Звездарка, пошто прегледате полако "Политику" из 1928. мене највише интересује да нам јавите када наиђете на чланак о постављању осматрачнице са Солунског фронта на рогљу Дворског парка. О том догађају, целој иницијативи, осматрачници итд. знам скоро па ништа а чини ми се да је врло занимљива тема.
Нисам Звездарка, али можда могу да будем од помоћи... а надам се да се она неће љутити!
Најпре, скенови из књиге Бранка Вујовића БЕОГРАД У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ:
А потом неки исечци из ПОЛИТИКЕ:
Ово накнадно пронађох:
Не да се нећу љутити, него сам веома захвална на овим прилозима, пошто је један од разлога што тренутно тако темељно листам "Политику" управо тражење података за овај, и неке друге споменике.
О оба сам радила прилог за "Све боје живота", требало би да се емитује у септембру.
Камење с овог споменика Незнаном јунаку сада је ограда око цркве св. Марије Магдалине у БП.
У свом фронталном делу, десно од улаза у цркву, на ту ограду се наслања споменик партизанима и црвеноармејцима погинулим током ослобађања Београда 1944.
Можда сам пречесто мирођија овде по разним темама али морам да се јавим. Инж. Миленка Ољачу, тадашњег шефа Одсека за камен у Институту за испитивање материјала познавао сам лично, као и неке његове сараднике и има сигурно 20 година ако не и више од кад сам га последњи пут срео. Г. Ољача је био добар геолог, и више од тога, па му се сигурно није могло догодити да новинару да онакву изјаву због које студенти друге године геологије падају на испиту из петрологије. Очигледно се ради о погрешном преносу новинара који није схватио шта му је г. Ољача рекао. Јер петролошке анализе су показале да се ради о кречњаку идентичном оном из "Сењачког каменолома" (овде често помињани каменолом у коме је после изграђена летња позорница). Ољача је у праву када каже да на Кајмакчалану доминирају шкриљци (и филити међу њима) али то нису исте стене као кречњак како то новинар сугерише, па још под цитатом. Између осталог, једном приликом (кад су испитивања камена завршена а пре писања извештаја односно мишљења наручиоцу - Заводу за заштиту споменика) разговарао сам са г. Ољачом управо о том проблему. У невезаном разговору докачили смо се и (Х)ристићевог крста на Светоникољском тргу за које је Ољача такође радио петролошка испитивања, али о том кад буде прилика. Г. Ољача је одлично знао геолошки састав Ниџе односно Кајмакчалана, није морао ни да иде тамо, довољно је било да баци поглед на одговарајући лист Основне геолошке карте (ОГК) Југославије 1:100.000 и прочита одговарајућа објашњења из пратеће књижице Тумача. Знајући да сам био на Кајмакчалану, г. Ољача ми је поставио питање о мојим запажањима која су му само потврдила стечени увид. Ја сам му том приликом предложио да у свом Извештају напише своје мишљење не само као геолог већ и као грађанин Београда а које се поклапало са мојим ставом по питању осматрачнице. Укратко:
1. како материјал са осматрачнице не одговара материјалу на Кајмакчалану већ београдском каменолому, највероватније се ради о реплици оригиналне осматрачнице;
2. сврха такве осматрачнице може бити предмет расправе јер се она по својој позицији налазила у углу дворске баште коју је опасивао високи зид и самим тиме није била намењена јавности; могуће је да је била намењена за игру принчевима а кроз призму васпитног деловања на њих јер је краљевска породица живела у овом двору до изградње двора на Дедињу;
3. чак и да је прича о осматрачници урбана легенда, довољно је лепа прича да је треба подржати; светски градови једва чекају нешто тако, па чак и улажу у стварање сличних легенди а све у циљу даље експлоатације таквих прича; на Заводу је да одлучи да ли ће и колико да подржи такву причу односно са каквом оградом ће причу прихватити.
Не знам да ли је г. Ољача ове (уједно своје) ставове изнео или се ипак задржао на искључиво стручном мишљењу. После овога смо се срели још пар пута али је прича о осматрачници остала иза нас.
Браво за Изногуда! Више сам сазнао из ових његових исечака него за године читања литературе. Као што сам и сумњао, показало се да је Б. Вујовић непоуздан. Вероватно ће Звездарка узалудно тражити неки напис у "Политици".
