Upravo mi je to jutros palo na pamet da bi na ovoj ilustraciji morala da se vidi zgrada ako je bila na mestu gde sam pretpostavio da bi mogla da bude. To je ovo mesto skroz desno gde se nalazi drvored uz put. I naravno - nema je.
Tako da sam sad potpuno uveren da je reč o lokaciji na Čukarici.
Још једном се потврдило да у литератури постоје бројни нетачни подаци. У својим проучавањима се врло обазриво односим према свим атрибуцијама на које наилазим.
Пре свега локацију ове зграде нисам открио ја, већ као што сам то и означио, неки други члан форума не знам више ко...
Ова зграда а то је надам се сада дефинитивно јасно није била стан управника Бајлонијевог парног млина.
Вероватно је у питању зграда што се на доњој слици види са леђа...
А на овој се, из времена Првог светског рата, види та иста зграда спреда...
Са господином Јуришићем сам последњи пут у Београду разговарао баш о овим сликама и уверили смо се обојца да оно што је писало на тим фотографијама да је то било нетачно.
Као што сте за ових пет година могли да констатујете ретко сам се преварио а када се то и десило а десило се неколико пута био сам срећан што су ми други помогли да дођем до решења која нисам успео сам да пронађем...
Овај што стоји скроз десно на слици изгледа као да је стигао из будућности! Кизони да ниси овде фотошоповао себе? : ) Ако ниси ти или неко други, мора се рећи да је дотични господин био необично обучен...
Da, zaista neobično, nije Kizzoni !!...pozdrav gdin-u Uličaru !!!!!
Да не цитирам све што је споемуто у вези Радничке улице, прилажем, хронолошки поређане, све снимке на којима се може видети зграда код надвожњака.
Слика пре I светског рата. Види се део индустријске зоне на Чукарици (Радничка улица). Лево се види део зграде преко пута крила фабрике која није уништена у рату. Лепо се види и димњак, који по мени није исти димњак као на слици оштећене зграде из 1915.
Већ виђени снимак истог дела Радничке направљен током I светског рата.
Панорама из 1929. објављена у књизи Живот на улици..
Панорама из 1941. снимљена са контра стране у односу на претходну.
Зграда код надвожњака, која је у скорије време добила ново рухо, јесте ту од пре I светског рата, али не стоји да је то иста зграда као на серији снимака из 1915.
За следећу (поновљену) фотографију Београдске општинске новине су 1931. написале де је у оклини Калемегдана, али мислим да ни то није тачно.
Крај око Топчидерског друма је осим познате Вајфртове пиваре, фабрике Гођевца, млина Хлебарског удружења (то је на слици коју је Француз показао, а где се данас диже хотел), млина кнеза Александра Карађорђевића, имао још и Фабрику боја, лакова и фирнајза Мите Ђорића (подигнута 1896.), Фабрику за израду тканина Бате Живковића (1895.) и још неке. Тренутно, мало тога је покривено фотографијама које су се појављивале на форуму.
Иначе. локацију ове зграде нико никад није ни доказао "ван сваке сумње", а на мапи је показан њен веома груб положај.
Пре свега ми нисмо на ти а ја се вама нисам ни обратио...
Бук је написао/ла:
Ово што си рекао повлачи да је први парни млин, у власништву кнеза Александра Карађорђевића, подигнут у тадашњем Жаркову, а не на Топчидерском друму.Даље, када би оштећена Бајлонијева зграда била на овој локацији, код надвожњака, онда би се видела и на следећој слици, негде у средини, а нема је.
На фотографији је Радничка улица. Педесетак метара улево (не види се на слици) би била фабрика шећера. Десно су порушене фабрике коже и обуће на Чукарици.
Ваша је тврдња у горњем тексту да ја тобож не знам где се налазио Бајлонов млин, вођена искључиво вашом сигурношћу да је веродостојнија означена локација ове зграде на слици, иначе погрешна, којој ви радије верујете него нечему што је овде неко други него ја објавио, али представљате целу ствар као да сам то заправо ја објавио да би сте моје мишљење обезвредили. Можда нисте приметили, али у граду у коме живите све што је изграђено до 1941 године никад се није поновило два пута у идентичном виду.
