Кнез Михајлова, позади се види зачеље Палате Риунионе, десно је крило Палате Албанија.
Odlicna slika! Ovde se vidi onaj famozni krater od bombe koja je probila prizemlje i eksplodirala u podrumu. Jedan stub je zaista tesko deformisan.
Dragoceno.
Takodje, iz clanka se odlicno moze sagledati koje su zgrade po centru (koje vise ne postoje) minirane, zapaljene ili stradale od namerne minobacacke vatre. Tu je, svakako i crkvena sestospratna zgrada na Studentskom trgu koja nam je bila enigma i koju samo znamo po "prici" i par nejasnih fotografija lepe fasade. Davno na forumu, pretpostavio sam da je ona dozivela istu sudbinu kao zgrada u Vasinoj koja je minirana i gde su silni ljudi poginuli, iako dosada nije bilo direktne potvrde tom dogadjaju.
Sada i to znamo.
Само час. Ја сам мислио да је тај удар у темеље "Албаније" био погодаг бомбом током америчког бомбардовања. Да ли је могуће да то није закрпљено месецима након тога. Или је у питању оштећење настало током ослобађања Београда?
Jeste. Tokom nekog od savezničkih bombardovanja, pretpostavljamo onog u proleće 1944. (ako su imali vremena da iz oficirskog logora izvuku inž. Đ. Lazarevića i vrate ga nazad, mada su to, doduše mogli da učine i u jesen iste godine).
Sa druge strane, ovo što je publikovano u tekstu, i prenešeno ovde na forumu ne mora da bude fotografija nastala tokom borbi za oslobođenje Beograda, 20. oktobra 1944.
U proleće 1944. bombarderi su dolazili iz pravca Zemuna (133 stepena) i nemoguće je da iz tog kursa pogode palatu Albanija na strani do Kolarčeve ulice (zbog parabolične putanje bombi).
Osim toga, ta lokacija je bila veoma važna za Nemce da bi od aprila do oktobra držali to nepopravljeno.
U septembarskim bombardovanjima Pančevačkog mosta kurs je bio 308 stepeni.
Ako to nije posledica eksplozije municije koju su Nemci držali u podrumu, onda je verovatnije da je pogodak bio 3. septembra.
Primera radi, u izveštaju Zapovjedništva glavnog stožera domobranstva, broj: 248, od 4.9.1944., piše: "3. IX između 10.00 i 11.15 sati bombardirani su mostovi kod Zemuna. Pogođen je kolski most i srušen jedan luk Pančevačkog mosta."
Izveštaj za 6. septembar pominje samo železnički most, nema izveštaja za 8. septembar, a u izveštaju od 20.9.1944. piše: "18. IX nepr. zrakoplovi bombardirali su Savski most kod Zemuna i oštetili ga."
Dakle, više je argumenata za jesen, nego za proleće 1944.
Зграда постоји...Код надвожњака ка Чукарици...
Слика је објављена овде на форуму...
Ово што си рекао повлачи да је први парни млин, у власништву кнеза Александра Карађорђевића, подигнут у тадашњем Жаркову, а не на Топчидерском друму.
Даље, када би оштећена Бајлонијева зграда била на овој локацији, код надвожњака, онда би се видела и на следећој слици, негде у средини, а нема је.
На фотографији је Радничка улица. Педесетак метара улево (не види се на слици) би била фабрика шећера. Десно су порушене фабрике коже и обуће на Чукарици.
Кнез Михајлова, позади се види зачеље Палате Риунионе, десно је крило Палате Албанија.
Odlicna slika! Ovde se vidi onaj famozni krater od bombe koja je probila prizemlje i eksplodirala u podrumu. Jedan stub je zaista tesko deformisan.
Dragoceno.
Takodje, iz clanka se odlicno moze sagledati koje su zgrade po centru (koje vise ne postoje) minirane, zapaljene ili stradale od namerne minobacacke vatre. Tu je, svakako i crkvena sestospratna zgrada na Studentskom trgu koja nam je bila enigma i koju samo znamo po "prici" i par nejasnih fotografija lepe fasade. Davno na forumu, pretpostavio sam da je ona dozivela istu sudbinu kao zgrada u Vasinoj koja je minirana i gde su silni ljudi poginuli, iako dosada nije bilo direktne potvrde tom dogadjaju.
