Не волим да будем неверни Тома, али ми у овом случају остаје још доста ствари недоречено. Када сам почео да пишем овај пост мислио сам да своје сумње формулишем у "није ме убедио" али сам одлучио то да променим. Но, да не знам колико је мали био Сењак пре 1914. и да је ова поприлично велика "Вила Амалија" морала негде ту да буде не бих био ни сада убеђен. Волео бих да је то једна иста зграда и верујем да јесте, али ми остаје нејасно неколико ствари па молим да ми одговори ко има неко има објашњење.
Колика су то оштећења била на згради да нови власник мења у потпуности распоред прозора? Да ли смо икада имали такав случај? Ја се не сећам.
Друго, гледајући фотографију где се ова кућа налази поред БИГЗ-а рекао бих да је врло јасно да је други спрат надзидан, некако је на њему све другачије. Не изгледа као обнова него као ново зидање.
Невезано за то да ли је то иста зграда или не такође ми није јасно зашто се на предратним снимцима не види да је зграда имала још један прозор, тј. лево крило? Или ја нешто нисам схватио?
Завртело ми се у глави од свих комбинација. Молим некога да ми отклони сумњу!
Да је ово била лака енигма не бих се ја њоме ни бавио. Твоје и Милованове сугестије су ми биле врло корисне и схватио сам да неке ствари нисам довољно јасно образложио а и да сам одређене закључке погрешно извео.
Мислим да ће сада свима бити јасније:
Када се слике смање на скоро идентичне димензије добија се следеће поређење које показује да оригинална фасада свим елементима може да се прекопира у стање 1940 године и у данашње стање зграде.
Зграда није била оштећена у мери у којој сам првобитно мислио да јесте, не недостаје јој читаво крило већ само један део зида на тој левој страни...
1. Прво једна нова информација : Изнад имена ''Вила Амалија'' пише да је подигнута 1901 године:
2.Зграда је била тешко оштећена у Првом светском рату:
Уништена је сва пластична декорација фасаде, балкони су такође били уништени, мислим да је граната пала и разнела средишни део фасаде а да је други спрат изгорео али врх прочеља је остао све до 1940 године у стању у коме се нашао након разарања у Првом светском рату.
Згради није изгорело цело лево крило како сам првобитно погрешно закључио. На то ме је навела следећа нелогичност: Кров зграде би требало да је био симетричан фасади али није и никада уствари није ни био.То се наслућује на овом снимку из 1938 у време зидања Државне Штампарије:
Шематски на савременом снимку то би изледало овако: Црвеним је приказана ''налепљена кућа'' са шиљатим кровом а црна линија је део фасаде који згради недостаје и који је нестао 1944 године када је бомба разнела кућу обележену црвеним.
Иво Етеровић је сликао ''Мостар'' 70-тих година прошлог века, нашао сам слику где се види да је у дворишту до висине приземља видљив калкан ширине какве је био пре оштећења зграде 1944 године:
1928 године:
1938 године у току је градња Државне Штампарије:
И наравно 1940 године је то најјасније уочљиво:
Да је зграда надзидана било би нелогично да се на њој види оштећени врх првобитне фасаде.
3.Преправњена је највероватније 1928 године како су ми то саопштили њени станари:
Тада је на балконима који су на првом спрату асиметрично постављени (наслућују се на горњој слици) и на степеништу у занатској обради металних делова примењена позна Сецесија.
На оригиналном изгледу зграде сва је гвожђарија била урађена у потпуно другачијем стилу што је доказ да је дошло до преправки. Тада су на другом изгорелом спрату направљени нови мањи прозори. Овде се види да прктично нема крова, да је оштећен и он и да је другачији од оног првобитног.
4.1944 године у Савезничком бомбардовању срушена је кућа на углу и оштећен је леви бочни зид зграде:
После рата су нестала два мала прозора на другом спрату и врх прочеља је поравнат, уместо куће на углу уређено је двориште:
Сахрана Виктора Крстића, председника Београдске општине 24.09.1933.
E, da, na fasadi se vidi kako me Beograd svojata. Ipak, to je malo preterano. Sta da radim - nisam im se naturao. Ali ako tako treba ... jel'te ... .
Na stranu, da ne ispadne da vojsku KuK-a ( dostojnu ljudskog sazaljenja ) ocrnjujem a srpske junake uzdizem. Neka i jeste tako. Molim lepo: procitajte knjigu Rebreanuovu Suma obesenih (1922). Tu jedan Rumun osudjuje ratna zverstva KuK-a, njihov sovinizam u sopstvenoj armiji i tragicnu sudbinu svog rodjenog brata, oficira armije KuK-a. Jedna spijunska, lazna, antisemitska i antislovenska pseudo - carevina ( ona bila je u svojoj osnovi duboko anti-humana a sve ostalo je bilo kako je i moralo biti u jednoj multiplicitetnoj carevini, sto joj niko i ne zamera ), uz to savrseno drzavno organizovana struktura a i uz "egalitetnu" birokratsku superviziju.
