Vasa Danilović, verovatno prvi fotograf na jednoj izložbi u inostranstvu, Trst 1882 godine. Omiljene su mu bile fotografije žena u narodnim nošnjama. U Parizu 1889 god. nagrađen srebrnom medaljom. Imao je nekoliko radnji u Beogradu; Knez Mihajlovoj, Kralja Milana, Kolarčevoj br 4 i u svojoj kući, Topličin venac 1..
p.s. Zahvaljujem damama i gospodi na pohvalama...veliki pozdrav!
Поштено од Бађунова, одмах је навео своје лимите и поделио са свима суштинско неразумевање сарказма.
Такву искреност ценим.
Бићу кратак:
Дружење за карираним столњаком није уопште лоше само по себи (као и свако дружење) ако се не претерује са јелом и пићем или ако јело и пиће не постане главни разлог окупљања
Када је требало са овог места упутити пар предлога истој тој Комисији, нико није био оран за посао а образложења су била разна - од тога да је то јалов посао, до тога да нема подршке јер сам то предложио ја овакав наопак.
Дакле, карирани столњак није у супротности са овом петицијом и није неприродно да људи који су нешто урадили за опште добро на крају и седну за карирани столњак.
Подвлачим, људи који су нешто урадили за опште добро.
Заједно, без сујете и самољубља.
Од стране Бађунова успешно је демистификована манипулација око сукоба Зарића са карираним столњацима иако у стварности те мистификације није ни било а то је управо специјалност Чворовића.
Што се Миладина Зарића тиче...
Неко, ето, отвори профил на фамозном "Фејсбуку" и покрене иницијативу да мост добије име, па шири то колико медиј допушта...
Неко други, пак, направи прилог за извесну тв емисију на тему како је учитељ Миладин Зарић спасао мост...
Неко трећи направи таблу и постави је поред моста...
Неко четврти, потом, организује потписивање петиције...
Признајем да ни ја не разумем каква је веза свега тога с карираним столњацима...
Али, слутим... а слутити још једино знам, шта се хтело рећи.
Но...
Није ли ту било извесно превелико очекивање?
Неки од нас смо, дакле, урадили своје, у оном делу где смо најбоље умели и могли.
Није ли, ипак, у томе тренутку било превише очекивати некакво обраћање Комисији које се овде помиње?
Јер, оно ће се, ето, догодити, као резултат ових појединачних деловања, узајамно готово недоговорених, а сабраних према истоме циљу... А потом се, можда, најзад тај циљ и остварити.
Možda i saznamo nešto o ovoj junakinji - Natalija Javornić
Добровољац у Првом балканском и Првом светском рату. Рођена 13. маја 1893 у Марибору, умрла 16. августа 1974. у Београду. Јаворникова је 1912. године из Марибора отишла у Србију где је њен стриц био командант 11. пешадијског пука Карађорђе и учествовала је у првом Балканском рату. Почетком Првог светског рата се поново пријавила у Српску војску. У Србији је променила име и презиме, да би одвратила пажњуаустријских власти од рођака у Марибору. Учествовала је у Церској и Колубарској бици, а прославила се на Кајмакчалану. Била је рањена дванаест пута. Заслужила је 12 одликовања, укључујући и Карађорђеву звезду другог реда, Белог орла са мачевима и Орден француске Легије части.Напредовала је је до чина наредника. Између ратова је живела у Србији и Босни. За време Другог светског рата је девет месеци провела у концентрационом логору Гестапоа на Бањици.
Možda i saznamo nešto o ovoj junakinji - Natalija Javornić
Добровољац у Првом балканском и Првом светском рату. Рођена 13. маја 1893 у Марибору, умрла 16. августа 1974. у Београду. Јаворникова је 1912. године из Марибора отишла у Србију где је њен стриц био командант 11. пешадијског пука Карађорђе и учествовала је у првом Балканском рату. Почетком Првог светског рата се поново пријавила у Српску војску. У Србији је променила име и презиме, да би одвратила пажњуаустријских власти од рођака у Марибору. Учествовала је у Церској и Колубарској бици, а прославила се на Кајмакчалану. Била је рањена дванаест пута. Заслужила је 12 одликовања, укључујући и Карађорђеву звезду другог реда, Белог орла са мачевима и Орден француске Легије части.Напредовала је је до чина наредника. Између ратова је живела у Србији и Босни. За време Другог светског рата је девет месеци провела у концентрационом логору Гестапоа на Бањици.
Нико није коментарисао ову слику а она је на мене синоћ док сам прегледао свој заостатак на форуму произвела највећи утисак. Бујица опека које куља свуда око овог портала. Занимљиво је како су од целог зидног платна остала само ова лепо украшена врата и све ове табле почев од уличног броја. Покушавам да одгонетнем ко је све препоручивао "Српског краља". Са леве стране је плочица "Touring Klub"-a (не знам зашто са "к" а не са "с"). Са десне је, судећи по грбу, таблица неког Чехословачког друштва а још даље десно нешто чему у врху пише "Europe" а онда испод "Guide". Можда неки амерички тур-оператер? Одмах испод тога је табла Осигуравајућег друштва "Србија" које овде, очигледно, није добро прошло.
Варам ли се ако кажем да су ово Теразије? Апотека би требало да је она која још увек постоји у згради "Извозне банке". Лепо је видети да код нас нешто преживљава овако дуго, право чудо!
