Ова кафана је постојала донедавно. Наравно, пострадала је у десетковању београдских кафана (само да би се отвориле неке "љепше и старије" - поздрав за Милована : ). Налазила се на почетку Булевара краља Александра, у Поповској згради, одмах до представништва ЈАТ-а (ето, и он оде у историју...). Него, сада ми стаде мозак: прекопута је била "Мала Банка", чувена по својим коленицама, али како се звала кафана на углу с Ресавском?
Ако нисте до сада, погледајте ову сјајну серију. У овој епизоди реч је о сниматељима и филмовима из Балканских ратова. Пошто смо, као држава, тако срамно обележили век Брегалничке битке, хајде да се барем ми на форуму сетимо тих славних дана.
Има одличних снимака. За мене је посебно изненађење био део на 21.05. Неколико секунди касније види се игралиште на коме клинчадија игра лопте. Зечевић каже да је то Доњи град што, чини ми се, неће бити. Усудио бих се рећи да је у питању нека ливада на Малом Калемегдану (мада ми се чини да је река преблизу) или пак нека лево од последњег дела данашње улице Тадеуша Кошћушка, са погледом на Дунав близу Ђачког купатила о којем смо недавно писали (с тим што ми онда није јасно где је Душанова улица). Шта ви мислите?
Узгред, у филму се подвукла још једна мала грешка из београдске топонимије. Аутор каже да је болница Фердинанда Грандберга била на Смутековцу "данашњем Топчидерском брду". То заправо није нетачно, али нам не говори где је ово било. Смутековац је био крај изнад Вајфертове пиваре, на месту где је данас "Рудо". Да ли је та болница наследник ове 34. резервне болнице?
Ова кафана је постојала донедавно. Наравно, пострадала је у десетковању београдских кафана (само да би се отвориле неке "љепше и старије" - поздрав за Милована : ). Налазила се на почетку Булевара краља Александра, у Поповској згради, одмах до представништва ЈАТ-а (ето, и он оде у историју...). Него, сада ми стаде мозак: прекопута је била "Мала Банка", чувена по својим коленицама, али како се звала кафана на углу с Ресавском?
Huh, istina. Beše ona jedna od poslednjih bastiona. Sećam se izvanrednih firmopisanih tabli (po starom načinu - na staklu) sa strane ulaza i originalnih (još iz doba nastanka zgrade) drvenih izloga. Razmišljam, da li je iko barem negde, fotografski zabeležio takve detalje - mnogi su bili ako ne izvanredni primerci primenjene umetnosti, a ono barem odlično firmopisačko zanatstvo.
Svakako, i u mnogo širem obimu ovih dana nestaju oni sjajni unikatni beogradski portali koji su na najbolji način obeležili jednu fascinantnu epohu. Malo, malo pa ih vidim unakarađene onim novim plastičnim, ređe aluminijumskim đubretom. Ne vidim da iko iz struke (ili iz šire javnosti) diže svoj glas protiv ovog jezivog divljanja po gradu. Ako su tolike vredne i zanimljive zgrade pale pod naletom novokomponovanog urbanizma, ako su, pride tolike fasade uništene nakaradnim rekonstrukcijama, mogli su barem da nam ostave te "mikro" poteze jednog vremena koga više nikad biti neće i napora istinskih neimara i zanatlija koji su se, za samo par međuratnih godina vinuli u svetske okvire...
Ако нисте до сада, погледајте ову сјајну серију. У овој епизоди реч је о сниматељима и филмовима из Балканских ратова. Пошто смо, као држава, тако срамно обележили век Брегалничке битке, хајде да се барем ми на форуму сетимо тих славних дана.
Има одличних снимака. За мене је посебно изненађење био део на 21.05. Неколико секунди касније види се игралиште на коме клинчадија игра лопте. Зечевић каже да је то Доњи град што, чини ми се, неће бити. Усудио бих се рећи да је у питању нека ливада на Малом Калемегдану (мада ми се чини да је река преблизу) или пак нека лево од последњег дела данашње улице Тадеуша Кошћушка, са погледом на Дунав близу Ђачког купатила о којем смо недавно писали (с тим што ми онда није јасно где је Душанова улица). Шта ви мислите?
Узгред, у филму се подвукла још једна мала грешка из београдске топонимије. Аутор каже да је болница Фердинанда Грандберга била на Смутековцу "данашњем Топчидерском брду". То заправо није нетачно, али нам не говори где је ово било. Смутековац је био крај изнад Вајфертове пиваре, на месту где је данас "Рудо". Да ли је та болница наследник ове 34. резервне болнице?
