'Ајде да причу о споменику кренем од краја чланка Зорана Николића.
Нешто ми није познат обичај старих Римљана да покојнике сахрањују вертикално, аи сам негде читао да су археолози на том месту пронашли бунар у који су житељи Сингидунума, пре но што је уведен хришћански обичај сахрањивања покојника, бацали пепео по кремацији истог. У то време данашњи Трг Републике био је крај Сингидунума, тако да је то било логично место за такав бунар.
Што се тиче поменуте легенде о вајару, ја сам је чуо у мало другачијој форми: кад је споменик био готов, вајару је било стало да чује мишљење некога из обичног народа, а не стручно мишљење "критике". Зато је зауставио једног сељака који је ишао на пијацу на Студентском тргу и питао га како му се споменик чини.
Сељак је једно време гледао споменик, а онда је одговорио: "Ма, добар је, али што Кнез нема капу?"
Тек онда је Енрико Пација схватио какав је превид направио па се, по српском обичају да све мора да се трагично заврши, од јада и срамоте убио.
Наравно, све ово је само легедна. Према ономе што је Бранко Вујовић у књизи "Београд у прошлости и сашњости" написао, за споменик био је расписан конкурс, пристигли радови су помно прегледани и изабран је рад поменутог Фирентинца којег је препоручио Анастас Јовановић. Ако члановима комисије није сметало или запало за око то што Кнез нема капу... Можда је пре била дилема да ли да се споменик подигне у Кошутњаку на месту где је Михајло убијен, али на крају донета је одлука да се постави ту где је данас.
Споменик је откривен на Светог Николу 1882. године јер је Свети Никола слава Кнежева, а беседу је одржао Стојан Новаковић.
У сваком случају, Енрико Пација је наплатио свој рад и задовољан отишао из Београда, а шта би Кнез рекао и да ли би се од јада убио када би знао да то место данашња омладина зове "код коња"... Ко зна!
Узгред, тешко да је споменик откривен 19. децембра - у XIX веку Свети Никола падао је 18. децембра по новом календару.
Vratio sam se sa kratkog odmora, pa sam već pomislio da ću naići na fotosešn sa gala-druženja povodom 4.000 strane foruma, ali – avaj. Pa nisam mogao da verujem svom oku! (Ono drugo mi je katarakterizirano, pa čekam godinu dana ne bih li uštedeo 1.000 evra, koje ionako nemam). Tek sada vidim koliko je vidoviti Iznogud bio u pravu kada smo na prvu ruku, nas nekoliko, prvo poljubili vrata kod Tozu a ondak se prošetali onako đuture do Sedam Švaba. A i nije bila ovakva vrućina. Ni Grkovi ventilatori, za koje se dobrano potrudio da ih pronađe, ne bi skinuli graške znoja sa čela slavljenika.
I tako listam poslednjih tridesetak strana… neki se svađaju, kao da u tome uživaju, nisam čitao detaljnije – smaraju me preveliki textovi sem ako nisu Grkovi. On itekako zavređuje pažnju (one interesantnije kopiram u poseban folder), a Kizoni vredno radi i svaki post mu je vredan pažnje. Nesebično ga poklanja celom auditorijumu.
Ja ću da postavim ono što imam, a što prekjuče uslikah. A zapravo je plagijat jer je nešto slično Runde postavio pre tri godine. Neka mi oprosti…
Злосретни рибар(и). (Тако се уистину зову).
Историју им знамо.
Но, треба ли је поново испричати, ради подсећања, и ради нових заинтересованих...?
А да се овде словослагачима није поткрала грешка: ПецикоЗића има а за ПецикоВиће нисам досад чуо нити сам их у неком именику нашао. Ситна грешка и остаде да збуњује и век касније! : )
Јован Х Пециковић је био драгуљар, златар или јувелир из Земуна. Не знам где му се налазила радња, али се његово постојање може се потврдити сачуваним писмима упућеним бискупу Штросмајеру, нека су и објављена у књигама.
Ето решисмо дилему... :) ...... поздрав.....
