Отварам дискусију на тему да ли би ово могле бити плоче које је дао поставити још кнез Михаило? Друго, да ли се неко од старијих сећа чиме је Велико степениште било поплочано до последње реконструкције (када му то беше? негде 1990-их) ? Ове плоче ми се чине идентичне са плочама на свим београдским плочницима. Што је и потпуно логично - и ово је била једна од улица.
NIje tvrdnja već pokušaj doprinosa: kreativnom pretragom iz fotelje po internetu (priznata metoda istraživačkog novinarstva) sam našao ovo:
"Do smrti kneza Miloša, na padini prema Savskom pristaništu nalazio se samo uski prolaz. Beogradska opština je više puta pokušavala da izgradi stepenice, ali su je sprečavali Turci, delimično vlasnici zemljišta. Knez Mihailo se 1860. godine, po povratku sa ispraćaja svoje sestre , uverio koliko je prolaz koji vodi od gornjeg dela varoši do Save strm i teško prohodan, te je o svom trošku naručio da se izgrade kamene stepenice i napravi nova kaldrma do same Save.
Stepenice, za koje se zna da su 1862. završene, izgradio je građevinar Štajnlehner, a prvi put su rekonstruisane 1904. godine."
Otpisani, 11. epizoda (jurnjava od pristanište, preko Beton hale, Veliokg stepeništa i zgrade današnjeg retkorata Univerziteta umetnosti), prvi put emitovana marta 1975 (Vikepdija, naravno).
"Vladimir Andjelkovic -.....od viđenijih beogradskih preduzimača Jozefa Štajnlehnera, poznatog po izgradnji Kapetan Mišinog zdanja, Starog dvora, Zgrade ministarstva finansije, Crkve i gimnazije u Neogotinu...."
i izvođač izgradnje Narodnog pozorišta.
Da li je ovaj kafe Bosfor preteca ili naslednik onog Kafe Bosfora srusenog prilikom izgradnje mosta?
То су слике Кафане Босфор, која је срушена током изградње моста.
После рушења кафане Дарданели, код Народног позоришта, власник локала је ову кафану најпре прозвао Дарданели, а после неког времена је назавао Босфор. (Према сведочењу Димитрија Ц. Ђорђевића, који на доњој слици седи трећи слева). Стални гост ове кафане је био и Бранислав Нушић, трећи са десне стране.
Фала Капиџији на подсећању...
Отварам дискусију на тему да ли би ово могле бити плоче које је дао поставити још кнез Михаило? Друго, да ли се неко од старијих сећа чиме је Велико степениште било поплочано до последње реконструкције (када му то беше? негде 1990-их) ? Ове плоче ми се чине идентичне са плочама на свим београдским плочницима. Што је и потпуно логично - и ово је била једна од улица.
NIje tvrdnja već pokušaj doprinosa: kreativnom pretragom iz fotelje po internetu (priznata metoda istraživačkog novinarstva) sam našao ovo:
"Do smrti kneza Miloša, na padini prema Savskom pristaništu nalazio se samo uski prolaz. Beogradska opština je više puta pokušavala da izgradi stepenice, ali su je sprečavali Turci, delimično vlasnici zemljišta. Knez Mihailo se 1860. godine, po povratku sa ispraćaja svoje sestre , uverio koliko je prolaz koji vodi od gornjeg dela varoši do Save strm i teško prohodan, te je o svom trošku naručio da se izgrade kamene stepenice i napravi nova kaldrma do same Save.
Stepenice, za koje se zna da su 1862. završene, izgradio je građevinar Štajnlehner, a prvi put su rekonstruisane 1904. godine."
Otpisani, 11. epizoda (jurnjava od pristanište, preko Beton hale, Veliokg stepeništa i zgrade današnjeg retkorata Univerziteta umetnosti), prvi put emitovana marta 1975 (Vikepdija, naravno).