Proučavaocima i ljubiteljima ovog segmenta filmskog stvaralaštva, preporučio bih dva poslednja DVD-a izašla iz radionice za digitalizaciju u Jugoslovenskoj kinoteci, a vezana za Đoku Bogdanovića i njegov snimateljsko-producentski rad (koji je obuhvatao i period balkanskih ratova). Ovi diskovi su, nažalost, malo poznati u širokoj javnosti i mogu se (valjda) pronaći u Kinoteci, ako ne u Kosovskoj, a ono, verovatno u Filmskom gradu... U stvari cela serija edicije srpskog filma (ako se ne varam, dosada je izašlo oko 14 diskova) zavređuje svaku pažnju.
Deo porodičnog nasleđa na 78 obrtaja....
.
Poštovani Železnčare,
Postoji li ikakva mogućnost pozajmice ovog fonda na digitalizaciju?
Imam desetak ploca koje sam nasao u staroj kuci,i spasio od ostatka familije.
Nazalost, veliki gramofon navijac, je nestao...Njegova iskrivljena horna je sluzila kao pojiliste za pilice...
Ова кафана је постојала донедавно. Наравно, пострадала је у десетковању београдских кафана (само да би се отвориле неке "љепше и старије" - поздрав за Милована : ). Налазила се на почетку Булевара краља Александра, у Поповској згради, одмах до представништва ЈАТ-а (ето, и он оде у историју...). Него, сада ми стаде мозак: прекопута је била "Мала Банка", чувена по својим коленицама, али како се звала кафана на углу с Ресавском?
"Mala madera", bife na roglju Resavske i BKA. Ali pre nego sto je nastala "Mala madera", na istovetnom roglju Resavske i BKA, bio jer bife "Lovcen". Bile su te slike odavno na Forumu. Pozdrav ...
Ако нисте до сада, погледајте ову сјајну серију. У овој епизоди реч је о сниматељима и филмовима из Балканских ратова. Пошто смо, као држава, тако срамно обележили век Брегалничке битке, хајде да се барем ми на форуму сетимо тих славних дана.
Има одличних снимака. За мене је посебно изненађење био део на 21.05. Неколико секунди касније види се игралиште на коме клинчадија игра лопте. Зечевић каже да је то Доњи град што, чини ми се, неће бити. Усудио бих се рећи да је у питању нека ливада на Малом Калемегдану (мада ми се чини да је река преблизу) или пак нека лево од последњег дела данашње улице Тадеуша Кошћушка, са погледом на Дунав близу Ђачког купатила о којем смо недавно писали (с тим што ми онда није јасно где је Душанова улица). Шта ви мислите?
Узгред, у филму се подвукла још једна мала грешка из београдске топонимије. Аутор каже да је болница Фердинанда Грандберга била на Смутековцу "данашњем Топчидерском брду". То заправо није нетачно, али нам не говори где је ово било. Смутековац је био крај изнад Вајфертове пиваре, на месту где је данас "Рудо". Да ли је та болница наследник ове 34. резервне болнице?
Proučavaocima i ljubiteljima ovog segmenta filmskog stvaralaštva, preporučio bih dva poslednja DVD-a izašla iz radionice za digitalizaciju u Jugoslovenskoj kinoteci, a vezana za Đoku Bogdanovića i njegov snimateljsko-producentski rad (koji je obuhvatao i period balkanskih ratova). Ovi diskovi su, nažalost, malo poznati u širokoj javnosti i mogu se (valjda) pronaći u Kinoteci, ako ne u Kosovskoj, a ono, verovatno u Filmskom gradu... U stvari cela serija edicije srpskog filma (ako se ne varam, dosada je izašlo oko 14 diskova) zavređuje svaku pažnju.
Odgledao sam ovaj dokumentarac bez treptaja. Pored izvanrednog dugog kadra Knez Mihailove na kraju filma osećam se dužan da kažem i moje skromno mošljenje o ovom Kalemegdanskom kadru.
Mislim da je onaj poplavljeni deo zapravo desno od današnjeg podvožnjaka koji je posle rata nasipan peskom upravo zbog ovakvog izlivanja Dunava. One kuće u nastavku bi trebalo da je Jalija.
A ova padina, mesto sa kojeg je snimano bih rekao da je deo današnjeg zoo-vrta. Dušanova, bojim se da nije u kadru.
Uzgred, Zvezdarkine novinske strane su izvanredne.
