Novinska i izdavačka kuća „Vreme” imala je plodne likovne stvaraoce. Dvadesetih godina je vizuelni identitet ovog lista određivala aktivnost Dragoslava Stojanovića, koji je radio sve vrste ilustracija, od dokumentarnih, poput portreta, do onih s umetničkim pretenzijama u specijalnim, prazničnim brojevima, kao i karikature. Bio bio je saradnik lista „Ošišani jež“ i autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu.
U stručnim i društvenim krugovima Beograda Stojanović je uživao izuzetan ugled, a sigurnost u razvijanju delatnosti grafičkog dizajnera dali su mu školovanje, iskustvo i uspeh ostvareni u inostranstvu. Od 1912. godine živeo je u Nemačkoj, gde je u Magdeburgu upravljao ateljeom Lajnug. Prvi svetski rat ga je odveo u Pariz, u kojem je objavljivao karikature i ilustracije u popularnim časopisima: La vie parisienne, Je sais tout, Lectures pour tous, La Science et la vie, Fantasio, La vie en grand air, L'automobile i Le Rire. Po povratku u Beograd, Stojanović je 1922. godine počeo da predaje dekorativno slikarstvo u Kraljevskoj umetničkoj školi, utičući na svoje učenike da prihvate moderna shvatanja o predmetu koji je predavao. Pored profesure, on je neprestano radio karikature, ilustracije, naslovne strane i oglase za mnoge listove, časopise i publikacije.
Streljan je 1945. zbog plakata „Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz NDH, što je okarakterisano kao saradnja „na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”.
Okružni sud u Beogradu doneo je 2007. godine Odluku o rehabilitaciji Dragoslava Stojanovića, slikara, karikaturiste i novinara.
Из Телефонског именика за 1941. годину сам прекуцао називе и адресе фирми које су се бавиле аутомобилском индустријом. Користио сам збирне спискове (продавнице аутомобила и резервних делова, ауто гараже, сервиси и радионице...), али и појединачне уписе на које сам наилазио. Претпостављам да сам понеку фирму и пропустио, јер сам именик углавном листао. У сваком случају, овде су наведене важније фирме. Из списка се може видети каквог су типа фирме биле, чиме су се бавиле, и где су претежно биле груписане у Београду.
Напомињем да се телефонски именици штампају пред крај претходне године, за следећу годину.
Дакле овај именик за 1941. годину је штампан у децембру 1940. године.
АУТО АКУМУЛАТОРИ ВАРТА „МУЊА“ творница акумулатора ДД Дечанска 21. АУТО-ГАРАЖА „ЕЛИТА“ Јозефа Котларика, Копаоничка 1. АУТО ГАРАЖА и машинска радионица Александра Бркића, Звечанска 2. „АУТОДОМ“ трг. аутомобила и гаража, Никола Мали (Ратнички Дом) Змај Јовина 3. АУТО ГУМЕ ЦЕНТРАЛА, Пик Виктор, Кнегиње Олге 24. „АУТОКАР“ трговина моторних возила и делова, Јована М. Јовановића, Дечанска 21. АУТО-КЛУБ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, Француска 7. АУТО-КОМАНДА МИН. ВОЈСКЕ И МОРНАРИЦЕ; Булевар ослобођења 79. АУТО-ЛИМАРСКА РАДИОНИЦА Јована Прајсаха, Средачка 1. „АУТО-ЛУВР“ трговина ауто прибора, Дечанска 3. „АУТО-ОМНИА“ трговина аутомобила Милићевића Лазара, Краља Александра 11. „АУТО-ПАЛАС“ гаража, Жоржа Клемансоа 6-8. „АУТО-ПРОДАЈА“ КД инж