Dve decenije kasnije, tačnije pre tri godine, na adresu Komisije za imenovanje ulica i trgova stigao je još jedan zahtev da se čelični gorostas dugačak 430 metara nazove po zaboravljenom heroju koji se sam popeo na most, uzeo ašov koji je ležao kraj mrtvog nemačkog vojnika i njime prekinuo već zapaljenu detonatorsku žicu. Na odgovor komisije Vladimir Petrović, podnosilac tog predloga, čekao je tri meseca, od marta do juna 2010. Zahtev je odbijen jer se „mostovima u Beogradu ne daju imena po znamenitim građanima”.
Ovo je već ludilo i slepilo birokratije.
Čak i da postoji takav akt Grada, potpuno je besmislen.
"Brankov most", iako mu to nije zvanično ime, iako niko sa sigurnošću ne može da kaže da li ga tako zovemo po Radičeviću zbog ulice ili Ćopiću zbog crnog humora ili počasti, dakle uprkos tome - čak i u gradskim dokumentima u zadnjih par decenija se most naziva imenom "Brankov most".
Tramvajski će biti nazvan po Zariću, u inat birokratiji.
+ 1.000.000
u inat. ti isti ljudi nisu dali da se plato izmedju Milosa Pocerca i Kneza Milosa nazove "Plato Danila Kisa" iako terasa Kisovog stana i dalje gleda na taj prostor, i iako na interfonu zgrade u Pocerca 30 stoji plocica "Kis"... Most ce biti Zaricev, a ja pozivam sve koji citaju ovaj forum da sutra odu do standa ispred opstine Savski venac i potpisu peticiju za to, bice nam svima mnogo lakse posle da onda guramo dalje.
G-dine Milorade !..i ovo mi liči na Nataliju Javornić ?
Сјајно!
Свака ти част, и хвала што делиш с нама овако занимљиве и до сад невиђене фотографије!
Ovo je snimljeno prilikom ulaska srpske vojske u Skoplje 1912. Istu scenu je ovekovecio Rista Marjanovic, (mislim da je i ovo njegov snimak), a dugo se verovalo da je zena na njegovoj fotografiji sa ovog mesta, koja nosi novi mauzer karabin, Milunka Savic. Ispade da je rec o Nataliji.
'Ајде да причу о споменику кренем од краја чланка Зорана Николића.
Нешто ми није познат обичај старих Римљана да покојнике сахрањују вертикално, аи сам негде читао да су археолози на том месту пронашли бунар у који су житељи Сингидунума, пре но што је уведен хришћански обичај сахрањивања покојника, бацали пепео по кремацији истог. У то време данашњи Трг Републике био је крај Сингидунума, тако да је то било логично место за такав бунар.
Што се тиче поменуте легенде о вајару, ја сам је чуо у мало другачијој форми: кад је споменик био готов, вајару је било стало да чује мишљење некога из обичног народа, а не стручно мишљење "критике". Зато је зауставио једног сељака који је ишао на пијацу на Студентском тргу и питао га како му се споменик чини.
Сељак је једно време гледао споменик, а онда је одговорио: "Ма, добар је, али што Кнез нема капу?"
Тек онда је Енрико Пација схватио какав је превид направио па се, по српском обичају да све мора да се трагично заврши, од јада и срамоте убио.
Наравно, све ово је само легедна. Према ономе што је Бранко Вујовић у књизи "Београд у прошлости и сашњости" написао, за споменик био је расписан конкурс, пристигли радови су помно прегледани и изабран је рад поменутог Фирентинца којег је препоручио Анастас Јовановић. Ако члановима комисије није сметало или запало за око то што Кнез нема капу... Можда је пре била дилема да ли да се споменик подигне у Кошутњаку на месту где је Михајло убијен, али на крају донета је одлука да се постави ту где је данас.
Споменик је откривен на Светог Николу 1882. године јер је Свети Никола слава Кнежева, а беседу је одржао Стојан Новаковић.
У сваком случају, Енрико Пација је наплатио свој рад и задовољан отишао из Београда, а шта би Кнез рекао и да ли би се од јада убио када би знао да то место данашња омладина зове "код коња"... Ко зна!
