Јединица пешадије стационирана у Београдској тврђави.
Знам да се ово већ појављивало, али само да утврдимо, пошто Милорад није навео годину: ово су наши војници само пре него што су сви добили шајкаче? А година је и даље 1904?
Ово јесте снимак са почетка 20. века а шајкаче су уведене у српску војску неких 30 година раније. Као што смо једном расправили овде, ово је документација о покушају промене униформе српске војске (сад баш нисам сигуран да ли је 1904. или која година касније). По обичају, узор је била аустро-угарска униформа што се нарочито види по капи и телећаку. Униформа је направљена у одређеном броју комплета и дата на пробну употребу појединим јединицама (сасвим савремен приступ). Није уведена у редовну употребу вероватно из финансијских разлога.
Хвала за сажет а врло информативан одговор. Наравно, причали смо о овоме раније, али сам скроз сметнуо то с ума...
Одувек ме је занимало шта се заправо дешава на овој слици. Мени се чини као да официр некако опомиње продавца срећака. Слику смо виђали више пута али нисам никада прочитао никакав текст или коментар уз њу. Ако се неко сети одакле је, можда можемо да нађемо да ли постоји некакава легенда уз њу. Ако не, можда би неко од старијих чланова по сећању могао да проба да реконстуише шта би овде могло да се збива.
Belgrade:An officer buys postcards from a street- peddler. Belgrade,1952
Па хајде нека буде тако, купује разгледнице. У сваком случају знамо да је у питању разговор а не претња. Понело ме је уплашено лице продавца. Верујем да ће поетичнији међу учесницима форума бити инспирисани за могуће различите интерпретације збивања, ова фотографија просто вуче ка томе.
Очигледно, бавили смо се текућим питањима у форми флашираног сока од грожђа, а како нисмо били јешни није било ћевапа и сличних ђаконија што мени није нарочито тешко пало јер сам на дијети... надам се да ће остали учесници скупа неће разгласити зашто!
Ооо, па испало је боље него што сам могао да закључим из оног кратког разговора с Изногудом. Жао ми је што нисам могао да присуствујем, али уз мало труда ето нама још неке годишњице ускоро!
Na mestu gde se danasnalazi zgrada Starog dvora, na uglu ulice kralja Milana i Dragoslava Jovanovića, godine 1876 -1878, kada je Groman slikao značajnegrađevine Beograda, bio je "stan" generala Mihaila Grigoroviča Černjejeva (1838-1898). U ovom zdanju jedno vreme su živeli knez Mihailo i njegova tek venčana supruga kneginja Julija.Zgrada je srušena 1881, kada je kralj Milan počeo da zida svoj novi dvor.
Pitanje glasi: kako je narod zvao ovo, u ono vreme, popularno zdanje?
Очигледно, бавили смо се текућим питањима у форми флашираног сока од грожђа, а како нисмо били јешни није било ћевапа и сличних ђаконија што мени није нарочито тешко пало јер сам на дијети... надам се да ће остали учесници скупа неће разгласити зашто!
Ооо, па испало је боље него што сам могао да закључим из оног кратког разговора с Изногудом. Жао ми је што нисам могао да присуствујем, али уз мало труда ето нама још неке годишњице ускоро!
Двадесет и првог јуна било је тачно три године од оснивања овог форума, а у току следеће недеље су чланови прешли с оног форума на овај.
Ех, три године, мало ли је...
P.S. Na ovim adresama razrušenih zgrada, trebalo bi da postoji i jedna kuća Dragiše Brašovana. Možda je to baš ova na broju 13...
По мојим списковима на броју 13 је зграда Антонија Колантонија, а надзидана је и преправљена 1929. по пројекту Тодоровић Драг.
Али зато нови број Годишњака доноси фотографију Брашованове виле коју раније нисмо видели. Грађена је за Милана Лујановића у Ужичкој 43 око 1925.
Фотографија је из колекције Милоша Јуришића.
Одлична ствар! Браво за Бука! Ура и за Брашована! (Што би рекао Радован, "Он ме доводи до имбецилности" : )
Koliko sam na brzinu pogledao članak o Brašovanu u GMGB, ima pogrešno objavljenog plana fasade za kuću Damjana Brankovića u Bul. Oslobođenja.
Ali, morao bih sve detaljno da pročitam...
Inače, svakako, Brašovan i mene potpuno baca na kolena.
Na mestu gde se danasnalazi zgrada Starog dvora, na uglu ulice kralja Milana i Dragoslava Jovanovića, godine 1876 -1878, kada je Groman slikao značajnegrađevine Beograda, bio je "stan" generala Mihaila Grigoroviča Černjejeva (1838-1898). U ovom zdanju jedno vreme su živeli knez Mihailo i njegova tek venčana supruga kneginja Julija.Zgrada je srušena 1881, kada je kralj Milan počeo da zida svoj novi dvor. Pitanje glasi: kako je narod zvao ovo, u ono vreme, popularno zdanje?
