... ... sledi romantično-nostalgični deo ... ... lijepa ! ... ne znam baš pesmu, ali zvuči privlačno... eto, mnogo toga se promenilo od XIX veka, ali :beer: ostalo ... :)
Хвала ти Касина на овој занимљивој разгледници посланој у мој град прије 103 године! Очито да је овај мој суграђанин заволио Београд и Топчидер када овако пише. Посебно ме је изненадило то што је Велецијењена госпођица Марија била толико позната у Осијеку да пошиљалац није написао ни улицу ни број а Осијек ни прије103 године баш није био мали град. Претпостављам да су Велецијењену госпођицу Марија знали сви осјечки поштари... Поздрав из Осијека !
Драги Поле, са ликом Шона, нико не зна какве муке поштари имају!
Никола Кусовац ми је, једном приликом, рекао да му је уручено писмо са адресом: Никола Кусовац, главни кустос, Београд. Сад, може о поштанским службеницима да влада мишљење да само знају да трескају жигом и да лижу, марке. Али неки чиновник у пошти Београд 2 је знао за Кусовца, и без адресе и поштанског броја.
Из моје поштанске каријере сећам се два случаја. Писало је:
Добрилче Талино, улица песника Ђачког растанка, Велика Плана, и
Вилмин потомак, стуб правдољубља, Велика Плана.
Прво писмо односило се на Добрилу Николић, песникињу, која је живела у улици Бранка Радичевића. Друго писмо је, без проблема, уручено Владимиру Тасићу, чија мајка се звала Вилма, а који је радио као извршитељ у суду (иначе, успешан глумац у аматерском позоришту). Поштари су писма уручили без икакве муке, само су прокоментарисали: Бранко Арсић се опет измотава! Пошиљалац Бранко је, ипак, кажњен. Радио је све и свашта, да би на крају и сам постао поштар!
За врхунац испробавања поштарских способности сазнао сам из једних поштанских новина: У Љубљани је уручено писмо које је у адреси имало само назив одредишта (Љубљана) и цртеж лика примаоца, који је, додуше, био и сам сликар.
Na ovom mestu moram da odam priznanje Gosn KK, na izvanrednoj seriji neviđenih pozorišnih plakata! Odakle ti, 'leba ti?!
... kako odakle, pa Uc, pardon kasina, je višedecenijski sakupljač svega i svačega, pa pre nego što završi u plamenu, ja to malo sortiram po podrumu, malo šiljem ovđeka ... eto na primer, repertoar iz 1878. mi se smučio skroz, osim poslednje u nizu, koja, onako - obećava 8) ...
Овде смо већ видели насловне стране Тајма: Краљ Александар Карађорђевић, Принц Павле и четник за време Другог светског рата. Само да додам још неколико, мало већих.
...
Ма шта ко мислио о овом последњем, мора се признати да је био махер.
Ноћас сам покушао да прегледам све насловне стране Тајма. Установио сам да ниједан странац није имао три насловне стране, и то у оквиру 15 година! А цртали су га најбољи Тајмови илустратори, Борис Шаљапин и Ернест Хамлин Бејкер.
Гавро, уз сво уважавање твог мишљења, само једна, врло субјективна, констатација. Махери су били они који су угостили нашег краља током рата (и сами су државним уређењем краљевина) а истовремено су подржавали комунисту који је том истом краљу забранио повратак (и шта још све не) у ову напаћену земљу. Е то је мајсторство, да не користим приземније изразе, није ред на овако фином месту...
П.С. Извињавам се на офтопикању, отело ми се.
Да ли су овакви бункери стварно постојали по Београду за време Другог светског рата?
У извору пише German bunker, Belgrade.
Стварно су постојали, и то на углу Змај Јовине и Обилићевог венца! :)
Јест, ово је на углу Обилићевог венца и Змај Јовине. Али, мени ово личи на фотомонтажу. Некако ми је бункер неприродан: мислим на његову велику осветљеност, далеко већу него околне зграде. И отвор на њему је изусетно светао, мада би се очекивало да је црн. Као да је неко спојио две фотографије... Својевремено сам питао особу која ради у згради испред које је бункер (Музеј Града Београда) да ли зна за овај бункер, а она је кратко одговорила са - не.
... ovo je dosta poznata, i do sada često eksploatisana fotografija ... moram da priznam, da nisam nikada posumnjao u njenu autentičnost, mada je nešto posebno nisam ni analizirao ...
... to što je bunker nekako neprirodan - sasvim je prirodno stanje ... nije mu tu mesto, pa stoji, da prostite, ko čir na ... naknadano je i od drugačijeg materijala pravljen, apsolutno je u prvom planu, tako da me ne brine njegova drugačija osvetljenost, pa čak i unutrašnjosti koja bi trebala da bude nešto tamnija ... ono što bi, bar po meni, mogao da bude jači argument su izjave svedoka ... tako da je pitanje - da li je zaposleni bio živi svedok, ili tu radi posle rata...
.. a što se tiče znanja zaposlenih o neposrednom okruženju, i o onome što bi inače po prirodi stvari morali znati, moja iskustva su tu dosta loša ...