Ова кафана је постојала донедавно. Наравно, пострадала је у десетковању београдских кафана (само да би се отвориле неке "љепше и старије" - поздрав за Милована : ). Налазила се на почетку Булевара краља Александра, у Поповској згради, одмах до представништва ЈАТ-а (ето, и он оде у историју...). Него, сада ми стаде мозак: прекопута је била "Мала Банка", чувена по својим коленицама, али како се звала кафана на углу с Ресавском?
http://www.youtube.com/watch?v=z14Q-dpH-YA
Ако нисте до сада, погледајте ову сјајну серију. У овој епизоди реч је о сниматељима и филмовима из Балканских ратова. Пошто смо, као држава, тако срамно обележили век Брегалничке битке, хајде да се барем ми на форуму сетимо тих славних дана.
Има одличних снимака. За мене је посебно изненађење био део на 21.05. Неколико секунди касније види се игралиште на коме клинчадија игра лопте. Зечевић каже да је то Доњи град што, чини ми се, неће бити. Усудио бих се рећи да је у питању нека ливада на Малом Калемегдану (мада ми се чини да је река преблизу) или пак нека лево од последњег дела данашње улице Тадеуша Кошћушка, са погледом на Дунав близу Ђачког купатила о којем смо недавно писали (с тим што ми онда није јасно где је Душанова улица). Шта ви мислите?
Узгред, у филму се подвукла још једна мала грешка из београдске топонимије. Аутор каже да је болница Фердинанда Грандберга била на Смутековцу "данашњем Топчидерском брду". То заправо није нетачно, али нам не говори где је ово било. Смутековац је био крај изнад Вајфертове пиваре, на месту где је данас "Рудо". Да ли је та болница наследник ове 34. резервне болнице?
.
.
Poštovani Železnčare,
Postoji li ikakva mogućnost pozajmice ovog fonda na digitalizaciju?
Ова кафана је постојала донедавно. Наравно, пострадала је у десетковању београдских кафана (само да би се отвориле неке "љепше и старије" - поздрав за Милована : ). Налазила се на почетку Булевара краља Александра, у Поповској згради, одмах до представништва ЈАТ-а (ето, и он оде у историју...). Него, сада ми стаде мозак: прекопута је била "Мала Банка", чувена по својим коленицама, али како се звала кафана на углу с Ресавском?
Huh, istina. Beše ona jedna od poslednjih bastiona. Sećam se izvanrednih firmopisanih tabli (po starom načinu - na staklu) sa strane ulaza i originalnih (još iz doba nastanka zgrade) drvenih izloga. Razmišljam, da li je iko barem negde, fotografski zabeležio takve detalje - mnogi su bili ako ne izvanredni primerci primenjene umetnosti, a ono barem odlično firmopisačko zanatstvo.
Svakako, i u mnogo širem obimu ovih dana nestaju oni sjajni unikatni beogradski portali koji su na najbolji način obeležili jednu fascinantnu epohu. Malo, malo pa ih vidim unakarađene onim novim plastičnim, ređe aluminijumskim đubretom. Ne vidim da iko iz struke (ili iz šire javnosti) diže svoj glas protiv ovog jezivog divljanja po gradu. Ako su tolike vredne i zanimljive zgrade pale pod naletom novokomponovanog urbanizma, ako su, pride tolike fasade uništene nakaradnim rekonstrukcijama, mogli su barem da nam ostave te "mikro" poteze jednog vremena koga više nikad biti neće i napora istinskih neimara i zanatlija koji su se, za samo par međuratnih godina vinuli u svetske okvire...
http://www.youtube.com/watch?v=z14Q-dpH-YA
Ако нисте до сада, погледајте ову сјајну серију. У овој епизоди реч је о сниматељима и филмовима из Балканских ратова. Пошто смо, као држава, тако срамно обележили век Брегалничке битке, хајде да се барем ми на форуму сетимо тих славних дана.
Има одличних снимака. За мене је посебно изненађење био део на 21.05. Неколико секунди касније види се игралиште на коме клинчадија игра лопте. Зечевић каже да је то Доњи град што, чини ми се, неће бити. Усудио бих се рећи да је у питању нека ливада на Малом Калемегдану (мада ми се чини да је река преблизу) или пак нека лево од последњег дела данашње улице Тадеуша Кошћушка, са погледом на Дунав близу Ђачког купатила о којем смо недавно писали (с тим што ми онда није јасно где је Душанова улица). Шта ви мислите?
Узгред, у филму се подвукла још једна мала грешка из београдске топонимије. Аутор каже да је болница Фердинанда Грандберга била на Смутековцу "данашњем Топчидерском брду". То заправо није нетачно, али нам не говори где је ово било. Смутековац је био крај изнад Вајфертове пиваре, на месту где је данас "Рудо". Да ли је та болница наследник ове 34. резервне болнице?
