Ја сам успео да видим Французову анализу и остао сам скамењен.
Човек је луд :)
Молим модерацију да објави да ли је у могућности да поврати изгубљену страну како би знали да ли да замолимо Француза да понови анализу јер је заиста више него бриљантна.
Свака част!
Ја сам успео да видим Французову анализу и остао сам скамењен.
Човек је луд :)
Молим модерацију да објави да ли је у могућности да поврати изгубљену страну како би знали да ли да замолимо Француза да понови анализу јер је заиста више него бриљантна.
Свака част!
Ја сам успео да видим Французову анализу и остао сам скамењен.
Човек је луд :)
Молим модерацију да објави да ли је у могућности да поврати изгубљену страну како би знали да ли да замолимо Француза да понови анализу јер је заиста више него бриљантна.
Свака част!
Hvala, to sam i prvo pomislio, ali i dalje ne prepoznajem ove zgrade u pozadini...da li i danas postoje, u ovom obliku?
Ove uboge kućice su stradale 1941, to znam.
Пре тачно 22 године, 23 септембар деведесет и прве такође је био понедељак...Историјски тренутак у коме сам напустио Србију био је велика несрећа за многе појединце и читаве народе а мени се указао као животна шанса да се остварим и свом животу мирно, на дистанци, без спољашњих притисака и туђих мерила шта је битно а шта није, одредим сам смисао и циљ. Пола века вамо, пола тамо, никад у раскораку, никад у тескоби, сањам на два језика, удишем снагу две културе, нагонски и подсвесно наклоњен сам грчкој, византијској, православној и ћириличној, у њима сам одрастао, у њима се осећам комотно а овде полако, стрпљиво, мукотрпно и систематски одвајам из латинске баштине битно од небитног, мени страно од схватљивог и прихватљивог, површно од универзално значајног. Живим у земљи матерњег језика, рођен сам у отаџбини. Сутра започиње трећи циклус...
У част овог, само мени важног датума и пет година праћења нашег форума на којем сам учествовање започео препознавањем једне важне зграде у Карађорђевој улици број 79-81, бившег хотела ''Вилсон'' који још увек постоји али је у врло лошем, рушевном стању, круг се данас на неки начин затвара коначним проналажењем локације још једне по мени врло значајне београдске зграде за којом сам дуго трагао а која попут оне у Карађорђевој, окрњена и данас постоји, потпуно непрепознатљива. Захваљујем се њеним станарима који су ми изашли у сусрет омогућивши ми да је сликам и споља и изнутра. Сигуран сам да ће им откриће њеног првобитног изгледа овом анализом причинити велико изненађење.
Mislim da nije. Odmah je iznad Slavije u Bul Oslobodjenja (prejakosnji JNA, Kragujevacki drum).
Evo ga i iz drugog ugla
H. Dorcolcu. Bila je ova iz drugog ugla i ranije a sad imamo lep komplet. Desno u pozadini je Decja klinika u Tirsovoj ( a ja sam je ranije toboze forenzirao kao Onkoloski institut - naravno, pogresno ).
Bojim se da sam mozda bas ja uzrok izgubljene strane s neverovatnim Francuzovim prilogom ( od koga je moguce da se zivi danima ). Apgrejdovao je ceo Forum. S jednim bezvrednim komentarom, ja sam taj prilog odmah citirao, na istoj strani na kojoj se i pojavio, i tako verov. "zagusio" stranu jer Francuzov post je obiman - ako je to moguce. Izvinjavam se ako jeste tako. Na istoj strani je jos nekoliko mojih usklikivanja, itd. ... . Verovatno ce administratori to "odgusiti" nekim "odmascivacem", a najbolje delecijom mojih citata.
Inace, stezem ruku Francuzu na odlasku u inostranstvo, mada smo ovamo zato puno izgubili, i cestitam mu 20-ogodisnji jubilej u povodu koga je i postovao svoj fantastican prilog.
Пост сам сачувао и објавићу га поново у деловима, мислим да је његова дужина и тежина блокирала сервер...
Ситничка улица на Сењаку...
Ситница је најдужа река на Косову, у Старој Србији протиче поред манастира Грачанице и после 90 километара тока улива се у Ибар, он у Западну а она у Велику Мораву. Пут овој води завршава се у Дунаву подно зидина смедеревске тврђаве.
Улица је просечена почетком 20 века изградњом Бајлонијевог парног млина и фабрике Гођевац специјализоване у производњи и преради гвоздених предмета. Започиње на самом Мостару, некадашњем тргу који се налазио испод надвожњака на ауто-путу за Ниш који је тако именован по дрвеној а затим и каменом озиданој ћуприји на Мокролушком потоку која се налазила одмах до ограде имања Бајлонове пиваре на почетку данашњег булевара Војводе Путника.
