Ево, овим би могли да ударимо темеље за једну омању студију - опсервацију коју можемо да саставимо овде на форуму и упутимо је Комисији.
Има ли добровољаца?
Samo ukoliko ta studija ima ikakvog upliva u dalji rad Komisije.
Što znamo da je iluzija posebne vrste.
Dotični će ionako raditi šta im je volja.
Не знам шта бих рекао на ово а да опет не поберем антипатије због бруталности.
Ево решићу то овако:
Заокружити по нахођењу
а) сачинити једну озбиљну анализу, концизну и непристрасну и послати Комисији, ако буде потребно и неколико пута, покушати пронаћи неке људе из те Комисије, распитати се о начину рада, на који начин долазе до података и како доносе одлуке
б) бесмислено је било шта послати Комисији која никада ништа није урадила како треба и у којој седе све саме незналице и полтрони
в) наставити са јаукањем по форуму, битно је опрати савест, можда неко то види и предузме нешто, зашто бисмо се ми петљали у то када је ствар унапред осуђена на неуспех
г) каква Комисија, какви бакрачи, ако се нешто промени имаћемо једну тему мање у кафани, то нас растужује а у основи смо весељаци, идемо на ћевапе и пиво!
д) толико има важнијих проблема да о именима улица нећу ни да размишљам
ђ) не знам о чему причате, Комисија савршено ради свој посао
e) не желим да имам посла са бахатим незналицама и ревизионистима, ствари ће доћи на своје место саме од себе...једног дана
ж) не пада ми на памет да радим туђи посао, ко је за то плаћен нека се тиме бави
Као прво, ја гласам за а) и пријављујем се добровољно за учешће у изради елабората који треба доставити Комисији за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда
Аутомобил марке Фиат (тако пише у возарској дозволи из 1924. године). Регистрациони број А-653
Власник је фирма Богдановић и Анђус, Кнез Михаилова 42 (седиште Радиотелеграфске станице)
Возач је Крсто Анђус, а путници су: његова вереница Оливера и будућа ташта Љубица Пешић.
Beogradska adresa Paje Jovanovića bila je u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b.
Palata Devanha
Palata Devanha u ulici kralja Milana 21 bilo je mesto namenjeno za život beogradske elite. Njeni stanari bili su ambasadori, ugledni lekari, kao što su Mićunović, Vejvoda, Flegl iza kojih je ostao legat na prvom spratu, hirurg Mitrović u čiji se stan na četvrtom spratui posthumno uselio Paja Jovanović. Tu je živeo i Đuro Slaj, predsednik Centralnog odbora Jedinstvenih sindikata Jugoslavije. Samo ime zgrade zvuči otmeno, a poreklo imena palata otkriva se na pročelju. Tu je reljef portugalskog broda - bolnice Devanha. Brod je torpedovan 1916. godine, dok je prevozio srpske ranjenike sa Krfa u Francusku. Jedan od onih koji se spasao bio je poslanik iz Niša Nikola Uzunović, brodolomnik, koji će u dva navrata biti predsednik jugoslovenske vlade 1926. do 1927. godine i od januara do decembra 1934. godine. Vezu sa brodom Devanha ovekovečio je u palati za rentiranje koju je izgradio 1930. godine.
U ovoj zgradi, najbogatiji srpski slikar, koji je verovatno zaradio koliko svi drugi slikari zajedno, nije nikada živeo. Beogradska adresa Paje Jovanovića bila je u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b. Dva kamina u njegovom legatu, preneta iz Beča vrede kao jednosoban stan u krugu dvojke. Na aktovima u prirodnoj veličini vidi se slikareva žena Muni Dauber, čiji je portret, na nedavnoj aukciji u Doroteumu, procenjen na 130 hiljada evra. Priča o palati Devanhi ovim se ne završava. Na neki način i njen projektant Đorđe Đorđević pripadao je eliti beogradskog društva. Đorđević je projektovao zdanje osiguravajućeg društva Jugoslavije - Terazije 10 - 1931. godine. U toj zgradi, održavani su sastanci Jugoslovenske lože slobodnih zidara. Đorđević je bio aktivan u masonskoj loži i posle Drugog svetskog rata, kad su sastanci održavani konspirativno. Dok je bio u nemačkom zarobljeništvu, američke bombe su mu raznele kuću u ulici Internacionalnih brigada i pobile celu porodicu. U novoj državi, nije dobio priliku da projektuje za elitu, radio je u Ministarstvu železnica, živeo je u Skenderbegovoj sa sestrom.
