (старијем) плану означио сам шематски (црвено) куда је пролазио трамвај.
Из Главне улице (на плану Маршала Тита) скретао је у Улицу Соње Маринковић (данас Др. Петра Драпшина), одатле у проширени део Улице Јована Суботића, потом у Давидовићеву улицу, где се налазила и трамвајска станица. Између улица Мажуранићеве (данас Марка Николића) и Соње Маринковић (данас Др. Петра Драпшина) налазио се трамвајски депо. Данас је на том месту парк.
Амбијент који се види на фотографијама (верујем да ни пре рата није изгледао лепше) објашњава зашто није постојала ни једна разгледница.
После рушења моста краља Александра I, у земунском депоу су остали неки трамваји (према разним подацима између 6 и 8 моторних кола, приколице нико није помињао). Земун је припадао НДХ. На интервенцију Немаца Хрвати су коначно пристали на испоруку четворо моторних кола у Београд. Остатак су користили за саобраћај у Земуну, при чему то више није био трамвај већ цестовна жељезница. Немам детаљнијих података о том саобраћају.
После рата пребачен је и остатак „земунаца“ у Београд, а у замену за њих ГСП је послало два мања трамваја, који су још пар година саобраћали између поменуте окретнице у Земуну и старог сајмишта. Тек кад се Београд мало боље поткрпио аутобусима, укинута је коначно „цестовна жељезница“ у Земуну.
A овде су приказане две фотке (чије локације не могу да одгонетнем):
Цитат:
Dve fotografije Zemuna iz perioda 1935-1937. na kojima gostuje tramvajska pruga (ljubaznošću sajta zemunskog odbora jedne opskurne političke partije koja na svakim drugim izborima uspe da se ugura u vlast, možda ostatak fotosa bude zanimao našeg stalnog posetioca Kasinu, ako već i sam nije izguglao ;) ):
Veoma malo opisa sadrži toponim "Beograd" ili "Belgrade", ali zato imamo Dorćol, Topčidersko brdo, Sajmište, Dunav stanica... pa i Singidunum...
mislim da su do naziva lokacija dolazili naknadno, tj. u ovo vreme: kucali su originalne geografske koordinate snimaka i stavljali nazive koje bi im u tim koordinatama izbacivao Google maps. To je jedino objasnjenje. Mislim, opstina Novi Beograd 1944-e?! :)
Ali, kako god, super su snimci i odlicno otkrice. Kako da platimo tih 15funti i otvorimo sajt za nas forum...? Ja sam spreman da platim 15 funti, ako neko ima ideju kako da to realizujemo, posto nikako nisam vican online placanjima i slicnom... :(
... što mi je milo em drago, kad prvo vikend jutro vako lepo krene
Konačno, pojaviše se i snimci iz Srbije.
http://aerial.rcahms.gov.uk/database/results.php?query1=%22Serbia%22&field1=w...
Konačno, pojaviše se i snimci iz Srbije.
http://aerial.rcahms.gov.uk/database/results.php?query1=%22Serbia%22&field1=where&DETAILED=1
Hvala za link.
Interesantno, ali fotografije iz 1944 su imenovane pojovima koji tada nisu postojal, npr "Opština Novi Beograd".
Ova i još nekoliko su potpisane sa Dorćol
http://aerial.rcahms.gov.uk/database/record.php?usi=006-024-002-569-C&scache=...
dok se u centru nalazi Slavija, a obuhvata prostor od Kneza Miloša pa skoro do Autokmande...ako su tako nišanili 1944, onda su neke stvari jasnije...
Veoma malo opisa sadrži toponim "Beograd" ili "Belgrade", ali zato imamo Dorćol, Topčidersko brdo, Sajmište, Dunav stanica... pa i Singidunum...
Konačno, pojaviše se i snimci iz Srbije.
http://aerial.rcahms.gov.uk/database/results.php?query1=%22Serbia%22&field1=where&DETAILED=1
Да је у високој резолуцији ово би разрешили многе дилеме. Колико видим траже 15 фунти за чланарину..... :(
...
црвеном је означена оквирна локација електране, пруга је означена зеленом, нисам уцртавао целу трасу али и ово је довољно, како све ове зграде између пруге и електране постоје и данас (наравно сем оне која је порушена 1944. на раније постављеној фотографији) не знам куда би је трамвај провукао. Ја сам увек некако замишљао да је депо био негде на овој чистини где се сада налази парк.
