Највећа мистерија остаје зашто је краљ зидао себи осматрачницу коју је тек ретко ко могао да види? Може бити да је деци за игру, али је чудно да се краљевић Томислав тога не сећа. Можда себи да се сети војничких дана? Или да би могао да осматрачницу покаже својим гостима. Мислим да је претерана тврдња да чланови краљевске породице нису никада долазили у дворове на Теразијама. Иако су живели на Дедињу, нису се ни одрекли ових здања и сигурно су понекад уживали у свом пространом парку. А и, као што Бађунов рече, ако је у питању 1928. они су овде још и живели. Стари дедињски двор је завршен тек 1929.
Имам питање за Бађунова, пошто се он одлично разуме у стење и камење: који је то камен који је вађен у Ташмајдану и којим је зидана београдска тврђава?По белини ког камена је Београд понео име?
Пошто се ових дана бавим Првим светским ратом и Београдом поново сам налетео на стару дилему. На већини места на овом форуму нашли смо да је аустро-угарско посланство било у данашњој улици Светозара Марковића, леђа у леђа са католичком катедралом у Крунској. Но у "Историји Београда" Гавро Шкриванић пише, а поткрепљује то и сликом, да је посланство било у данашњој Париској улици. Да ли је решење да је посланство имало две адресе? Има ли ко адресар из тих година да то проверимо? Или неки други податак. Ја сам скроз збуњен.
Не изненађује ме да се принц Томислав не сећа. Он је рођен на Богојављење 1928. год. Али се краљ Петар (рођ. 1923.) можда сећао играња на осматрачници као и Александар, син принца Павла (рођ. 1924.), ако је таквих играња било а нема разлога да верујемо како су они били деца другачијег понашања, жеља и хтења од осталих вршњака.
Стене које се простиру од испод "Победника" па до Ташмајдана нису ништа друго до кречњак, CaCO3. У питању је органогено-спрудни кречњак миоценске старости. То да је представљао спруд у Панонском мору настао калцификацијом алги и седиментацијом других организама је лако објашњиво. Теже је објаснити појам старости и то је један од најтежих а најосновнијих задатака код обуке студената геологије и ученика геолошке школе. Геолошка хронологија није линеарна као кретање казаљки сата. Она се пре може поредити са епским поимањем историографије: за време владе цара тог и тог из династије те и те која је владала средином Другог царства. Деоба у геологији на ере, периоде и катове је слична јер се заснива на одређеним условима (климатским, биолошким итд.) који су имали различита трајања. Дакле, миоцен је ера која чини највећи део неогена, непосредно пре садашњег квартара. Сећате се оне рекламе за млади сир: да је мало млађи био би млеко. Е овај кречњак да је мало млађи био би тај млади сир :)
Кречњак из Машиног Мајдана ("Сењачки каменолом") је старији. Он спада у Мезозоик, средњу еру земљине историје. Ова средња ера има три периоде: тријас као најстарију, затим јуру (за њу сви знате захваљујући Спилбергу) и креду. Машин Мајдан је у тим кредним седиментима. Креда се дели на доњу (старију) и горњу (млађу) и обе су заступљене у овом мајдану. Доња креда је представљена спрудним кречњацима тзв. "ургонске фације" са специфичним фосилима - рудистима, док плитководни приобални седимети горње креде прекривају доњу креду и у Машином Мајдану. На основу ових карактеристика се заправо и одређује порекло коришћеног камена. Да сам ја био на месту краља Александра питао бих геологе где има најближи камен какав је на Кајмакчалану па бих одатле довукао камен. Пошто није то урадио, значи да му није било превише стало до таквих детаља.
Мислим да смо својевремено констатовали да је у Крунској била резиденција аустро-угарског посланика а да је експедиција поште њихове амбасаде била у Иван-беговој. Мислим да је било још неких локација, па сам једном коментарисао да је број локација АУ посланства и станова Драге Машин приближно једнак :)
Мислим да смо својевремено констатовали да је у Крунској била резиденција аустро-угарског посланика а да је експедиција поште њихове амбасаде била у Иван-беговој. Мислим да је било још неких локација, па сам једном коментарисао да је број локација АУ посланства и станова Драге Машин приближно једнак :)
Хвала на опсежном коментару! Значи, у питању је кречњак. Ништа без њега!
