Рекох да ми овај лик личи на Аћима Медовића. Личи, Али није...
Данас ме Путник упозорио да је то Владимир Јакшић. У праву је човек, то му је струка, и хвала му.
Владимир Јакшић је био син Јакова Јакшића, рођен 1824. г. а умро 1899. године.
Био је оснивач државне статистике Србије. Најпре је радио у Министарству финансија, а затим је на Лицеју, тада нашој највишој школи, предавао економске предмете.
У моју струку залази као оснивач српске метеорологије. Уз помоћ, пре свега Министарства просвета, али и других министарстава, оснива мрежу станица за осматрање и мерење метеоролошких појава. Осматраче временских појава налази међу образованим људима разних струка, међу учитељима, поповима, телеграфистима...
Српска метеоролошка мрежа је у то време била међу најразвијенијим у Европи. Свакодневно су осматрачи своје извештаје о времену слали телеграфом, бесплатно. Прикупљени подаци су објављивани у званичним Српским новинама, што је такође куриозитет, јер је у то време само неколико европских земаља то радило редовно. И у томе смо предњачили у односу на много веће и развијеније земље.
Поштанско-телеграфско одељење је у Метеоролошкој станици у Београду инсталисало телеграфски апарат и повезало га са Главним телеграфом, чиме се штедело на времену. Кад год би неки телеграф из унутрашњости најавио метеоролошки извештај, одмах би био спојен са Метеоролошком станицим и њој је директно отправљао извештај. Брзина и тачност пре свега!.
Ето мало занимљивих ствари из наше прошлости...
Beograd, 1915. Misija Crvenog Krsta. Na fotografiju u sredini, skroz u belom, glavna sestra Mary E. Gladwin. Ispod nje legendarni doktor Edward W. Ryan, čovek koji je spasio Beograd....
Slikano je u "Staroj VMA" i zgrada u pozadini i danas postoji. Na slici levo od Dr. Ryana, s bujnom kosom, je Dr. Hans Zinsser.
Hans Zinsser [ 17 – XI - 1878 – 4 – IX- 1940] bio je američki (SAD) bakteriolog. Dete nemačkih emigranata. Rođen u Njujorku, stručno je indoktriniran i stekao sva profesionalna zvanja na Kolumbija univerzitetu (tu je radio i naš Pupin, znali su se). Radio je za Američki Crveni Krst u Francuskoj, Rusiji, Srbiji i Kini. Tifus (od grčke reči ‘ zamagljen ‘ – odnoseći se na pomućeno mentalno stanje, delirijum, bolesnika) bio mu je glavni interes. Kod nas je bolest poznata kao “pegavac”. Njegov nesebičan rad s bolesnicima odlikovan je s “Distinguished Service Medal” (SAD), “Ordenom Svetog Save” (Srbija) i “Legijom Časti” (Francuska). Zinserova glavna zasluga je izolovanje tifusnog bakterijskog uzročnika i spravljanje zaštitne vakcine. U Srbiji bio je 1915. godine. Rickettsiae (R.) su glavni uzročnik tifusa a prenose je stenice ili pacovske buve ubodom. Bolest se širi u sredinama s rđavom sanitacijom ili u prenaseljenoj sredini. Nelečen, tifus može da se završi smrću u roku od 9 – 18 dana. Zinsser je dokazao da postoje tri tipa tifusa koje izazivaju dve vrste bakterija – jednu (R. prowazekii) prenose stenice a drugu (R. mooseri) prenose glodari, tj. pacovska buva. 1932. g. Zinsser i M. Ruiz Castañeda otkrili su antitela u krvi tifusara i kasnije napravili mrtvu vakcinu koja je pokazala visoku efikasnost u prevenciji tifusa. Zinsser je umro 1940 g., žrtva akutne leukemije.
Рекох да ми овај лик личи на Аћима Медовића. Личи, Али није...
Данас ме Путник упозорио да је то Владимир Јакшић. У праву је човек, то му је струка, и хвала му.
Владимир Јакшић је био син Јакова Јакшића, рођен 1824. г. а умро 1899. године.
Био је оснивач државне статистике Србије. Најпре је радио у Министарству финансија, а затим је на Лицеју, тада нашој највишој школи, предавао економске предмете.
У моју струку залази као оснивач српске метеорологије. Уз помоћ, пре свега Министарства просвета, али и других министарстава, оснива мрежу станица за осматрање и мерење метеоролошких појава. Осматраче временских појава налази међу образованим људима разних струка, међу учитељима, поповима, телеграфистима...
Српска метеоролошка мрежа је у то време била међу најразвијенијим у Европи. Свакодневно су осматрачи своје извештаје о времену слали телеграфом, бесплатно. Прикупљени подаци су објављивани у званичним Српским новинама, што је такође куриозитет, јер је у то време само неколико европских земаља то радило редовно. И у томе смо предњачили у односу на много веће и развијеније земље.