"On se kao Novica Tadić građanin rodio u Pivi. Ima jednu pesmnu Pismo iz Pive. A sve ostale pesme napisao je o velikom gradu, čitav niz o Beogradu gde pominje beogradske toponime. I kao pesnik on je beogradski pesnik. Kao pesnik, rodio se u ovome gradu", kaže Dragan Lakićević, glavni urednik SKZ-a.
ПалатаDevanha у Улици краља Милана 21 било је место намењено за живот београдске елите. Само име зграде звучи отмено, а порекло имена палатеоткрива се на прочељу. Ту је рељеф португалског брода - болнице Devanha. Брод је торпедован 1916. године, док је превозио српске рањенике са Крфа у Француску. Један од оних који се спасао био је посланик из Ниша Никола Узуновић, бродоломник, који ће у два наврата бити председник југословенске владе 1926. до 1927. године и од јануара до децембра 1934. године. Везу са бродом Devanha овековечио је у палати за рентирање коју је изградио 1930. године. Њен пројектант Ђорђе Ђорђевић припадао је елити београдског друштва.
Заинтересован другом темом, на интернету сам пронашао приличан број текстова о палати Devanha.
Заједничко свим причама је: Инвеститор, власник зграде био је Никола Узуновић. Рељеф на фасади зграде, који приказује португалски брод. Брод се звао Devanha.
Приче о томе како је рељеф доспео на фасаду, односно зашто је палата била названа тим именом се разликују. По једној верзији, овај брод је превезао Узуновића, или са Солунског фронта на Крф, или с Крфа на лечење у северну Африку, најчешће се помиње Александрија. По другој верзији, брод је са путницима, српским рањеницима, потопљен 1916. године, а рањенике и Узуновића са њима је спасао неки француски брод.
Било ми је чудно, што би Узуновић своју импозантну палату назвао по броду који га је само превезао с Крфа до Африке, или, још чудније, зашто би је назвао по броду на коме је замало главу изгубио. Зато сам још мало истраживао и дошао до следеће приче:
На почетку Првог светског рата већи број бродова енглеских компанија је повучен из колонија и претворен је у болничке бродове. Такав је био и брод CHANTALA, изграђен 1913. године у Енглеској, за наручиоца British India Steam Navigation Co. Ltd. London. Овај брод је, превозећи ратни материјал или рањенике, пловио Средоземљем. Црни дан му је био 5. април 1916. године. Тог дана га је, 15 наутичких миља (око 28 км) северно од алжирског Рта Бенгут, торпедовала немачка подморница SM U-34, те је потопљен. Са бродом су страдала 9 војника, остали су успели да се опашу појасевима за спасавање или да ускоче у неколико чамаца. Морске струје су несрећнике вукле даље од обале.
Четири дана касније, 9. априла 1916. године, туда је пловио други британски брод DEVANHA, који је спасао већ изнемогле и са смртним исходом помирене српске војнике. Посада је покупила бродоломнике, а брод је наставио да плови према свом одредишту, Малти. Међу преживелим војницима нашао се, очигледно, и Никола Узуновић. Дакле, брод DEVANHA му је спасао живот. Зато је своју палату у Београду посветио овом броду.
Брод DEVANHA изграђен је 1906. године у Енглеској за потребе Peninsular and Oriental Steam Navigation Company, London. Био је намењен пловидби између Индије и Британије, преко Персијског залива, Суеца и Средоземља.
Године 1914. DEVANHA је претворена у болнички брод и пребачена из Бомбаја у Средоземље. Учествовала је у енглеској кампањи код Галипоља 1915. године, одакле је евакуисала рањенике.
По окончању рата, 1919. године брод је предат Аустралијској војсци која га је неко време држала изложеног у оквиру свог Меморијалног центра посвећеног учешћу Аустралијске војске у Првом светском рату, као експонат који је учествовао у бици код Галипоља. Затим је поново стављен у саобраћај (1925). Међутим, 1928. године је продат Јапанцима, који су га исекли као старо гвожђе...