Истина, тих аустро-угарских посланстава има тек за нијансу мање од кућа Драге Машин! : ) Што се тиче експедиције поште, мислим да је то било у доста ранијем периоду, вероватно пре но што су подигнуте и катедрала и кућа у Светозара Марковића.
Баш се лепе ствари дешавају на форуму...врло занимљиви постови.
Кизони и Топчидер стандардно добри али сам са посебном пажњом читао Изногуда и Бађунова у овој последњој серији која се тиче споменика везаних за Први светски рат.
Хвала вам.
Заврших читање књиге "Суд убицама кнеза Михаила" и ту наиђем на адресу куће раскнеза Александра Карађорђевића која је наведена у полицијском записнику о претресу: "(...) у главној чаршији на ћошку спроћу сунца...".
Мислим да је сад свима јасно која је то кућа!
Кнез Александар Карађорђевић је имао неколико имања, плацева и кућа у Београду. Симићева кућа је била званична резиденција српског кнеза, и мислим да је била државно власништво.Наиме, Стојан Симић је из државне касе добио позајмицу, коју је користио за своје трговачке послове. Када је требало да врати држави новац, он је у замену понудио кућу, да би капитал могао да и даље обрће. Држава је примила кућу и доделила је кнезу за двор. Касније је Симић сазидао нову кућу, преко пута Двора, коју је опет касније продао Руском посланству. Међутим, највеће кнежево имање је била башта, парк, који се пружао од Делијске чесме до Главне чаршије (од Улице Ђуре Јакшића, САНУ, до Улице краља Петра Првог) Пошто не пишем од куће, не могу да скенирам одговарајући део плана. На интернету сам нашао ову малу слику, ваљда ћете, барем оријентационо, видети облик имања. Кнежева кућа се налазила у Улици краља Петра (на плану десно, затамњено)
Мало људи зна да је кнез имао још једну кућу, хотел „Српска круна“. То није она Круна у Кнез Михаиловој, већ у Узун Мирковој 1 (кућа у средини слике).
То је био хотел, па Београдска општина, да би данас била Југословенска кинотека.
Извините на лошим илустрацијама. Желео сам да ближе објасним Изијев цитат, али за викенд нећу бити код куће, где имам одговарајућу литературу, па сам морао да се послужим оним што сам нашао на нету.
Beograd - telefonsko - telegrafska centrala
Имам питање за Бађунова, пошто се он одлично разуме у стење и камење: који је то камен који је вађен у Ташмајдану и којим је зидана београдска тврђава? По белини ког камена је Београд понео име?
Пошто се ових дана бавим Првим светским ратом и Београдом поново сам налетео на стару дилему. На већини места на овом форуму нашли смо да је аустро-угарско посланство било у данашњој улици Светозара Марковића, леђа у леђа са католичком катедралом у Крунској. Но у "Историји Београда" Гавро Шкриванић пише, а поткрепљује то и сликом, да је посланство било у данашњој Париској улици. Да ли је решење да је посланство имало две адресе? Има ли ко адресар из тих година да то проверимо? Или неки други податак. Ја сам скроз збуњен.
Не изненађује ме да се принц Томислав не сећа. Он је рођен на Богојављење 1928. год. Али се краљ Петар (рођ. 1923.) можда сећао играња на осматрачници као и Александар, син принца Павла (рођ. 1924.), ако је таквих играња било а нема разлога да верујемо како су они били деца другачијег понашања, жеља и хтења од осталих вршњака.