У прошлости сте већ више пута покушали да омаловажите моје ставове ја не знам стварно из којих разлога сте то чинили, лично вас не познајем, нешто вам код мене смета али се то мене ни не тиче, то је ваш проблем.
Изгледа ми, да од када сте се овде појавили, да покушавате да ваш истраживачки рад који је заиста интересантан и вредан пажње, да нам га прикажете као нешто ето неоспорно и наравно на много вишем нивоу од свега што су други овде приложили.
Немам никакве комплексе, Београдом се бавим без жеље за личним доказивањем нити из било какве тежње ка престижу у средини у којој више ни не живим. Ви и вама слични су учинили да овде више практично ништа ни не прилажем.
Оваквим непотребним завлачењима, поштовани господине не омаловажавате мене него себе, јер би сте сада и накнадно вашим последњим постом, да ловећи у мутном, заташкате трагове своје нетачне тврдње којој је једини циљ и био да оспори моју, да се Власи не би сетили, јер Боже мој, вама се не може десити да погрешите, отпашће вам претешка круна са главе коју сте на њу сами себи поставили...
Молим вас, уздржао сам се више пута до сад на изливе ваше арогантности, али сада вас најлепше молим, убудуће ме заобиђите у широком кругу и у било ком виду помињања у вашим конзерваторским радовима на санацији овог форума.
Senzacionalistički naslov uz neke novosti, i - poprilično neproverene tvrdnje... Gojko Todić, na primer, nikad nije bio dvorski arhitekta...
Видео си да је аутор Зоран Љ. Николић...
Усудио бих се рећи да овде ничег до сензационализма ни нема. Илкић потајно краде Јовановићеве планове? Па то је као латиноамеричка сапуница!
Žao mi je što se ovim u širokoj javnosti stvara klima nekakvog tobožnjeg osporavanja Ilkiću autorstva Skupštine. Bilo je, dosada (još od šezdesetih godina naovamo) istraživača, koji su proučavali Jovanovićeve planove i Ilkićev konačan nacrt, i oni su listom zaključili da su u pitanju, ipak, različiti projekti.
Sa druge strane, čini mi se da ovakve paušalne ocene i pozivanje na "krađu" i šta sve ne, ne doprinose pravilnom uvidu u svu kompleksnost onoga što se početkom dvadesetog veka dešavalo u toku građenja ovog zdanja.
Jer, nije projekat list hartijice da se "stavi u fioku", niti se može poturati tuđe kao svoje, posebno ne na konkursima koji su, još od davnih vremena uvek bili anonimni. Nadalje, u tekstu se prvo tvrdi da je Ilikić prvo predstavljao Jovanovićeve projekte kao svoje ("u svim detaljima" - iako se dobro zna da su to mogli biti samo opšti nacrti u nekoj sitnijoj razmeri, ne i detaljni projekti, a mnogi od njih su i potpisivani imenom pravog autora, Konstantina Jovanovića), a potom, da ih takođe predstavljao kao sopstvene, ali prerađene (?)
Nešto kasnije, govori se da se izlaganjem ove "sapunice" - "vraća se zasluženi dug arhitekti Jovanoviću, njegovim postavljanjem na mesto koje mu zaista i pripada. Na taj način bi se Beograd dostojno približio evropskim i svetskim metropolama".
Kakav dug i kakve to veze ima dostojnom približavanju evropskim i svetskim metropolama? I sam Ilkić je školovan na najprestižnijim školama u inostranstvu i on je, svakako, bio jedan od onih koji je duh svetskih metropola donosio u Beograd i u celu Srbiju.
I još nešto: dug Konstantinu Jovanoviću možemo da odužimo tako što nećemo porušiti ono malo kuća što nam je još preostalo od njega u Beogradu (između ostalog, tu je kuća na početku Karađorđeve koja je milion puta prepravljana i već skoro pred samourušavanjem) i što se nećemo tako nepristojno odnositi prema najznačajnijim njegovim zgradama koje su i dan danas predmet prepravki, doziđivanja, rušenja, probijanja, bušenja, te proizvoljnih i nakaradnih "konzervatorskih zahvata" (ulaz Spasićeve zadužbine, razlupan suteren zgrade u Zmaj Jovinoj itd.).
Tako da sam sad potpuno uveren da je reč o lokaciji na Čukarici.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:445567-Beogradske-price-Skupstina...
