Jovan Ristić, pukovnik Milivoj Blaznavac i Jovan Gavrilović
SUĐENjE MIHAILOVIM UBICAMA
Prvi posao koji je čekao Namesništvo, bilo je suđenje ubicama kneza Mihaila i njihovim saučesnicima. Bilo je pet suđenja: tri u Srbiji, dva u Ugarskoj.
(1) Suđenje oficirima Đorđu Mrcajloviću i Mladenu Nenadoviću. Njih su dvojica optuženi da su stupili u zaveru protiv Mihaila, i dobili zadatak da, posle njegovog ubistva, pobune vojsku i izvrše prevrat. Obojici je sudio vojni sud u Beogradu, juna 1868, i obojica su streljani na donjem Kalemegdanu. Kapetan Mrcajlović. je bio dobar drug glavnoga zaverenika Pavla Radovanovića. Posle Mihailovoga ubistva stavio je svoju četu pod oružje s ubojnom spremom, i poveo iz palilulske kasarne u glavnu policiju, koju je mislio zauzeti za račun zaverenika.
Major Kosta Protić, koji je utom naišao, zatvorio je kapetana Mrcajlovića. Protiću se učinilo sumnjivo što Mrcajlović izvodi četu sam na svoju ruku, bez ičije naredbe.
(2) Suđenje ubicama Mihailovim i njihovim sakrivcima, svega njima osamnaestorici. Njima je u toku juna i jula 1868 sudio beogradski varoški sud, ali u prvoj i poslednjoj nadležnosti, po postupku prekoga suda. Četrnaestorica je osuđeno na smrt: prvo, četiri ubice: Lazar Marić, Stanoje Rogić, Kosta i Đorđe Radovanović; zatim, njihovi sakrivci: Pavle i Ljubomir Radovanović, Ljubomir Tadić, Bogosav Petrović, Atanasije Atanacković, Blagoje Petković, Vidoje Ivković, Sima Nenadović, Andrija Vilotijević, Svetozar Nenadović. Dvojica, - bivši knez Aleksandar Karađorđević i njegov sekretar Pavle Tripković, osuđeni su na dvadeset godina zatočenja. Filip Stanković osuđen je na dvadeset godina robije; Tasa Jeremić na pet godina zatvora. Streljanje osuđenih na smrt izvršeno je na Karaburmi. Nad Karađorđevićem, Tripkovićem, Stankovićem, koji su boravili van zemlje, presuda je ostala neizvršena.
(3) Suđenje naknadno pronađenim saučesnicima u Mihailovom ubistvu i licima koja su znala za zaveru, pa nisu javila vlasti. Njima je, u toku oktobra 1868, sudio beogradski varoški sud, opet po postupku prekoga suda. Antonije Majstorović osuđen je na smrt i streljan u svome selu Azanji (okrug smederevski). Stanko Zdravković, Stevan Vučićević-Perišić i Kosta Antonović osuđeni su na pet godina robije. Milan Rakičić-Petrović, Dimitrije Kuzmanović, Lazar Milojević i Dragiša Stanojević oslobođeni su iz nedostatka dokaza.
(4) Suđenje Vladimiru Jovanoviću i Ljubenu Karavelovu kod prvostepenog suda u Pešti. Obojica su optuženi za saučešće u zaveri protiv Mihaila, ali sud je našao da za podizanje krivične optužbe protiv njih nema osnova. Obojica su pušteni na slobodu januara 1869.
(5) Suđenje Aleksandru Karađorđeviću, Pavlu Tripkoviću i Filipu Stankoviću takođe kod peštanskog suda. Karađorđević i Stanković optuženi su kao kolovođe zavere protiv Mihaila, a Tripković kao saučesnik. Njihovo suđenje protezalo se skoro tri godine, sve do juna 1871. Oktobra 1870 prvostepeni sud oslobodio je svu trojicu iz nedostatka dokaza; januara 1871 apelacioni sud osudio je Karađorđevića na osam godina zatvora, a Stankovića i Tripkovića na četiri godine; najzad, juna 1871, vrhovni sud osnažio je presudu prvostepenog suda.'
Prema nahođenju našega suda, zaveru protiv Mihaila skovali su Karađorđević, Stanković, Pavle i Ljubomir Radovanović. Karađorđević je dao novac, a Pavle i Ljubomir našli su ubice. Što se tiče Stankovića, on je, posle izvršenog ubistva, imao da pobuni narod i učini prevrat u korist dinastije Karađorđevića.
Iako je povodom Topčiderske katastrofe bilo pet različnih suđenja, ipak je cela stvar ostavila utisak nečega nedovoljno rasvetljenog.