Електрана је имала своју малу пругу којом је довлачен угаљ са пристаништа. Део шина може и данас да се види кроз рупе на асвалту на улазу:
У оквуру електране је морао постојати неки депо за ове вагоне, да није неко побркао те две ствари?
У сваком случају ја трагам и даље, па ако нешто нађем свакако ћу окачити овде....
Oво да је депо био у оквиру електране сам чуо од баке моје бивше девојке (рођене Земунке). С друге стране, и ја сам на пар места прочитао да се тај мини-депо налазио на месту поменутог тог парка. Наравно, уколико је депо био одвојен, вероватно је у виђењу људи био у оквиру комплекса зграда елетране, те су зато говорили "у оквиру електране".
О томе како је ишла пруга има овде (писао покојни гос'н Дундо):
У Земуну првобитно није постојала трамвајска окретница. Трамваји су долазили до хотела „Централ“ у Главној улици, ту су мењали приколицу, прелазили косо на другу страну и враћали се у Београд. Напомињем да су у оно време сви трамваји могли да возе у оба смера (не као данашњи „богаљи“), па је могло да се живи и без окретница. Тек пред сам рат изграђена је окретница, а поред ње и мали депо. Тиме је и дужина линије била скраћена зе један блок зграда.
Учесници Форума railserbia су истраживали и утврдили тачно где се налазила та окретница. На следећем (старијем) плану означио сам шематски (црвено) куда је пролазио трамвај.
Из Главне улице (на плану Маршала Тита) скретао је у Улицу Соње Маринковић (данас Др. Петра Драпшина), одатле у проширени део Улице Јована Суботића, потом у Давидовићеву улицу, где се налазила и трамвајска станица. Између улица Мажуранићеве (данас Марка Николића) и Соње Маринковић (данас Др. Петра Драпшина) налазио се трамвајски депо. Данас је на том месту парк.
Истраживачи Форума railserbia су у поменутим улицама пронашли и фотографисали остатке розета контактне мреже на зидовима кућа. Детаље о свему томе наћи ћете на поменутом форуму:
http://railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=27&t=3663&st=0&sk=t&sd=a&start=20
Амбијент који се види на фотографијама (верујем да ни пре рата није изгледао лепше) објашњава зашто није постојала ни једна разгледница.
После рушења моста краља Александра I, у земунском депоу су остали неки трамваји (према разним подацима између 6 и 8 моторних кола, приколице нико није помињао). Земун је припадао НДХ. На интервенцију Немаца Хрвати су коначно пристали на испоруку четворо моторних кола у Београд. Остатак су користили за саобраћај у Земуну, при чему то више није био трамвај већ цестовна жељезница. Немам детаљнијих података о том саобраћају.
После рата пребачен је и остатак „земунаца“ у Београд, а у замену за њих ГСП је послало два мања трамваја, који су још пар година саобраћали између поменуте окретнице у Земуну и старог сајмишта. Тек кад се Београд мало боље поткрпио аутобусима, укинута је коначно „цестовна жељезница“ у Земуну.
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=50584417&postcount=14177
A овде су приказане две фотке (чије локације не могу да одгонетнем):
Konačno, pojaviše se i snimci iz Srbije.
http://aerial.rcahms.gov.uk/database/results.php?query1=%22Serbia%22&field1=where&DETAILED=1
Hvala za link.
Interesantno, ali fotografije iz 1944 su imenovane pojovima koji tada nisu postojal, npr "Opština Novi Beograd".
Ova i još nekoliko su potpisane sa Dorćol
http://aerial.rcahms.gov.uk/database/record.php?usi=006-024-002-569-C&scache=...
dok se u centru nalazi Slavija, a obuhvata prostor od Kneza Miloša pa skoro do Autokmande...ako su tako nišanili 1944, onda su neke stvari jasnije...
Veoma malo opisa sadrži toponim "Beograd" ili "Belgrade", ali zato imamo Dorćol, Topčidersko brdo, Sajmište, Dunav stanica... pa i Singidunum...
mislim da su do naziva lokacija dolazili naknadno, tj. u ovo vreme: kucali su originalne geografske koordinate snimaka i stavljali nazive koje bi im u tim koordinatama izbacivao Google maps. To je jedino objasnjenje. Mislim, opstina Novi Beograd 1944-e?! :)
Ali, kako god, super su snimci i odlicno otkrice. Kako da platimo tih 15funti i otvorimo sajt za nas forum...? Ja sam spreman da platim 15 funti, ako neko ima ideju kako da to realizujemo, posto nikako nisam vican online placanjima i slicnom... :(