Pozdravljam Forum. Bio sam sluzbeno odsutan. U medjuvremenu su postavljene , kao i uvek, izuz@no lepe fotke na oba Foruma. Nema kraja ingenioznosti postavljaca. Veliko uzivanje!
Mozda je manje poznato da je upravo u hotelu "Excelsior" (jako lepa fotka) jedno vreme, 1933. godine, ziveo jedan Mladobosanac - Ivo Andric*.
Velicina fotki ipak puno znaci : bombonjera "Kras" [ s najluksuznijim bombonama i do danas neprevazidjenom bombonjerom "Opera" ] , "Hempro", "Dusanov grad", "Jugodrvo", "Ateks" i "Komgrap", "Beogradska banka", prohujali trenuci ...
H. svima na izuzetnim slikama Pozdrav,
____________________
*= Mladobosanac Ivo Andic svoja nacionalna osecanja belezi u dnevniku od 8. juna, 1912g.:
" Danas je Jukic pocinio atentat na Cuvaja. Kako je lepo sto se zatezu tajni konci dela i bune. Kako radosno slutim dane velikih dela. I dize se i gori hajducka krv. Bez cednosti i dobrote zrtava prolazi moj zivot. Ali volim dobre. Neka zive oni koji umiru po trotoarima onesvesceni od srdzbe i baruta, bolni od sramote zajednicke. Neka zive oni koji povuceni, cutljivi u mracnim sobama spremaju bunu i smisljaju uvek nove varke. A ja to nisam. A neka zive i oni".
Odlicna, Dorcolceva! Ovo je fotka "Mekenzijeve crkve".
U Prvom Srpsko-Turskom ratu ( 1876.) bili smo porazeni. U tom ratu bilo je puno evropskih dorbovoljaca na nasoj strain: Rusi, ceta italijanskih dobrovoljaca "Garibaldijci", uz dosta Nemaca, Francuza, Engleza pa cak i dobrovoljaca Norvezana i Holandjana. Neki od njih vratili su se kucama, neki ostali su da uzmu ucesce u Drugom S-T ratu 1877. u kome smo pobedili. Neki od dobrovoljaca su za svagda ostali u Srbiji koju su zavoleli. Medju ovima nalazio se i Englez Mekenzi. Kao imucan covek kupio je veliki kompleks tadanjih utrina, njiva i livada na Istocnom Vracaru pa se ceo ovaj deo nazivao "Englezovac".
Na roglju Njegoseve i ul. A. Nenadovica postojala je i kafana tog imena (srusena oko 1960g.). Mekenzi je bio pobozan. Zato je napravio nekadasnju anglikansku crkvu koju vidite na slici.
Mekenzi je trasirao ulicu koja je spajala trg Slaviju sa Cuburom koja se posle I WW a i danas naziv Mekenzijevom. Ipak, Mekenzi odluci da se vrati u Engleski da tamo umre. Po Mekenzijevom odlasku crkvena zgrada je godinama zvrjala prazna.
1908g. zgradu za svoje potrebe kupi Srpska socijaldemokratska stranka. Na spomen ploci postavljenoj na zgradu 1953g. stajalo je da je u njoj bio "socijalisticki narodni dom", sediste SSDS, Glavnog radnickog saveza i redakcija "Radnickih novena" i casopisa "Borba". Posle zabrane (1921g.) postojanja Komunisticke partije vlasti konfiskuju ovu zgradu i svu ostalu imovinu partije.
Posle toga zgrada Mekenzijeve anglikanske crkve dozivljava neobicne metamorfioze. Prvo, tu je bilo neko skladiste a zatim kafana pod imenom "Zadruga". Leti je pred tom kafanom bilo perde i bila je jedna od najbucnijih beogradskih kafana (u susedstvu "Tri seljaka", "Rudnicanina" i kafane "Resnik"). Posle nekoliko godina zgrada se adaptira za svoju konacnu upotrebu. Unutrasnja sala je adaprirana za bioskopske projekcije i dogradjen je balkon za gledaoce. Promenjena je fasada i dodat ulaz u bioskop kao i lokal do bioskopskog ulaza u kojem je bila sindikalna knjizara "Dimitrije Tucovic".
