Nemojte me pogrešno shvatiti, ali mene vređa kad me neko nazove Srbijancem. Ja jesam izdanak ove nacije na koju se ova rugoba od reči odnosi (dakle iz Srbije) ali ne priznajem da sam Srbijanac.Ovo je izmišljeni termin koji se raširio i ušao u upotrebu a predstavlja u krajnjoj liniji ili porugu ili zlu misao onog ko je (svesno) izgovara.
[/quote]
Бранко пише:
"Србијанче, огњу живи,
Ко се теби још не диви?
Хрваћане, не од лане,
Одувек си ти без мане"...
Пази сад: ГРЧЕ, ХВАЛА ТИ што си дешифровао о којој се болници горе ради. Посебно ми је мило, ем драго, што је то болница у улици Џорџа Вашингтона, некадашња београдска Варошка болница. Ваљда зато што је била прва? Или због тога што у њој раде моје колеге у Музеју?...
Професоре, јеси ли приметио да је сваки рањеник снабдевен лиснатом гранчицом? Да ли због хлађења, ветрења или просто због јурења мува, којих је на таквим местима морало да буде у тим годинама?
Још нешто... Морам нешто да ти признам. Чим си ти престао са коментарисањем, почео сам ја да пишем више него што је то потребно, можда и пристојно.
Не вреди... Само једном сам с тобом седео у кафани и пио бело вино (лепом пригодом) и примио сам пелцер од тебе. Тек сад видим.
Ево, обећавам: трудићу се да не претерујем. Учинило ми се само да је требало мало охрабрити наше пријатеље да пишу и постављају слике... али, претерао сам!
Смањићу, обећавам!
Ne, nisam primetio grancice dok mi nisi skrenuo paznju na njih. Lepo zapazanje! Naravno, teraju letece insekte ... siroti ljudi, vidi se da su u teskim mukama.
Prebrojao sa četiiri grančice, pius jednu za koju misam sigiuran.?
Зеркман ... је имао ту несташну фри-џез вибрацију у себи која се савршено уткала у ... групу. Био је смео импровизатор, имао је онај мајлсовски крик трубе, нешто на шта се многи трубачи не усуђују ни да помисле, а камоли да свирају. Био је заљубљеник у музику, духовит, искрен и прави музички истраживач. Од осталих школованих дувача издвајало га је и то што је био отворен и према најординарнијем, бучном рок звуку, што је за већину назовиџезера било непојмиво, често увредљиво.
Мислим да ову још нисмо имали. Скинух се са неког сајта посвећеног подунавским Швабама. Погрешно је потписана као 1947. година. Колико је мени познато црква је срушена 1955. године, а ово је фотографисано за време самог рушења. Можете видети човека на врху торња без крова.
Прескочих најважније, католичка црква св. Ванделина у Првомајској.
Мислим да ову још нисмо имали. Скинух се са неког сајта посвећеног подунавским Швабама. Погрешно је потписана као 1947. година. Колико је мени познато црква је срушена 1955. године, а ово је фотографисано за време самог рушења. Можете видети човека на врху торња без крова.
Прескочих најважније, католичка црква св. Ванделина у Првомајској.
Парашутисто, каже се: Добар дан, овде Земун!
Ондак се каже, ако неког интересује, испред цркве се налазила телефонска говорница!
Немој да деца нагађају, дал је Земун или Доњи Вакуф, или Бронкс!
Немој да деца нагађају, дал је Земун или Доњи Вакуф, или Бронкс!
Или Францтал (Франценстал)...
bauk baukampf је написао/ла:
Ево какво је виђење судбине ове и још неких земунских цркава из друге перспективе:
"U Zemunu je pored župne crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije u nebo, franjevačke crkve i samostana, samostana školskih sestara svetog Franje (koje su imale Katoličku školu, zgradu koja im je oduzeta), samostana Sestara Milosrdnica (sa bolnicom - jednom od prvih u Balkanu koje su sestre utemeljile, takodjer oduzeto), crkve svetog Roka, kapele svetog Ivana Kapistranskog (porušena), grobljanske kapele Gospe od Sedam Žalosti, postojala i njemačka župna crkva svetog Vendelina u tad njemačkom dijelu grada - Franctalu:
"Velika i velelepna katolička crkva Svetog Vendelina u Franctalu podignuta je 1888. godine po planovima Hermana Bolea, poznatog zagrebačkog arhitekte. Crkva je bila u dvorištu škole koja je podignuta 1901. godine, koja je sačuvana i nastavila da postoji kao OŠ "Petar Kočić" u Prvomajskoj ulici. Na zahtev novopridošlih stanovnika Franctala (Srba kolonista iz Krajine), crkva je srušena 1955. godine, a sam posao uklanjanja izvršili su radnici Gradske čistoće - priča istoričar Miodrag Dabižić.