KuK je bila kriminalno organizovana masovna tamnica slobodnog nacionalnog duha ali sa svim neophodnim ozakonjenjima toga. Da se radilo o uobicajenoj "demo" drzavi savremenosti, svakako da bi se atentat u Sarajevu mogao tretirati kao terorizam. Ali u terornoj drzavi, da li je ispoljavanje nacionalnog ( u osnovi genericki ljudskog ) slobodoumlja terror? Da li su Gruzini trebali da ostanu u RF-u. Ipak, "vise suza je proliveno zbog uslisenih molitvi nego zbog neuslisenih" (Kapote, T.). Razmotrimo samo stanje na Karlovom Univerzitetu u Pragu pocetkom XX v., bar tu nije bilo Srba da kvare prosek. Kvarili su ga Cesi. Kao i Poljaci Rusima u Poljskoj - procitajmo autobiografiju Md-amme Curie. U Varsavi je bilo nebrojeno atentata na ruske administratore Poljske pa Rusima ipak nije padalo na pamet da ih etiketiraju kao teroristicke. Cenili su Rusi nacionalni napor Poljaka protiv okupatorske Rusije. Bili su svesni da guse Poljsku nacionalnu "stvar" ali su je morali da guse jer su tada bila takva "igraona pravila". Isto bilo je i u KuK, ali odakle sada "teroristicki" napad Mlade Bosne .
Omladina ne stvara teroristicke organizacije ( nego njih stvaraju nesto stariji, placeni, organizatori, za neciji racun ).
* = Rista Stamenkovic bio je rodjeni brat Jovana Stamenkovica cija je radnja sa najboljim engleskim stofovima bila na mestu gde je danas "Franc. Kult. Center" ( rogalj Knez-Mijajlove i zmaj-Jovine ). Tri rodjena brata je bilo ukupno. Dosli su zajedno u Beograd 1919., svi trojica Vranjanci, a izuzetno vredni = Rista (na slici, kolonijalista), Jovan (trgovac stofovima za odela) i Uros Stamenkovic (bankarac). Poslednju dovojicu relativno sam dobro poznavao [ koliko to moze jedan tinejdzer ] jer ziveo sam u gazda-Jocinoj zgradi u Bul. KA # 38. To sam vec komentarisao, koliko li puta ... .
Колика су то оштећења била на згради да нови власник мења у потпуности распоред прозора? Да ли смо икада имали такав случај? Ја се не сећам.
Друго, гледајући фотографију где се ова кућа налази поред БИГЗ-а рекао бих да је врло јасно да је други спрат надзидан, некако је на њему све другачије. Не изгледа као обнова него као ново зидање.
Невезано за то да ли је то иста зграда или не такође ми није јасно зашто се на предратним снимцима не види да је зграда имала још један прозор, тј. лево крило? Или ја нешто нисам схватио?
Завртело ми се у глави од свих комбинација. Молим некога да ми отклони сумњу!
Да је ово била лака енигма не бих се ја њоме ни бавио. Твоје и Милованове сугестије су ми биле врло корисне и схватио сам да неке ствари нисам довољно јасно образложио а и да сам одређене закључке погрешно извео.
Мислим да ће сада свима бити јасније:
Када се слике смање на скоро идентичне димензије добија се следеће поређење које показује да оригинална фасада свим елементима може да се прекопира у стање 1940 године и у данашње стање зграде.
Зграда није била оштећена у мери у којој сам првобитно мислио да јесте, не недостаје јој читаво крило већ само један део зида на тој левој страни...
1. Прво једна нова информација : Изнад имена ''Вила Амалија'' пише да је подигнута 1901 године:
2.Зграда је била тешко оштећена у Првом светском рату:
Уништена је сва пластична декорација фасаде, балкони су такође били уништени, мислим да је граната пала и разнела средишни део фасаде а да је други спрат изгорео али врх прочеља је остао све до 1940 године у стању у коме се нашао након разарања у Првом светском рату.
Згради није изгорело цело лево крило како сам првобитно погрешно закључио. На то ме је навела следећа нелогичност: Кров зграде би требало да је био симетричан фасади али није и никада уствари није ни био.То се наслућује на овом снимку из 1938 у време зидања Државне Штампарије:
Шематски на савременом снимку то би изледало овако: Црвеним је приказана ''налепљена кућа'' са шиљатим кровом а црна линија је део фасаде који згради недостаје и који је нестао 1944 године када је бомба разнела кућу обележену црвеним.