Ono što se u pozadini vidi su kuće u Vasinoj 1, 2 i 3.
Kuća označena sa 1 je onaj veliki masivni blok dok je 3 kuća čiji je deo prepravio Dimitrije Leko u maniru secesije i to se lepo vidi na ovoj fotografiji.
Brojem 2 označeno je začelje kuće po projektu braće Krstić, sa druge strane (preko puta) u Vasinoj ulici.
Deo nastavnika OS "Kralj petar I" u Beogradu, 1943g. kod Saborne crkve. Levo, nemacki oficir u koznom kaputu. Deno moj stric M. Jankovic, katiheta skole. Radi se o predaji hrane za male srpske pravoslavne izbeglice iz Hrvatske i Bosne kojima se hrana izdavala u prostorijama skole (v. donju fotku).
Deca izbeglice (Bosna i Hrvatska, a bilo je i maih Slovenaca) pred obrok u prostorijama OS "Kralj Petar I", BG, 1943g.
Moj stric u pozadini. Pred obrok isla je prvo molitva "Oce nas ...".
Deo nastavnickog osoblja OS "Kralj Petar I" u Beogradu, 1943g. Stric stoji treci desno na slici.
1923g. odigrana je utakmica: operski umetnici Narodnog pozorista (uglavnom ruski emigrant) vs. glumci Narodnog pozorista u Beogradu. Stoji prvi levo na slici u timu glumaca Dobrica Milutinovic.
Где је ово? У Бањичком пољу?
Mislim da nije
Сигурно Бањичко поље, негде почетком двадесетих. Доња слика приказује нове трибине које и данас постоје (стадион Рада).
Само час: то значи да су постојале старе и нове трибине? Када су подигнуте које? (Не знам скоро ништа о овоме па ме баш интересује).
Ja imam film iz 1911 o trkama na Banjičkom polju i na tom fimu nema ovih tribina, već su tu neke improvizovane... I mene vrlo zanima...
Pozdravljam Forum. Bio sam sluzbeno odsutan. U medjuvremenu su postavljene , kao i uvek, izuz@no lepe fotke na oba Foruma. Nema kraja ingenioznosti postavljaca. Veliko uzivanje!
Mozda je manje poznato da je upravo u hotelu "Excelsior" (jako lepa fotka) jedno vreme, 1933. godine, ziveo jedan Mladobosanac - Ivo Andric*.
Velicina fotki ipak puno znaci : bombonjera "Kras" [ s najluksuznijim bombonama i do danas neprevazidjenom bombonjerom "Opera" ] , "Hempro", "Dusanov grad", "Jugodrvo", "Ateks" i "Komgrap", "Beogradska banka", prohujali trenuci ...
H. svima na izuzetnim slikama Pozdrav,
____________________
*= Mladobosanac Ivo Andic svoja nacionalna osecanja belezi u dnevniku od 8. juna, 1912g.:
" Danas je Jukic pocinio atentat na Cuvaja. Kako je lepo sto se zatezu tajni konci dela i bune. Kako radosno slutim dane velikih dela. I dize se i gori hajducka krv. Bez cednosti i dobrote zrtava prolazi moj zivot. Ali volim dobre. Neka zive oni koji umiru po trotoarima onesvesceni od srdzbe i baruta, bolni od sramote zajednicke. Neka zive oni koji povuceni, cutljivi u mracnim sobama spremaju bunu i smisljaju uvek nove varke. A ja to nisam. A neka zive i oni".
O tome nemoze biti nikakve sumnje gospodine Filipovicu. grk
Odlicna, Dorcolceva! Ovo je fotka "Mekenzijeve crkve".