... nego ne znam da le se ovaj Salon kod Skupštine zapravo ne odnosi na kafanu (Kod skupštine npr.) ili nešto drugo ...
Dragutin Jovanović Guta je čuveni vlasnik putujućeg pozorišta, smatra se i za osnivača Narodnog pozorišta u Nišu! Znam da su predstave igrane kod Jelena, u Kneževoj skupštini, Đumurkani i Skupštini (onoj kod Odeona)...Ovo ''u salonu kod'' je malo zbunjujuće? Biće da je u pitanju neka kamernija putujuća predstava, koja je mogla da stane u manji prostor: Salon skupštine.
Na ovom mestu moram da odam priznanje Gosn KK, na izvanrednoj seriji neviđenih pozorišnih plakata! Odakle ti, 'leba ti?!
Nenad Graanin??? Tako piše! Ko bi to mogao biti Milovane?
:beer:
Jedan od braće Gračanin. Sa bratom Predragom vodio izvanredan narodni orkestar i snimio popriličan ploča (najviše za izdavačku kuću Odeon). Rada Gračanin, Romkinja, jedna od ređih žena violinista iz valjevskog kraja, sećala se da su njeni rođaci Predrag i Nenad bili među vodećim muzičarima u Beogradu.
... lijepa ! ... ne znam baš pesmu, ali zvuči privlačno... eto, mnogo toga se promenilo od XIX veka, ali :beer: ostalo ... :)
Хвала ти Касина на овој занимљивој разгледници посланој у мој град прије 103 године !
Очито да је овај мој суграђанин заволио Београд и Топчидер када овако пише.
Посебно ме је изненадило то што је Велецијењена госпођица Марија била толико позната у Осијеку да пошиљалац није написао ни улицу ни број а Осијек ни прије103 године баш није био мали град.
Претпостављам да су Велецијењену госпођицу Марија знали сви осјечки поштари...
Овде смо већ видели насловне стране Тајма: Краљ Александар Карађорђевић, Принц Павле и четник за време Другог светског рата. Само да додам још неколико, мало већих.
Ма шта ко мислио о овом последњем, мора се признати да је био махер.
Ноћас сам покушао да прегледам све насловне стране Тајма. Установио сам да ниједан странац није имао три насловне стране, и то у оквиру 15 година! А цртали су га најбољи Тајмови илустратори, Борис Шаљапин и Ернест Хамлин Бејкер.
... nego ne znam da le se ovaj Salon kod Skupštine zapravo ne odnosi na kafanu (Kod skupštine npr.) ili nešto drugo ...
... prvo, Kazbek sa komšilukom by Vukoman :) ...
... a gde nam to pozira ova simpatična devojčica kojka se tako fino udidila ... pa ispred kafane Vuk Karadžić, naravno ...
.... iz Godišnjaka MGB ...
Jovan Ristić, pukovnik Milivoj Blaznavac i Jovan Gavrilović
SUĐENjE MIHAILOVIM UBICAMA
Prvi posao koji je čekao Namesništvo, bilo je suđenje ubicama kneza Mihaila i njihovim saučesnicima. Bilo je pet suđenja: tri u Srbiji, dva u Ugarskoj.
(1) Suđenje oficirima Đorđu Mrcajloviću i Mladenu Nenadoviću. Njih su dvojica optuženi da su stupili u zaveru protiv Mihaila, i dobili zadatak da, posle njegovog ubistva, pobune vojsku i izvrše prevrat. Obojici je sudio vojni sud u Beogradu, juna 1868, i obojica su streljani na donjem Kalemegdanu. Kapetan Mrcajlović. je bio dobar drug glavnoga zaverenika Pavla Radovanovića. Posle Mihailovoga ubistva stavio je svoju četu pod oružje s ubojnom spremom, i poveo iz palilulske kasarne u glavnu policiju, koju je mislio zauzeti za račun zaverenika.
Major Kosta Protić, koji je utom naišao, zatvorio je kapetana Mrcajlovića. Protiću se učinilo sumnjivo što Mrcajlović izvodi četu sam na svoju ruku, bez ičije naredbe.
(2) Suđenje ubicama Mihailovim i njihovim sakrivcima, svega njima osamnaestorici. Njima je u toku juna i jula 1868 sudio beogradski varoški sud, ali u prvoj i poslednjoj nadležnosti, po postupku prekoga suda. Četrnaestorica je osuđeno na smrt: prvo, četiri ubice: Lazar Marić, Stanoje Rogić, Kosta i Đorđe Radovanović; zatim, njihovi sakrivci: Pavle i Ljubomir Radovanović, Ljubomir Tadić, Bogosav Petrović, Atanasije Atanacković, Blagoje Petković, Vidoje Ivković, Sima Nenadović, Andrija Vilotijević, Svetozar Nenadović. Dvojica, - bivši knez Aleksandar Karađorđević i njegov sekretar Pavle Tripković, osuđeni su na dvadeset godina zatočenja. Filip Stanković osuđen je na dvadeset godina robije; Tasa Jeremić na pet godina zatvora. Streljanje osuđenih na smrt izvršeno je na Karaburmi. Nad Karađorđevićem, Tripkovićem, Stankovićem, koji su boravili van zemlje, presuda je ostala neizvršena.