Proučavaocima i ljubiteljima ovog segmenta filmskog stvaralaštva, preporučio bih dva poslednja DVD-a izašla iz radionice za digitalizaciju u Jugoslovenskoj kinoteci, a vezana za Đoku Bogdanovića i njegov snimateljsko-producentski rad (koji je obuhvatao i period balkanskih ratova). Ovi diskovi su, nažalost, malo poznati u širokoj javnosti i mogu se (valjda) pronaći u Kinoteci, ako ne u Kosovskoj, a ono, verovatno u Filmskom gradu... U stvari cela serija edicije srpskog filma (ako se ne varam, dosada je izašlo oko 14 diskova) zavređuje svaku pažnju.
.
Poštovani Železnčare,
Postoji li ikakva mogućnost pozajmice ovog fonda na digitalizaciju?
Imam desetak ploca koje sam nasao u staroj kuci,i spasio od ostatka familije.
Nazalost, veliki gramofon navijac, je nestao...Njegova iskrivljena horna je sluzila kao pojiliste za pilice...
Javite mi se P.P. radi dogovora.
Ова кафана је постојала донедавно. Наравно, пострадала је у десетковању београдских кафана (само да би се отвориле неке "љепше и старије" - поздрав за Милована : ). Налазила се на почетку Булевара краља Александра, у Поповској згради, одмах до представништва ЈАТ-а (ето, и он оде у историју...). Него, сада ми стаде мозак: прекопута је била "Мала Банка", чувена по својим коленицама, али како се звала кафана на углу с Ресавском?
"Mala madera", bife na roglju Resavske i BKA. Ali pre nego sto je nastala "Mala madera", na istovetnom roglju Resavske i BKA, bio jer bife "Lovcen". Bile su te slike odavno na Forumu. Pozdrav ...
http://www.youtube.com/watch?v=z14Q-dpH-YA
Ако нисте до сада, погледајте ову сјајну серију. У овој епизоди реч је о сниматељима и филмовима из Балканских ратова. Пошто смо, као држава, тако срамно обележили век Брегалничке битке, хајде да се барем ми на форуму сетимо тих славних дана.
Има одличних снимака. За мене је посебно изненађење био део на 21.05. Неколико секунди касније види се игралиште на коме клинчадија игра лопте. Зечевић каже да је то Доњи град што, чини ми се, неће бити. Усудио бих се рећи да је у питању нека ливада на Малом Калемегдану (мада ми се чини да је река преблизу) или пак нека лево од последњег дела данашње улице Тадеуша Кошћушка, са погледом на Дунав близу Ђачког купатила о којем смо недавно писали (с тим што ми онда није јасно где је Душанова улица). Шта ви мислите?
Узгред, у филму се подвукла још једна мала грешка из београдске топонимије. Аутор каже да је болница Фердинанда Грандберга била на Смутековцу "данашњем Топчидерском брду". То заправо није нетачно, али нам не говори где је ово било. Смутековац је био крај изнад Вајфертове пиваре, на месту где је данас "Рудо". Да ли је та болница наследник ове 34. резервне болнице?
Proučavaocima i ljubiteljima ovog segmenta filmskog stvaralaštva, preporučio bih dva poslednja DVD-a izašla iz radionice za digitalizaciju u Jugoslovenskoj kinoteci, a vezana za Đoku Bogdanovića i njegov snimateljsko-producentski rad (koji je obuhvatao i period balkanskih ratova). Ovi diskovi su, nažalost, malo poznati u širokoj javnosti i mogu se (valjda) pronaći u Kinoteci, ako ne u Kosovskoj, a ono, verovatno u Filmskom gradu... U stvari cela serija edicije srpskog filma (ako se ne varam, dosada je izašlo oko 14 diskova) zavređuje svaku pažnju.
Odgledao sam ovaj dokumentarac bez treptaja. Pored izvanrednog dugog kadra Knez Mihailove na kraju filma osećam se dužan da kažem i moje skromno mošljenje o ovom Kalemegdanskom kadru.
Mislim da je onaj poplavljeni deo zapravo desno od današnjeg podvožnjaka koji je posle rata nasipan peskom upravo zbog ovakvog izlivanja Dunava. One kuće u nastavku bi trebalo da je Jalija.
A ova padina, mesto sa kojeg je snimano bih rekao da je deo današnjeg zoo-vrta. Dušanova, bojim se da nije u kadru.
Uzgred, Zvezdarkine novinske strane su izvanredne.