Лепо истраживање, Рељо. Да сумирам шта смо до сада сазнали. Степенице су обнављане 1904. и то би могао лако бити и њихов изглед који имамо и на Костановој слици из отприлике 1933. Но, до 1975. плоче су задржане само за степенике док су одморишта асфалтирана. Такође, постављене су и метални рукодржачи.
Иако не спада у најстарије, један од свакако најзначајнијих објеката на Топчидерском брду (Сењаку) је црква – манастир Ваведење Пресвете Богородице. Подигнута је 1935. године недалеко од тадашње Гимназије Краља Александра, на земљишту које је бесплатно уступила београдска општина. Манастирски храм пројектовао је архитекта Петар Поповић, а освештење цркве извршио је тадашњи патријах Варнава.
Да манастир није случајно подигнут на том месту говори предање да је велика српска ктиторкаи задужбинарка Персида Миленковић три пута уснила исти сан – да ту, на Топчидерском брду, треба да подигне цркву.Приликом копања темеља за нову цркву пронађени су камени остаци престола старог храма, са свештеничком одећом.
Отварам дискусију на тему да ли би ово могле бити плоче које је дао поставити још кнез Михаило? Друго, да ли се неко од старијих сећа чиме је Велико степениште било поплочано до последње реконструкције (када му то беше? негде 1990-их) ? Ове плоче ми се чине идентичне са плочама на свим београдским плочницима. Што је и потпуно логично - и ово је била једна од улица.
NIje tvrdnja već pokušaj doprinosa: kreativnom pretragom iz fotelje po internetu (priznata metoda istraživačkog novinarstva) sam našao ovo:
"Do smrti kneza Miloša, na padini prema Savskom pristaništu nalazio se samo uski prolaz. Beogradska opština je više puta pokušavala da izgradi stepenice, ali su je sprečavali Turci, delimično vlasnici zemljišta. Knez Mihailo se 1860. godine, po povratku sa ispraćaja svoje sestre , uverio koliko je prolaz koji vodi od gornjeg dela varoši do Save strm i teško prohodan, te je o svom trošku naručio da se izgrade kamene stepenice i napravi nova kaldrma do same Save.
Otpisani, 11. epizoda (jurnjava od pristanište, preko Beton hale, Veliokg stepeništa i zgrade današnjeg retkorata Univerziteta umetnosti), prvi put emitovana marta 1975 (Vikepdija, naravno).
a "građevinar Štajnlehner" je nejverovatnije
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=33685872&postcount=3482
"Vladimir Andjelkovic -.....od viđenijih beogradskih preduzimača Jozefa Štajnlehnera, poznatog po izgradnji Kapetan Mišinog zdanja, Starog dvora, Zgrade ministarstva finansije, Crkve i gimnazije u Neogotinu...."
i izvođač izgradnje Narodnog pozorišta.
То су слике Кафане Босфор, која је срушена током изградње моста.
После рушења кафане Дарданели, код Народног позоришта, власник локала је ову кафану најпре прозвао Дарданели, а после неког времена је назавао Босфор. (Према сведочењу Димитрија Ц. Ђорђевића, који на доњој слици седи трећи слева). Стални гост ове кафане је био и Бранислав Нушић, трећи са десне стране.
Фала Капиџији на подсећању...
I ja sam se bavio foteljskim istraživanjem, pa naiđoh na ovo. Ne znam da li je bilo.
Последице америчких бомбардовања и борби око Главне железничке смо видели, али се ових ошишаних Немаца не сећам.
Отварам дискусију на тему да ли би ово могле бити плоче које је дао поставити још кнез Михаило? Друго, да ли се неко од старијих сећа чиме је Велико степениште било поплочано до последње реконструкције (када му то беше? негде 1990-их) ? Ове плоче ми се чине идентичне са плочама на свим београдским плочницима. Што је и потпуно логично - и ово је била једна од улица.
NIje tvrdnja već pokušaj doprinosa: kreativnom pretragom iz fotelje po internetu (priznata metoda istraživačkog novinarstva) sam našao ovo:
"Do smrti kneza Miloša, na padini prema Savskom pristaništu nalazio se samo uski prolaz. Beogradska opština je više puta pokušavala da izgradi stepenice, ali su je sprečavali Turci, delimično vlasnici zemljišta. Knez Mihailo se 1860. godine, po povratku sa ispraćaja svoje sestre , uverio koliko je prolaz koji vodi od gornjeg dela varoši do Save strm i teško prohodan, te je o svom trošku naručio da se izgrade kamene stepenice i napravi nova kaldrma do same Save.
Otpisani, 11. epizoda (jurnjava od pristanište, preko Beton hale, Veliokg stepeništa i zgrade današnjeg retkorata Univerziteta umetnosti), prvi put emitovana marta 1975 (Vikepdija, naravno).
Лепо истраживање, Рељо. Да сумирам шта смо до сада сазнали. Степенице су обнављане 1904. и то би могао лако бити и њихов изглед који имамо и на Костановој слици из отприлике 1933. Но, до 1975. плоче су задржане само за степенике док су одморишта асфалтирана. Такође, постављене су и метални рукодржачи.
Ево сада једна из Карађорђеве, затворене блоком зграда са леве стране. Иза Црвеног крста види се хотел Крагујевац.
Da li je ovaj kafe Bosfor preteca ili naslednik onog Kafe Bosfora srusenog prilikom izgradnje mosta?
А зашто "иза Црвеног крста"? Нешто пропуштам...
Биће да је "Босфор" на Костановој слици наследник оног код моста који је у међувремену срушен.
“Црвени крст”, зграда подигнута пре 1878. године, велико солидно зидано једноспратно здање двојне намене, са трговачким радњама и магацинима у приземљу и становима на спрату. Представља једно од преосталих већих објеката карактеристичних за савско пристаниште и његов развој у XIX веку. Сведочанство је развоја трговачке буржоазије и извoзне трговине Београда и Србије од половине прошлог века. Зграда је изменила свој првобитни изглед, али је сачувала ранији архитектонски склоп. У дворишном делу налази се помоћна зграда из истог времена кроз коју се силази у највећи познати лагум на падини који има излаз с друге стране степеница на шанцу. У лагуму на зиду нађена је иклесана година 1807. са иницијалима М.О. Овај податак потербно је даље испитати.
Зграду “Црвеног крста” као и дворишни објекат потребно је рестаурирати и искористити њено приземље изразито трговачко пословног карактера. Овај дугачки потез треба оживети низом разноврсних малих радњи.
Imam utisak, možda zbog ovolikog dvorišta, da je pravljena po ugledu na karavansaraj. Moćno izgleda.
Ево сада једна из Карађорђеве, затворене блоком зграда са леве стране. Иза Црвеног крста види се хотел Крагујевац.
Da li je ovaj kafe Bosfor preteca ili naslednik onog Kafe Bosfora srusenog prilikom izgradnje mosta?
А зашто "иза Црвеног крста"? Нешто пропуштам...
Биће да је "Босфор" на Костановој слици наследник оног код моста који је у међувремену срушен.
Mada se taj kod mosta koji je srusen pred rusenje zvao "Kod zemunskog mosta", bice da se ranije "Bosfor" prosetao.
МАНАСТИР ВАВЕДЕЊЕ
Иако не спада у најстарије, један од свакако најзначајнијих објеката на Топчидерском брду (Сењаку) је црква – манастир Ваведење Пресвете Богородице. Подигнута је 1935. године недалеко од тадашње Гимназије Краља Александра, на земљишту које је бесплатно уступила београдска општина. Манастирски храм пројектовао је архитекта Петар Поповић, а освештење цркве извршио је тадашњи патријах Варнава.
Да манастир није случајно подигнут на том месту говори предање да је велика српска ктиторка и задужбинарка Персида Миленковић три пута уснила исти сан – да ту, на Топчидерском брду, треба да подигне цркву.Приликом копања темеља за нову цркву пронађени су камени остаци престола старог храма, са свештеничком одећом.
Из брошуре Савски Венав, културна баштина.