Sada i to znamo.
Само час. Ја сам мислио да је тај удар у темеље "Албаније" био погодаг бомбом током америчког бомбардовања. Да ли је могуће да то није закрпљено месецима након тога. Или је у питању оштећење настало током ослобађања Београда?
Мислим да је овај део Кнез Михајлове био неприступачан за тумарање цивила и фоторепортера од почетка кампање бомбардовања, а вероватно и раније, до ослобођења.
Зграда постоји...Код надвожњака ка Чукарици...
Слика је објављена овде на форуму...
Ово што си рекао повлачи да је први парни млин, у власништву кнеза Александра Карађорђевића, подигнут у тадашњем Жаркову, а не на Топчидерском друму.
Даље, када би оштећена Бајлонијева зграда била на овој локацији, код надвожњака, онда би се видела и на следећој слици, негде у средини, а нема је.
На фотографији је Радничка улица. Педесетак метара улево (не види се на слици) би била фабрика шећера. Десно су порушене фабрике коже и обуће на Чукарици.
Da, i ja mislim da je Francuz u pravu, evo ga čak i dimnjak u pozadini, tačno pod uglom na kome stoji i na onoj fotografiji gde se vidi... Današnje stanje pozadine objekta možda zbunjuje - zasečena stena - ali se na ovom Dušanovom snimku iz 1915 vidi da je tada to još uvek bila padina, baš onako kako to izgleda i na snimcima srušene kuće.
Ipak, jedino što me ovde buni jeste stepen oštećenja same kuće - ovde se ne vide razvaline na prednjem ulazu kao što se uočava na fotografijama Miloša Jurišića. No, dobro, moguće je da su oštećenja nastala već 1914, i da su do jeseni 1915. (otkada je ovaj snimak) bila sanirana. U to vreme su gazde bili odgovorni ljudi prema svojoj imovini i nisu čekali Gradsko stambeno da im popravi kuće...
Kad smo kod Savčića, nedavno sam nabavio knjigu
50 godina rada inženjera Miloša Savčića 1889-1939
u kojoj ima dosta fotografija njegovih objekata.
Da li su fotografije iz ove knjige bile na ovom ili starom forumu?
Ne bih da dupliram stvari...
Miloš T. Savčić (26. juli 1865, Svilajnac – 9. mart 1941, Beograd) bio je jedan od najsvestranijih inženjera svog vremena, koji je svojim raznorodnim delovanjem prevazišao uobičajeno poimanje tehničkog stručnjaka i dosegao zasluge nacionalnog radnika. Jer, njegovo graditeljsko, industrijsko, ekonomsko, društveno i humano delovanje ostavilo je dubokog traga u materijalnom i duhovnom razvoju Beograda i privrednom usponu Srbije.
Inženjer Savčić je umnogome bio preteča svog vremena. Bio je pokretač i duhovni vođa jednog od prvih tehničkih preduzeća kod nas. Tek stasao inženjer, školovan u jednoj od najboljih visokih tehničkih škola u Evropi, osnovao je Inženjersko - arhitektonsku kancelariju u Beogradu devedesetih godina XIX veka. Bavio se projektovanjem prvenstveno privrednih objekata, dok je u projektima stambenih i poslovnih zgrada tesno sarađivao s istaknutim srpskim arhitektama. Tako je na samom početku profesionalnog puta ostvario i jedno od svojih najuspešnijih dela – kompleks Beogradske klanice. U borbi sa neškolovanim građevinarima utemeljio je staze privatnog preduzetništva, postavši njegov pionir. Uspešnim graditeljskim poduhvatima dokazao je opravdanost svoje vere u domaće stručnjake, do tada zanemarivane u odnosu na strane.
Inženjer Savčić je pripadao malobrojnoj grupi građevinskih inženjera koji su učestvovali u razvoju privrede. Tokom prve polovine ovog veka, osim projektovanja objekata, bio je pokretač i organizator industrijskih preduzeća do tada nerazvijenih privrednih grana zemlje, čime je znatno doprineo njenom privrednom osamostaljenju.
