Сваки дан пролазим овим двориштем,има ли још нека слика?Лево је фризерски студио,стан десно је у спору...У подруму доле десно је гарсоњера за издавање.Чија је хармоника?
А ја га гледам сваки дан, са свога прозора из суседне зграде, одакле је ово и снимљено
И тако га, дакле, углавном гледам (тек понекад сам и сама кроз њега прошла)... у октобру ће бити равно 40 година.
Uzgred, zna li se da li je Josif Šojat bio u srodstvu ili iz porodice majke Ante Pavelića? U vezi sa Šojatovom kućom u Brankovoj, neko je na ovom (ili onom?) forumu napomenuo da je ta kuća bila, zapravo, u Pavelićevom vlasništvu.
Koliko se sećam iz raznih pregleda arhitekture, Josif Šojat je bio rentijer, nisam siguran da li i preduzimač...
Павелићева мајка, Марија, је имала девојачко презиме Шојат, па можда ту постоји нешто што би се могло протумачити као веза.
Јосиф Шојат је био Злоковићев пријатељ и пре подизања низа кућа на својим имањима. Шојат је сарађивао и са браћом Крстић, па је сигурно да његова улога није била само рентијерска, него је охрабривао младе архитекте да "проуче старо, а саграде ново".
Невезано, шта се десило са потрагом у вези ове слике?
Колико памтим, фотографија је наводно представљала "дом патријарха Гаврила".
Ova kuca se nalazi na padini Topciderskog brda ka Hipodromu: iza kuce, ovako kako je snimljena, danas je ulica Vukovarska.
Čudno, patrijarh Gavrilo je bio mnogo kasnije od stila ove gradnje i automobila u prvom planu, ali to sve ništa ne mora da znači.
iako je sušta istina da je Patrijarh (ali Varnava) zidao sebi rezidenciju u Vukovarskoj, promenivši odluku o započetoj bližoj gradnji (projekat arh. Lukomski) i prodavši je za plac u Vukovarskoj.
Ali to je druga zgrada.
Da nisu u međuvremenu ovu, sa slike, zbrisali sa lica zemlje.
P.S. Ja sam uvek mislio da je ovo kuća u krugu dvora, u Bul. Kn. Aleksandra Karađorđevića.
Поново сам предуго одсуствовао. Не својом вољом. Прово ми се покварио рачунар а потом сам био на путу. Прокоментарисаћу неколико слика које су ми запале за око. Унапред се извињавам ако је неко већ одговорио, нисам погледао до краја шта се дешавало у мом одсуству.
Као прво, шта нам на овој слици говори да је у питању Београд? Не препознајем ништа а оно што (мислим да) видим у позадини ме одвраћа од те идеје.
Već u "ono doba" Soldatensender Belgrad imao je studije akustički oblikovane u vidu položenih perforiranih panela (princip koji se i danas koristi).
Takođe, primećuje se karakteristični kondenzatorski mikrofon (Nojman ili Telefunken) koji su, ipak, verovatno Nemci instalirali. Od rekvizita teže je zaključiti šta se nalazi položeno na stolu. Klepetuša?
Naravno, moguće je takođe da su Nemci samo preuzeli predratne studije kratkotalasne radio stanice, i da je ona te 1938. kada je otpočela sa radom, bila posebno tretirana i pravljena (na poslednjem spratu nekadašnjeg Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, ugao ka Birčanonovoj).
O tome se malo zna, još manje priča.
P. S. Kizzoni, smem li da pitam za izvor ove fotografije? Hvala na fotografiji i informaciji.
О овој теми знам само оно што сам овде прочитао али се користим здраворазумском логиком. Ако су Немци адаптирали просторије радија за своје потребе претпостављам да би донели и плочицу са натписом "Микрофон укључ(ен)" на немачком. Овако ми се чини да је та адаптација рађена пре њиховог вакта. И да, на столу је клепетуша, ту нема сумње. Ето још једног звука тог доба који се може реконструисати!
Сваки дан пролазим овим двориштем,има ли још нека слика?Лево је фризерски студио,стан десно је у спору...У подруму доле десно је гарсоњера за издавање.Чија је хармоника?
