Не знам да ли сте видели ово. Симпатично је и има неколико једна-две фотографије које нисам видео чак и овде. Али биће да је то само због одсуствовања са часова, тако се показало у већини случајева. Наравно, све је мало романсирано па је тако слика краља Петра са француског аеродрома коју је (?) Милорад поставио недавно постала слика из Великог рата. Но, није рђаво.
http://serbum.com/?p=2301
Једна од оних које нисмо видели је ова...
...на форуму је и раније било фотографија исте зграде.
Својевремено је Милош Јуришић започео, а онда, уз помоћ Путника и привео крају откривање локације.
Милош Јуришић је написао/ла:
Како је пре извесног времена постављена једна стара разгледница из времена I светског рата са натписом Bailonis-Haus bei Topčider, изазвала извесну недоумицу о чему се заправо ради, тј., која је то "кућа" и где се налазила, слободан сам да Вам понудим могуће решење до кога сам ја дошао проучавајући мало документацију а и два моја снимка исте зграде. Ради се наиме о изгледу "Парног млина Игњата Бајлонија и синова " који је настао 1883.године реконструкцијом и доградњом, и модернизацијом, Првог парног млина кнеза Александра Карађорђевића из 1850.године на Топчидерском друму (продужетку Кнеза Милоша улице)! Због нагиба терена, зграда је са лица била спратна док је са друге стране приземна, а види се са предње стране, сасвим десно, да се ту продавало брашно и пиво (може да се прочита на оригиналној фотографији, мада је неко то оловком и написао на фотографији са стране). Моје мишљење је да је ту доградњу и реконструкцију зграде можда радио чак Александар Бугарски, али то је још увек само у домену (моје) спекулације.
Путник је написао/ла:
Да покушам да допуним г. Милоша: Миливоје Костић каже да се млин Бајлонија налазио поред фабрике жижица на Топчидерском друму.
Друго, тешко је веровати да је у онако лепој згради млевено брашно. Али Костић решава загонетку када каже да је на плацу "озидана велика кућа на спрат са терасом, за стан управника са породицом". То би морало да је то. Додаје и жалосну напомену која се потпуно слаже са стањем зграде на овим сликама: "У Првом светском рату све је порушено".
Милош Јуришић је написао/ла:
Мислим да сте је одлично позиционирали, на првој фотографији се у позадини лепо види димњак Старог Млина, што према углу како се тај димњак види, и мапи коју сте касније приложили, може само да значи да се ова кућа налазила негде између данашњих улица на Сењаку: Булевар Војводе Путника, Ситничка, Кварнерска и Праховска. Негде "тамо", на претходном форуму сам доста разглабао о овом делу града, али морам да признам да ми је ово здање до сада било потпуна непознаница.
Sudeći po nagibu, položaju dimnjaka, ali i drveću koje se vidi prekoputa ulice na Bukovom kolor snimku, usudio bih se da pretpostavim da se ovo zdanje nalazilo na danas praznom placu izmedju ulica Bulevar Vojvode Putnika i Sitnička, obeleženom crvenim:
Sudeći po nagibu, položaju dimnjaka, ali i drveću koje se vidi prekoputa ulice na Bukovom kolor snimku, usudio bih se da pretpostavim da se ovo zdanje nalazilo na danas praznom placu izmedju ulica Bulevar Vojvode Putnika i Sitnička, obeleženom crvenim:
Мислим да је ову мапу Путник приложио. Означено је приближно исто место.
Министар културе Братислав Петковић открио је јуче спомен-плочу на топчидерском споменику, на месту где је на јучерашњи дан пре тачно 145 година, 10. јуна 1868, убијен кнез Михаило Обреновић. У присуству представника државног врха и јавних личности, свечаност је започела српском химном у извођењу секстета Народног позоришта, а завршена песмом „Што се боре мисли моје”, коју је написао кнез Михаило.
Директор Историјског музеја Србије (ИМС) Мирослав Живковић, који је осмислио и организовано ову акцију, објашњава за „Политику” да је на месту где се сада налази овај споменик, планирано монументалније обележје. Заједно са Милошевим конаком, кућама краља Петра Првог и Арчибалда Рајса, као и музејом скулптуре, то би требало да буде нова топчидерска историјска рута, атракција у туристичкој и културној понуди престонице.
– На месту погибије кнеза Михаила, по плану који је пре више од једног века направио руски архитекта Михаил Микешин, желимо да направимо грандиозан споменик у белом мермеру, на најлепшем делу Топчидера, који би украсио Београд. Очекујемо да прикупимо средства, око 400.000 евра, јер сви који су видели пројекат су одушевљени – открива Живковић.
Ради се о овом споменику.
Испод текста је адекватан коментар Ружице Перишић.
Цитат:
Kod nas ili nikako ili preterano!
Gospodin direktor ne prestaje sa naglašavanjem kako IMS poseduje ogroman prostor, hiljade kvadratnih metara, dinastije, koncertni klaviri, grandiozni spomenici!!!!
Uljudno, kompetentno i skromno, u skladu sa kvalitetima naših pravih velikana, to je stil i prezentacija koja odgovara zemlji Srbiji: pristojne table - obeležja, dobri istorijski tekstovi i svima dostupne brošure, kompetentna vođenja, to nama treba a ne grandiozni spomenici u stilu pseudoklasicizma!!! Nije potrebno da Čiča-Pera pokazuje svoj automobil i svoje koncertne klavire! Jeste potrebno da se uvede istinsko znanje o našem nasleđu, nije potrebna ATRAKCIJA.
Историјски музај Србије поседује збирку од 4200 разгледница и фотографија, од којих до данас ниједна није дигитализована.
Историјски музеј Србије издаје свој Зборник од 1959. Ниједно издање још увек није дигитализовано.
У потпуности се слажем са обе изјаве. Из поузданих извора знам да је директор Живковић један обичан шарлатан (да не употребим много грубље речи). У овом случају можемо се само надати да ће овакав пројекат пропасти и да особе које би да праве неке нове Теразије на Новом Београду док им аутентични споменици културе пропадају неће направити превише штете култури и наслеђу ове државе док су на власти.
Као некада бркати поштар Гавра, доносим вам једно писамце...
Poštovani gospodine Baukampf, koristim priliku da Vas pozdravim i da Vas zamolim da se preko Vas obratim forumu Politikin Zabavnik, jer mi moje znanje o upotrebi ovih savremenih sokoćala to ne dozvoljava.
Želim da izrazim svoje divljenje svim učesnicima i priređivačima ovog foruma na neverovatnom entuzijazmu i iskazanom znanju, kao i na prikazanom fantastičnom materijalu iz istorije Beograda.
Moj konkretan razlog obraćanja vezan je za temu nestalih spomenika sa Kalemegdana i želje JP Beogradska tvrđava da pokuša da ih pronađe i eventualno vrati. Gospodin Buk je citirao jednu moju izjavu za medije u vezi toga.
Upravo angažovanje učesnika vašeg cenjenog foruma, iznošenjem brojnih fotografija, je u velikoj meri pokrenulo stvar sa mrtve tačke.
Pokušaću da iznesem podatke za prvi spomenik, koji smo, na našu veliku radost, pronašli u depou Narodnog muzeja.
Skulptura " Molitva" vajara Frane Kršinića sa Korčule, poznatog i kao autora spomenika Nikoli Tesli ispred tehničkih fakulteta u Beogradu, ili čuvene skulpture druga Tita u Užicu, nalazila se na potezu koji se danas naziva "aleja Heroja".
Postavljena je po raspoloživim podacima 1930.
Prvi put je Kršinić izlaže 1923 u Novom Sadu. zatim je redovno na njegovim izložbama po zemlji, 1926 je izlaže u Švajcarskoj pa u Americi.
Iz perioda kada je obitavala na Kalemegdanu, poznate su samo dve porodične fotografije koje je upravo Forum Politikinog Zabavnika iznedrio. Ja sam ih prosledio Narodnom Muzeju i oni su vam na tome beskrajno zahvalni.
Postoji i insert iz filma "Nepokorena mladost", koji su takođe časni oci ovog foruma uočili, ali i mala fotografija, čini mi se gdina Jurišića iz vremena odmah nakon oslobođenja Beograda, gde je skulptura slikana srušena sa postolja.
Ona je nakon rata uklonjena, jedno vreme bila u depou, a potom našla svoje mesto u parku "Manjež", do početka 90-tih i rekonstrukcije parka, kada je odnesena u depo Narodnog muzeja, gde je i sada.
Velikom ljubaznošću direktorke muzeja gđe Bojane Borić Brešković i radnika muzeja,posebno gđe Vere Grujić imao sam priliku da vidim skulpturu i da je fotografišem. Ovim vam i premijerno fotografije prezentujem.
Ovakvih skulptura "Molitve" Kršinić je napravio više,samo su manjeg formata i naručivane su u Zagrebu i još par mesta kao nadgrobni spomenici. Originalni gipsani odlivak nalazi se u Zagrebu.
Ipak u vezi ove skulpture postoje još dve nejasnoće. I zato se obraćam forumu za pomoć.
Prvo nisam još pronašao bilo kakav pisani trag o samom činu postavljanja " Molitve " na Kalemegdan.
I drugo, kod istoričara postoji neka priča da je samo postavljenje "Molitve" vezano za sećanje na grofa Urliha Celjskog, zeta Đurđa Brankovića, koga je sin Jovana Hunjadija po jednoj verziji i ubio u Beogradu.
Bilo kakva informacija o ovome bila bi korisna. Veliki pozdrav za sve forumaše i Vas lično.
Milan Tlačinac, Vd direktora JP Beogradska tvrđava
Ps. Sledeći put daću vam informacije, dokle smo stigli sa saznanjima o sudbini spomenika kneginji Zorki.
Биле су раније на форуму и ове две слике које приказују прилаз Кршинићевом споменику.
Кнез Михајлова, позади се види зачеље Палате Риунионе, десно је крило Палате Албанија.
Odlicna slika! Ovde se vidi onaj famozni krater od bombe koja je probila prizemlje i eksplodirala u podrumu. Jedan stub je zaista tesko deformisan.
Dragoceno.
Takodje, iz clanka se odlicno moze sagledati koje su zgrade po centru (koje vise ne postoje) minirane, zapaljene ili stradale od namerne minobacacke vatre. Tu je, svakako i crkvena sestospratna zgrada na Studentskom trgu koja nam je bila enigma i koju samo znamo po "prici" i par nejasnih fotografija lepe fasade. Davno na forumu, pretpostavio sam da je ona dozivela istu sudbinu kao zgrada u Vasinoj koja je minirana i gde su silni ljudi poginuli, iako dosada nije bilo direktne potvrde tom dogadjaju.
Sada i to znamo.
Само час. Ја сам мислио да је тај удар у темеље "Албаније" био погодаг бомбом током америчког бомбардовања. Да ли је могуће да то није закрпљено месецима након тога. Или је у питању оштећење настало током ослобађања Београда?
Кизони, из које је године ова слика? Друго, да ли се између "Под липом" и зграде у којој су просторије општине Стари град налазила још једна приземна зграда? Тако се чини са овеог снимка а нисам никада обратио пажњу на то.
S kraja sedamdesetih. Prvi sto s leve strane kurir iz Sporta, iza njega do ulaza urednici iz iste redakcije, sto u sredini tehnička redakcija Novosti, sto desno rečni slovoslagači. Pije se BIP.
Још једна слика коју не могу а да не прокоментаришем. "Прешернова клет" из својих златних година: БИП-ови сунцобрани, столице скоро на улици, екипа која цирка после радног времена (вероватно и мало пре његовог истека ; )... Речју, класична атмосфера. Излог са завесама (ваљда да онима унутра не смета превише светла), зидови са мрким плочицама и кратки шанк опточен лимом, исто као и део фасаде. Светлећа црвена слова. Сјајан детаљ су налепнице које нас обавештавају да се овде могло платити Визом и Американ експресом! : )
Дорћолче, ова ти злата вреди. У рангу је са оном са глумцима у "Глумцу". Штета што немамо још оваквих слика из кафанске свакодневнице.
POZDRAV SVIMA ....
http://serbum.com/?p=2301
Једна од оних које нисмо видели је ова...
...на форуму је и раније било фотографија исте зграде.
Својевремено је Милош Јуришић започео, а онда, уз помоћ Путника и привео крају откривање локације.
Друго, тешко је веровати да је у онако лепој згради млевено брашно. Али Костић решава загонетку када каже да је на плацу "озидана велика кућа на спрат са терасом, за стан управника са породицом". То би морало да је то. Додаје и жалосну напомену која се потпуно слаже са стањем зграде на овим сликама: "У Првом светском рату све је порушено".
Мислим да је ову мапу Путник приложио. Означено је приближно исто место.
Југословенски павиљон на сајму у Милану 1931.
Тескт објављен у часопису Илустровано време.
И унутрашњост павиљона.
Пре нешто више од месец дана Политика је објавила текст Топчидерска тура кроз историју.
Директор Историјског музеја Србије (ИМС) Мирослав Живковић, који је осмислио и организовано ову акцију, објашњава за „Политику” да је на месту где се сада налази овај споменик, планирано монументалније обележје. Заједно са Милошевим конаком, кућама краља Петра Првог и Арчибалда Рајса, као и музејом скулптуре, то би требало да буде нова топчидерска историјска рута, атракција у туристичкој и културној понуди престонице.
– На месту погибије кнеза Михаила, по плану који је пре више од једног века направио руски архитекта Михаил Микешин, желимо да направимо грандиозан споменик у белом мермеру, на најлепшем делу Топчидера, који би украсио Београд. Очекујемо да прикупимо средства, око 400.000 евра, јер сви који су видели пројекат су одушевљени – открива Живковић.
Ради се о овом споменику.
Испод текста је адекватан коментар Ружице Перишић.
Gospodin direktor ne prestaje sa naglašavanjem kako IMS poseduje ogroman prostor, hiljade kvadratnih metara, dinastije, koncertni klaviri, grandiozni spomenici!!!!
Uljudno, kompetentno i skromno, u skladu sa kvalitetima naših pravih velikana, to je stil i prezentacija koja odgovara zemlji Srbiji: pristojne table - obeležja, dobri istorijski tekstovi i svima dostupne brošure, kompetentna vođenja, to nama treba a ne grandiozni spomenici u stilu pseudoklasicizma!!! Nije potrebno da Čiča-Pera pokazuje svoj automobil i svoje koncertne klavire! Jeste potrebno da se uvede istinsko znanje o našem nasleđu, nije potrebna ATRAKCIJA.
Историјски музај Србије поседује збирку од 4200 разгледница и фотографија, од којих до данас ниједна није дигитализована.
Историјски музеј Србије издаје свој Зборник од 1959. Ниједно издање још увек није дигитализовано.
У потпуности се слажем са обе изјаве. Из поузданих извора знам да је директор Живковић један обичан шарлатан (да не употребим много грубље речи). У овом случају можемо се само надати да ће овакав пројекат пропасти и да особе које би да праве неке нове Теразије на Новом Београду док им аутентични споменици културе пропадају неће направити превише штете култури и наслеђу ове државе док су на власти.
Poštovani gospodine Baukampf, koristim priliku da Vas pozdravim i da Vas zamolim da se preko Vas obratim forumu Politikin Zabavnik, jer mi moje znanje o upotrebi ovih savremenih sokoćala to ne dozvoljava.
Želim da izrazim svoje divljenje svim učesnicima i priređivačima ovog foruma na neverovatnom entuzijazmu i iskazanom znanju, kao i na prikazanom fantastičnom materijalu iz istorije Beograda.
Moj konkretan razlog obraćanja vezan je za temu nestalih spomenika sa Kalemegdana i želje JP Beogradska tvrđava da pokuša da ih pronađe i eventualno vrati. Gospodin Buk je citirao jednu moju izjavu za medije u vezi toga.
Upravo angažovanje učesnika vašeg cenjenog foruma, iznošenjem brojnih fotografija, je u velikoj meri pokrenulo stvar sa mrtve tačke.
Pokušaću da iznesem podatke za prvi spomenik, koji smo, na našu veliku radost, pronašli u depou Narodnog muzeja.
Skulptura " Molitva" vajara Frane Kršinića sa Korčule, poznatog i kao autora spomenika Nikoli Tesli ispred tehničkih fakulteta u Beogradu, ili čuvene skulpture druga Tita u Užicu, nalazila se na potezu koji se danas naziva "aleja Heroja".
Postavljena je po raspoloživim podacima 1930.
Prvi put je Kršinić izlaže 1923 u Novom Sadu. zatim je redovno na njegovim izložbama po zemlji, 1926 je izlaže u Švajcarskoj pa u Americi.
Iz perioda kada je obitavala na Kalemegdanu, poznate su samo dve porodične fotografije koje je upravo Forum Politikinog Zabavnika iznedrio. Ja sam ih prosledio Narodnom Muzeju i oni su vam na tome beskrajno zahvalni.
Postoji i insert iz filma "Nepokorena mladost", koji su takođe časni oci ovog foruma uočili, ali i mala fotografija, čini mi se gdina Jurišića iz vremena odmah nakon oslobođenja Beograda, gde je skulptura slikana srušena sa postolja.
Ona je nakon rata uklonjena, jedno vreme bila u depou, a potom našla svoje mesto u parku "Manjež", do početka 90-tih i rekonstrukcije parka, kada je odnesena u depo Narodnog muzeja, gde je i sada.
Velikom ljubaznošću direktorke muzeja gđe Bojane Borić Brešković i radnika muzeja,posebno gđe Vere Grujić imao sam priliku da vidim skulpturu i da je fotografišem. Ovim vam i premijerno fotografije prezentujem.
Ovakvih skulptura "Molitve" Kršinić je napravio više,samo su manjeg formata i naručivane su u Zagrebu i još par mesta kao nadgrobni spomenici. Originalni gipsani odlivak nalazi se u Zagrebu.
Ipak u vezi ove skulpture postoje još dve nejasnoće. I zato se obraćam forumu za pomoć.
Prvo nisam još pronašao bilo kakav pisani trag o samom činu postavljanja " Molitve " na Kalemegdan.
I drugo, kod istoričara postoji neka priča da je samo postavljenje "Molitve" vezano za sećanje na grofa Urliha Celjskog, zeta Đurđa Brankovića, koga je sin Jovana Hunjadija po jednoj verziji i ubio u Beogradu.
Bilo kakva informacija o ovome bila bi korisna. Veliki pozdrav za sve forumaše i Vas lično.
Milan Tlačinac, Vd direktora JP Beogradska tvrđava
Ps. Sledeći put daću vam informacije, dokle smo stigli sa saznanjima o sudbini spomenika kneginji Zorki.
Биле су раније на форуму и ове две слике које приказују прилаз Кршинићевом споменику.
Неколико фотографија за које верујем да су из периода непосредно после ослобођења Београда 1944.
Преузете су одавде.
Кнез Михајлова, позади се види зачеље Палате Риунионе, десно је крило Палате Албанија.
Odlicna slika! Ovde se vidi onaj famozni krater od bombe koja je probila prizemlje i eksplodirala u podrumu. Jedan stub je zaista tesko deformisan.
Dragoceno.
Takodje, iz clanka se odlicno moze sagledati koje su zgrade po centru (koje vise ne postoje) minirane, zapaljene ili stradale od namerne minobacacke vatre. Tu je, svakako i crkvena sestospratna zgrada na Studentskom trgu koja nam je bila enigma i koju samo znamo po "prici" i par nejasnih fotografija lepe fasade. Davno na forumu, pretpostavio sam da je ona dozivela istu sudbinu kao zgrada u Vasinoj koja je minirana i gde su silni ljudi poginuli, iako dosada nije bilo direktne potvrde tom dogadjaju.
Sada i to znamo.
Само час. Ја сам мислио да је тај удар у темеље "Албаније" био погодаг бомбом током америчког бомбардовања. Да ли је могуће да то није закрпљено месецима након тога. Или је у питању оштећење настало током ослобађања Београда?
Prijatan vikend svima !!
Кизони, из које је године ова слика? Друго, да ли се између "Под липом" и зграде у којој су просторије општине Стари град налазила још једна приземна зграда? Тако се чини са овеог снимка а нисам никада обратио пажњу на то.
S kraja sedamdesetih. Prvi sto s leve strane kurir iz Sporta, iza njega do ulaza urednici iz iste redakcije, sto u sredini tehnička redakcija Novosti, sto desno rečni slovoslagači. Pije se BIP.
Још једна слика коју не могу а да не прокоментаришем. "Прешернова клет" из својих златних година: БИП-ови сунцобрани, столице скоро на улици, екипа која цирка после радног времена (вероватно и мало пре његовог истека ; )... Речју, класична атмосфера. Излог са завесама (ваљда да онима унутра не смета превише светла), зидови са мрким плочицама и кратки шанк опточен лимом, исто као и део фасаде. Светлећа црвена слова. Сјајан детаљ су налепнице које нас обавештавају да се овде могло платити Визом и Американ експресом! : )
Дорћолче, ова ти злата вреди. У рангу је са оном са глумцима у "Глумцу". Штета што немамо још оваквих слика из кафанске свакодневнице.