Узгред, тешко да је споменик откривен 19. децембра - у XIX веку Свети Никола падао је 18. децембра по новом календару.
Uvek me je cudilo sto na spomeniku Knez ne nosi, nema rukavice a ne sto nema kapu. Ili sam ih prevideo. Pozdrav, g.
'Ајде да причу о споменику кренем од краја чланка Зорана Николића.
Нешто ми није познат обичај старих Римљана да покојнике сахрањују вертикално, аи сам негде читао да су археолози на том месту пронашли бунар у који су житељи Сингидунума, пре но што је уведен хришћански обичај сахрањивања покојника, бацали пепео по кремацији истог. У то време данашњи Трг Републике био је крај Сингидунума, тако да је то било логично место за такав бунар.
Што се тиче поменуте легенде о вајару, ја сам је чуо у мало другачијој форми: кад је споменик био готов, вајару је било стало да чује мишљење некога из обичног народа, а не стручно мишљење "критике". Зато је зауставио једног сељака који је ишао на пијацу на Студентском тргу и питао га како му се споменик чини.
Сељак је једно време гледао споменик, а онда је одговорио: "Ма, добар је, али што Кнез нема капу?"
Тек онда је Енрико Пација схватио какав је превид направио па се, по српском обичају да све мора да се трагично заврши, од јада и срамоте убио.
Наравно, све ово је само легедна. Према ономе што је Бранко Вујовић у књизи "Београд у прошлости и сашњости" написао, за споменик био је расписан конкурс, пристигли радови су помно прегледани и изабран је рад поменутог Фирентинца којег је препоручио Анастас Јовановић. Ако члановима комисије није сметало или запало за око то што Кнез нема капу... Можда је пре била дилема да ли да се споменик подигне у Кошутњаку на месту где је Михајло убијен, али на крају донета је одлука да се постави ту где је данас.
Споменик је откривен на Светог Николу 1882. године јер је Свети Никола слава Кнежева, а беседу је одржао Стојан Новаковић.
У сваком случају, Енрико Пација је наплатио свој рад и задовољан отишао из Београда, а шта би Кнез рекао и да ли би се од јада убио када би знао да то место данашња омладина зове "код коња"... Ко зна!
Узгред, тешко да је споменик откривен 19. децембра - у XIX веку Свети Никола падао је 18. децембра по новом календару.
Вечити Миленко Тодоровић, "Београд кога више нема"
Кад сам задњи пут пролазио тим сокаком, на месту поменутог бирцуза била је касапница.
I tako listam poslednjih tridesetak strana… neki se svađaju, kao da u tome uživaju, nisam čitao detaljnije – smaraju me preveliki textovi sem ako nisu Grkovi. On itekako zavređuje pažnju (one interesantnije kopiram u poseban folder), a Kizoni vredno radi i svaki post mu je vredan pažnje. Nesebično ga poklanja celom auditorijumu.
Ja ću da postavim ono što imam, a što prekjuče uslikah. A zapravo je plagijat jer je nešto slično Runde postavio pre tri godine. Neka mi oprosti…
Злосретни рибар(и). (Тако се уистину зову).
Историју им знамо.
Но, треба ли је поново испричати, ради подсећања, и ради нових заинтересованих...?
Како год, хвала на новим фотографијама.
Pa zašto je ne ponoviti, ja sam je zaboravio…
Из некад популарне емисије "Од трача до истине":
Ко` што видите не требају визе ....
:)
А да се овде словослагачима није поткрала грешка: ПецикоЗића има а за ПецикоВиће нисам досад чуо нити сам их у неком именику нашао. Ситна грешка и остаде да збуњује и век касније! : )
Јован Х Пециковић је био драгуљар, златар или јувелир из Земуна. Не знам где му се налазила радња, али се његово постојање може се потврдити сачуваним писмима упућеним бискупу Штросмајеру, нека су и објављена у књигама.
Ето решисмо дилему... :) ...... поздрав.....