Sliku o višeslojnojsti Savčićeve ličnosti, osim njegove aktivne uloge u više novčanih institucija u Beogradu i značajnih fabrika u Srbiji (Fabrika vagona i gvozdenih konstrukcija u Kragujevcu, Fabrika lima u Zemunu), obogaćuje njegovo višestrano društveno angažovanje.
Зграда постоји...Код надвожњака ка Чукарици...
Слика је објављена овде на форуму...
Ово што си рекао повлачи да је први парни млин, у власништву кнеза Александра Карађорђевића, подигнут у тадашњем Жаркову, а не на Топчидерском друму.
Даље, када би оштећена Бајлонијева зграда била на овој локацији, код надвожњака, онда би се видела и на следећој слици, негде у средини, а нема је.
На фотографији је Радничка улица. Педесетак метара улево (не види се на слици) би била фабрика шећера. Десно су порушене фабрике коже и обуће на Чукарици.
Da, i ja mislim da je Francuz u pravu, evo ga čak i dimnjak u pozadini, tačno pod uglom na kome stoji i na onoj fotografiji gde se vidi... Današnje stanje pozadine objekta možda zbunjuje - zasečena stena - ali se na ovom Dušanovom snimku iz 1915 vidi da je tada to još uvek bila padina, baš onako kako to izgleda i na snimcima srušene kuće.
Ipak, jedino što me ovde buni jeste stepen oštećenja same kuće - ovde se ne vide razvaline na prednjem ulazu kao što se uočava na fotografijama Miloša Jurišića. No, dobro, moguće je da su oštećenja nastala već 1914, i da su do jeseni 1915. (otkada je ovaj snimak) bila sanirana. U to vreme su gazde bili odgovorni ljudi prema svojoj imovini i nisu čekali Gradsko stambeno da im popravi kuće...
Ево дела на Мостару где се мислило да се ова зграда налазила... Не видим је.
Јован Богичевић, мој деда...
"Политика“, 7. септ. 1939.
Неколико фотографија за које верујем да су из периода непосредно после ослобођења Београда 1944.
Преузете су одавде.
Кнез Михајлова, позади се види зачеље Палате Риунионе, десно је крило Палате Албанија.
Odlicna slika! Ovde se vidi onaj famozni krater od bombe koja je probila prizemlje i eksplodirala u podrumu. Jedan stub je zaista tesko deformisan.
Dragoceno.
Takodje, iz clanka se odlicno moze sagledati koje su zgrade po centru (koje vise ne postoje) minirane, zapaljene ili stradale od namerne minobacacke vatre. Tu je, svakako i crkvena sestospratna zgrada na Studentskom trgu koja nam je bila enigma i koju samo znamo po "prici" i par nejasnih fotografija lepe fasade. Davno na forumu, pretpostavio sam da je ona dozivela istu sudbinu kao zgrada u Vasinoj koja je minirana i gde su silni ljudi poginuli, iako dosada nije bilo direktne potvrde tom dogadjaju.
Sada i to znamo.
Само час. Ја сам мислио да је тај удар у темеље "Албаније" био погодаг бомбом током америчког бомбардовања. Да ли је могуће да то није закрпљено месецима након тога. Или је у питању оштећење настало током ослобађања Београда?
Jeste. Tokom nekog od savezničkih bombardovanja, pretpostavljamo onog u proleće 1944. (ako su imali vremena da iz oficirskog logora izvuku inž. Đ. Lazarevića i vrate ga nazad, mada su to, doduše mogli da učine i u jesen iste godine).
Sa druge strane, ovo što je publikovano u tekstu, i prenešeno ovde na forumu ne mora da bude fotografija nastala tokom borbi za oslobođenje Beograda, 20. oktobra 1944.
U proleće 1944. bombarderi su dolazili iz pravca Zemuna (133 stepena) i nemoguće je da iz tog kursa pogode palatu Albanija na strani do Kolarčeve ulice (zbog parabolične putanje bombi).
Osim toga, ta lokacija je bila veoma važna za Nemce da bi od aprila do oktobra držali to nepopravljeno.
U septembarskim bombardovanjima Pančevačkog mosta kurs je bio 308 stepeni.
Ako to nije posledica eksplozije municije koju su Nemci držali u podrumu, onda je verovatnije da je pogodak bio 3. septembra.