Ристић С. Андра и комп. Краља Петра 9. АУТО ШКОДА-СЕРВИС инж Сувајџића Душана, Златиборска 34. „АУТОРЕКОРД“ Мијатовић М. Ј. Кнез Михаилова 52. „АУТОТЕХНИКА“ Коен Ј Мориц, Дечанска 19. АУТО-ТРАНСПОРТНО ПРЕДУЗЕЋЕ Емил Зенгевиц, Гарашанинова 47. АУТОБУСКА СТАНИЦА КРАГУЈЕВАЦ-ВРЊАЧКА БАЊА Александра Ж. Поповића, Краља Александра 7. АУТОБУСКА СТАНИЦА БЕОГРАД-ВАЉЕВО-ЗВОРНИК Зелени венац 16. АУТОБУСКО ПРЕДУЗЕЋЕ БЕОГРАД-ГРОЦКА-СМЕДЕРЕВО, станица, гаража, Заболотни Владимир, Краља Александра 7. АУТОБУСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЉУБИШЕ ПЕРИШИЋА, гаража и канцеларија, Гробљанска 35. АУТОБУСКО ПРЕДУЗЕЋЕ БЕОГРАД-ОПЛЕНАЦ-КРАГУЈЕВАЦ Јосиф Фурланд, Краља Александра 7. „АУТОМОТОР“ инж Александра Драгићевића, Дечанска 7. „АУТОПРОДУКТИ“ Жика Симић, израда клипова, карика и осталих делова за мотор. Франше Депереа 114. „АУТОТЕХНИКА“радионица за вулканизовање гума, Масарикова 3. „АВИАУТО“ трг ауто-материјала, Небојшина 14. „АМЕРИКАН-ГУМА“ Вучковић Д. Јована Кнез Михаилова 47. „ВЛАСТА“ гаража и аутомеханичарска радионица Властимира Свободе, Адмирала Гепрата 93. ГАРАЖА „БЕОГРАД“ Лазара Лазаревића и Михаила Михаиловића, Краљице Марије 21. ГАРАЖА „ВЕЛАУТО“ Секуле С. Зечевића, Кнегиње Зорке 90 ГАРАЖА ДИРЕКЦИЈЕ ПОШТА ТЕЛЕГРАФА И ТЕЛЕФОНА; Краља Звонимира 12. ГАРАЖА И АУТОМЕХАНИЧАРСКА РАДИОНИЦА Вучковић Р. Уроша Краља Александра 80. ГАРАЖА Аце Ж. Поповића, Краља Александра 7. ГАРАЖА „РАДИЋ“ Радић Ј Лазара, Мајке Јевросиме 32. ГАРАЖА „ФИНГЕР“ Космајска 24. ГАРАЖА „ЦЕНТРАЛ“ Недељка-Луке Николића, Мајке Јевросиме 30. ГЛАД Ј – МЕРЦЕДЕС, генерално заступништво MercedesiOriginalOdhnerфабрике, Престолонаследников трг 11. ЈУГОСЛОВЕНСКА СТАНДАРД ВАКУУМ ОЈЛ КОМПАНИЈА ДД, Кнез Михаилова 35 ЈУГОСЛОВЕНСКО ШЕЛ АД. Кнез Михаилова 4. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРУШТВО ГУМА „ЕНГЛБЕРТ“ АД Краља Александра 11. ЈУГОСЛОВЕНСКО ФИАТ АУТОМОБИЛНО ПРОМЕТНО АД, Краља Александра 20. „ЈУГОШКОДА“ АД Париска 13/1. „КОНТИНЕНТАЛ“ КАУЧУК АД предузеће за гуме, Господар Јевремова 34. Л.Л. РЕДЛИХ аутомобилска радња, Ђорђе Редлих, Бранкова 14. МЕРЦЕДЕС-БЕНЦ генерално заступство аутомобила , Милош Стратимировић, Обилићев Венац 23. МИЛЕТИЋ МИХАЈЛО, аутомеханичарска радионица, Делиградска 42. „МОТОР-СЕРВИС“ радња аутомобилских делова Одишелидзе инж Илије, Пашићева 6. „МОТОР СИЛА“ аутонеханичарска и машинска радионица Фроста инж Роберта, Сарајевска 59. „NASH“ заступништво аутомобила, Дечанска 10. НЕМАЧКИ АУТО СЕРВИС, Војводе Мишића 12/1. „ПРАГА“ аутомобили, Гарашанинова 22. „САВА“ трговина ауто делова и прибора, Кнежевић Р. Сава, Призренска 4. „СТЕРЛИНГ“БРАЋА КОЛОНОМОС, аутомобилска радња, Дечанска 19. ТРГОВИНА МОТОРНИХ ВОЗИЛА и припадајућег материјала на мало и велико, Бранко Т. Недић, Дечанска 15. ТРГОВИНА МИНЕРАЛНИХ УЉА на мало, Милашиновић Милош, Босанска 9. УДРУЖЕЊЕ БЕОГРАДСКИХ ШОФЕРА, Милоша Поцерца, 19. „FIAT“ Браћа Нашимбени овлашћени продавци Фиатових аутомобила и делова, Николе Спасића 2. „FIRESTONE“ трговина ауто прибора С. Шницлера, Краља Александра 9. „ШУМАДИЈА“ аутомеханичарска радионица, Франше Депереа 74.