... i da zaključim, meni i dalje fotografija izgleda autentična, mada nemam nikakve dokaze, dakle - radi se o ličnom utisku, koji ostaje sve do iznošenja ozbiljnijih i čvršćih argumenta koji bi to opovrgli ...
Ово је веома позната слика и до сада није било никаквих назнака да је реч о фотомонтажи. Слажем се са Касининим објашњењем зашто бункер делује другачије у односу на остатак фотографије. Иначе, можда и то може да допринесе дискусији на ову тему, треба знати да су ово били импровизовани бункери, масовно "лепљени" на београдске зграде, у брзини, када је Немцима постало јасно да ће "тврђава Београд" бити поприште озбиљне дефанзивне битке за извлачење две велике групе снага заосталих 1) у окуци Дунава код планине Дели-Јован (каснија Штетнерова група, разбијена на Смедеревском друму) и 2) делова 7.СС дивизије "заглибљене" пак у одбрани других снага (армијска група Е у повлачењу из Грчке) у околини Ниша (касније тешко разбијена дејством совјетске авијације код на путу Прокупље-Мерошина и на падинама Јастрепца).
Дакле, мало се одаљих од теме, али то је контекст: бункери су у оскудним ратним условима на брзину изливани и постављани на све линије одбране по граду, којих је било неколико, и зато делују тако као што делују. А као објашњење зашто их старији Београђани не памте могла би да буде чињеница да су као истински симбол окупације били у потпуности сравњени (они који нису већ демолирани у бробама) убрзо по уласку Совјета и Титових партизана у Београд, и то углавном од стране совјетских инжењераца...
(прегледавам стране које нисам до сада видео па се надам да нисам улетео са коментаром који ће се у сличној форми појавити на некој од страна које тек треба да прочитам...)
Слика необичног чамца у пловидби Дунавом испред Хотела Југослави
Молим вас за помоћ: претпостављам да је на некој од овдашњих страна била постављена једна необична, јако колорисана, фотографија чамца у пловидби Дунавом испред Хотела Југославија, да ли ико може да се сети где је то било? Колико се сећам, реч је о веома необичном типу пловила за београдску реку (морски глисер од лакираног дрвета) и да је било речи, ако се добро сећам, да је ту случај о неком ретком чамцу са Бриона или тако нешто.
Надам се само да нисам "шмерцовао" и да није реч о посту који се налазио "тамо" а да га ја нисам у свести пребацио "амо"...
... kako odakle, pa Uc, pardon kasina, je višedecenijski sakupljač svega i svačega, pa pre nego što završi u plamenu, ja to malo sortiram po podrumu, malo šiljem ovđeka ... eto na primer, repertoar iz 1878. mi se smučio skroz, osim poslednje u nizu, koja, onako - obećava 8) ...
[/quote]
Što jes' - jeste! Sad se vidi da te rodila Jevrosima! Skidam kapu! Imaš toga još?
Хвала ти Касина на овој занимљивој разгледници посланој у мој град прије 103 године! Очито да је овај мој суграђанин заволио Београд и Топчидер када овако пише. Посебно ме је изненадило то што је Велецијењена госпођица Марија била толико позната у Осијеку да пошиљалац није написао ни улицу ни број а Осијек ни прије103 године баш није био мали град. Претпостављам да су Велецијењену госпођицу Марија знали сви осјечки поштари... Поздрав из Осијека !
Драги Поле, са ликом Шона, нико не зна какве муке поштари имају!
Никола Кусовац ми је, једном приликом, рекао да му је уручено писмо са адресом: Никола Кусовац, главни кустос, Београд. Сад, може о поштанским службеницима да влада мишљење да само знају да трескају жигом и да лижу, марке. Али неки чиновник у пошти Београд 2 је знао за Кусовца, и без адресе и поштанског броја.
Из моје поштанске каријере сећам се два случаја. Писало је:
Добрилче Талино, улица песника Ђачког растанка, Велика Плана, и
Вилмин потомак, стуб правдољубља, Велика Плана.
Прво писмо односило се на Добрилу Николић, песникињу, која је живела у улици Бранка Радичевића. Друго писмо је, без проблема, уручено Владимиру Тасићу, чија мајка се звала Вилма, а који је радио као извршитељ у суду (иначе, успешан глумац у аматерском позоришту). Поштари су писма уручили без икакве муке, само су прокоментарисали: Бранко Арсић се опет измотава! Пошиљалац Бранко је, ипак, кажњен. Радио је све и свашта, да би на крају и сам постао поштар!
За врхунац испробавања поштарских способности сазнао сам из једних поштанских новина: У Љубљани је уручено писмо које је у адреси имало само назив одредишта (Љубљана) и цртеж лика примаоца, који је, додуше, био и сам сликар.
Na ovom mestu moram da odam priznanje Gosn KK, na izvanrednoj seriji neviđenih pozorišnih plakata! Odakle ti, 'leba ti?!