Primera radi, u izveštaju Zapovjedništva glavnog stožera domobranstva, broj: 248, od 4.9.1944., piše: "3. IX između 10.00 i 11.15 sati bombardirani su mostovi kod Zemuna. Pogođen je kolski most i srušen jedan luk Pančevačkog mosta."
Izveštaj za 6. septembar pominje samo železnički most, nema izveštaja za 8. septembar, a u izveštaju od 20.9.1944. piše: "18. IX nepr. zrakoplovi bombardirali su Savski most kod Zemuna i oštetili ga."
Dakle, više je argumenata za jesen, nego za proleće 1944.
Слика је објављена овде на форуму...
Ово што си рекао повлачи да је први парни млин, у власништву кнеза Александра Карађорђевића, подигнут у тадашњем Жаркову, а не на Топчидерском друму.
Даље, када би оштећена Бајлонијева зграда била на овој локацији, код надвожњака, онда би се видела и на следећој слици, негде у средини, а нема је.
На фотографији је Радничка улица. Педесетак метара улево (не види се на слици) би била фабрика шећера. Десно су порушене фабрике коже и обуће на Чукарици.
Неколико фотографија за које верујем да су из периода непосредно после ослобођења Београда 1944.
Преузете су одавде.
Кнез Михајлова, позади се види зачеље Палате Риунионе, десно је крило Палате Албанија.
Odlicna slika! Ovde se vidi onaj famozni krater od bombe koja je probila prizemlje i eksplodirala u podrumu. Jedan stub je zaista tesko deformisan.
Dragoceno.
Takodje, iz clanka se odlicno moze sagledati koje su zgrade po centru (koje vise ne postoje) minirane, zapaljene ili stradale od namerne minobacacke vatre. Tu je, svakako i crkvena sestospratna zgrada na Studentskom trgu koja nam je bila enigma i koju samo znamo po "prici" i par nejasnih fotografija lepe fasade. Davno na forumu, pretpostavio sam da je ona dozivela istu sudbinu kao zgrada u Vasinoj koja je minirana i gde su silni ljudi poginuli, iako dosada nije bilo direktne potvrde tom dogadjaju.
Sada i to znamo.
Само час. Ја сам мислио да је тај удар у темеље "Албаније" био погодаг бомбом током америчког бомбардовања. Да ли је могуће да то није закрпљено месецима након тога. Или је у питању оштећење настало током ослобађања Београда?
Мислим да је овај део Кнез Михајлове био неприступачан за тумарање цивила и фоторепортера од почетка кампање бомбардовања, а вероватно и раније, до ослобођења.
Поправљена и преправљена али основни елементи на прочељу су исти...
Слика је објављена овде на форуму...
Ово што си рекао повлачи да је први парни млин, у власништву кнеза Александра Карађорђевића, подигнут у тадашњем Жаркову, а не на Топчидерском друму.
Даље, када би оштећена Бајлонијева зграда била на овој локацији, код надвожњака, онда би се видела и на следећој слици, негде у средини, а нема је.
На фотографији је Радничка улица. Педесетак метара улево (не види се на слици) би била фабрика шећера. Десно су порушене фабрике коже и обуће на Чукарици.
Da, i ja mislim da je Francuz u pravu, evo ga čak i dimnjak u pozadini, tačno pod uglom na kome stoji i na onoj fotografiji gde se vidi... Današnje stanje pozadine objekta možda zbunjuje - zasečena stena - ali se na ovom Dušanovom snimku iz 1915 vidi da je tada to još uvek bila padina, baš onako kako to izgleda i na snimcima srušene kuće.
Ipak, jedino što me ovde buni jeste stepen oštećenja same kuće - ovde se ne vide razvaline na prednjem ulazu kao što se uočava na fotografijama Miloša Jurišića. No, dobro, moguće je da su oštećenja nastala već 1914, i da su do jeseni 1915. (otkada je ovaj snimak) bila sanirana. U to vreme su gazde bili odgovorni ljudi prema svojoj imovini i nisu čekali Gradsko stambeno da im popravi kuće...
Kad smo kod Savčića, nedavno sam nabavio knjigu
50 godina rada inženjera Miloša Savčića 1889-1939
u kojoj ima dosta fotografija njegovih objekata.