До 1914 године улица је била практично у потпуности изграђена, углавном зградама за издавање слабијег бонитета , највероватније намењених становању радника који су били запослени у оближњим фабрикама а било је и нешто вила и летњиковаца посађених у пространим баштама врло великих плацева за данашње појмове.
Сењак је мали, он је заправо падина Топчидерског брда према реци Сави, налази се на простору између булевара Војводе Мишића што узводно прати реку до Хиподрома на Царевој ћуприји да би ту жељом урбаниста да га споје са булеваром Војводе Путника што му од Мостара преко брда силази у сусрет нагло скренуо лево. Ова веза одавно је била замишљена али се никад није остварила, највише због незгодности нагиба терена на месту жељеног споја.
Средином седамдесетих година 20-тог века изградњом новог железничког моста улица је пресечена и никаква веза два одвојена дела није остварена .Постала је слепа, чекајући комплетно рушење градњом нове железнике станице у Прокопу на чији завршетак и после тридесет година од почетка њене изградње и дање чекамо. Током Првог а и током Другог светског рата страховито је бомбардована и велико је чудо да практично све старе зграде у њој и данас постоје додуше већином преправљене и са ретким траговима њиховог некадашњег првобитног изгледа.
Прву и другу зграду у низу ћу прескочити и вратити им се на крају овог излагања. Данашњи изглед бројева 19,21,23 и 25...
Број 19...
Број 21...
Број 23...
Број 25...
Иста зграда, сам угао Ситничке и Балтазара Богишића...
Све четири зграде су подигнуте пре 1914 године, за прву и последњу то је релативно лако утврдити а за партерне зграде то се може закључити по облози од тесаног камена њиховог подрумског дела типичној за начин градње породичних кућа почетком 20-тог века у Београду. Вила ''Јела'', последња у низу, има врло лепе сецесијске украсе на фасади и складних је пропорција а мислим да су јој незграпни, лоше уклопљени балкони додати у периоду између два светска рата...
Човек је луд :)
Молим модерацију да објави да ли је у могућности да поврати изгубљену страну како би знали да ли да замолимо Француза да понови анализу јер је заиста више него бриљантна.
Свака част!
Mislim da nije. Odmah je iznad Slavije u Bul Oslobodjenja (prejakosnji JNA, Kragujevacki drum).
Evo ga i iz drugog ugla
Човек је луд :)
Молим модерацију да објави да ли је у могућности да поврати изгубљену страну како би знали да ли да замолимо Француза да понови анализу јер је заиста више него бриљантна.
Свака част!
Može pomoć - gde je ovo?
Човек је луд :)
Молим модерацију да објави да ли је у могућности да поврати изгубљену страну како би знали да ли да замолимо Француза да понови анализу јер је заиста више него бриљантна.
Свака част!
Može pomoć - gde je ovo?
Вашар на Ташмајдану.
Вашар на Ташмајдану.
Hvala, to sam i prvo pomislio, ali i dalje ne prepoznajem ove zgrade u pozadini...da li i danas postoje, u ovom obliku?
Ove uboge kućice su stradale 1941, to znam.
http://politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=2521#comm...
Старо (Ташмајданско) гробље, надгробна капела породице Маринка Радовановића, срушена 1940.
Пре тачно 22 године, 23 септембар деведесет и прве такође је био понедељак...Историјски тренутак у коме сам напустио Србију био је велика несрећа за многе појединце и читаве народе а мени се указао као животна шанса да се остварим и свом животу мирно, на дистанци, без спољашњих притисака и туђих мерила шта је битно а шта није, одредим сам смисао и циљ. Пола века вамо, пола тамо, никад у раскораку, никад у тескоби, сањам на два језика, удишем снагу две културе, нагонски и подсвесно наклоњен сам грчкој, византијској, православној и ћириличној, у њима сам одрастао, у њима се осећам комотно а овде полако, стрпљиво, мукотрпно и систематски одвајам из латинске баштине битно од небитног, мени страно од схватљивог и прихватљивог, површно од универзално значајног. Живим у земљи матерњег језика, рођен сам у отаџбини. Сутра започиње трећи циклус...
У част овог, само мени важног датума и пет година праћења нашег форума на којем сам учествовање започео препознавањем једне важне зграде у Карађорђевој улици број 79-81, бившег хотела ''Вилсон'' који још увек постоји али је у врло лошем, рушевном стању, круг се данас на неки начин затвара коначним проналажењем локације још једне по мени врло значајне београдске зграде за којом сам дуго трагао а која попут оне у Карађорђевој, окрњена и данас постоји, потпуно непрепознатљива. Захваљујем се њеним станарима који су ми изашли у сусрет омогућивши ми да је сликам и споља и изнутра. Сигуран сам да ће им откриће њеног првобитног изгледа овом анализом причинити велико изненађење.