... kako odakle, pa Uc, pardon kasina, je višedecenijski sakupljač svega i svačega, pa pre nego što završi u plamenu, ja to malo sortiram po podrumu, malo šiljem ovđeka ... eto na primer, repertoar iz 1878. mi se smučio skroz, osim poslednje u nizu, koja, onako - obećava 8) ...
...
Ма шта ко мислио о овом последњем, мора се признати да је био махер.
Ноћас сам покушао да прегледам све насловне стране Тајма. Установио сам да ниједан странац није имао три насловне стране, и то у оквиру 15 година! А цртали су га најбољи Тајмови илустратори, Борис Шаљапин и Ернест Хамлин Бејкер.
Гавро, уз сво уважавање твог мишљења, само једна, врло субјективна, констатација. Махери су били они који су угостили нашег краља током рата (и сами су државним уређењем краљевина) а истовремено су подржавали комунисту који је том истом краљу забранио повратак (и шта још све не) у ову напаћену земљу. Е то је мајсторство, да не користим приземније изразе, није ред на овако фином месту...
П.С. Извињавам се на офтопикању, отело ми се.
У извору пише German bunker, Belgrade.
Стварно су постојали, и то на углу Змај Јовине и Обилићевог венца! :)
Јест, ово је на углу Обилићевог венца и Змај Јовине. Али, мени ово личи на фотомонтажу. Некако ми је бункер неприродан: мислим на његову велику осветљеност, далеко већу него околне зграде. И отвор на њему је изусетно светао, мада би се очекивало да је црн. Као да је неко спојио две фотографије... Својевремено сам питао особу која ради у згради испред које је бункер (Музеј Града Београда) да ли зна за овај бункер, а она је кратко одговорила са - не.
... ovo je dosta poznata, i do sada često eksploatisana fotografija ... moram da priznam, da nisam nikada posumnjao u njenu autentičnost, mada je nešto posebno nisam ni analizirao ...
... to što je bunker nekako neprirodan - sasvim je prirodno stanje ... nije mu tu mesto, pa stoji, da prostite, ko čir na ... naknadano je i od drugačijeg materijala pravljen, apsolutno je u prvom planu, tako da me ne brine njegova drugačija osvetljenost, pa čak i unutrašnjosti koja bi trebala da bude nešto tamnija ... ono što bi, bar po meni, mogao da bude jači argument su izjave svedoka ... tako da je pitanje - da li je zaposleni bio živi svedok, ili tu radi posle rata...
.. a što se tiče znanja zaposlenih o neposrednom okruženju, i o onome što bi inače po prirodi stvari morali znati, moja iskustva su tu dosta loša ...
... i da zaključim, meni i dalje fotografija izgleda autentična, mada nemam nikakve dokaze, dakle - radi se o ličnom utisku, koji ostaje sve do iznošenja ozbiljnijih i čvršćih argumenta koji bi to opovrgli ...
Ово је веома позната слика и до сада није било никаквих назнака да је реч о фотомонтажи. Слажем се са Касининим објашњењем зашто бункер делује другачије у односу на остатак фотографије. Иначе, можда и то може да допринесе дискусији на ову тему, треба знати да су ово били импровизовани бункери, масовно "лепљени" на београдске зграде, у брзини, када је Немцима постало јасно да ће "тврђава Београд" бити поприште озбиљне дефанзивне битке за извлачење две велике групе снага заосталих 1) у окуци Дунава код планине Дели-Јован (каснија Штетнерова група, разбијена на Смедеревском друму) и 2) делова 7.СС дивизије "заглибљене" пак у одбрани других снага (армијска група Е у повлачењу из Грчке) у околини Ниша (касније тешко разбијена дејством совјетске авијације код на путу Прокупље-Мерошина и на падинама Јастрепца).
Дакле, мало се одаљих од теме, али то је контекст: бункери су у оскудним ратним условима на брзину изливани и постављани на све линије одбране по граду, којих је било неколико, и зато делују тако као што делују. А као објашњење зашто их старији Београђани не памте могла би да буде чињеница да су као истински симбол окупације били у потпуности сравњени (они који нису већ демолирани у бробама) убрзо по уласку Совјета и Титових партизана у Београд, и то углавном од стране совјетских инжењераца...
(прегледавам стране које нисам до сада видео па се надам да нисам улетео са коментаром који ће се у сличној форми појавити на некој од страна које тек треба да прочитам...)
Надам се само да нисам "шмерцовао" и да није реч о посту који се налазио "тамо" а да га ја нисам у свести пребацио "амо"...
Хвала унапред!
... kako odakle, pa Uc, pardon kasina, je višedecenijski sakupljač svega i svačega, pa pre nego što završi u plamenu, ja to malo sortiram po podrumu, malo šiljem ovđeka ... eto na primer, repertoar iz 1878. mi se smučio skroz, osim poslednje u nizu, koja, onako - obećava 8) ...
Što jes' - jeste! Sad se vidi da te rodila Jevrosima! Skidam kapu! Imaš toga još?
1941. Inauguration of 70000 reservists of Belgrade's garrison, The reservists swear on young king Peter II, of Yugoslavia,
A boy plays soccer in a Belgrade street. Belgrade,1952
Radnički savet 1952.