Пази сад: ГРЧЕ, ХВАЛА ТИ што си дешифровао о којој се болници горе ради. Посебно ми је мило, ем драго, што је то болница у улици Џорџа Вашингтона, некадашња београдска Варошка болница. Ваљда зато што је била прва? Или због тога што у њој раде моје колеге у Музеју?...
Професоре, јеси ли приметио да је сваки рањеник снабдевен лиснатом гранчицом? Да ли због хлађења, ветрења или просто због јурења мува, којих је на таквим местима морало да буде у тим годинама?
Још нешто... Морам нешто да ти признам. Чим си ти престао са коментарисањем, почео сам ја да пишем више него што је то потребно, можда и пристојно.
Не вреди... Само једном сам с тобом седео у кафани и пио бело вино (лепом пригодом) и примио сам пелцер од тебе. Тек сад видим.
Ево, обећавам: трудићу се да не претерујем. Учинило ми се само да је требало мало охрабрити наше пријатеље да пишу и постављају слике... али, претерао сам!
Смањићу, обећавам!
А можда је и највероватније да је ово слика из Капетан-Мишиног здања. Знамо да се тамо налазила болница (Самсонове слике!), а и прозори одговарају.
Dakle, prema ovim zapisima Nemci su izvukli zastitnicu sa beogradske strane 20. oktobra oko 10h, a Sovjeti su na most krenuli oko 10.30h. Onda je znaci Zaric na most usao u tom intervalu?
Licno, logicnije mi deluje da su Nemci vec bili izvuceni u toku noci, a zaprecavali su prolaz artiljerijom sa bezanijske strane i naletima avijacije. I da je M.Zaric u toku te iste noci ili ranog jutra stupio na most... Fotografije Riste Marjanovica prikazuju obilje napustene nemacke (italijanske) tehnike upravo na tom potezu uspona na most: tehnika je ostavljena usled nemogucnosti prelaska ostecene podloge mosta. Posade ne bi napustale vozila pod borbom 20. ujutru, i to topova okrenutih ka Novom Beogradu, kao sto brojne slike pokazuju.
Uostalom, zvanicna istorija slavi 20. oktobar kao dan oslobodjenja jer su u toku noci 19/20 poslednji vojnici Vermahta napustili Beograd camcima kod stubova mosta K.Aleksandra u Karadjordjevoj (kalemegdanska grupa i deo snaga koje su cekale evakuaciju u vinarskim pecinama ispod Kosancicevog venca). (Grupa sa Cukarice se prema toj verziji ne racuna iako su oni pruzali otpor jos neko vreme i preko Save se prebacili u noci 21/22).
Inace, moj stric je kao borac neidentifikovane partizanske jedinice preko mosta presao u mrklom mraku - pod borbom. Da li je to bilo u noci 19 na 20 ili dvadesetog u rano jutro, nemoguce je danas utvrditi. Prema njegovom iskazu, dosta boraca je izgubilo zivot propadajuci u Savu kroz rupe izmedju unistenih dasaka, a deo je stradao pod gusenicama sovjetskih tenkova koji se nisu zaustavljali pred prestravljenim pesadincima koji su se batrgali sredinom mosta da predju preko reke. takodje, njegova jedinica je po prelasku mosta zaklon trazila sa desne strane mosta, izmedju nekih poluunistenih kuca...
Na ovoj fotografiji V.Limica koju nam je prikazao Vukoman vidi se dejstvo sovjetskih IL-2 na levu obalu Save kod Sajmista, negde u rano jutro. Mozda je to jedan od napada o kome se govori u Iznogudovim zapisima...?
O ovog 'znanog' junaka, Miladina Zarica, znam iz episode "Most", serije OTPISANI ... .
Nasa deca bi trebala da uce o njemu u skolama - ceo cas trebalo bi posvetiti Miladinovom junastvu [ kao sto mali englezi uce sta je Nelzon doruckovao uoci bitke na Trafalgaru ]. Da je vise takve i slicne nastave, manje bi bilo skrabanja grafita po fasadama - jedna neznatna 'vajda. A takvih heroja bilo jer nebrojeno ... . Mada, - ostacemo mi onakvi kakvi smo i bili i bez memorijala ( veoma zgodnih za grafite i 'crtanje brkova' ).
Пази сад: ГРЧЕ, ХВАЛА ТИ што си дешифровао о којој се болници горе ради. Посебно ми је мило, ем драго, што је то болница у улици Џорџа Вашингтона, некадашња београдска Варошка болница. Ваљда зато што је била прва? Или због тога што у њој раде моје колеге у Музеју?...