Да сумирам (а ви ме исправите ако нешто нисам добро схватио): У неком тренутку, који би могао бити и 1928. година, краљ Александар је наредио Црнотравцима који су зидали и оригиналну осматрачницу на Јелаку, да му подигну такву исту. Камен је добављен из сењачког и ташмајданског каменолома. Највећа мистерија остаје зашто је краљ зидао себи осматрачницу коју је тек ретко ко могао да види? Може бити да је деци за игру, али је чудно да се краљевић Томислав тога не сећа. Можда себи да се сети војничких дана? Или да би могао да осматрачницу покаже својим гостима. Мислим да је претерана тврдња да чланови краљевске породице нису никада долазили у дворове на Теразијама. Иако су живели на Дедињу, нису се ни одрекли ових здања и сигурно су понекад уживали у свом пространом парку. А и, као што Бађунов рече, ако је у питању 1928. они су овде још и живели. Стари дедињски двор је завршен тек 1929.
Имам питање за Бађунова, пошто се он одлично разуме у стење и камење: који је то камен који је вађен у Ташмајдану и којим је зидана београдска тврђава? По белини ког камена је Београд понео име?
Пошто се ових дана бавим Првим светским ратом и Београдом поново сам налетео на стару дилему. На већини места на овом форуму нашли смо да је аустро-угарско посланство било у данашњој улици Светозара Марковића, леђа у леђа са католичком катедралом у Крунској. Но у "Историји Београда" Гавро Шкриванић пише, а поткрепљује то и сликом, да је посланство било у данашњој Париској улици. Да ли је решење да је посланство имало две адресе? Има ли ко адресар из тих година да то проверимо? Или неки други податак. Ја сам скроз збуњен.
Заврших читање књиге "Суд убицама кнеза Михаила" и ту наиђем на адресу куће раскнеза Александра Карађорђевића која је наведена у полицијском записнику о претресу:
"(...) у главној чаршији на ћошку спроћу сунца...".
Мислим да је сад свима јасно која је то кућа!
Претпостављам да је ово речено иронично пошто ја немам појма која је то кућа. Главна чаршија је данашња Краља Петра и то од Саборне цркве до Узун-Миркове, евентуално мало ниже мада би се то крајем 1870-их пре наводило као Зерек. Биће да је то спроћу неке кафане "Сунце", али не знам где је таква могла бити. Нема је код Дивне.
Звездарка, пошто прегледате полако "Политику" из 1928. мене највише интересује да нам јавите када наиђете на чланак о постављању осматрачнице са Солунског фронта на рогљу Дворског парка. О том догађају, целој иницијативи, осматрачници итд. знам скоро па ништа а чини ми се да је врло занимљива тема.
Нисам Звездарка, али можда могу да будем од помоћи... а надам се да се она неће љутити!
Најпре, скенови из књиге Бранка Вујовића БЕОГРАД У ПРОШЛОСТИ И САДАШЊОСТИ:
А потом неки исечци из ПОЛИТИКЕ:
Ово накнадно пронађох:
Не да се нећу љутити, него сам веома захвална на овим прилозима, пошто је један од разлога што тренутно тако темељно листам "Политику" управо тражење података за овај, и неке друге споменике.
Још мало о споменицима из Првог светског рата...
О оба сам радила прилог за "Све боје живота", требало би да се емитује у септембру.
Камење с овог споменика Незнаном јунаку сада је ограда око цркве св. Марије Магдалине у БП.
У свом фронталном делу, десно од улаза у цркву, на ту ограду се наслања споменик партизанима и црвеноармејцима погинулим током ослобађања Београда 1944.
