Posmrtni ostaci Njenog Veličanstva Kraljice Marije stižu u Beograd 29 aprila 2013 u 17, 30h. Biće položeni u Dvorsku kapelu Svetog Andreja Prvozvanog do sahrane na Oplencu.

Kraljica Marija rođena je 1900. godine u Goti, u Nemačkoj. Osnovno obrazovanje stekla je na Rumunskom dvoru. Posle završetka Prvog svetskog rata, nastavila je školovanje u Engleskoj u “Hilfild školi”, gde su se školovala deca engleske kraljevske porodice.

Princeza Marija, koja je pre udaje, kao praunuka engleske kraljice Viktorije, imala titulu princeze Engleske i severne Irske, venčala se sa Aleksandrom Prvim Karađorđevićem, kraljem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 8. juna 1922. godine. Činodejstvovao je patrijarh Dimitrije, uz sveštenstvo i sadejstvo članova Svetog Sinoda, mitropolita Varnave skopljanskog, episkopa Georgija temišvarskog, Kirila bokokotorsko-dubrovačkog i Jevrema žičkog sa mnogobrojnim sveštenstvom.

Nakon što je oko hiljadu članova šest pevačkih društava otpevalo „Pozdrav kraljevoj verenici”, pesmu koju je Stanislav Binički komponovao specijalno za tu priliku, mlada kraljica je s balkona Starog dvora uzviknula: „Ja vam od srca blagodarim!” Bile su to prve reči koje je uputila narodu čije će sveopšte obožavanje ubrzo zaslužiti.

U logore u Nemačkoj, Norveškoj, Italiji, Poljskoj i drugim državama, za vreme Drugog svetskog rata bilo je internirano više od 200 hiljada naših ljudi. Kraljica Marija je sa Komitetom Crvenog krsta slala pomoć. Nedeljno je otpremano oko 200 paketa hrane. Do kraja 1943. godine upućeno je 7,5 miliona kilograma pošiljki, od toga 5,5 miliona kilograma hrane. Od odeće je upućeno 30 hiljada šinjela i kompletne preobuke. Na pošiljkama, da Nemci ne bi otkrili prave pošiljaoce, kraljica nije stavljala svoje ime, već samo Marija Đorđević.

U toku rata, Kraljica je najveći deo života provodila na farmi Old Mild, koju je kupila 1938. godine. U ovoj kući je sa porodicom živela do 1946. godine, kad je kuću prodala. Iste godine je kupila kuću sa imanjem u Kentu, gde se nastanila sa svojim sinovima. Živela je sa Tomislavom i Andrejom, mirnim seoskim životom. Sinovi su se bavili poljoprivredom, dok je kraljica obavljala kućne poslove, a u slobodnom vremenu slikala i vajala. Bavila se i izučavanjem umetnosti slikanja.

Njeno veličanstvo, Kraljica Marija Karađorđević, preminula je u snu 22. juna 1961. godine, u svom stanu u Londonskom umetničkom kvartu Čelzi. Sutradan je njeno telo izloženo u sali pogrebnog preduzeća, da bi prvog jula, kovčeg bio prenet u Srpsku crkvu Svetog Save u Londonu. Kraljica je pomogla podizanje ovog pravoslavnog hrama, koji je 1950. godine osveštao vladika Nikolaj Velimirović.

Nekonvencionalni odnos kraljice Marije s osobljem dvora i neposrednost u kontaktima s običnim ljudima u narodu je uzdignuta do mitskih razmera. Jugoslovenska kraljica je često viđana u parku dvora kako sedi i krpi čarape, a u šetnju je išla u običnim „bata“ patikama, kakve su tada nosile mnoge naše žene. Uz svu tu skromnost, kao jedna od prvih žena sa vozačkom dozvolom, veoma je volela lepe automobile. U jednom od njih 8. oktobra 1959, na 25. godišnjicu ubistva u Marselju, stigla je u Pariz gde ju je primio predsednik Francuske, general Šarl de Gol.

Marija Karađorđević sahranjena je u Vindzoru, blizu groba engleske kraljice Viktorije, svoje prabake, na privatnom groblju Frogmor, u sredini kraljevskog parka.
Grob je jednostavan, sa mermernom pločom, na kojoj po sredini, niže reljefnog krsta, stoji: Marija - Kraljica Jugoslavije.

Sta da kazem! Sjajno! Da ponovimo blok! Na zalost, necu biti na doceku  ...  Pozdrav svima, grk