Senzacionalistički naslov uz neke novosti, i - poprilično neproverene tvrdnje... Gojko Todić, na primer, nikad nije bio dvorski arhitekta...
Видео си да је аутор Зоран Љ. Николић...
Усудио бих се рећи да овде ничег до сензационализма ни нема. Илкић потајно краде Јовановићеве планове? Па то је као латиноамеричка сапуница!
Још једном се потврдило да у литератури постоје бројни нетачни подаци. У својим проучавањима се врло обазриво односим према свим атрибуцијама на које наилазим.
Пре свега локацију ове зграде нисам открио ја, већ као што сам то и означио, неки други члан форума не знам више ко...
Ова зграда а то је надам се сада дефинитивно јасно није била стан управника Бајлонијевог парног млина.
Вероватно је у питању зграда што се на доњој слици види са леђа...
А на овој се, из времена Првог светског рата, види та иста зграда спреда...
Са господином Јуришићем сам последњи пут у Београду разговарао баш о овим сликама и уверили смо се обојца да оно што је писало на тим фотографијама да је то било нетачно.
Као што сте за ових пет година могли да констатујете ретко сам се преварио а када се то и десило а десило се неколико пута био сам срећан што су ми други помогли да дођем до решења која нисам успео сам да пронађем...
Овај што стоји скроз десно на слици изгледа као да је стигао из будућности! Кизони да ниси овде фотошоповао себе? : ) Ако ниси ти или неко други, мора се рећи да је дотични господин био необично обучен...
Da, zaista neobično, nije Kizzoni !!...pozdrav gdin-u Uličaru !!!!!
Да не цитирам све што је споемуто у вези Радничке улице, прилажем, хронолошки поређане, све снимке на којима се може видети зграда код надвожњака.
Слика пре I светског рата. Види се део индустријске зоне на Чукарици (Радничка улица). Лево се види део зграде преко пута крила фабрике која није уништена у рату. Лепо се види и димњак, који по мени није исти димњак као на слици оштећене зграде из 1915.
Већ виђени снимак истог дела Радничке направљен током I светског рата.
Панорама из 1929. објављена у књизи Живот на улици..
Панорама из 1941. снимљена са контра стране у односу на претходну.
Зграда код надвожњака, која је у скорије време добила ново рухо, јесте ту од пре I светског рата, али не стоји да је то иста зграда као на серији снимака из 1915.
За следећу (поновљену) фотографију Београдске општинске новине су 1931. написале де је у оклини Калемегдана, али мислим да ни то није тачно.
Крај око Топчидерског друма је осим познате Вајфртове пиваре, фабрике Гођевца, млина Хлебарског удружења (то је на слици коју је Француз показао, а где се данас диже хотел), млина кнеза Александра Карађорђевића, имао још и Фабрику боја, лакова и фирнајза Мите Ђорића (подигнута 1896.), Фабрику за израду тканина Бате Живковића (1895.) и још неке. Тренутно, мало тога је покривено фотографијама које су се појављивале на форуму.
Иначе. локацију ове зграде нико никад није ни доказао "ван сваке сумње", а на мапи је показан њен веома груб положај.
SKADARLIJA POD SNEGOM
POZDRAV SVIMA ...
Ово што си рекао повлачи да је први парни млин, у власништву кнеза Александра Карађорђевића, подигнут у тадашњем Жаркову, а не на Топчидерском друму.Даље, када би оштећена Бајлонијева зграда била на овој локацији, код надвожњака, онда би се видела и на следећој слици, негде у средини, а нема је.
На фотографији је Радничка улица. Педесетак метара улево (не види се на слици) би била фабрика шећера. Десно су порушене фабрике коже и обуће на Чукарици.
Ваша је тврдња у горњем тексту да ја тобож не знам где се налазио Бајлонов млин, вођена искључиво вашом сигурношћу да је веродостојнија означена локација ове зграде на слици, иначе погрешна, којој ви радије верујете него нечему што је овде неко други него ја објавио, али представљате целу ствар као да сам то заправо ја објавио да би сте моје мишљење обезвредили. Можда нисте приметили, али у граду у коме живите све што је изграђено до 1941 године никад се није поновило два пута у идентичном виду.