ПС:
а)Случајно прескочих
MICHELIN, стовариште аутомобилских гума, Пашићева 7
Задржавам могућност да, ако приметим, додам још неку фирму...
б)Још један додатак:
СЕМПЕРИТ, Каучук ДД, Загреб, стовариште Београд, Господар Јованова 35/III (гуме)...
Sovjet je krajem 1807 premešten u oslobođeni Beograd. Sedište mu je bilo u jednoj zgradi kod Velike pijace, na današnjem Studentskom trgu.
Gde se tačno nalazila zgrada Sovjeta?
Novinska i izdavačka kuća „Vreme” imala je plodne likovne stvaraoce. Dvadesetih godina je vizuelni identitet ovog lista određivala aktivnost Dragoslava Stojanovića, koji je radio sve vrste ilustracija, od dokumentarnih, poput portreta, do onih s umetničkim pretenzijama u specijalnim, prazničnim brojevima, kao i karikature. Bio bio je saradnik lista „Ošišani jež“ i autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu.
U stručnim i društvenim krugovima Beograda Stojanović je uživao izuzetan ugled, a sigurnost u razvijanju delatnosti grafičkog dizajnera dali su mu školovanje, iskustvo i uspeh ostvareni u inostranstvu. Od 1912. godine živeo je u Nemačkoj, gde je u Magdeburgu upravljao ateljeom Lajnug. Prvi svetski rat ga je odveo u Pariz, u kojem je objavljivao karikature i ilustracije u popularnim časopisima: La vie parisienne, Je sais tout, Lectures pour tous, La Science et la vie, Fantasio, La vie en grand air, L'automobile i Le Rire. Po povratku u Beograd, Stojanović je 1922. godine počeo da predaje dekorativno slikarstvo u Kraljevskoj umetničkoj školi, utičući na svoje učenike da prihvate moderna shvatanja o predmetu koji je predavao. Pored profesure, on je neprestano radio karikature, ilustracije, naslovne strane i oglase za mnoge listove, časopise i publikacije.
Streljan je 1945. zbog plakata „Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz NDH, što je okarakterisano kao saradnja „na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”.
Okružni sud u Beogradu doneo je 2007. godine Odluku o rehabilitaciji Dragoslava Stojanovića, slikara, karikaturiste i novinara.
Да се надовежем на Варош капију, ево шест занимљивих фотографија Старог Сајмишта. У принципу не откривају ништа до сада невиђено али мислим да нису раније објављиване. Израђене са негатива на стакленим полчама и затим скенирано
Из Телефонског именика за 1941. годину сам прекуцао називе и адресе фирми које су се бавиле аутомобилском индустријом. Користио сам збирне спискове (продавнице аутомобила и резервних делова, ауто гараже, сервиси и радионице...), али и појединачне уписе на које сам наилазио. Претпостављам да сам понеку фирму и пропустио, јер сам именик углавном листао. У сваком случају, овде су наведене важније фирме. Из списка се може видети каквог су типа фирме биле, чиме су се бавиле, и где су претежно биле груписане у Београду.
Напомињем да се телефонски именици штампају пред крај претходне године, за следећу годину.
Дакле овај именик за 1941. годину је штампан у децембру 1940. године.
Хвала Миле, баш си се потрудио да их све прекуцаш.
Две следеће фотографије би могле да буду сликане из виле Драгослава Ракића, Краља Вукашина 2 на Сењаку...
Из Телефонског именика за 1941. годину сам прекуцао називе и адресе фирми које су се бавиле аутомобилском индустријом. Користио сам збирне спискове (продавнице аутомобила и резервних делова, ауто гараже, сервиси и радионице...), али и појединачне уписе на које сам наилазио. Претпостављам да сам понеку фирму и пропустио, јер сам именик углавном листао. У сваком случају, овде су наведене важније фирме. Из списка се може видети каквог су типа фирме биле, чиме су се бавиле, и где су претежно биле груписане у Београду.
Напомињем да се телефонски именици штампају пред крај претходне године, за следећу годину.
Дакле овај именик за 1941. годину је штампан у децембру 1940. године.
Хвала Миле, баш си се потрудио да их све прекуцаш.
Две следеће фотографије би могле да буду сликане из виле Драгослава Ракића, Краља Вукашина 2 на Сењаку...