U Prvom Srpsko-Turskom ratu ( 1876.) bili smo porazeni. U tom ratu bilo je puno evropskih dorbovoljaca na nasoj strain: Rusi, ceta italijanskih dobrovoljaca "Garibaldijci", uz dosta Nemaca, Francuza, Engleza pa cak i dobrovoljaca Norvezana i Holandjana. Neki od njih vratili su se kucama, neki ostali su da uzmu ucesce u Drugom S-T ratu 1877. u kome smo pobedili. Neki od dobrovoljaca su za svagda ostali u Srbiji koju su zavoleli. Medju ovima nalazio se i Englez Mekenzi. Kao imucan covek kupio je veliki kompleks tadanjih utrina, njiva i livada na Istocnom Vracaru pa se ceo ovaj deo nazivao "Englezovac".
Na roglju Njegoseve i ul. A. Nenadovica postojala je i kafana tog imena (srusena oko 1960g.). Mekenzi je bio pobozan. Zato je napravio nekadasnju anglikansku crkvu koju vidite na slici.
Mekenzi je trasirao ulicu koja je spajala trg Slaviju sa Cuburom koja se posle I WW a i danas naziv Mekenzijevom. Ipak, Mekenzi odluci da se vrati u Engleski da tamo umre. Po Mekenzijevom odlasku crkvena zgrada je godinama zvrjala prazna.
1908g. zgradu za svoje potrebe kupi Srpska socijaldemokratska stranka. Na spomen ploci postavljenoj na zgradu 1953g. stajalo je da je u njoj bio "socijalisticki narodni dom", sediste SSDS, Glavnog radnickog saveza i redakcija "Radnickih novena" i casopisa "Borba". Posle zabrane (1921g.) postojanja Komunisticke partije vlasti konfiskuju ovu zgradu i svu ostalu imovinu partije.
Posle toga zgrada Mekenzijeve anglikanske crkve dozivljava neobicne metamorfioze. Prvo, tu je bilo neko skladiste a zatim kafana pod imenom "Zadruga". Leti je pred tom kafanom bilo perde i bila je jedna od najbucnijih beogradskih kafana (u susedstvu "Tri seljaka", "Rudnicanina" i kafane "Resnik"). Posle nekoliko godina zgrada se adaptira za svoju konacnu upotrebu. Unutrasnja sala je adaprirana za bioskopske projekcije i dogradjen je balkon za gledaoce. Promenjena je fasada i dodat ulaz u bioskop kao i lokal do bioskopskog ulaza u kojem je bila sindikalna knjizara "Dimitrije Tucovic".
Jeste, ugao sa Dobračinom. Ova "presečena" zgrada kasnije je obnovljena u svoje prvobitno stanje, pa i danas stoji na istom uglu.
Mene pomalo podseća na Rakovicu ili Topčider...
Kuća označena sa 1 je onaj veliki masivni blok dok je 3 kuća čiji je deo prepravio Dimitrije Leko u maniru secesije i to se lepo vidi na ovoj fotografiji.
Brojem 2 označeno je začelje kuće po projektu braće Krstić, sa druge strane (preko puta) u Vasinoj ulici.
Nastavnici prokupacke gimnazije. Moj stric Momcilo Jankovic, katiheta, stoji prvi levo na slici.
Ups! Pardon, ovo je ipak za "Staru Srbiju. . . .".
Deo nastavnika OS "Kralj petar I" u Beogradu, 1943g. kod Saborne crkve. Levo, nemacki oficir u koznom kaputu. Deno moj stric M. Jankovic, katiheta skole. Radi se o predaji hrane za male srpske pravoslavne izbeglice iz Hrvatske i Bosne kojima se hrana izdavala u prostorijama skole (v. donju fotku).
Deca izbeglice (Bosna i Hrvatska, a bilo je i maih Slovenaca) pred obrok u prostorijama OS "Kralj Petar I", BG, 1943g.
Moj stric u pozadini. Pred obrok isla je prvo molitva "Oce nas ...".
Deo nastavnickog osoblja OS "Kralj Petar I" u Beogradu, 1943g. Stric stoji treci desno na slici.
1923g. odigrana je utakmica: operski umetnici Narodnog pozorista (uglavnom ruski emigrant) vs. glumci Narodnog pozorista u Beogradu. Stoji prvi levo na slici u timu glumaca Dobrica Milutinovic.
Izvinjavam se za rdjav kvalitet.