ГАЛЕРИЈА:
Натпис и рељеф
Изглед фасаде
Брод CHANTALA
Брод DEVANHA у миру
DEVANHA као болнички брод
DEVANHA код Галипоља, 1915
DEVANHA, код Галипоља, 1915.
Меморијални музеј Аустралијске војске, сачувани чамац за спасавање са DEVANHЕ
Меморијални музеј Аустралијске војске, сачувани хронометар, часовник са командног моста брода DEVANHA
Ево, овим би могли да ударимо темеље за једну омању студију - опсервацију коју можемо да саставимо овде на форуму и упутимо је Комисији.
Има ли добровољаца?
Samo ukoliko ta studija ima ikakvog upliva u dalji rad Komisije.
Što znamo da je iluzija posebne vrste.
Dotični će ionako raditi šta im je volja.
Не знам шта бих рекао на ово а да опет не поберем антипатије због бруталности.
Ево решићу то овако:
Заокружити по нахођењу
а) сачинити једну озбиљну анализу, концизну и непристрасну и послати Комисији, ако буде потребно и неколико пута, покушати пронаћи неке људе из те Комисије, распитати се о начину рада, на који начин долазе до података и како доносе одлуке
б) бесмислено је било шта послати Комисији која никада ништа није урадила како треба и у којој седе све саме незналице и полтрони
в) наставити са јаукањем по форуму, битно је опрати савест, можда неко то види и предузме нешто, зашто бисмо се ми петљали у то када је ствар унапред осуђена на неуспех
г) каква Комисија, какви бакрачи, ако се нешто промени имаћемо једну тему мање у кафани, то нас растужује а у основи смо весељаци, идемо на ћевапе и пиво!
д) толико има важнијих проблема да о именима улица нећу ни да размишљам
ђ) не знам о чему причате, Комисија савршено ради свој посао
e) не желим да имам посла са бахатим незналицама и ревизионистима, ствари ће доћи на своје место саме од себе...једног дана
ж) не пада ми на памет да радим туђи посао, ко је за то плаћен нека се тиме бави
Kafana "Dva megdandžije", danas je tu opština Stari grad.......
Kafana "Vuk Karadžić"...lijanderi u bačvicama.........
Као прво, ја гласам за а) и пријављујем се добровољно за учешће у изради елабората који треба доставити Комисији за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда
Власник је фирма Богдановић и Анђус, Кнез Михаилова 42 (седиште Радиотелеграфске станице)
Возач је Крсто Анђус, а путници су: његова вереница Оливера и будућа ташта Љубица Пешић.
Архива г. Милана Пајевића
Palata Devanha u ulici kralja Milana 21 bilo je mesto namenjeno za život beogradske elite. Njeni stanari bili su ambasadori, ugledni lekari, kao što su Mićunović, Vejvoda, Flegl iza kojih je ostao legat na prvom spratu, hirurg Mitrović u čiji se stan na četvrtom spratui posthumno uselio Paja Jovanović. Tu je živeo i Đuro Slaj, predsednik Centralnog odbora Jedinstvenih sindikata Jugoslavije. Samo ime zgrade zvuči otmeno, a poreklo imena palata otkriva se na pročelju. Tu je reljef portugalskog broda - bolnice Devanha. Brod je torpedovan 1916. godine, dok je prevozio srpske ranjenike sa Krfa u Francusku. Jedan od onih koji se spasao bio je poslanik iz Niša Nikola Uzunović, brodolomnik, koji će u dva navrata biti predsednik jugoslovenske vlade 1926. do 1927. godine i od januara do decembra 1934. godine. Vezu sa brodom Devanha ovekovečio je u palati za rentiranje koju je izgradio 1930. godine.