Vasa Danilović, verovatno prvi fotograf na jednoj izložbi u inostranstvu, Trst 1882 godine. Omiljene su mu bile fotografije žena u narodnim nošnjama. U Parizu 1889 god. nagrađen srebrnom medaljom. Imao je nekoliko radnji u Beogradu; Knez Mihajlovoj, Kralja Milana, Kolarčevoj br 4 i u svojoj kući, Topličin venac 1..
p.s. Zahvaljujem damama i gospodi na pohvalama...veliki pozdrav!
Не разумем овај сарказам.
Поштено од Бађунова, одмах је навео своје лимите и поделио са свима суштинско неразумевање сарказма.
Такву искреност ценим.
Бићу кратак:
Дружење за карираним столњаком није уопште лоше само по себи (као и свако дружење) ако се не претерује са јелом и пићем или ако јело и пиће не постане главни разлог окупљања
Када је требало са овог места упутити пар предлога истој тој Комисији, нико није био оран за посао а образложења су била разна - од тога да је то јалов посао, до тога да нема подршке јер сам то предложио ја овакав наопак.
Дакле, карирани столњак није у супротности са овом петицијом и није неприродно да људи који су нешто урадили за опште добро на крају и седну за карирани столњак.
Подвлачим, људи који су нешто урадили за опште добро.
Заједно, без сујете и самољубља.
Од стране Бађунова успешно је демистификована манипулација око сукоба Зарића са карираним столњацима иако у стварности те мистификације није ни било а то је управо специјалност Чворовића.
Што се Миладина Зарића тиче...
Неко, ето, отвори профил на фамозном "Фејсбуку" и покрене иницијативу да мост добије име, па шири то колико медиј допушта...
Неко други, пак, направи прилог за извесну тв емисију на тему како је учитељ Миладин Зарић спасао мост...
Неко трећи направи таблу и постави је поред моста...
Неко четврти, потом, организује потписивање петиције...
Признајем да ни ја не разумем каква је веза свега тога с карираним столњацима...
Али, слутим... а слутити још једино знам, шта се хтело рећи.
Но...
Није ли ту било извесно превелико очекивање?
Неки од нас смо, дакле, урадили своје, у оном делу где смо најбоље умели и могли.
Није ли, ипак, у томе тренутку било превише очекивати некакво обраћање Комисији које се овде помиње?
Јер, оно ће се, ето, догодити, као резултат ових појединачних деловања, узајамно готово недоговорених, а сабраних према истоме циљу... А потом се, можда, најзад тај циљ и остварити.
Možda i saznamo nešto o ovoj junakinji - Natalija Javornić
Добровољац у Првом балканском и Првом светском рату.
Рођена 13. маја 1893 у Марибору, умрла 16. августа 1974. у Београду.
Јаворникова је 1912. године из Марибора отишла у Србију где је њен стриц био командант 11. пешадијског пука Карађорђе и учествовала је у првом Балканском рату. Почетком Првог светског рата се поново пријавила у Српску војску. У Србији је променила име и презиме, да би одвратила пажњу аустријских власти од рођака у Марибору. Учествовала је у Церској и Колубарској бици, а прославила се на Кајмакчалану. Била је рањена дванаест пута. Заслужила је 12 одликовања, укључујући и Карађорђеву звезду другог реда, Белог орла са мачевима и Орден француске Легије части. Напредовала је је до чина наредника. Између ратова је живела у Србији и Босни. За време Другог светског рата је девет месеци провела у концентрационом логору Гестапоа на Бањици.
Словеначка енциклопедија / Википедија
..........
Da li neko može da identifikuje Zarićeva odlikovanja?
Možda i saznamo nešto o ovoj junakinji - Natalija Javornić
Добровољац у Првом балканском и Првом светском рату.
Рођена 13. маја 1893 у Марибору, умрла 16. августа 1974. у Београду.
Јаворникова је 1912. године из Марибора отишла у Србију где је њен стриц био командант 11. пешадијског пука Карађорђе и учествовала је у првом Балканском рату. Почетком Првог светског рата се поново пријавила у Српску војску. У Србији је променила име и презиме, да би одвратила пажњу аустријских власти од рођака у Марибору. Учествовала је у Церској и Колубарској бици, а прославила се на Кајмакчалану. Била је рањена дванаест пута. Заслужила је 12 одликовања, укључујући и Карађорђеву звезду другог реда, Белог орла са мачевима и Орден француске Легије части. Напредовала је је до чина наредника. Између ратова је живела у Србији и Босни. За време Другог светског рата је девет месеци провела у концентрационом логору Гестапоа на Бањици.
Словеначка енциклопедија / Википедија
Hvala na ovome g-dinu Miloradu....!
Нико није коментарисао ову слику а она је на мене синоћ док сам прегледао свој заостатак на форуму произвела највећи утисак. Бујица опека које куља свуда око овог портала. Занимљиво је како су од целог зидног платна остала само ова лепо украшена врата и све ове табле почев од уличног броја. Покушавам да одгонетнем ко је све препоручивао "Српског краља". Са леве стране је плочица "Touring Klub"-a (не знам зашто са "к" а не са "с"). Са десне је, судећи по грбу, таблица неког Чехословачког друштва а још даље десно нешто чему у врху пише "Europe" а онда испод "Guide". Можда неки амерички тур-оператер? Одмах испод тога је табла Осигуравајућег друштва "Србија" које овде, очигледно, није добро прошло.
Варам ли се ако кажем да су ово Теразије? Апотека би требало да је она која још увек постоји у згради "Извозне банке". Лепо је видети да код нас нешто преживљава овако дуго, право чудо!