Професоре, јеси ли приметио да је сваки рањеник снабдевен лиснатом гранчицом? Да ли због хлађења, ветрења или просто због јурења мува, којих је на таквим местима морало да буде у тим годинама?
Још нешто... Морам нешто да ти признам. Чим си ти престао са коментарисањем, почео сам ја да пишем више него што је то потребно, можда и пристојно.
Не вреди... Само једном сам с тобом седео у кафани и пио бело вино (лепом пригодом) и примио сам пелцер од тебе. Тек сад видим.
Ево, обећавам: трудићу се да не претерујем. Учинило ми се само да је требало мало охрабрити наше пријатеље да пишу и постављају слике... али, претерао сам!
Смањићу, обећавам!
А можда је и највероватније да је ово слика из Капетан-Мишиног здања. Знамо да се тамо налазила болница (Самсонове слике!), а и прозори одговарају.
Da, to je veoma verovatno. Mada, ja ionako nista nisam dokazao dovoljno ubedljivo ( trebala bi i balisticka forenzika rana ovih junaka, to su nam preci ). Mnogo ima raznoraznih zgrada s ovakvim prozorima. Ko bi uopste mogao sa sigurnoscu znati gde je crtano? Rekao bih - u bolnici najblizoj kafani u kojoj se 1977/8. najbolje jelo i pilo. Englezi su lako shvatali vrline Srbije i mimo ratnih nevolja.
Hatiserifom sultana Mahmuda II od 1830g. odobreno je, izmedju ostalog, i zidanje drzavne stamparije u Beogradu. Ona bila je smestena u ovoj zgradi u Pop-Lukinoj # 14 u toku skoro 100 godina, od 1847 do 1944. Tada su prvo zidane stamparije i skole a tek potom hoteli.
Inace, prva stamparija u BG pocela je sa radom 1552g. ( dakle, pod Turcima ) zalaganjem Radise Dmitrovica i Trojana Gundulica [ BG tada imao je veoma jaku dubrovacku koloniju trgovaca ]. Oni su nastampali prvu i jedinu knjigu ove stamparije: Beogradsko cetvorojevandjelje. Gundulic je i inace bio trgovac knjigama. Jeromonah Mardarije je finalizovao izdavanje ovog cetvorojevandjelja.
Пази сад:
ГРЧЕ, ХВАЛА ТИ што си дешифровао о којој се болници горе ради. Посебно ми је мило, ем драго, што је то болница у улици Џорџа Вашингтона, некадашња београдска Варошка болница. Ваљда зато што је била прва? Или због тога што у њој раде моје колеге у Музеју?...
Професоре, јеси ли приметио да је сваки рањеник снабдевен лиснатом гранчицом? Да ли због хлађења, ветрења или просто због јурења мува, којих је на таквим местима морало да буде у тим годинама?
Још нешто... Морам нешто да ти признам. Чим си ти престао са коментарисањем, почео сам ја да пишем више него што је то потребно, можда и пристојно.
Не вреди... Само једном сам с тобом седео у кафани и пио бело вино (лепом пригодом) и примио сам пелцер од тебе. Тек сад видим.
Ево, обећавам: трудићу се да не претерујем. Учинило ми се само да је требало мало охрабрити наше пријатеље да пишу и постављају слике... али, претерао сам!
Смањићу, обећавам!
А можда је и највероватније да је ово слика из Капетан-Мишиног здања. Знамо да се тамо налазила болница (Самсонове слике!), а и прозори одговарају.
Licno, logicnije mi deluje da su Nemci vec bili izvuceni u toku noci, a zaprecavali su prolaz artiljerijom sa bezanijske strane i naletima avijacije. I da je M.Zaric u toku te iste noci ili ranog jutra stupio na most... Fotografije Riste Marjanovica prikazuju obilje napustene nemacke (italijanske) tehnike upravo na tom potezu uspona na most: tehnika je ostavljena usled nemogucnosti prelaska ostecene podloge mosta. Posade ne bi napustale vozila pod borbom 20. ujutru, i to topova okrenutih ka Novom Beogradu, kao sto brojne slike pokazuju.
Uostalom, zvanicna istorija slavi 20. oktobar kao dan oslobodjenja jer su u toku noci 19/20 poslednji vojnici Vermahta napustili Beograd camcima kod stubova mosta K.Aleksandra u Karadjordjevoj (kalemegdanska grupa i deo snaga koje su cekale evakuaciju u vinarskim pecinama ispod Kosancicevog venca). (Grupa sa Cukarice se prema toj verziji ne racuna iako su oni pruzali otpor jos neko vreme i preko Save se prebacili u noci 21/22).