U ovoj zgradi, najbogatiji srpski slikar, koji je verovatno zaradio koliko svi drugi slikari zajedno, nije nikada živeo. Beogradska adresa Paje Jovanovića bila je u kući Roš, u Birčaninovoj ulici 28 b. Dva kamina u njegovom legatu, preneta iz Beča vrede kao jednosoban stan u krugu dvojke. Na aktovima u prirodnoj veličini vidi se slikareva žena Muni Dauber, čiji je portret, na nedavnoj aukciji u Doroteumu, procenjen na 130 hiljada evra. Priča o palati Devanhi ovim se ne završava. Na neki način i njen projektant Đorđe Đorđević pripadao je eliti beogradskog društva. Đorđević je projektovao zdanje osiguravajućeg društva Jugoslavije - Terazije 10 - 1931. godine. U toj zgradi, održavani su sastanci Jugoslovenske lože slobodnih zidara. Đorđević je bio aktivan u masonskoj loži i posle Drugog svetskog rata, kad su sastanci održavani konspirativno. Dok je bio u nemačkom zarobljeništvu, američke bombe su mu raznele kuću u ulici Internacionalnih brigada i pobile celu porodicu. U novoj državi, nije dobio priliku da projektuje za elitu, radio je u Ministarstvu železnica, živeo je u Skenderbegovoj sa sestrom.
http://www.gradnja-online.com/index.php?view=magazine_detail&type=arhitektura&id=4709
Заинтересован другом темом, на интернету сам пронашао приличан број текстова о палати Devanha.
Заједничко свим причама је:
Инвеститор, власник зграде био је Никола Узуновић.
Рељеф на фасади зграде, који приказује португалски брод.
Брод се звао Devanha.
Приче о томе како је рељеф доспео на фасаду, односно зашто је палата била названа тим именом се разликују. По једној верзији, овај брод је превезао Узуновића, или са Солунског фронта на Крф, или с Крфа на лечење у северну Африку, најчешће се помиње Александрија. По другој верзији, брод је са путницима, српским рањеницима, потопљен 1916. године, а рањенике и Узуновића са њима је спасао неки француски брод.
Било ми је чудно, што би Узуновић своју импозантну палату назвао по броду који га је само превезао с Крфа до Африке, или, још чудније, зашто би је назвао по броду на коме је замало главу изгубио. Зато сам још мало истраживао и дошао до следеће приче:
На почетку Првог светског рата већи број бродова енглеских компанија је повучен из колонија и претворен је у болничке бродове. Такав је био и брод CHANTALA, изграђен 1913. године у Енглеској, за наручиоца British India Steam Navigation Co. Ltd. London. Овај брод је, превозећи ратни материјал или рањенике, пловио Средоземљем. Црни дан му је био 5. април 1916. године. Тог дана га је, 15 наутичких миља (око 28 км) северно од алжирског Рта Бенгут, торпедовала немачка подморница SM U-34, те је потопљен. Са бродом су страдала 9 војника, остали су успели да се опашу појасевима за спасавање или да ускоче у неколико чамаца. Морске струје су несрећнике вукле даље од обале.
Четири дана касније, 9. априла 1916. године, туда је пловио други британски брод DEVANHA, који је спасао већ изнемогле и са смртним исходом помирене српске војнике. Посада је покупила бродоломнике, а брод је наставио да плови према свом одредишту, Малти. Међу преживелим војницима нашао се, очигледно, и Никола Узуновић. Дакле, брод DEVANHA му је спасао живот. Зато је своју палату у Београду посветио овом броду.
Брод DEVANHA изграђен је 1906. године у Енглеској за потребе Peninsular and Oriental Steam Navigation Company, London. Био је намењен пловидби између Индије и Британије, преко Персијског залива, Суеца и Средоземља.
Године 1914. DEVANHA је претворена у болнички брод и пребачена из Бомбаја у Средоземље. Учествовала је у енглеској кампањи код Галипоља 1915. године, одакле је евакуисала рањенике.
По окончању рата, 1919. године брод је предат Аустралијској војсци која га је неко време држала изложеног у оквиру свог Меморијалног центра посвећеног учешћу Аустралијске војске у Првом светском рату, као експонат који је учествовао у бици код Галипоља. Затим је поново стављен у саобраћај (1925). Међутим, 1928. године је продат Јапанцима, који су га исекли као старо гвожђе...
ГАЛЕРИЈА:
Натпис и рељеф
Изглед фасаде
Брод CHANTALA
Брод DEVANHA у миру
DEVANHA као болнички брод
DEVANHA код Галипоља, 1915
DEVANHA, код Галипоља, 1915.
Меморијални музеј Аустралијске војске, сачувани чамац за спасавање са DEVANHЕ
Меморијални музеј Аустралијске војске, сачувани хронометар, часовник са командног моста брода DEVANHA