On još ističe da se ovde radilo o objektu izuzetne arhitektonske vrednosti od značaja za istoriju Zemuna kao grada."
Takodjer je i njemačko franctalsko groblje sa kapelom uništeno i prekopano a od nadgrobnih ploča napravljene stube koje vode ka brijegu Kalvariji
(najelitniji dio Zemuna sa vilama bogatih Nijemaca, Židova i beogradskih bogataša)."
Sećam se iz nekog popisa investitora da je postojao mesar koji je naručio neki objekat i mislim da se zvao Živislav ili Živoslav Paunović.
To je moj pradeda Milan Paunović i njegov ortak Živojin Živković.
Hvala mnogo na ovim informacijama.
Sada sam proverio još.
Da li možda nešto znate o ovome:
"arh. Jan Dubovi
1933.
Rekonstrukcija nekoliko dućana u Ulici Vojvode Stepe vlasnika Ž. Živkovića i M. Paunovića
bliži podaci nepoznati
projekat nije sačuvan"
(podatak preuzet iz knjige Mr. Dijane Milašinović Marić o arhitekti Janu Duboviju)
Za istoriju srpske arhitekture (a ja to pitam više lično zainteresovan za rad pojedinih stvaralaca) bilo bi značajno ako postoje barem neke slike (ili eventualno plan) i da se nekako sazna da li je to bila neka veća "intervencija"... Možda Vi znate nešto o tome.
Hvala unapred.
P.S. Poznato mi je da je arhitekta Dubovi bio u poslovnim vezama sa raznim vlasnicima mesarskih i kobasičarskih radnji, pa i sa čuvenim Smejkalom, kome je, takođe, projektovao lepu kuću...
Nemojte me pogrešno shvatiti, ali mene vređa kad me neko nazove Srbijancem. Ja jesam izdanak ove nacije na koju se ova rugoba od reči odnosi (dakle iz Srbije) ali ne priznajem da sam Srbijanac. Ovo je izmišljeni termin koji se raširio i ušao u upotrebu a predstavlja u krajnjoj liniji ili porugu ili zlu misao onog ko je (svesno) izgovara.
[/quote]
Бранко пише:
"Србијанче, огњу живи,
Ко се теби још не диви?
Хрваћане, не од лане,
Одувек си ти без мане"...
Није израз "Србијанац" одскора у употреби
Пази сад:
ГРЧЕ, ХВАЛА ТИ што си дешифровао о којој се болници горе ради. Посебно ми је мило, ем драго, што је то болница у улици Џорџа Вашингтона, некадашња београдска Варошка болница. Ваљда зато што је била прва? Или због тога што у њој раде моје колеге у Музеју?...
Професоре, јеси ли приметио да је сваки рањеник снабдевен лиснатом гранчицом? Да ли због хлађења, ветрења или просто због јурења мува, којих је на таквим местима морало да буде у тим годинама?
Још нешто... Морам нешто да ти признам. Чим си ти престао са коментарисањем, почео сам ја да пишем више него што је то потребно, можда и пристојно.
Не вреди... Само једном сам с тобом седео у кафани и пио бело вино (лепом пригодом) и примио сам пелцер од тебе. Тек сад видим.
Ево, обећавам: трудићу се да не претерујем. Учинило ми се само да је требало мало охрабрити наше пријатеље да пишу и постављају слике... али, претерао сам!
Смањићу, обећавам!
Ne, nisam primetio grancice dok mi nisi skrenuo paznju na njih. Lepo zapazanje! Naravno, teraju letece insekte ... siroti ljudi, vidi se da su u teskim mukama.
Prebrojao sa četiiri grančice, pius jednu za koju misam sigiuran.?