Zanimljivo:
Dve decenije kasnije, tačnije pre tri godine, na adresu Komisije za imenovanje ulica i trgova stigao je još jedan zahtev da se čelični gorostas dugačak 430 metara nazove po zaboravljenom heroju koji se sam popeo na most, uzeo ašov koji je ležao kraj mrtvog nemačkog vojnika i njime prekinuo već zapaljenu detonatorsku žicu. Na odgovor komisije Vladimir Petrović, podnosilac tog predloga, čekao je tri meseca, od marta do juna 2010. Zahtev je odbijen jer se „mostovima u Beogradu ne daju imena po znamenitim građanima”.
Ovo je već ludilo i slepilo birokratije.
Čak i da postoji takav akt Grada, potpuno je besmislen.
"Brankov most", iako mu to nije zvanično ime, iako niko sa sigurnošću ne može da kaže da li ga tako zovemo po Radičeviću zbog ulice ili Ćopiću zbog crnog humora ili počasti, dakle uprkos tome - čak i u gradskim dokumentima u zadnjih par decenija se most naziva imenom "Brankov most".
Tramvajski će biti nazvan po Zariću, u inat birokratiji.
+ 1.000.000
u inat. ti isti ljudi nisu dali da se plato izmedju Milosa Pocerca i Kneza Milosa nazove "Plato Danila Kisa" iako terasa Kisovog stana i dalje gleda na taj prostor, i iako na interfonu zgrade u Pocerca 30 stoji plocica "Kis"... Most ce biti Zaricev, a ja pozivam sve koji citaju ovaj forum da sutra odu do standa ispred opstine Savski venac i potpisu peticiju za to, bice nam svima mnogo lakse posle da onda guramo dalje.
G-dine Milorade !..i ovo mi liči na Nataliju Javornić ?
Сјајно!
Свака ти част, и хвала што делиш с нама овако занимљиве и до сад невиђене фотографије!
'Ајде да причу о споменику кренем од краја чланка Зорана Николића.
Нешто ми није познат обичај старих Римљана да покојнике сахрањују вертикално, аи сам негде читао да су археолози на том месту пронашли бунар у који су житељи Сингидунума, пре но што је уведен хришћански обичај сахрањивања покојника, бацали пепео по кремацији истог. У то време данашњи Трг Републике био је крај Сингидунума, тако да је то било логично место за такав бунар.
Што се тиче поменуте легенде о вајару, ја сам је чуо у мало другачијој форми: кад је споменик био готов, вајару је било стало да чује мишљење некога из обичног народа, а не стручно мишљење "критике". Зато је зауставио једног сељака који је ишао на пијацу на Студентском тргу и питао га како му се споменик чини.
Сељак је једно време гледао споменик, а онда је одговорио: "Ма, добар је, али што Кнез нема капу?"
Тек онда је Енрико Пација схватио какав је превид направио па се, по српском обичају да све мора да се трагично заврши, од јада и срамоте убио.
Наравно, све ово је само легедна. Према ономе што је Бранко Вујовић у књизи "Београд у прошлости и сашњости" написао, за споменик био је расписан конкурс, пристигли радови су помно прегледани и изабран је рад поменутог Фирентинца којег је препоручио Анастас Јовановић. Ако члановима комисије није сметало или запало за око то што Кнез нема капу... Можда је пре била дилема да ли да се споменик подигне у Кошутњаку на месту где је Михајло убијен, али на крају донета је одлука да се постави ту где је данас.
Споменик је откривен на Светог Николу 1882. године јер је Свети Никола слава Кнежева, а беседу је одржао Стојан Новаковић.
У сваком случају, Енрико Пација је наплатио свој рад и задовољан отишао из Београда, а шта би Кнез рекао и да ли би се од јада убио када би знао да то место данашња омладина зове "код коња"... Ко зна!
Узгред, тешко да је споменик откривен 19. децембра - у XIX веку Свети Никола падао је 18. децембра по новом календару.
Uvek me je cudilo sto na spomeniku Knez ne nosi, nema rukavice a ne sto nema kapu. Ili sam ih prevideo. Pozdrav, g.
Ко каже да овај народ нико не слуша?
Стање пре почетка радова:
Стање снимљено пре пар дана: