Тек недавно сам, уз помоћ пријатеља, имао прилику да видим позадину неких од ових фотографија. На њима је писало III / 1933. и IV/1933. године. Погледао сам податке о изградњи Привилеговане аграрне банке (архитекте Петар и Бранко Крстић): 1932-1934. година. Поклапа се. Погледао сам поново прву фотографију до детаља. У позадини, иза Скупштине и Панђелиног имања, види се Банка у изградњи.
Знам да је Палата Главне поште и Поштанске штедионице зидана на плацу, који је Поштанска штедионица купила пре почетка светске економске кризе. Плац је неко време стојао празан, изградња палате је отпочела 10. марта 1935. године, а окончана је 10. октобра 1938. године.
Дакле, плац је неколико година стојао празан. Зато је могао бити уступљен инвеститору Банке за одлагање грађевинског материјала, јер је градилиште Банке било стешњено између зграда и није било места за бараке или грађевински материјал.
Додатну потврду сам пронашао у својој архиви. На фотографији, коју сам добио љубазношћу Милоша Јуришића, виде се темељи Палате Главне поште и Поштанске штедионице, нарочито део који се односи на трезор Поштанске штедионице, који је у том тренутку изливан у једном комаду.
У позадини, иза Скупштине се види изграђена Аграрна банка.
Дакле дефинитивно, прва фотографија се не односи на изградњу Главне поште, већ Привилеговане аграрне банке, али за моју струку то није битно. Види се како је изгледао простор, плац пре подизања Главне поште.
Волео бих да чујем коментаре и других, искуснијих, форензичара...
Пре пар година Душан Напијало је постовао неколико фотографија. Обрадовао сам се јер се на тим фотографијама видео простор на коме је касније сазидана Главна пошта у Таковској улици. На првој фотографији су се видели камени елементи стубова, за које сам (не само ја) мислио да су то стубови намењени за уградњу поред улаза Главне поште.
Ту је била и барака, која се види на првој слици. У позадини се виде зграде у Косовској улици.
Још једна фотографија бараке, која је унела недоумицу. Виде се елементи који нису уграђени у Главну пошту...
Неко је поменуо Привилеговану аграрну банку, на тргу Николе Пашића. Отишао сам до ње и снимио те елементе у венцу крова Банке.
Ovde se forenzičarski može da kaže sledeće: ova serija slika je nastanak/klesanje kamenih elemenata za Privilegovanu Agrarnu banku i nema veze sa izradom kamenih elemenata za izgradnju Glavne pošte. Ove kamene konzolice koje se vide na poslednjoj slici u citiranoj seriji identične su nacrtane u udžbeniku Petra Krstića za arhitektonske konstrukcije, gde ih je on izložio kao primer jednog od svojih rešenja projekta na kojima je radio.
Више пута су овде постављане фотографије ученика са учитељима и учитељицама из основне школе на Западном Врачару. Ево још једне: други разред, генерација рођена 1926. У ову школу су ишла деца са Западног Врачара као и она из сиротињске Јатаган мале.
Погледао сам податке о изградњи Привилеговане аграрне банке (архитекте Петар и Бранко Крстић): 1932-1934. година. Поклапа се.
Погледао сам поново прву фотографију до детаља. У позадини, иза Скупштине и Панђелиног имања, види се Банка у изградњи.
Знам да је Палата Главне поште и Поштанске штедионице зидана на плацу, који је Поштанска штедионица купила пре почетка светске економске кризе. Плац је неко време стојао празан, изградња палате је отпочела 10. марта 1935. године, а окончана је 10. октобра 1938. године.
Дакле, плац је неколико година стојао празан. Зато је могао бити уступљен инвеститору Банке за одлагање грађевинског материјала, јер је градилиште Банке било стешњено између зграда и није било места за бараке или грађевински материјал.
Додатну потврду сам пронашао у својој архиви. На фотографији, коју сам добио љубазношћу Милоша Јуришића, виде се темељи Палате Главне поште и Поштанске штедионице, нарочито део који се односи на трезор Поштанске штедионице, који је у том тренутку изливан у једном комаду.
У позадини, иза Скупштине се види изграђена Аграрна банка.
Дакле дефинитивно, прва фотографија се не односи на изградњу Главне поште, већ Привилеговане аграрне банке, али за моју струку то није битно. Види се како је изгледао простор, плац пре подизања Главне поште.
Волео бих да чујем коментаре и других, искуснијих, форензичара...
Ту је била и барака, која се види на првој слици. У позадини се виде зграде у Косовској улици.
Још једна фотографија бараке, која је унела недоумицу. Виде се елементи који нису уграђени у Главну пошту...
Неко је поменуо Привилеговану аграрну банку, на тргу Николе Пашића. Отишао сам до ње и снимио те елементе у венцу крова Банке.
Ovde se forenzičarski može da kaže sledeće: ova serija slika je nastanak/klesanje kamenih elemenata za Privilegovanu Agrarnu banku i nema veze sa izradom kamenih elemenata za izgradnju Glavne pošte. Ove kamene konzolice koje se vide na poslednjoj slici u citiranoj seriji identične su nacrtane u udžbeniku Petra Krstića za arhitektonske konstrukcije, gde ih je on izložio kao primer jednog od svojih rešenja projekta na kojima je radio.
Zna li se išta detaljnije o sudbinama i imenima ovih glumaca sa fotografije?