Одлазак трубача мајлсовског крика
Зеркман ... је имао ту несташну фри-џез вибрацију у себи која се савршено уткала у ... групу. Био је смео импровизатор, имао је онај мајлсовски крик трубе, нешто на шта се многи трубачи не усуђују ни да помисле, а камоли да свирају. Био је заљубљеник у музику, духовит, искрен и прави музички истраживач. Од осталих школованих дувача издвајало га је и то што је био отворен и према најординарнијем, бучном рок звуку, што је за већину назовиџезера било непојмиво, често увредљиво.
Мислим да ову још нисмо имали. Скинух се са неког сајта посвећеног подунавским Швабама. Погрешно је потписана као 1947. година. Колико је мени познато црква је срушена 1955. године, а ово је фотографисано за време самог рушења. Можете видети човека на врху торња без крова.
Прескочих најважније, католичка црква св. Ванделина у Првомајској.
Прескочих најважније, католичка црква св. Ванделина у Првомајској.
Парашутисто, каже се: Добар дан, овде Земун!
Ондак се каже, ако неког интересује, испред цркве се налазила телефонска говорница!
Немој да деца нагађају, дал је Земун или Доњи Вакуф, или Бронкс!
Немој да деца нагађају, дал је Земун или Доњи Вакуф, или Бронкс!
Или Францтал (Франценстал)...
Ево какво је виђење судбине ове и још неких земунских цркава из друге перспективе:
"U Zemunu je pored župne crkve Uznesenja Blažene Djevice Marije u nebo, franjevačke crkve i samostana, samostana školskih sestara svetog Franje (koje su imale Katoličku školu, zgradu koja im je oduzeta), samostana Sestara Milosrdnica (sa bolnicom - jednom od prvih u Balkanu koje su sestre utemeljile, takodjer oduzeto), crkve svetog Roka, kapele svetog Ivana Kapistranskog (porušena), grobljanske kapele Gospe od Sedam Žalosti, postojala i njemačka župna crkva svetog Vendelina u tad njemačkom dijelu grada - Franctalu:
"Velika i velelepna katolička crkva Svetog Vendelina u Franctalu podignuta je 1888. godine po planovima Hermana Bolea, poznatog zagrebačkog arhitekte. Crkva je bila u dvorištu škole koja je podignuta 1901. godine, koja je sačuvana i nastavila da postoji kao OŠ "Petar Kočić" u Prvomajskoj ulici. Na zahtev novopridošlih stanovnika Franctala (Srba kolonista iz Krajine), crkva je srušena 1955. godine, a sam posao uklanjanja izvršili su radnici Gradske čistoće - priča istoričar Miodrag Dabižić.
On još ističe da se ovde radilo o objektu izuzetne arhitektonske vrednosti od značaja za istoriju Zemuna kao grada."
Takodjer je i njemačko franctalsko groblje sa kapelom uništeno i prekopano a od nadgrobnih ploča napravljene stube koje vode ka brijegu Kalvariji
(najelitniji dio Zemuna sa vilama bogatih Nijemaca, Židova i beogradskih bogataša)."
Детаљ степеништа које води ка Калварији
Sećam se iz nekog popisa investitora da je postojao mesar koji je naručio neki objekat i mislim da se zvao Živislav ili Živoslav Paunović.
To je moj pradeda Milan Paunović i njegov ortak Živojin Živković.
Hvala mnogo na ovim informacijama.
Sada sam proverio još.
Da li možda nešto znate o ovome:
"arh. Jan Dubovi
1933.
Rekonstrukcija nekoliko dućana u Ulici Vojvode Stepe vlasnika Ž. Živkovića i M. Paunovića
bliži podaci nepoznati
projekat nije sačuvan"
(podatak preuzet iz knjige Mr. Dijane Milašinović Marić o arhitekti Janu Duboviju)
Za istoriju srpske arhitekture (a ja to pitam više lično zainteresovan za rad pojedinih stvaralaca) bilo bi značajno ako postoje barem neke slike (ili eventualno plan) i da se nekako sazna da li je to bila neka veća "intervencija"... Možda Vi znate nešto o tome.
Hvala unapred.
P.S. Poznato mi je da je arhitekta Dubovi bio u poslovnim vezama sa raznim vlasnicima mesarskih i kobasičarskih radnji, pa i sa čuvenim Smejkalom, kome je, takođe, projektovao lepu kuću...