Inace, moj stric je kao borac neidentifikovane partizanske jedinice preko mosta presao u mrklom mraku - pod borbom. Da li je to bilo u noci 19 na 20 ili dvadesetog u rano jutro, nemoguce je danas utvrditi. Prema njegovom iskazu, dosta boraca je izgubilo zivot propadajuci u Savu kroz rupe izmedju unistenih dasaka, a deo je stradao pod gusenicama sovjetskih tenkova koji se nisu zaustavljali pred prestravljenim pesadincima koji su se batrgali sredinom mosta da predju preko reke. takodje, njegova jedinica je po prelasku mosta zaklon trazila sa desne strane mosta, izmedju nekih poluunistenih kuca...
Na ovoj fotografiji V.Limica koju nam je prikazao Vukoman vidi se dejstvo sovjetskih IL-2 na levu obalu Save kod Sajmista, negde u rano jutro. Mozda je to jedan od napada o kome se govori u Iznogudovim zapisima...?
O ovog 'znanog' junaka, Miladina Zarica, znam iz episode "Most", serije OTPISANI ... .
Nasa deca bi trebala da uce o njemu u skolama - ceo cas trebalo bi posvetiti Miladinovom junastvu [ kao sto mali englezi uce sta je Nelzon doruckovao uoci bitke na Trafalgaru ]. Da je vise takve i slicne nastave, manje bi bilo skrabanja grafita po fasadama - jedna neznatna 'vajda. A takvih heroja bilo jer nebrojeno ... . Mada, - ostacemo mi onakvi kakvi smo i bili i bez memorijala ( veoma zgodnih za grafite i 'crtanje brkova' ).
Пази сад:
ГРЧЕ, ХВАЛА ТИ што си дешифровао о којој се болници горе ради. Посебно ми је мило, ем драго, што је то болница у улици Џорџа Вашингтона, некадашња београдска Варошка болница. Ваљда зато што је била прва? Или због тога што у њој раде моје колеге у Музеју?...
Професоре, јеси ли приметио да је сваки рањеник снабдевен лиснатом гранчицом? Да ли због хлађења, ветрења или просто због јурења мува, којих је на таквим местима морало да буде у тим годинама?
Још нешто... Морам нешто да ти признам. Чим си ти престао са коментарисањем, почео сам ја да пишем више него што је то потребно, можда и пристојно.
Не вреди... Само једном сам с тобом седео у кафани и пио бело вино (лепом пригодом) и примио сам пелцер од тебе. Тек сад видим.
Ево, обећавам: трудићу се да не претерујем. Учинило ми се само да је требало мало охрабрити наше пријатеље да пишу и постављају слике... али, претерао сам!
Смањићу, обећавам!
А можда је и највероватније да је ово слика из Капетан-Мишиног здања. Знамо да се тамо налазила болница (Самсонове слике!), а и прозори одговарају.
Da, to je veoma verovatno. Mada, ja ionako nista nisam dokazao dovoljno ubedljivo ( trebala bi i balisticka forenzika rana ovih junaka, to su nam preci ). Mnogo ima raznoraznih zgrada s ovakvim prozorima. Ko bi uopste mogao sa sigurnoscu znati gde je crtano? Rekao bih - u bolnici najblizoj kafani u kojoj se 1977/8. najbolje jelo i pilo. Englezi su lako shvatali vrline Srbije i mimo ratnih nevolja.
СТРАААЖААА!!!
Ickova kuca ( odmah kraj nje je "?" ) ::.
... bilo al' je srcu milo.
Poslednji komandant beogradske tvrdjave, Ali Riza - pasa sa svojim oficirima:::..
Projekat Jana Nevolea, 1863g. ::
tesko da ce skoro umreti ...
Hatiserifom sultana Mahmuda II od 1830g. odobreno je, izmedju ostalog, i zidanje drzavne stamparije u Beogradu. Ona bila je smestena u ovoj zgradi u Pop-Lukinoj # 14 u toku skoro 100 godina, od 1847 do 1944. Tada su prvo zidane stamparije i skole a tek potom hoteli.
Inace, prva stamparija u BG pocela je sa radom 1552g. ( dakle, pod Turcima ) zalaganjem Radise Dmitrovica i Trojana Gundulica [ BG tada imao je veoma jaku dubrovacku koloniju trgovaca ]. Oni su nastampali prvu i jedinu knjigu ove stamparije: Beogradsko cetvorojevandjelje. Gundulic je i inace bio trgovac knjigama. Jeromonah Mardarije je finalizovao izdavanje ovog cetvorojevandjelja.
U " Sali mira " na Slaviji odrzavani su skupovi Srpske socijaldemokratske stranke.