Da li su fotografije iz ove knjige bile na ovom ili starom forumu?
Ne bih da dupliram stvari...
Miloš Savčić
Zgrada u Karađorđevoj 59
Zgrada građena za Luku Ćelovića u Kraljevića Marka 1
Kuća u Ulici Cara Dušana 21 građena za g-đu Panić
Kuća u Balkanskoj 14 građena za kasacionog sudiju Milutina Markovića
Miloš T. Savčić (26. juli 1865, Svilajnac – 9. mart 1941, Beograd) bio je jedan od najsvestranijih inženjera svog vremena, koji je svojim raznorodnim delovanjem prevazišao uobičajeno poimanje tehničkog stručnjaka i dosegao zasluge nacionalnog radnika. Jer, njegovo graditeljsko, industrijsko, ekonomsko, društveno i humano delovanje ostavilo je dubokog traga u materijalnom i duhovnom razvoju Beograda i privrednom usponu Srbije.
Inženjer Savčić je umnogome bio preteča svog vremena. Bio je pokretač i duhovni vođa jednog od prvih tehničkih preduzeća kod nas. Tek stasao inženjer, školovan u jednoj od najboljih visokih tehničkih škola u Evropi, osnovao je Inženjersko - arhitektonsku kancelariju u Beogradu devedesetih godina XIX veka. Bavio se projektovanjem prvenstveno privrednih objekata, dok je u projektima stambenih i poslovnih zgrada tesno sarađivao s istaknutim srpskim arhitektama. Tako je na samom početku profesionalnog puta ostvario i jedno od svojih najuspešnijih dela – kompleks Beogradske klanice. U borbi sa neškolovanim građevinarima utemeljio je staze privatnog preduzetništva, postavši njegov pionir. Uspešnim graditeljskim poduhvatima dokazao je opravdanost svoje vere u domaće stručnjake, do tada zanemarivane u odnosu na strane.
Inženjer Savčić je pripadao malobrojnoj grupi građevinskih inženjera koji su učestvovali u razvoju privrede. Tokom prve polovine ovog veka, osim projektovanja objekata, bio je pokretač i organizator industrijskih preduzeća do tada nerazvijenih privrednih grana zemlje, čime je znatno doprineo njenom privrednom osamostaljenju.
Sliku o višeslojnojsti Savčićeve ličnosti, osim njegove aktivne uloge u više novčanih institucija u Beogradu i značajnih fabrika u Srbiji (Fabrika vagona i gvozdenih konstrukcija u Kragujevcu, Fabrika lima u Zemunu), obogaćuje njegovo višestrano društveno angažovanje.
Adela Magdić
Vladimir Šolaja
kustos, šef programskih aktivnosti
anja.radakovic@muzejnt.rs
tel: 3037 855
Слика је објављена овде на форуму...
Ово што си рекао повлачи да је први парни млин, у власништву кнеза Александра Карађорђевића, подигнут у тадашњем Жаркову, а не на Топчидерском друму.
Даље, када би оштећена Бајлонијева зграда била на овој локацији, код надвожњака, онда би се видела и на следећој слици, негде у средини, а нема је.
На фотографији је Радничка улица. Педесетак метара улево (не види се на слици) би била фабрика шећера. Десно су порушене фабрике коже и обуће на Чукарици.
Da, i ja mislim da je Francuz u pravu, evo ga čak i dimnjak u pozadini, tačno pod uglom na kome stoji i na onoj fotografiji gde se vidi... Današnje stanje pozadine objekta možda zbunjuje - zasečena stena - ali se na ovom Dušanovom snimku iz 1915 vidi da je tada to još uvek bila padina, baš onako kako to izgleda i na snimcima srušene kuće.
Ipak, jedino što me ovde buni jeste stepen oštećenja same kuće - ovde se ne vide razvaline na prednjem ulazu kao što se uočava na fotografijama Miloša Jurišića. No, dobro, moguće je da su oštećenja nastala već 1914, i da su do jeseni 1915. (otkada je ovaj snimak) bila sanirana. U to vreme su gazde bili odgovorni ljudi prema svojoj imovini i nisu čekali Gradsko stambeno da im popravi kuće...
Ево дела на Мостару где се мислило да се ова зграда налазила... Не видим је.
1913 година ...