А ја га гледам сваки дан, са свога прозора из суседне зграде, одакле је ово и снимљено
И тако га, дакле, углавном гледам (тек понекад сам и сама кроз њега прошла)... у октобру ће бити равно 40 година.
Хармоника је по свему судећи овога:
Koliko se sećam iz raznih pregleda arhitekture, Josif Šojat je bio rentijer, nisam siguran da li i preduzimač...
Павелићева мајка, Марија, је имала девојачко презиме Шојат, па можда ту постоји нешто што би се могло протумачити као веза.
Јосиф Шојат је био Злоковићев пријатељ и пре подизања низа кућа на својим имањима. Шојат је сарађивао и са браћом Крстић, па је сигурно да његова улога није била само рентијерска, него је охрабривао младе архитекте да "проуче старо, а саграде ново".
Невезано, шта се десило са потрагом у вези ове слике?
Колико памтим, фотографија је наводно представљала "дом патријарха Гаврила".
Čudno, patrijarh Gavrilo je bio mnogo kasnije od stila ove gradnje i automobila u prvom planu, ali to sve ništa ne mora da znači.
Ja je ovde nešto ne vidim,
http://binged.it/1aEX1l0
iako je sušta istina da je Patrijarh (ali Varnava) zidao sebi rezidenciju u Vukovarskoj, promenivši odluku o započetoj bližoj gradnji (projekat arh. Lukomski) i prodavši je za plac u Vukovarskoj.
Ali to je druga zgrada.
Da nisu u međuvremenu ovu, sa slike, zbrisali sa lica zemlje.
P.S. Ja sam uvek mislio da je ovo kuća u krugu dvora, u Bul. Kn. Aleksandra Karađorđevića.
NJ.V. KRALJICA MARIJA I NJ.VIS. KNEGINJA OLGA , NEDAVNO SU OBIŠLE DRŽAVNU BOLNICU U BEOGRADU
POZDRAV SVIMA ...
Поново сам предуго одсуствовао. Не својом вољом. Прово ми се покварио рачунар а потом сам био на путу. Прокоментарисаћу неколико слика које су ми запале за око. Унапред се извињавам ако је неко већ одговорио, нисам погледао до краја шта се дешавало у мом одсуству.
Као прво, шта нам на овој слици говори да је у питању Београд? Не препознајем ништа а оно што (мислим да) видим у позадини ме одвраћа од те идеје.
Бозаџија, али где? Могли би да препознамо по шинама и углу зграде!
Koliko puta je helikopter sleteo/poleteo sa ove platforme?
Кажу врло мало пута или чак ниједанпут јер се платформа показала (?) нестабилном. Предпостављам да ће Милован то боље знати.
(Сада сам тек видео да је Изногуд ово лепо образложио. Значи није била нестабилна већ је ваздушни притисак при слетању разбијао прозоре.)
Миловане (и други), зна ли се ко је аутор ових трафика у националном стилу? (Чини ми се да их је било више од само ове.)
Već u "ono doba" Soldatensender Belgrad imao je studije akustički oblikovane u vidu položenih perforiranih panela (princip koji se i danas koristi).
Takođe, primećuje se karakteristični kondenzatorski mikrofon (Nojman ili Telefunken) koji su, ipak, verovatno Nemci instalirali. Od rekvizita teže je zaključiti šta se nalazi položeno na stolu. Klepetuša?
Naravno, moguće je takođe da su Nemci samo preuzeli predratne studije kratkotalasne radio stanice, i da je ona te 1938. kada je otpočela sa radom, bila posebno tretirana i pravljena (na poslednjem spratu nekadašnjeg Ministarstva šuma i ruda, poljoprivrede i voda, ugao ka Birčanonovoj).
O tome se malo zna, još manje priča.
P. S. Kizzoni, smem li da pitam za izvor ove fotografije? Hvala na fotografiji i informaciji.
О овој теми знам само оно што сам овде прочитао али се користим здраворазумском логиком. Ако су Немци адаптирали просторије радија за своје потребе претпостављам да би донели и плочицу са натписом "Микрофон укључ(ен)" на немачком. Овако ми се чини да је та адаптација рађена пре њиховог вакта. И да, на столу је клепетуша, ту нема сумње. Ето још једног звука тог доба који се може реконструисати!