Divne slike starog Senjaka, hvala Neso. Da jos samo kratko prokomentarisem: ova prva jeste iz Kralja Vukasina, ali slikano "ka ledjima", odnosno dvorisna strana kuca koja gleda ka Sitnickoj. Kuce sa leve strane su ledja kuca u Sitnickoj. Ova velika u centru je srusena 44. (danas tacno tuda prolazi zeleznicki most za Prokop) i ima jedna Ristina slika gde se vidi ta rusevina. Ova levo od nje postoji i danas, dok je ova modernisticka (prva sa leva na slici) porusena pre par godina (stari vlasnici dali investitoru za par stanova tu - bese mi zao, izuzetno skladna i lepa modernisticka vila). Zgrade desno na slici takodje postoje i danas, sve od reda, ali ne i ova sa koje je slikano. I ona je srusena pre desetak godina i tu se sada nalazi neko cudo. Ova druga je tek zanimljiva. S obzirom da se u daljini vide krovovi (odnosno drveni lucni friz) zgrade koja i danas postoji u Manasijevoj, mislim da je ovo uredjeno dvoriste jedna od adresa u gornjem, ravnom delu Sitnicke, upravo prekoputa one Francuzove fanstasticne price-kuce od pre nekoliko nedelja (recimo da je ovo dvoristance danasnji kucni broj 22 ili 24 u Sitnickoj). Francuz ce mozda znati jos vise detalja.
Dragoslav Stojanović
Novinska i izdavačka kuća „Vreme” imala je plodne likovne stvaraoce. Dvadesetih godina je vizuelni identitet ovog lista određivala aktivnost Dragoslava Stojanovića, koji je radio sve vrste ilustracija, od dokumentarnih, poput portreta, do onih s umetničkim pretenzijama u specijalnim, prazničnim brojevima, kao i karikature. Bio bio je saradnik lista „Ošišani jež“ i autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu.
U stručnim i društvenim krugovima Beograda Stojanović je uživao izuzetan ugled, a sigurnost u razvijanju delatnosti grafičkog dizajnera dali su mu školovanje, iskustvo i uspeh ostvareni u inostranstvu. Od 1912. godine živeo je u Nemačkoj, gde je u Magdeburgu upravljao ateljeom Lajnug. Prvi svetski rat ga je odveo u Pariz, u kojem je objavljivao karikature i ilustracije u popularnim časopisima: La vie parisienne, Je sais tout, Lectures pour tous, La Science et la vie, Fantasio, La vie en grand air, L'automobile i Le Rire. Po povratku u Beograd, Stojanović je 1922. godine počeo da predaje dekorativno slikarstvo u Kraljevskoj umetničkoj školi, utičući na svoje učenike da prihvate moderna shvatanja o predmetu koji je predavao. Pored profesure, on je neprestano radio karikature, ilustracije, naslovne strane i oglase za mnoge listove, časopise i publikacije.
Streljan je 1945. zbog plakata „Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz NDH, što je okarakterisano kao saradnja „na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”.
Okružni sud u Beogradu doneo je 2007. godine Odluku o rehabilitaciji Dragoslava Stojanovića, slikara, karikaturiste i novinara.
Jel ima još!
Напомињем да се телефонски именици штампају пред крај претходне године, за следећу годину.
Дакле овај именик за 1941. годину је штампан у децембру 1940. године.
АУТО АКУМУЛАТОРИ ВАРТА „МУЊА“ творница акумулатора ДД Дечанска 21.
АУТО-ГАРАЖА „ЕЛИТА“ Јозефа Котларика, Копаоничка 1.
АУТО ГАРАЖА и машинска радионица Александра Бркића, Звечанска 2.
„АУТОДОМ“ трг. аутомобила и гаража, Никола Мали (Ратнички Дом) Змај Јовина 3.
АУТО ГУМЕ ЦЕНТРАЛА, Пик Виктор, Кнегиње Олге 24.
„АУТОКАР“ трговина моторних возила и делова, Јована М. Јовановића, Дечанска 21.
АУТО-КЛУБ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, Француска 7.
АУТО-КОМАНДА МИН. ВОЈСКЕ И МОРНАРИЦЕ; Булевар ослобођења 79.
АУТО-ЛИМАРСКА РАДИОНИЦА Јована Прајсаха, Средачка 1.
„АУТО-ЛУВР“ трговина ауто прибора, Дечанска 3.
„АУТО-ОМНИА“ трговина аутомобила Милићевића Лазара, Краља Александра 11.