У прошлости сте већ више пута покушали да омаловажите моје ставове ја не знам стварно из којих разлога сте то чинили, лично вас не познајем, нешто вам код мене смета али се то мене ни не тиче, то је ваш проблем.
Изгледа ми, да од када сте се овде појавили, да покушавате да ваш истраживачки рад који је заиста интересантан и вредан пажње, да нам га прикажете као нешто ето неоспорно и наравно на много вишем нивоу од свега што су други овде приложили.
Немам никакве комплексе, Београдом се бавим без жеље за личним доказивањем нити из било какве тежње ка престижу у средини у којој више ни не живим. Ви и вама слични су учинили да овде више практично ништа ни не прилажем.
Оваквим непотребним завлачењима, поштовани господине не омаловажавате мене него себе, јер би сте сада и накнадно вашим последњим постом, да ловећи у мутном, заташкате трагове своје нетачне тврдње којој је једини циљ и био да оспори моју, да се Власи не би сетили, јер Боже мој, вама се не може десити да погрешите, отпашће вам претешка круна са главе коју сте на њу сами себи поставили...
Молим вас, уздржао сам се више пута до сад на изливе ваше арогантности, али сада вас најлепше молим, убудуће ме заобиђите у широком кругу и у било ком виду помињања у вашим конзерваторским радовима на санацији овог форума.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:445567-Beogradske-price-Skupstina...
Senzacionalistički naslov uz neke novosti, i - poprilično neproverene tvrdnje... Gojko Todić, na primer, nikad nije bio dvorski arhitekta...
Видео си да је аутор Зоран Љ. Николић...
Усудио бих се рећи да овде ничег до сензационализма ни нема. Илкић потајно краде Јовановићеве планове? Па то је као латиноамеричка сапуница!
Žao mi je što se ovim u širokoj javnosti stvara klima nekakvog tobožnjeg osporavanja Ilkiću autorstva Skupštine. Bilo je, dosada (još od šezdesetih godina naovamo) istraživača, koji su proučavali Jovanovićeve planove i Ilkićev konačan nacrt, i oni su listom zaključili da su u pitanju, ipak, različiti projekti.
Sa druge strane, čini mi se da ovakve paušalne ocene i pozivanje na "krađu" i šta sve ne, ne doprinose pravilnom uvidu u svu kompleksnost onoga što se početkom dvadesetog veka dešavalo u toku građenja ovog zdanja.
Jer, nije projekat list hartijice da se "stavi u fioku", niti se može poturati tuđe kao svoje, posebno ne na konkursima koji su, još od davnih vremena uvek bili anonimni. Nadalje, u tekstu se prvo tvrdi da je Ilikić prvo predstavljao Jovanovićeve projekte kao svoje ("u svim detaljima" - iako se dobro zna da su to mogli biti samo opšti nacrti u nekoj sitnijoj razmeri, ne i detaljni projekti, a mnogi od njih su i potpisivani imenom pravog autora, Konstantina Jovanovića), a potom, da ih takođe predstavljao kao sopstvene, ali prerađene (?)
Nešto kasnije, govori se da se izlaganjem ove "sapunice" - "vraća se zasluženi dug arhitekti Jovanoviću, njegovim postavljanjem na mesto koje mu zaista i pripada. Na taj način bi se Beograd dostojno približio evropskim i svetskim metropolama".
Kakav dug i kakve to veze ima dostojnom približavanju evropskim i svetskim metropolama? I sam Ilkić je školovan na najprestižnijim školama u inostranstvu i on je, svakako, bio jedan od onih koji je duh svetskih metropola donosio u Beograd i u celu Srbiju.
I još nešto: dug Konstantinu Jovanoviću možemo da odužimo tako što nećemo porušiti ono malo kuća što nam je još preostalo od njega u Beogradu (između ostalog, tu je kuća na početku Karađorđeve koja je milion puta prepravljana i već skoro pred samourušavanjem) i što se nećemo tako nepristojno odnositi prema najznačajnijim njegovim zgradama koje su i dan danas predmet prepravki, doziđivanja, rušenja, probijanja, bušenja, te proizvoljnih i nakaradnih "konzervatorskih zahvata" (ulaz Spasićeve zadužbine, razlupan suteren zgrade u Zmaj Jovinoj itd.).