Иво Етеровић је сликао ''Мостар'' 70-тих година прошлог века, нашао сам слику где се види да је у дворишту до висине приземља видљив калкан ширине какве је био пре оштећења зграде 1944 године:
1928 године:
1938 године у току је градња Државне Штампарије:
И наравно 1940 године је то најјасније уочљиво:
Да је зграда надзидана било би нелогично да се на њој види оштећени врх првобитне фасаде.
3.Преправњена је највероватније 1928 године како су ми то саопштили њени станари:
Тада је на балконима који су на првом спрату асиметрично постављени (наслућују се на горњој слици) и на степеништу у занатској обради металних делова примењена позна Сецесија.
На оригиналном изгледу зграде сва је гвожђарија била урађена у потпуно другачијем стилу што је доказ да је дошло до преправки. Тада су на другом изгорелом спрату направљени нови мањи прозори. Овде се види да прктично нема крова, да је оштећен и он и да је другачији од оног првобитног.
4.1944 године у Савезничком бомбардовању срушена је кућа на углу и оштећен је леви бочни зид зграде:
После рата су нестала два мала прозора на другом спрату и врх прочеља је поравнат, уместо куће на углу уређено је двориште:
E, da, na fasadi se vidi kako me Beograd svojata. Ipak, to je malo preterano. Sta da radim - nisam im se naturao. Ali ako tako treba ... jel'te ... .
Na stranu, da ne ispadne da vojsku KuK-a ( dostojnu ljudskog sazaljenja ) ocrnjujem a srpske junake uzdizem. Neka i jeste tako. Molim lepo: procitajte knjigu Rebreanuovu Suma obesenih (1922). Tu jedan Rumun osudjuje ratna zverstva KuK-a, njihov sovinizam u sopstvenoj armiji i tragicnu sudbinu svog rodjenog brata, oficira armije KuK-a. Jedna spijunska, lazna, antisemitska i antislovenska pseudo - carevina ( ona bila je u svojoj osnovi duboko anti-humana a sve ostalo je bilo kako je i moralo biti u jednoj multiplicitetnoj carevini, sto joj niko i ne zamera ), uz to savrseno drzavno organizovana struktura a i uz "egalitetnu" birokratsku superviziju.
KuK je bila kriminalno organizovana masovna tamnica slobodnog nacionalnog duha ali sa svim neophodnim ozakonjenjima toga. Da se radilo o uobicajenoj "demo" drzavi savremenosti, svakako da bi se atentat u Sarajevu mogao tretirati kao terorizam. Ali u terornoj drzavi, da li je ispoljavanje nacionalnog ( u osnovi genericki ljudskog ) slobodoumlja terror? Da li su Gruzini trebali da ostanu u RF-u. Ipak, "vise suza je proliveno zbog uslisenih molitvi nego zbog neuslisenih" (Kapote, T.). Razmotrimo samo stanje na Karlovom Univerzitetu u Pragu pocetkom XX v., bar tu nije bilo Srba da kvare prosek. Kvarili su ga Cesi. Kao i Poljaci Rusima u Poljskoj - procitajmo autobiografiju Md-amme Curie. U Varsavi je bilo nebrojeno atentata na ruske administratore Poljske pa Rusima ipak nije padalo na pamet da ih etiketiraju kao teroristicke. Cenili su Rusi nacionalni napor Poljaka protiv okupatorske Rusije. Bili su svesni da guse Poljsku nacionalnu "stvar" ali su je morali da guse jer su tada bila takva "igraona pravila". Isto bilo je i u KuK, ali odakle sada "teroristicki" napad Mlade Bosne .
Omladina ne stvara teroristicke organizacije ( nego njih stvaraju nesto stariji, placeni, organizatori, za neciji racun ).
______________________________________________________________Naravno, a sta ce i da toci nego ono najbolje. Moj covek*. Rado bih mu reklamirao pica, posto se uverim da valjaju.
* = Rista Stamenkovic bio je rodjeni brat Jovana Stamenkovica cija je radnja sa najboljim engleskim stofovima bila na mestu gde je danas "Franc. Kult. Center" ( rogalj Knez-Mijajlove i zmaj-Jovine ). Tri rodjena brata je bilo ukupno. Dosli su zajedno u Beograd 1919., svi trojica Vranjanci, a izuzetno vredni = Rista (na slici, kolonijalista), Jovan (trgovac stofovima za odela) i Uros Stamenkovic (bankarac). Poslednju dovojicu relativno sam dobro poznavao [ koliko to moze jedan tinejdzer ] jer ziveo sam u gazda-Jocinoj zgradi u Bul. KA # 38. To sam vec komentarisao, koliko li puta ... .
Par fotografija :
Katalog
Otvaranje izložbe
Obnova 1948.
POZDRAV SVIMA ...