„АУТО-ПАЛАС“ гаража, Жоржа Клемансоа 6-8.
„АУТО-ПРОДАЈА“ КД инж Ристић С. Андра и комп. Краља Петра 9.
АУТО ШКОДА-СЕРВИС инж Сувајџића Душана, Златиборска 34.
„АУТОРЕКОРД“ Мијатовић М. Ј. Кнез Михаилова 52.
„АУТОТЕХНИКА“ Коен Ј Мориц, Дечанска 19.
АУТО-ТРАНСПОРТНО ПРЕДУЗЕЋЕ Емил Зенгевиц, Гарашанинова 47.
АУТОБУСКА СТАНИЦА КРАГУЈЕВАЦ-ВРЊАЧКА БАЊА Александра Ж. Поповића, Краља Александра 7.
АУТОБУСКА СТАНИЦА БЕОГРАД-ВАЉЕВО-ЗВОРНИК Зелени венац 16.
АУТОБУСКО ПРЕДУЗЕЋЕ БЕОГРАД-ГРОЦКА-СМЕДЕРЕВО, станица, гаража, Заболотни Владимир, Краља Александра 7.
АУТОБУСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ЉУБИШЕ ПЕРИШИЋА, гаража и канцеларија, Гробљанска 35.
АУТОБУСКО ПРЕДУЗЕЋЕ БЕОГРАД-ОПЛЕНАЦ-КРАГУЈЕВАЦ Јосиф Фурланд, Краља Александра 7.
„АУТОМОТОР“ инж Александра Драгићевића, Дечанска 7.
„АУТОПРОДУКТИ“ Жика Симић, израда клипова, карика и осталих делова за мотор. Франше Депереа 114.
„АУТОТЕХНИКА“радионица за вулканизовање гума, Масарикова 3.
„АВИАУТО“ трг ауто-материјала, Небојшина 14.
„АМЕРИКАН-ГУМА“ Вучковић Д. Јована Кнез Михаилова 47.
„ВЛАСТА“ гаража и аутомеханичарска радионица Властимира Свободе, Адмирала Гепрата 93.
ГАРАЖА „БЕОГРАД“ Лазара Лазаревића и Михаила Михаиловића, Краљице Марије 21.
ГАРАЖА „ВЕЛАУТО“ Секуле С. Зечевића, Кнегиње Зорке 90
ГАРАЖА ДИРЕКЦИЈЕ ПОШТА ТЕЛЕГРАФА И ТЕЛЕФОНА; Краља Звонимира 12.
ГАРАЖА И АУТОМЕХАНИЧАРСКА РАДИОНИЦА Вучковић Р. Уроша Краља Александра 80.
ГАРАЖА Аце Ж. Поповића, Краља Александра 7.
ГАРАЖА „РАДИЋ“ Радић Ј Лазара, Мајке Јевросиме 32.
ГАРАЖА „ФИНГЕР“ Космајска 24.
ГАРАЖА „ЦЕНТРАЛ“ Недељка-Луке Николића, Мајке Јевросиме 30.
ГЛАД Ј – МЕРЦЕДЕС, генерално заступништво Mercedes i Original Odhner фабрике, Престолонаследников трг 11.
ЈУГОСЛОВЕНСКА СТАНДАРД ВАКУУМ ОЈЛ КОМПАНИЈА ДД, Кнез Михаилова 35
ЈУГОСЛОВЕНСКО ШЕЛ АД. Кнез Михаилова 4.
ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРУШТВО ГУМА „ЕНГЛБЕРТ“ АД Краља Александра 11.
ЈУГОСЛОВЕНСКО ФИАТ АУТОМОБИЛНО ПРОМЕТНО АД, Краља Александра 20.
„ЈУГОШКОДА“ АД Париска 13/1.
„КОНТИНЕНТАЛ“ КАУЧУК АД предузеће за гуме, Господар Јевремова 34.
Л.Л. РЕДЛИХ аутомобилска радња, Ђорђе Редлих, Бранкова 14.
МЕРЦЕДЕС-БЕНЦ генерално заступство аутомобила , Милош Стратимировић, Обилићев Венац 23.
МИЛЕТИЋ МИХАЈЛО, аутомеханичарска радионица, Делиградска 42.
„МОТОР-СЕРВИС“ радња аутомобилских делова Одишелидзе инж Илије, Пашићева 6.
„МОТОР СИЛА“ аутонеханичарска и машинска радионица Фроста инж Роберта, Сарајевска 59.