Mislim da nije. Odmah je iznad Slavije u Bul Oslobodjenja (prejakosnji JNA, Kragujevacki drum).
Evo ga i iz drugog ugla
H. Dorcolcu. Bila je ova iz drugog ugla i ranije a sad imamo lep komplet. Desno u pozadini je Decja klinika u Tirsovoj ( a ja sam je ranije toboze forenzirao kao Onkoloski institut - naravno, pogresno ).
Bojim se da sam mozda bas ja uzrok izgubljene strane s neverovatnim Francuzovim prilogom ( od koga je moguce da se zivi danima ). Apgrejdovao je ceo Forum. S jednim bezvrednim komentarom, ja sam taj prilog odmah citirao, na istoj strani na kojoj se i pojavio, i tako verov. "zagusio" stranu jer Francuzov post je obiman - ako je to moguce. Izvinjavam se ako jeste tako. Na istoj strani je jos nekoliko mojih usklikivanja, itd. ... . Verovatno ce administratori to "odgusiti" nekim "odmascivacem", a najbolje delecijom mojih citata.
Inace, stezem ruku Francuzu na odlasku u inostranstvo, mada smo ovamo zato puno izgubili, i cestitam mu 20-ogodisnji jubilej u povodu koga je i postovao svoj fantastican prilog.
Pozdrav i izvinjenje svima, grk
Пост сам сачувао и објавићу га поново у деловима, мислим да је његова дужина и тежина блокирала сервер...
Ситничка улица на Сењаку...
Ситница је најдужа река на Косову, у Старој Србији протиче поред манастира Грачанице и после 90 километара тока улива се у Ибар, он у Западну а она у Велику Мораву. Пут овој води завршава се у Дунаву подно зидина смедеревске тврђаве.
Улица је просечена почетком 20 века изградњом Бајлонијевог парног млина и фабрике Гођевац специјализоване у производњи и преради гвоздених предмета. Започиње на самом Мостару, некадашњем тргу који се налазио испод надвожњака на ауто-путу за Ниш који је тако именован по дрвеној а затим и каменом озиданој ћуприји на Мокролушком потоку која се налазила одмах до ограде имања Бајлонове пиваре на почетку данашњег булевара Војводе Путника.
До 1914 године улица је била практично у потпуности изграђена, углавном зградама за издавање слабијег бонитета , највероватније намењених становању радника који су били запослени у оближњим фабрикама а било је и нешто вила и летњиковаца посађених у пространим баштама врло великих плацева за данашње појмове.
Сењак је мали, он је заправо падина Топчидерског брда према реци Сави, налази се на простору између булевара Војводе Мишића што узводно прати реку до Хиподрома на Царевој ћуприји да би ту жељом урбаниста да га споје са булеваром Војводе Путника што му од Мостара преко брда силази у сусрет нагло скренуо лево. Ова веза одавно је била замишљена али се никад није остварила, највише због незгодности нагиба терена на месту жељеног споја.
Средином седамдесетих година 20-тог века изградњом новог железничког моста улица је пресечена и никаква веза два одвојена дела није остварена .Постала је слепа, чекајући комплетно рушење градњом нове железнике станице у Прокопу на чији завршетак и после тридесет година од почетка њене изградње и дање чекамо. Током Првог а и током Другог светског рата страховито је бомбардована и велико је чудо да практично све старе зграде у њој и данас постоје додуше већином преправљене и са ретким траговима њиховог некадашњег првобитног изгледа.
Осврнућу се овде на део улице од угла са Праховском до угла са улицом Валтазара Богишића, великог црногорског правника...
Данашњи изглед овог дела улице:
Исти део 30-тих година пре изградње зграде Бигз-а, Државне Штампарије...
Прву и другу зграду у низу ћу прескочити и вратити им се на крају овог излагања. Данашњи изглед бројева 19,21,23 и 25...
Број 19...
Број 21...
Број 23...
Број 25...
Иста зграда, сам угао Ситничке и Балтазара Богишића...
Све четири зграде су подигнуте пре 1914 године, за прву и последњу то је релативно лако утврдити а за партерне зграде то се може закључити по облози од тесаног камена њиховог подрумског дела типичној за начин градње породичних кућа почетком 20-тог века у Београду. Вила ''Јела'', последња у низу, има врло лепе сецесијске украсе на фасади и складних је пропорција а мислим да су јој незграпни, лоше уклопљени балкони додати у периоду између два светска рата...