Мали дворац, 1976. године, са стражарском кућицом испред које стоје Руси који чувају Черњајева.
У доба кнеза Александра Карађорђевића овде је била Књажевска канцеларија. У две одаје Књажевске канцеларије су у пролеће 1855. године инсталисани први телеграфски апарати у Србији. Трећег априла 1855. године, у 12:45 сати, је из Крагујевца у Београд приспео први телеграм. Тако је отпочела ере телекомуникација у Србији...
Ђачко купатило налазило се на обали Дунава, отприлике где је данас споменик браниоцима Београда из Првог светског рата. Изграђено је 1930-их на иницијативу професора гимнастике из Реалке. Личило је на остала купатила са дрвеним кабинама и ограђеним делом (тј. базеном). Испочетка отворено само за ђаке реалке, ускоро је постало доступно свима. Било је омиљено окупљалиште младих, поред њега се играо фудбал па и кошарка. 1959. у њега се усељава Академски кајак клуб који ту остаје све до његовог уклањања 1974. током радова на изградњи спортског центра "25. мај".
Зна ли неко нешто више о Ђачком купатилу на Дунаву од овога? Хвала унапред!
Скенирани делови су из књиге Сто година Друге београдске гимназије (1870-1970).
Из сећања Момчила Милошевића, предратног професора историје.
Из сећања Марине Мирковић, послератне професорке филозофије.
Дакле, из текста произилази да је локација купатила на месту које је обележено стрелицом.
Данас би то била локација у околини Споменика бррниоцима Београда из 1915. (подигнут 1988.) и тениског стадиона.
И на крају слика купатила.
О-о-о-о... И пети пут "ура" за Бука! И веееееелико хвала. Знао сам да ће Форум пре или касније "прорадити".
Надам се да вас нисам превише заморио својим клицањем, али Бук је стврано ископао и на форум поставио свашта претходних дана. Неочекивано убрзање!
P.S. Na ovim adresama razrušenih zgrada, trebalo bi da postoji i jedna kuća Dragiše Brašovana. Možda je to baš ova na broju 13...
По мојим списковима на броју 13 је зграда Антонија Колантонија, а надзидана је и преправљена 1929. по пројекту Тодоровић Драг.
Али зато нови број Годишњака доноси фотографију Брашованове виле коју раније нисмо видели. Грађена је за Милана Лујановића у Ужичкој 43 око 1925.
Фотографија је из колекције Милоша Јуришића.
Одлична ствар! Браво за Бука! Ура и за Брашована! (Што би рекао Радован, "Он ме доводи до имбецилности" : )
Koliko sam na brzinu pogledao članak o Brašovanu u GMGB, ima pogrešno objavljenog plana fasade za kuću Damjana Brankovića u Bul. Oslobođenja.
Ali, morao bih sve detaljno da pročitam...
Inače, svakako, Brašovan i mene potpuno baca na kolena.
По мени је Брашован једна од личности која би могла да иде на неку од будућих новчаница : ) Архитекта чија дела сви знају чак и ако не знају да су његова (а требали би).
Иначе, сада сам погледао на Бингу. Кућа је још увек на месту и чини се да није нимало промењена. Пријатно изненађење с Топчидерског брда!
Не знам да ли сте видели ово. Симпатично је и има неколико једна-две фотографије које нисам видео чак и овде. Али биће да је то само због одсуствовања са часова, тако се показало у већини случајева. Наравно, све је мало романсирано па је тако слика краља Петра са француског аеродрома коју је (?) Милорад поставио недавно постала слика из Великог рата. Но, није рђаво.
Знам да се ово већ појављивало, али само да утврдимо, пошто Милорад није навео годину: ово су наши војници само пре него што су сви добили шајкаче? А година је и даље 1904?
Ово јесте снимак са почетка 20. века а шајкаче су уведене у српску војску неких 30 година раније. Као што смо једном расправили овде, ово је документација о покушају промене униформе српске војске (сад баш нисам сигуран да ли је 1904. или која година касније). По обичају, узор је била аустро-угарска униформа што се нарочито види по капи и телећаку. Униформа је направљена у одређеном броју комплета и дата на пробну употребу појединим јединицама (сасвим савремен приступ). Није уведена у редовну употребу вероватно из финансијских разлога.
Хвала за сажет а врло информативан одговор. Наравно, причали смо о овоме раније, али сам скроз сметнуо то с ума...
Одувек ме је занимало шта се заправо дешава на овој слици. Мени се чини као да официр некако опомиње продавца срећака. Слику смо виђали више пута али нисам никада прочитао никакав текст или коментар уз њу. Ако се неко сети одакле је, можда можемо да нађемо да ли постоји некакава легенда уз њу. Ако не, можда би неко од старијих чланова по сећању могао да проба да реконстуише шта би овде могло да се збива.
Odavde je
http://www.magnumphotos.com/image/PAR223076.html
odnosno odavde
http://www.lessingimages.com/viewimage.asp?i=52080943A&cr=103&cl=1
Belgrade:An officer buys postcards from a street- peddler. Belgrade,1952
Па хајде нека буде тако, купује разгледнице. У сваком случају знамо да је у питању разговор а не претња. Понело ме је уплашено лице продавца. Верујем да ће поетичнији међу учесницима форума бити инспирисани за могуће различите интерпретације збивања, ова фотографија просто вуче ка томе.
Очигледно, бавили смо се текућим питањима у форми флашираног сока од грожђа, а како нисмо били јешни није било ћевапа и сличних ђаконија што мени није нарочито тешко пало јер сам на дијети... надам се да ће остали учесници скупа неће разгласити зашто!
Ооо, па испало је боље него што сам могао да закључим из оног кратког разговора с Изногудом. Жао ми је што нисам могао да присуствујем, али уз мало труда ето нама још неке годишњице ускоро!
Pitanje glasi: kako je narod zvao ovo, u ono vreme, popularno zdanje?
Очигледно, бавили смо се текућим питањима у форми флашираног сока од грожђа, а како нисмо били јешни није било ћевапа и сличних ђаконија што мени није нарочито тешко пало јер сам на дијети... надам се да ће остали учесници скупа неће разгласити зашто!
Двадесет и првог јуна било је тачно три године од оснивања овог форума, а у току следеће недеље су чланови прешли с оног форума на овај.
Ех, три године, мало ли је...
По мојим списковима на броју 13 је зграда Антонија Колантонија, а надзидана је и преправљена 1929. по пројекту Тодоровић Драг.
Али зато нови број Годишњака доноси фотографију Брашованове виле коју раније нисмо видели. Грађена је за Милана Лујановића у Ужичкој 43 око 1925.
Фотографија је из колекције Милоша Јуришића.
Одлична ствар! Браво за Бука! Ура и за Брашована! (Што би рекао Радован, "Он ме доводи до имбецилности" : )
Koliko sam na brzinu pogledao članak o Brašovanu u GMGB, ima pogrešno objavljenog plana fasade za kuću Damjana Brankovića u Bul. Oslobođenja.
Ali, morao bih sve detaljno da pročitam...
Inače, svakako, Brašovan i mene potpuno baca na kolena.
Мали дворац, 1976. године, са стражарском кућицом испред које стоје Руси који чувају Черњајева.
У доба кнеза Александра Карађорђевића овде је била Књажевска канцеларија. У две одаје Књажевске канцеларије су у пролеће 1855. године инсталисани први телеграфски апарати у Србији. Трећег априла 1855. године, у 12:45 сати, је из Крагујевца у Београд приспео први телеграм. Тако је отпочела ере телекомуникација у Србији...
Зна ли неко нешто више о Ђачком купатилу на Дунаву од овога? Хвала унапред!
Скенирани делови су из књиге Сто година Друге београдске гимназије (1870-1970).
Из сећања Момчила Милошевића, предратног професора историје.
Из сећања Марине Мирковић, послератне професорке филозофије.
Дакле, из текста произилази да је локација купатила на месту које је обележено стрелицом.
Данас би то била локација у околини Споменика бррниоцима Београда из 1915. (подигнут 1988.) и тениског стадиона.
И на крају слика купатила.
О-о-о-о... И пети пут "ура" за Бука! И веееееелико хвала. Знао сам да ће Форум пре или касније "прорадити".
Надам се да вас нисам превише заморио својим клицањем, али Бук је стврано ископао и на форум поставио свашта претходних дана. Неочекивано убрзање!
По мојим списковима на броју 13 је зграда Антонија Колантонија, а надзидана је и преправљена 1929. по пројекту Тодоровић Драг.
Али зато нови број Годишњака доноси фотографију Брашованове виле коју раније нисмо видели. Грађена је за Милана Лујановића у Ужичкој 43 око 1925.
Фотографија је из колекције Милоша Јуришића.
Одлична ствар! Браво за Бука! Ура и за Брашована! (Што би рекао Радован, "Он ме доводи до имбецилности" : )
Koliko sam na brzinu pogledao članak o Brašovanu u GMGB, ima pogrešno objavljenog plana fasade za kuću Damjana Brankovića u Bul. Oslobođenja.
Ali, morao bih sve detaljno da pročitam...
Inače, svakako, Brašovan i mene potpuno baca na kolena.
По мени је Брашован једна од личности која би могла да иде на неку од будућих новчаница : ) Архитекта чија дела сви знају чак и ако не знају да су његова (а требали би).
Иначе, сада сам погледао на Бингу. Кућа је још увек на месту и чини се да није нимало промењена. Пријатно изненађење с Топчидерског брда!
http://serbum.com/?p=2301