Поштанско-телеграфско одељење је у Метеоролошкој станици у Београду инсталисало телеграфски апарат и повезало га са Главним телеграфом, чиме се штедело на времену. Кад год би неки телеграф из унутрашњости најавио метеоролошки извештај, одмах би био спојен са Метеоролошком станицим и њој је директно отправљао извештај. Брзина и тачност пре свега!.
Ето мало занимљивих ствари из наше прошлости...
Железничка пруга Београд-Ниш отворена је 1884. године. У току следеће две године изграђени су и правци према Пироту и Врању .
Француски фотограф Armand Giben, снимио је, 1886. године, београдску железничку станицу и још три пункта на релацији Ниш-Врање: Лесковац, Џеп и Владичин Хан.
Фотографије су из колекције Француске националне библиотеке.
На фотографијама београдске железничке станице још увек се запажају скеле, као да станица још није довршена.
Рекох да ми овај лик личи на Аћима Медовића. Личи, Али није...
Данас ме Путник упозорио да је то Владимир Јакшић. У праву је човек, то му је струка, и хвала му.
Владимир Јакшић је био син Јакова Јакшића, рођен 1824. г. а умро 1899. године.
Био је оснивач државне статистике Србије. Најпре је радио у Министарству финансија, а затим је на Лицеју, тада нашој највишој школи, предавао економске предмете.
У моју струку залази као оснивач српске метеорологије. Уз помоћ, пре свега Министарства просвета, али и других министарстава, оснива мрежу станица за осматрање и мерење метеоролошких појава. Осматраче временских појава налази међу образованим људима разних струка, међу учитељима, поповима, телеграфистима...
Српска метеоролошка мрежа је у то време била међу најразвијенијим у Европи. Свакодневно су осматрачи своје извештаје о времену слали телеграфом, бесплатно. Прикупљени подаци су објављивани у званичним Српским новинама, што је такође куриозитет, јер је у то време само неколико европских земаља то радило редовно. И у томе смо предњачили у односу на много веће и развијеније земље.
Поштанско-телеграфско одељење је у Метеоролошкој станици у Београду инсталисало телеграфски апарат и повезало га са Главним телеграфом, чиме се штедело на времену. Кад год би неки телеграф из унутрашњости најавио метеоролошки извештај, одмах би био спојен са Метеоролошком станицим и њој је директно отправљао извештај. Брзина и тачност пре свега!.
Ето мало занимљивих ствари из наше прошлости...
И он као Касина воли да меће што веће, мислим слике!
Beograd, 1915. Misija Crvenog Krsta. Na fotografiju u sredini, skroz u belom, glavna sestra Mary E. Gladwin. Ispod nje legendarni doktor Edward W. Ryan, čovek koji je spasio Beograd....
Slikano je u "Staroj VMA" i zgrada u pozadini i danas postoji. Na slici levo od Dr. Ryana, s bujnom kosom, je Dr. Hans Zinsser.
Рекох да ми овај лик личи на Аћима Медовића. Личи, Али није...
Данас ме Путник упозорио да је то Владимир Јакшић. У праву је човек, то му је струка, и хвала му.
Владимир Јакшић је био син Јакова Јакшића, рођен 1824. г. а умро 1899. године.
Био је оснивач државне статистике Србије. Најпре је радио у Министарству финансија, а затим је на Лицеју, тада нашој највишој школи, предавао економске предмете.
У моју струку залази као оснивач српске метеорологије. Уз помоћ, пре свега Министарства просвета, али и других министарстава, оснива мрежу станица за осматрање и мерење метеоролошких појава. Осматраче временских појава налази међу образованим људима разних струка, међу учитељима, поповима, телеграфистима...
Српска метеоролошка мрежа је у то време била међу најразвијенијим у Европи. Свакодневно су осматрачи своје извештаје о времену слали телеграфом, бесплатно. Прикупљени подаци су објављивани у званичним Српским новинама, што је такође куриозитет, јер је у то време само неколико европских земаља то радило редовно. И у томе смо предњачили у односу на много веће и развијеније земље.
Поштанско-телеграфско одељење је у Метеоролошкој станици у Београду инсталисало телеграфски апарат и повезало га са Главним телеграфом, чиме се штедело на времену. Кад год би неки телеграф из унутрашњости најавио метеоролошки извештај, одмах би био спојен са Метеоролошком станицим и њој је директно отправљао извештај. Брзина и тачност пре свега!.
Ето мало занимљивих ствари из наше прошлости...
Hvala gospodi Miloradu i Putniku na ovome......
Verovatno neko okupljanje "foruma"...pozdrav!
Француски фотограф Armand Giben, снимио је, 1886. године, београдску железничку станицу и још три пункта на релацији Ниш-Врање: Лесковац, Џеп и Владичин Хан.
Фотографије су из колекције Француске националне библиотеке.
На фотографијама београдске железничке станице још увек се запажају скеле, као да станица још није довршена.
Београд:
Пекара, хлебарница у београдској вароши...
Околина Лесковца
Џеп
Владичин Хан
Поздрав Железничару и Ћири...