Стене које се простиру од испод "Победника" па до Ташмајдана нису ништа друго до кречњак, CaCO3. У питању је органогено-спрудни кречњак миоценске старости. То да је представљао спруд у Панонском мору настао калцификацијом алги и седиментацијом других организама је лако објашњиво. Теже је објаснити појам старости и то је један од најтежих а најосновнијих задатака код обуке студената геологије и ученика геолошке школе. Геолошка хронологија није линеарна као кретање казаљки сата. Она се пре може поредити са епским поимањем историографије: за време владе цара тог и тог из династије те и те која је владала средином Другог царства. Деоба у геологији на ере, периоде и катове је слична јер се заснива на одређеним условима (климатским, биолошким итд.) који су имали различита трајања. Дакле, миоцен је ера која чини највећи део неогена, непосредно пре садашњег квартара. Сећате се оне рекламе за млади сир: да је мало млађи био би млеко. Е овај кречњак да је мало млађи био би тај млади сир :)
Кречњак из Машиног Мајдана ("Сењачки каменолом") је старији. Он спада у Мезозоик, средњу еру земљине историје. Ова средња ера има три периоде: тријас као најстарију, затим јуру (за њу сви знате захваљујући Спилбергу) и креду. Машин Мајдан је у тим кредним седиментима. Креда се дели на доњу (старију) и горњу (млађу) и обе су заступљене у овом мајдану. Доња креда је представљена спрудним кречњацима тзв. "ургонске фације" са специфичним фосилима - рудистима, док плитководни приобални седимети горње креде прекривају доњу креду и у Машином Мајдану. На основу ових карактеристика се заправо и одређује порекло коришћеног камена. Да сам ја био на месту краља Александра питао бих геологе где има најближи камен какав је на Кајмакчалану па бих одатле довукао камен. Пошто није то урадио, значи да му није било превише стало до таквих детаља.
Мислим да смо својевремено констатовали да је у Крунској била резиденција аустро-угарског посланика а да је експедиција поште њихове амбасаде била у Иван-беговој. Мислим да је било још неких локација, па сам једном коментарисао да је број локација АУ посланства и станова Драге Машин приближно једнак :)
Мислим да смо својевремено констатовали да је у Крунској била резиденција аустро-угарског посланика а да је експедиција поште њихове амбасаде била у Иван-беговој. Мислим да је било још неких локација, па сам једном коментарисао да је број локација АУ посланства и станова Драге Машин приближно једнак :)
Хвала на опсежном коментару! Значи, у питању је кречњак. Ништа без њега!
Истина, тих аустро-угарских посланстава има тек за нијансу мање од кућа Драге Машин! : ) Што се тиче експедиције поште, мислим да је то било у доста ранијем периоду, вероватно пре но што су подигнуте и катедрала и кућа у Светозара Марковића.
1927.GOD.
POZDRAV SVIMA ...
Баш се лепе ствари дешавају на форуму...врло занимљиви постови.
Кизони и Топчидер стандардно добри али сам са посебном пажњом читао Изногуда и Бађунова у овој последњој серији која се тиче споменика везаних за Први светски рат.
Хвала вам.
Мислим да је сад свима јасно која је то кућа!
Кнез Александар Карађорђевић је имао неколико имања, плацева и кућа у Београду.
Симићева кућа је била званична резиденција српског кнеза, и мислим да је била државно власништво. Наиме, Стојан Симић је из државне касе добио позајмицу, коју је користио за своје трговачке послове. Када је требало да врати држави новац, он је у замену понудио кућу, да би капитал могао да и даље обрће. Држава је примила кућу и доделила је кнезу за двор. Касније је Симић сазидао нову кућу, преко пута Двора, коју је опет касније продао Руском посланству.
Међутим, највеће кнежево имање је била башта, парк, који се пружао од Делијске чесме до Главне чаршије (од Улице Ђуре Јакшића, САНУ, до Улице краља Петра Првог) Пошто не пишем од куће, не могу да скенирам одговарајући део плана. На интернету сам нашао ову малу слику, ваљда ћете, барем оријентационо, видети облик имања. Кнежева кућа се налазила у Улици краља Петра (на плану десно, затамњено)
Мало људи зна да је кнез имао још једну кућу, хотел „Српска круна“. То није она Круна у Кнез Михаиловој, већ у Узун Мирковој 1 (кућа у средини слике).
То је био хотел, па Београдска општина, да би данас била Југословенска кинотека.
Извините на лошим илустрацијама. Желео сам да ближе објасним Изијев цитат, али за викенд нећу бити код куће, где имам одговарајућу литературу, па сам морао да се послужим оним што сам нашао на нету.
Beograd - telefonsko - telegrafska centrala
Хвала, госн Ћиро! Дивне слике постављаш...