„NASH“ заступништво аутомобила, Дечанска 10.
НЕМАЧКИ АУТО СЕРВИС, Војводе Мишића 12/1.
„ПРАГА“ аутомобили, Гарашанинова 22.
„САВА“ трговина ауто делова и прибора, Кнежевић Р. Сава, Призренска 4.
„СТЕРЛИНГ“ БРАЋА КОЛОНОМОС, аутомобилска радња, Дечанска 19.
ТРГОВИНА МОТОРНИХ ВОЗИЛА и припадајућег материјала на мало и велико, Бранко Т. Недић, Дечанска 15.
ТРГОВИНА МИНЕРАЛНИХ УЉА на мало, Милашиновић Милош, Босанска 9.
УДРУЖЕЊЕ БЕОГРАДСКИХ ШОФЕРА, Милоша Поцерца, 19.
„FIAT“ Браћа Нашимбени овлашћени продавци Фиатових аутомобила и делова, Николе Спасића 2.
„FIRESTONE“ трговина ауто прибора С. Шницлера, Краља Александра 9.
„ШУМАДИЈА“ аутомеханичарска радионица, Франше Депереа 74.
ПС:
а)Случајно прескочих
MICHELIN, стовариште аутомобилских гума, Пашићева 7
Задржавам могућност да, ако приметим, додам још неку фирму...
б)Још један додатак:
СЕМПЕРИТ, Каучук ДД, Загреб, стовариште Београд, Господар Јованова 35/III (гуме)...
Gde se tačno nalazila zgrada Sovjeta?
Испред ШМт.
Dragoslav Stojanović
Novinska i izdavačka kuća „Vreme” imala je plodne likovne stvaraoce. Dvadesetih godina je vizuelni identitet ovog lista određivala aktivnost Dragoslava Stojanovića, koji je radio sve vrste ilustracija, od dokumentarnih, poput portreta, do onih s umetničkim pretenzijama u specijalnim, prazničnim brojevima, kao i karikature. Bio bio je saradnik lista „Ošišani jež“ i autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu.
U stručnim i društvenim krugovima Beograda Stojanović je uživao izuzetan ugled, a sigurnost u razvijanju delatnosti grafičkog dizajnera dali su mu školovanje, iskustvo i uspeh ostvareni u inostranstvu. Od 1912. godine živeo je u Nemačkoj, gde je u Magdeburgu upravljao ateljeom Lajnug. Prvi svetski rat ga je odveo u Pariz, u kojem je objavljivao karikature i ilustracije u popularnim časopisima: La vie parisienne, Je sais tout, Lectures pour tous, La Science et la vie, Fantasio, La vie en grand air, L'automobile i Le Rire. Po povratku u Beograd, Stojanović je 1922. godine počeo da predaje dekorativno slikarstvo u Kraljevskoj umetničkoj školi, utičući na svoje učenike da prihvate moderna shvatanja o predmetu koji je predavao. Pored profesure, on je neprestano radio karikature, ilustracije, naslovne strane i oglase za mnoge listove, časopise i publikacije.
Streljan je 1945. zbog plakata „Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz NDH, što je okarakterisano kao saradnja „na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”.
Okružni sud u Beogradu doneo je 2007. godine Odluku o rehabilitaciji Dragoslava Stojanovića, slikara, karikaturiste i novinara.
Jel ima još!
Biće, Oče Vlado...
Сликано са „Шкодине" падобранске куле:
Са моста:
Са куле:
Са куле:
Са куле:
И последња у овом серијалу, сликана са моста:
Jel' ima tu negde i Zemunskog aerodroma?
Напомињем да се телефонски именици штампају пред крај претходне године, за следећу годину.
Дакле овај именик за 1941. годину је штампан у децембру 1940. године.
Хвала Миле, баш си се потрудио да их све прекуцаш.
Две следеће фотографије би могле да буду сликане из виле Драгослава Ракића, Краља Вукашина 2 на Сењаку...
Jel' ima tu negde i Zemunskog aerodroma?
Нема на чему. Па аеордром је тамо негде иза ал слике нажалост немам
Напомињем да се телефонски именици штампају пред крај претходне године, за следећу годину.
Дакле овај именик за 1941. годину је штампан у децембру 1940. године.
Хвала Миле, баш си се потрудио да их све прекуцаш.
Две следеће фотографије би могле да буду сликане из виле Драгослава Ракића, Краља Вукашина 2 на Сењаку...