Можда сам пречесто мирођија овде по разним темама али морам да се јавим. Инж. Миленка Ољачу, тадашњег шефа Одсека за камен у Институту за испитивање материјала познавао сам лично, као и неке његове сараднике и има сигурно 20 година ако не и више од кад сам га последњи пут срео. Г. Ољача је био добар геолог, и више од тога, па му се сигурно није могло догодити да новинару да онакву изјаву због које студенти друге године геологије падају на испиту из петрологије. Очигледно се ради о погрешном преносу новинара који није схватио шта му је г. Ољача рекао. Јер петролошке анализе су показале да се ради о кречњаку идентичном оном из "Сењачког каменолома" (овде често помињани каменолом у коме је после изграђена летња позорница). Ољача је у праву када каже да на Кајмакчалану доминирају шкриљци (и филити међу њима) али то нису исте стене као кречњак како то новинар сугерише, па још под цитатом. Између осталог, једном приликом (кад су испитивања камена завршена а пре писања извештаја односно мишљења наручиоцу - Заводу за заштиту споменика) разговарао сам са г. Ољачом управо о том проблему. У невезаном разговору докачили смо се и (Х)ристићевог крста на Светоникољском тргу за које је Ољача такође радио петролошка испитивања, али о том кад буде прилика. Г. Ољача је одлично знао геолошки састав Ниџе односно Кајмакчалана, није морао ни да иде тамо, довољно је било да баци поглед на одговарајући лист Основне геолошке карте (ОГК) Југославије 1:100.000 и прочита одговарајућа објашњења из пратеће књижице Тумача. Знајући да сам био на Кајмакчалану, г. Ољача ми је поставио питање о мојим запажањима која су му само потврдила стечени увид. Ја сам му том приликом предложио да у свом Извештају напише своје мишљење не само као геолог већ и као грађанин Београда а које се поклапало са мојим ставом по питању осматрачнице. Укратко:
1. како материјал са осматрачнице не одговара материјалу на Кајмакчалану већ београдском каменолому, највероватније се ради о реплици оригиналне осматрачнице;
2. сврха такве осматрачнице може бити предмет расправе јер се она по својој позицији налазила у углу дворске баште коју је опасивао високи зид и самим тиме није била намењена јавности; могуће је да је била намењена за игру принчевима а кроз призму васпитног деловања на њих јер је краљевска породица живела у овом двору до изградње двора на Дедињу;
3. чак и да је прича о осматрачници урбана легенда, довољно је лепа прича да је треба подржати; светски градови једва чекају нешто тако, па чак и улажу у стварање сличних легенди а све у циљу даље експлоатације таквих прича; на Заводу је да одлучи да ли ће и колико да подржи такву причу односно са каквом оградом ће причу прихватити.
Не знам да ли је г. Ољача ове (уједно своје) ставове изнео или се ипак задржао на искључиво стручном мишљењу. После овога смо се срели још пар пута али је прича о осматрачници остала иза нас.
Да сумирам (а ви ме исправите ако нешто нисам добро схватио): У неком тренутку, који би могао бити и 1928. година, краљ Александар је наредио Црнотравцима који су зидали и оригиналну осматрачницу на Јелаку, да му подигну такву исту. Камен је добављен из сењачког и ташмајданског каменолома. Највећа мистерија остаје зашто је краљ зидао себи осматрачницу коју је тек ретко ко могао да види? Може бити да је деци за игру, али је чудно да се краљевић Томислав тога не сећа. Можда себи да се сети војничких дана? Или да би могао да осматрачницу покаже својим гостима. Мислим да је претерана тврдња да чланови краљевске породице нису никада долазили у дворове на Теразијама. Иако су живели на Дедињу, нису се ни одрекли ових здања и сигурно су понекад уживали у свом пространом парку. А и, као што Бађунов рече, ако је у питању 1928. они су овде још и живели. Стари дедињски двор је завршен тек 1929.
Имам питање за Бађунова, пошто се он одлично разуме у стење и камење: који је то камен који је вађен у Ташмајдану и којим је зидана београдска тврђава? По белини ког камена је Београд понео име?
Пошто се ових дана бавим Првим светским ратом и Београдом поново сам налетео на стару дилему. На већини места на овом форуму нашли смо да је аустро-угарско посланство било у данашњој улици Светозара Марковића, леђа у леђа са католичком катедралом у Крунској. Но у "Историји Београда" Гавро Шкриванић пише, а поткрепљује то и сликом, да је посланство било у данашњој Париској улици. Да ли је решење да је посланство имало две адресе? Има ли ко адресар из тих година да то проверимо? Или неки други податак. Ја сам скроз збуњен.
Заврших читање књиге "Суд убицама кнеза Михаила" и ту наиђем на адресу куће раскнеза Александра Карађорђевића која је наведена у полицијском записнику о претресу:
"(...) у главној чаршији на ћошку спроћу сунца...".
Мислим да је сад свима јасно која је то кућа!
Претпостављам да је ово речено иронично пошто ја немам појма која је то кућа. Главна чаршија је данашња Краља Петра и то од Саборне цркве до Узун-Миркове, евентуално мало ниже мада би се то крајем 1870-их пре наводило као Зерек. Биће да је то спроћу неке кафане "Сунце", али не знам где је таква могла бити. Нема је код Дивне.
Beograd - poštanska štedionica iz 1927. godine.