(3) Suđenje naknadno pronađenim saučesnicima u Mihailovom ubistvu i licima koja su znala za zaveru, pa nisu javila vlasti. Njima je, u toku oktobra 1868, sudio beogradski varoški sud, opet po postupku prekoga suda. Antonije Majstorović osuđen je na smrt i streljan u svome selu Azanji (okrug smederevski). Stanko Zdravković, Stevan Vučićević-Perišić i Kosta Antonović osuđeni su na pet godina robije. Milan Rakičić-Petrović, Dimitrije Kuzmanović, Lazar Milojević i Dragiša Stanojević oslobođeni su iz nedostatka dokaza.
(4) Suđenje Vladimiru Jovanoviću i Ljubenu Karavelovu kod prvostepenog suda u Pešti. Obojica su optuženi za saučešće u zaveri protiv Mihaila, ali sud je našao da za podizanje krivične optužbe protiv njih nema osnova. Obojica su pušteni na slobodu januara 1869.
(5) Suđenje Aleksandru Karađorđeviću, Pavlu Tripkoviću i Filipu Stankoviću takođe kod peštanskog suda. Karađorđević i Stanković optuženi su kao kolovođe zavere protiv Mihaila, a Tripković kao saučesnik. Njihovo suđenje protezalo se skoro tri godine, sve do juna 1871. Oktobra 1870 prvostepeni sud oslobodio je svu trojicu iz nedostatka dokaza; januara 1871 apelacioni sud osudio je Karađorđevića na osam godina zatvora, a Stankovića i Tripkovića na četiri godine; najzad, juna 1871, vrhovni sud osnažio je presudu prvostepenog suda. '
Prema nahođenju našega suda, zaveru protiv Mihaila skovali su Karađorđević, Stanković, Pavle i Ljubomir Radovanović. Karađorđević je dao novac, a Pavle i Ljubomir našli su ubice. Što se tiče Stankovića, on je, posle izvršenog ubistva, imao da pobuni narod i učini prevrat u korist dinastije Karađorđevića.
Iako je povodom Topčiderske katastrofe bilo pet različnih suđenja, ipak je cela stvar ostavila utisak nečega nedovoljno rasvetljenog.
... nego ne znam da le se ovaj Salon kod Skupštine zapravo ne odnosi na kafanu (Kod skupštine npr.) ili nešto drugo ...
Dragutin Jovanović Guta je čuveni vlasnik putujućeg pozorišta, smatra se i za osnivača Narodnog pozorišta u Nišu! Znam da su predstave igrane kod Jelena, u Kneževoj skupštini, Đumurkani i Skupštini (onoj kod Odeona)...Ovo ''u salonu kod'' je malo zbunjujuće? Biće da je u pitanju neka kamernija putujuća predstava, koja je mogla da stane u manji prostor: Salon skupštine.
Na ovom mestu moram da odam priznanje Gosn KK, na izvanrednoj seriji neviđenih pozorišnih plakata! Odakle ti, 'leba ti?!
Nenad Graanin??? Tako piše! Ko bi to mogao biti Milovane?
:beer:
... sledi romantično-nostalgični deo ...
... lijepa ! ... ne znam baš pesmu, ali zvuči privlačno... eto, mnogo toga se promenilo od XIX veka, ali :beer: ostalo ... :)
Хвала ти Касина на овој занимљивој разгледници посланој у мој град прије 103 године !
Очито да је овај мој суграђанин заволио Београд и Топчидер када овако пише.
Посебно ме је изненадило то што је Велецијењена госпођица Марија била толико позната у Осијеку да пошиљалац није написао ни улицу ни број а Осијек ни прије103 године баш није био мали град.
Претпостављам да су Велецијењену госпођицу Марија знали сви осјечки поштари...
Поздрав из Осијека !
Ма шта ко мислио о овом последњем, мора се признати да је био махер.
Ноћас сам покушао да прегледам све насловне стране Тајма. Установио сам да ниједан странац није имао три насловне стране, и то у оквиру 15 година! А цртали су га најбољи Тајмови илустратори, Борис Шаљапин и Ернест Хамлин Бејкер.